Владика Порфирије изабран за новог патријарха

[sanja84]

пре 14 часа, logdanov рече

 Патријарх је оно што му име каже - отац. Без њега нисмо своји већ усвојеници у хранитељској породици. Отац је у праву чак и кад погреши. Мој покојни баба је увек био у праву. Једном сам му се супротставио пре више деценија и још увек ми је жао. Исто тако је и мој патријарх увек у праву иначе није патријарх.

 

Адвокат Димитрија Карамазова је на суђењу поставио питање "Какав је уопште покојник био отац? И да ли се може уопште назвати оцем?" Та његова питања су била чиста обмана са циљем правдања оцеубиства.

Ја мислим да Рођа ово не прихвата и да зато имамо "сукоб". Мада, с моје тачке гледишта, то је тек сукоб мишљења. Опет бих га узео за адвоката кад би ми, не дај Боже, требало.

kako ono beše. NIkog ne nazivaj ocem...jer Gospod je tvoj ...otac...

Reci mi logdanov, kad su katolici imali šašave pape (teoretski, ne kažem da su naši takvi), da li su trebali da ih slušaju jer bi inače otpali od crkve? Jel crkva papa ili patrijarh? NIje li onda to idolosluženje..čovekoljublje(kao greh)... Ne pričam sad o našem crkvenom vrhu već o tvojoj izjavi o patrijarhu, tvojem zamislu crkve.....

[Родољуб Лазић]

Пре сат времена, Hadzi Vladimir Petrovic рече

Узалуд жонглираш као кловн, душа ти се види, и ниси ни пружио никакву противаргументацију него опсенариш.

Па за човека који је противник логике сасвим је јасно да ниједна логична противаргументација није валидна. 

Валидно би, претпостављам, било причати небулозе као што ти, клевећући, радиш.

Тако да немам шта да причам с тобом, најмање да се теби правдам и оповргавам твоје несувислости. 

Само ти пријатељуј са Клеветником, ако је то твој избор. Далеко ћеш, боље речено, дубоко ћеш, догурати. 

[logdanov]

пре 10 часа, DemijanBG рече

Патријархов задатак је тежак. Да обузда државу да не утиче не цркву, да уђе у дијалог са косовско-метохијским Албанцима и очувамо наше светиње доле.

Задатак патријарха и Синода је нешто сасвим друго. Они морају да обуздају цариградски утицај и морају да разговарају са Македонцима како да се доле нормализује црквени живот. Они морају да сачувају нашу дијаспору и наше светиње на западу јер су и оне плен гладним фанарским вуцима.

При свему томе, мора да се нормализује црквени живот код нас; да прво ми избацимо политичарење и странчарење из глава и да почнемо нешто да радимо, без обзира на то да ли нам се свиђа или не ко је на власти.

Наша браћа Руси, Украјинци, Белоруси, никада не разговарају о дневној политици. Код њих се то сматра нечим непримереним. Чак и нецрквени људи.

Браћо, има толико тема осим Вучића.

[logdanov]

пре 23 минута, sanja84 рече

kako ono beše. NIkog ne nazivaj ocem...jer Gospod je tvoj ...otac...

Тако су исто и јеховини сведоци препадали људе са истим питањем.

Како год да назовеш патријарха крадеш Христу име. Ако кажеш да је пастир, Христос је једини Пастир, ако кажеш да је првосвештеник, Христос је тај, ако га назовеш братом, Христос нам је Брат по телу. Тај трик је одавно проваљен.

Са језичке стране, патријарх значи отац нације, глава породице. Патријарси су били Авраам, Исаак и Јаков. Дужност патријарха је да приноси жртву за своју чељад, као што је Јов чинио за своју децу.

Ако отац није у праву, можда само ти ниси из његове породице или више волиш туђу кућу. Бујрум. Намножили се код нас судије васељене на теоретском нивоу. Све нешто намрштени, климају главом или цокћу, забринути за правоверност оних изнад себе. Да видимо плодове. Изнесите на пијацу своје делатно правоверје. Како вас слушају ваша деца? Да ли вам кажу да нисте у праву? Иду ли дечица у цркву или на глуму? У разбијеним породицама кажу отац - колац. Њега ништа не питају, а мамицхен каже да ћале не зна шта прича. 

