Владика Порфирије изабран за новог патријарха

[slovoA]

пре 6 часа, Hadzi Vladimir Petrovic рече

Дакле неки благослови Божији (нпр, личност, постојање) су неукидиви и у паклу,

Тако то испадне кад на силу нешто угураш у реченицу. Али погледај је сад мало боље, па ми објасни какав је то благослов, бити у паклу. Можда неког поремећеног бога? Замисли, брате, да неком у паклу кажеш да је благословен. Тог цинизма се ваљда ни ђаво не би сјетио.

А за оно даље, стварно не знам зашто мени то причаш. Немам ја тај проблем, с конфесијама, то је из твоје главе изашло.

[Hadzi Vladimir Petrovic]

пре 1 сат, slovoA рече

Тако то испадне кад на силу нешто угураш у реченицу. Али погледај је сад мало боље, па ми објасни какав је то благослов, бити у паклу. Можда неког поремећеног бога? Замисли, брате, да неком у паклу кажеш да је благословен. Тог цинизма се ваљда ни ђаво не би сјетио.

А за оно даље, стварно не знам зашто мени то причаш. Немам ја тај проблем, с конфесијама, то је из твоје главе изашло.

Кренули смо од Логоса код инославних, који баш нису у паклу, нпр. да ли је благослов бити Папа, католички бискуп, шеик са 10 теро дјеце, талентован Јеша и чијег је то Бога благослов? Па твога.

То сам хтјео рећи, хоћеш ли примити те благослове или ћеш их непрепознати и сматрати "ђавољим благословима" упереним против пуноће Цркве. 

Артемијевци имају ли икаквог благослова, јесу ли имало у праву, јесу ли игдје оштећени, па јесу, суочила се Црква у сљедећем дјељењу карата са истим проблемом и једва надвладала, Божијом интервенцијом природом.

Ако смо већ надлежни за све свјетове, не можемо затварати врата, како ће неко ући у Цркву ако нема неки "стари завјет" неки припремни логос. А сви имају неки смисао свог постојања, али и неки начин пропалости.

Нпр, умре муџос за ближњег свога, па шта очекивамо да умре за Исуса Христа, ми који то још нисмо у стању ни да живимо за Њега.

Да не будемо као они који нису ушли, а другима врата затварају, него слободни  као Павле који дође на Аеропаг и каже, тај Бог којега вјерујете - то је мој јаран из Јудеје, ови се покидају од смјеха, де понови то молим те...колико ту нема укочености и колико је фарисејског у нама оптерећеним традицијама протоколима. Овде би му рекли, поред Дечана иде на Аеропаг, чуј наш Бог њихов идол,вређаш Бога, екумењаро! поквариће се вјера пропаде православље, као да може пропасти нешто осим човјека. Могу истине и све су пропале, али остаје благодат и сушто.

[Hadzi Vladimir Petrovic]

пре 45 минута, Hadzi Vladimir Petrovic рече

Али погледај је сад мало боље, па ми објасни какав је то благослов, бити у паклу. Можда неког поремећеног бога?

Људе у паклу у постојању држи Бог, иначе си увео други принцип. Али стање њихове егзистенције -зло, није креирано, зло не постоји. Постојање и  личност су Божији благослови, сотону у постојању држи Бог, сотона је поремећен па се самомучи, али му се неће због тога укинути љубав Божија која га држи у постојњу, ни ипостас Деница, ни анђеоска природа, 

Не може ниједно сушто бити створено осим од Бога, стање суштог и релације суштих нису сушто, теби је то нејасно због фелеричне релационе онтологије, гдје се релација и сушто поистовјећују, па се укида сушто, што је невиђен атак на твар. Хула на створено.

[slovoA]

@Hadzi Vladimir Petrovic Значи, остајеш при том цинизму? Онима у паклу би рекао да су благословени? Али немој ми сад ништа увијати, само одговори на конкретно питање. Да ли би им рекао да су благословени?  

[Hadzi Vladimir Petrovic]

пре 14 минута, slovoA рече

@Hadzi Vladimir Petrovic Значи, остајеш при том цинизму? Онима у паклу би рекао да су благословени? Али немој ми сад ништа увијати, само одговори на конкретно питање. Да ли би им рекао да су благословени?  

Наравно, имају благослове и Бог их милиошћу држи у постојању, каква је њихова рецепција те милости је друга ствар.

Манихејац, де одговори ко их држи у постојању, ако не Бог милошћу, несвореним огњем, енергијама, истим као и нас остале?

Да не постоје можда по-себи?

Или их је можда као вас створио Зизијулас као епископ релацијом?

[Inženjer Djatlov]

@Hadzi Vladimir Petrovic Izvinjavam se što upadam, da li je i đavo onda ličnost ili negacija ličnosti? Ako jeste, šta je to onda što njemu fali da ne bi bio đavo? Dakle, prevedeno na ljude, svi smo ličnosti ili ličnosti tek treba da postanemo? Ako već jesmo, šta nam nedostaje da se u potpunosti realizujemo, i kako se zove to što treba dostići, ako se ne zove ličnost? Da li je to ljubav? Ali onda me bune neke druge stvari... Jednom sam pročitao ovaj tekst od Žižeka, pa sam ga se iz Vaše priče ponovo setio. Bio bih Vam zahvalan ako biste mogli da ga prokomentarišete, mislim da ima veze sa ovom temom. Pozdrav.                       https://www.danas.rs/nedelja/problem-hrista-u-pravoslavlju/

 

 

 

[Bokisd]