За нас папа није наш патријарх, али ни Вартоломеј то није, па чак ни Кирил. Ови могу да буду стричеви. Папа може да буде црна овца у обитељи - рођак гастарбајтер који увек нешто паметује и намеће своје.

Што се тиче идолослужења и човекољубља, уопште ти није јасна мисао.

[sanja84]

@logdanov ne...ti si koliko kapiram za slepo poslušanje. A ja sam u životu mnogo nadrljala zbog toga, znaš...Tako da me je iskustvo naučilo da se manim toga

[Вукашин]

Мислим да је боље бити под благословом Цркве, него ван благослова, макар споља изгледало да је право на нашој страни.

Џаба се људи муче и троше енергију доказујући нешто, али пошто се дела ван благослова плодови су мржња и осуђивање. Каже Софроније Сахаров да су најгори они који се закљањају иза Христа и позивају се на Њега, а духом су се одвојили. 

За сваког од нас постоји претња да чујемо : не познајем те. О томе треба размишљати у ове дане поста. То што ми мислимо да смо исправни је небитно, ако духом будемо страни Христу.

[Родољуб Лазић]

пре 16 часа, logdanov рече

Патријарх је оно што му име каже - отац. Без њега нисмо своји већ усвојеници у хранитељској породици. Отац је у праву чак и кад погреши. Мој покојни баба је увек био у праву. Једном сам му се супротставио пре више деценија и још увек ми је жао. Исто тако је и мој патријарх увек у праву иначе није патријарх.

Ово није тачно, а и опасно је, одн. може бити опасно. Има у себи дозу идолатрије, са потенцијалним уздизањем јерархије на папску позицију. Замисли сада себе у 5. веку у Цариграду, да ти је Несторије патријарх. Или у 8. и 9. веку, да ти је патријарх неки иконоборац.  Или у било које доба и на било ком месту где (прво)јерарх не управља право речју истине. Видиш колико је проблематично овако постављати ствари? При чему сада не говорим о одвајању од свог епископа и непомињању њега на Литургији, позивањем на свештене каноне који, под одређеним условима, то омогућавају. Говорим о промишљању и могућем критичком ставу  према речима и поступцима било кога у Цркви. При чему то, свакако, треба чинити са трезвењем и самопреиспитивањем, са свешћу да је раскол један од најтежих грехова. Типичан пример за то је наш свети Јустин. Није се слагао са оним што Герман ради, критиковао је оштро, али није отишао у раскол. Ти ћеш ми рећи - добро, то је био Јустин, он је свети човек, а ко си ти или тамо неки Жика и Пера? Прво, говоримо начелно. Ако је патријарх увек у праву, онда нико нема права да му било шта опонира или помисли насупрот. Па био он Јустин или свети Максим, или свети Симеон Нови Богослов или неки Радован. Друго, у том тренутку Јустин није био свети, био је "само" цењени професор и архимандрит. И, као такав, по твојим критеријумима, није смео ништа ни да помисли ни да каже против Германа. Али у Цркви истина није посед јерархијског положаја, него је посед црквене Пуноће. У том свом чувеном писму Синоду из 1971. године Свети Јустин, између осталог, наводи и речи светог Григорија Паламе, које је он упутио патријарху антиохијском Игњатију:

"Јер ми смо научили да Хришћанство меримо не по лицима, већ по истини и по тачности вере" (Συγγράμματα т. II, Солун 1966, стр. 627).

Читаво писмо је изврстан пример предањског става и свакоме га препоручујем за читање:

ОДГОВОР НА АНОНИМНУ ДОПИСНИЦУ (О ЧЛАНСТВУ У ЕКУМЕНСКОМ САВЕТУ ЦРКАВА) – Светосавље

SVETOSAVLJE.ORG

Ствари су овде врло деликатне и захтевају промишљање и утемељеност у црквеном Предању. Свети Апостол Павле каже "све ми је слободно, али ми није све на корист". Дакле, нема идолатрије, слепе послушности, бесловесног покоравања ауторитету због ауторитета, али нема ни самопрокламованог уздизања над јерархијом и њеног ниподаштавања. Колико пута су Светогорци и појединачно и саборно, као Свештени Кинот, писали Вартоломеју, бескомпромисно му указивали на грешке и одступања, али не напуштајући, у исто време,  и позицију његових епархиота? (Нажалост, ништа није помогло, а њихова трпељивост се сада претвара у другу крајност, слепу послушност). 

[Hadzi Vladimir Petrovic]

пре 2 часа, Родољуб Лазић рече

Па за човека који је противник логике сасвим је јасно да ниједна логична противаргументација није валидна. 

Валидно би, претпостављам, било причати небулозе као што ти, клевећући, радиш.

Тако да немам шта да причам с тобом, најмање да се теби правдам и оповргавам твоје несувислости. 

Само ти пријатељуј са Клеветником, ако је то твој избор. Далеко ћеш, боље речено, дубоко ћеш, догурати. 

Ето завршаваш са есхатолигизмом, као што казах и у лажи опстаје логика тако да нам овде није у помоћи.

 Овде је ријеч о томе ко је с ким у заједници, тако да је покушај твоје легитимизације логиком "потпуно промашен". Мени логика не треба за то да бих био у Цркви, док теби помаже да останеш у расколу.

И наравно кад немаш куд бегаш, по ком основу ти уопште и причаш са мном, одљутиш се кад ти се чини да имаш неке шансе, потпуно без икаквог стварног разлога и кад видиш да немаш куд опет бегаш.

Ријеч је о томе да не само да вјерујеш да је истина само једна, и у оце, али никако оне живе који би могли да се бране, које осуђујеш и који су твога бабу и тебе са њим осудили.

Водиле се научне расправе о томе да ли је Лепенски вир култура и цивилизација континуитета са нашом и врата су остала отшкринута, онда дође Рођко који логиком брани православље па нам прича као да смо сисачи весла како је он то сам од себе и без очинства, нови Адам Роћко, ванземсљац или артемијевац?

Само то вјеровање у истину је само почеткак има тежих ствари, добро је да си утекао да те несрамотим јавно. Ниси ли ти исти онај који ме звао да се удружимо против новатараца, или си се преумио?

Ниси у стању да покажеш да су Хрвати криви за злочине, смјешан си и одатле си утекао, а као чудио се шта Патријарх мисли.

[logdanov]

@sanja84 Не знам зашто си надрљала. Послушање није слепо. Слободан човек бира да буде послушан. Послушање је слобода. Ти пак бираш да не будеш, јер тврдиш да због послушања можеш да надрљаш. Ниси ме убедила да ће ти бити боље у непослушању.

[Родољуб Лазић]

пре 45 минута, Hadzi Vladimir Petrovic рече

Ето завршаваш са есхатолигизмом, као што казах и у лажи опстаје логика тако да нам овде није у помоћи.

 Овде је ријеч о томе ко је с ким у заједници, тако да је покушај твоје легитимизације логиком "потпуно промашен". Мени логика не треба за то да бих био у Цркви, док теби помаже да останеш у расколу.

И наравно кад немаш куд бегаш, по ком основу ти уопште и причаш са мном, одљутиш се кад ти се чини да имаш неке шансе, потпуно без икаквог стварног разлога и кад видиш да немаш куд опет бегаш.

Ријеч је о томе да не само да вјерујеш да је истина само једна, и у оце, али никако оне живе који би могли да се бране, које осуђујеш и који су твога бабу и тебе са њим осудили.

Водиле се научне расправе о томе да ли је Лепенски вир култура и цивилизација континуитета са нашом и врата су остала отшкринута, онда дође Рођко који логиком брани православље па нам прича као да смо сисачи весла како је он то сам од себе и без очинства, нови Адам Роћко, ванземсљац или артемијевац?

Само то вјеровање у истину је само почеткак има тежих ствари, добро је да си утекао да те несрамотим јавно. Ниси ли ти исти онај који ме звао да се удружимо против новатараца, или си се преумио?

Ниси у стању да покажеш да су Хрвати криви за злочине, смјешан си и одатле си утекао, а као чудио се шта Патријарх мисли.

Не разумем твоје небулозне мисли и реченице. За ово како пишеш потребан је преводилац или дешифрант. Вероватно имаш некакав проблем, али ја ти не могу помоћи више од овога што сам покушао. А и не бих да трошим време на потпуно неконструктивну причу с тобом. 

Бог нека ти је у помоћи.

[sanja84]

пре 32 минута, logdanov рече

@sanja84 Не знам зашто си надрљала. Послушање није слепо. Слободан човек бира да буде послушан. Послушање је слобода. Ти пак бираш да не будеш, јер тврдиш да због послушања можеш да надрљаш. Ниси ме убедила да ће ти бити боље у непослушању.

A ti stvarno veruješ u slepo poslušanje. I stvarno ne znaš da možda treba da preispitaš "naređenje". Šta reći. Hvala Bogu na tome...dobro te je vodio i u lepo okruženje stavio. Inače što se raskola tiče, čuh nešto da neki Rumunski sveštenik iz Amerike čini mi se, koji je bio u raskolu, umro, netruležne mošti, čuda se dešavaju. Da li su ga već proglasili svecom  ili će ne znam. ALi eto...Crkva i članovi crkve!!! To Bog kaže ne ti i ja.

 

Inače kada sam rekla poslušanje, mislila sam na sva poslušanja koja su nam "Bogom" zapoveđena. Riditelji, šefovi, profesori, uče, predsednici..nadredjeni...

[Hadzi Vladimir Petrovic]

пре 52 минута, Родољуб Лазић рече

Не разумем твоје небулозне мисли и реченице. За ово како пишеш потребан је преводилац или дешифрант. Вероватно имаш некакав проблем, али ја ти не могу помоћи више од овога што сам покушао. А и не бих да трошим време на потпуно неконструктивну причу с тобом. 

Бог нека ти је у помоћи.

Ko bi rekao, mislio sam da ces reci: Hvala brate Vlado sad mi je drago sto si me uputio u tajene dekonstrukcije konstrukata, jasna mi je ravnopravnost metoda konstrukcije i dekonstukcije, toliko sam bio rob pozitivizma  i logike da nisam mogao da disem.

Koliko sam samo nevolje Crkvi naniio svojim umisljenioscu I gordooscu i ne iscjeli me niko od arihjereja ni Patriararh, ni prezviter Ava, nego ti posljednji od sviju lajice , otvori moj um I skrsi logicke zblude vezane za tekstove Otaca, kojima ne umjedoh prici I omeksa srce koje disase zlobom na tvog Avu tebe I svu Crkvi Boziju.

O divog cuda Bozijeg o Dana dobrog spasenjs naseg, o Dana ljubavi I milosti Bozije, o Dana iskorjenja raskola I progona svake trulezi.

Hvala ti do vjeka brate Vlado covjece ljubavi, jer rikah iako odbacen I odlucen kroz Crkvu Boziju ne bili koga oteo za zabludu svoju,( dok ovo pisah uleti mi golub u atelje) ,

Hvala ti I zbog njih koje nisam oteo zahvaljujuci tebi, I nije vazno da li te razumijeem, jedino zelim da si ti u pravu, to sam ocekivao I ocekivacu.

 

[logdanov]

пре 2 часа, Родољуб Лазић рече

Ово није тачно, а и опасно је, одн. може бити опасно. Има у себи дозу идолатрије, са потенцијалним уздизањем јерархије на папску позицију. Замисли сада себе у 5. веку у Цариграду, да ти је Несторије патријарх. Или у 8. и 9. веку, да ти је патријарх неки иконоборац.  Или у било које доба и на било ком месту где (прво)јерарх не управља право речју истине. Видиш колико је проблематично овако постављати ствари? При чему сада не говорим о одвајању од свог епископа и непомињању њега на Литургији, позивањем на свештене каноне који, под одређеним условима, то омогућавају. Говорим о промишљању и могућем критичком ставу  према речима и поступцима било кога у Цркви. При чему то, свакако, треба чинити са трезвењем и самопреиспитивањем, са свешћу да је раскол један од најтежих грехова. Типичан пример за то је наш свети Јустин. Није се слагао са оним што Герман ради, критиковао је оштро, али није отишао у раскол. Ти ћеш ми рећи - добро, то је био Јустин, он је свети човек, а ко си ти или тамо неки Жика и Пера? Прво, говоримо начелно. Ако је патријарх увек у праву, онда нико нема права да му било шта опонира или помисли насупрот. Па био он Јустин или свети Максим, или свети Симеон Нови Богослов или неки Радован. Друго, у том тренутку Јустин није био свети, био је "само" цењени професор и архимандрит. И, као такав, по твојим критеријумима, није смео ништа ни да помисли ни да каже против Германа. Али у Цркви истина није посед јерархијског положаја, него је посед црквене Пуноће. У том свом чувеном писму Синоду из 1971. године Свети Јустин, између осталог, наводи и речи светог Григорија Паламе, које је он упутио патријарху антиохијском Игњатију:

"Јер ми смо научили да Хришћанство меримо не по лицима, већ по истини и по тачности вере" (Συγγράμματα т. II, Солун 1966, стр. 627).

Читаво писмо је изврстан пример предањског става и свакоме га препоручујем за читање:

ОДГОВОР НА АНОНИМНУ ДОПИСНИЦУ (О ЧЛАНСТВУ У ЕКУМЕНСКОМ САВЕТУ ЦРКАВА) – Светосавље

SVETOSAVLJE.ORG

Ствари су овде врло деликатне и захтевају промишљање и утемељеност у црквеном Предању. Свети Апостол Павле каже "све ми је слободно, али ми није све на корист". Дакле, нема идолатрије, слепе послушности, бесловесног покоравања ауторитету због ауторитета, али нема ни самопрокламованог уздизања над јерархијом и њеног ниподаштавања. Колико пута су Светогорци и појединачно и саборно, као Свештени Кинот, писали Вартоломеју, бескомпромисно му указивали на грешке и одступања, али не напуштајући, у исто време,  и позицију његових епархиота? (Нажалост, ништа није помогло, а њихова трпељивост се сада претвара у другу крајност, слепу послушност). 

Као што рекох, послушање није слепо. Атеисти имају заблуду да у цркви нико не размишља својом главом. Не будимо и ми као атеисти. Ако инсистирам на послушности, не значи да сам роб. Послушност бирам као љубавни однос. Не могу после толико година да кажем да сам злоупотребљен. Ствари јесу деликатне, али морамо да изаберемо неку полазну позицију. Или се крећемо од неповерења према поверењу или одмах имамо поверење у архијереје. Као што рекох, са епископом можеш да се не слажеш и чак посвађаш. Ником ништа. Патријарх је друга категорија ауторитета, а не објекат идолопоклонства. На крају, крајева, као што су Јевреји били направили кумира од Закона, тако можемо и ми од свештених канона. И то исто тако може бити опасно. Видимо то и по нашој заблуделог браћи који не признају над собом живи ауторитет. То и јесте проблем. Ког живог човека сматрам већим ауторитетом од себе?

Несторије је био патријарх чији ауторитет није довођен у питање док се није разоткрило да има проблем са православним учењем. Њега нису разобличили као јеретика национално свесни интелектуални кругови, већ колеге патријарси, а што је потврђено Сабором, јединственим ставом целе Цркве. Чак и после Сабора, он у својим мемоарима, како се верује, износи нехришћанске ставове када каже: "Само нек је црква у јединству па нека сам ја и проклет." Неће да моли за опроштај. Горд. Стога не видим никакву сличност између п. Германа и овог Несторија. Патријарх Герман је умро у миру са Црквом. Ничим и ни за шта није саборно осуђен, без обзира на писања св. Јустина чију светост тиме не доводимо у питање.

Тим пре, патријарх Порфирије не може да буде подвргаван индивидуалним судовима, јер је Свети Дух баш после љубљења руке папи благоизволео да га изабере за наследника св. Саве. Бог се није тек задовољио нашим избором, већ је активно показао своју вољу на Сабору. Зато мислим да не можемо причати о његовим потенцијалним грешкама којих нема.

Сабор такође одлучује о томе да ли је Вартоломеј направио преступ или не. Наш Сабор је и по том питању рекао и то је Амин.

Благодат Духа Светога била је и на руској, румунској и бугарској цркви током времена комунистичког терора и најгрубљег мешања власти у цркву. Бог разне људске планове преокрене тако да испуни свој домострој. Не претерујмо само у скепси и параноји.

[logdanov]

пре 53 минута, sanja84 рече

A ti stvarno veruješ u slepo poslušanje. I stvarno ne znaš da možda treba da preispitaš "naređenje".

Послушање није слепо, опет кажем. Послушање је слобода избора. Нико ми ништа не наређује. Ни отац ми није наређивао, али је послушност била подразумевана. То се зове љубав. Не знам какве животне и породичне драме и трауме леже на чијим плећима. Жао ми је ако су оне узрок нечијег непријатељства према Цркви.

[sanja84]

@logdanov

пре 4 минута, logdanov рече

Жао ми је ако су оне узрок нечијег непријатељства према Цркви.

Не то само говори о погрешности црквеног клита, јер су и они љиди.