пре 14 часа, Hadzi Vladimir Petrovic рече

Слободно ти то поистовјећуј али је потребно и да разликзикујеш, паламитски, ничеански, софронијевски... јер када бих могао да те волим не бих ти ријечима морао објашњавати, само би ти се казало и далеко би се лакше у изреци разумјели, и неби била толико битна, односно могло би проћи и без рјечи у ћутању, тако и са католицима или међу собом самим, никад се неможемо уједунути на пољу идеологије, научне теологије, истине, јер истине нема, него на пољу енергије, да их заиста заволимо, по заповјесту у благослову Господњем. Макар их третирали као непријатеље, остали будни, спремни на смицалице, али не без љувави, воље за једибство и помирење, стављајући истину изнад љубави и благодати као какви демагози. Угледајући се на старце који нису имали спектакуларних истина као Ниче и Хајдегер, али су имали спектакуларну и чудотвотну вјеру као Порфирије Капспокалиивит.

Могућ и занимљив је тај сусрет уз мноштво преводилаца просто се да осјетити вапај. Наш патријарх носи тај Порфиријев влафпслов у радост коју ће надајмо се сачувати до краја проходећи кроз разноразне ходнике гдје се сусрешће не са симпатичним умним монструмима као што су Ниче и Хајдегер него са правим аутентичним монуструмима преко којих овај свјет поприма обрисе пакла.

Pa, isto je to i kod Palama ili Sofronija ili svetitelja ranijih vekova, Nice tu nije u prici to uopste nema veze sa bilo cime sto je Bog iz Pisma i nase vere.

To je ovo o ljubavi i istini i veri ,....Не радује се неправди, а радује се истини,.... јер љубави истине не примише, да би се спасли.... Да буде с вама благодат, милост, мир од Бога Оца и од Господа Исуса Христа, Сина Очева, у истини и љубави....Јер чујем за љубав твоју и вјеру коју имаш према Господу Исусу и према свима светима....А ти си следовао мојој науци, живљењу, настројењу, вјери, дуготрпљењу, љубави, истрајности..... а држи се правде, вјере, љубави, мира са свима који призивају Господа од чистога срца.... зато што веома расте вјера ваша и умножава се љубав свакога од вас, једног према другом.....А ми који смо синови дана будимо тријезни и обучени у оклоп вјере и љубави и с кацигом наде спасења..... Употпуните моју радост, да исто мислите, да исту љубав имате, једнодушни, једномислени.....Знам дјела твоја, и љубав, и вјеру, и служење....А ово је љубав: да ходимо по заповијестима његовим....

Ima jos ali valjda je dosta i ovo da pokaze da prava ljubav ne ide bez istine i vere i to je mozda ovde najbolje objasnjeno.... Nego, istinujući u ljubavi da poradimo te sve uzraste u Njega, koji je Glava, Hristos.... i ima ono od sv.Maksima Ispovednika koji ove sve lepo oko ljubavi i istine i jedinstva objasnjava ovim recima :

"Ја не желим да се јеретици муче, нити се радујем њиховом злу, – Боже сачувај! –него се већма радујем и заједнички веселим њиховом обраћењу. Јер шта може вернима бити милије него да виде да се растурена чеда Божја саберу у једно. Ја нисам толико помахнитао да саветујем да се немилост више цени него човекољубље. Напротив, саветујем да треба са пажњом и искуством чинити и творити добро свима људима, и свима бити све како је коме потребно. Притом, једино желим и саветујем да јеретицима као јеретицима не треба помагати на
подршку њиховог безумног веровања, него ту треба бити оштар и непомирљив. Јер ја не називам љубављу него човеко–мржњом и отпадањем од Божанске љубави кад неко потпомаже јеретичку заблуду, на већу пропаст оних људи који се држе те заблуде…“

[Hadzi Vladimir Petrovic]

Пре сат времена, Inženjer Djatlov рече

@Hadzi Vladimir Petrovic Izvinjavam se što upadam, da li je i đavo onda ličnost ili negacija ličnosti? Ako jeste, šta je to onda što njemu fali da ne bi bio đavo? Dakle, prevedeno na ljude, svi smo ličnosti ili ličnosti tek treba da postanemo? Ako već jesmo, šta nam nedostaje da se u potpunosti realizujemo, i kako se zove to što treba dostići, ako se ne zove ličnost? Da li je to ljubav? Ali onda me bune neke druge stvari... Jednom sam pročitao ovaj tekst od Žižeka, pa sam ga se iz Vaše priče ponovo setio. Bio bih Vam zahvalan ako biste mogli da ga prokomentarišete, mislim da ima veze sa ovom temom. Pozdrav.  

 

                     https://www.danas.rs/nedelja/problem-hrista-u-pravoslavlju/

 

Хвала, личност и негација самога себе, фали му да прихвати љубав Божију која му је пакао, Сви смо већ неповратно створени као личности по образу божијем, треба да усвојимо једни друге у чему се крије благодат, љубав, она те ставља пред Бога, које друге ствари'? 

 

                     https://www.danas.rs/nedelja/problem-hrista-u-pravoslavlju/

Нема доктринарне разлике између православља и католизизма јер макар православље није доктрина, како Хегелов "Апсолотни Дух" који је "апсолутни појам" довести у везу и не помјешати са Духом Светим, поготово на доктринарном нивоу гдје влада појам, просто се по инерцији на сваком кораку упада у блато појима. Ниче јасно показује да Бог није присутан у доктрини, његово негирање истине је отачко: ћутање је језик будућег вјека.

За нас Бога актуелно има само у енергијама, Жижек грјеши кад нешто унутар нас поистовјећује са енергијама, као да ми имамо те приципе у себи и по себи, а не по вољи другог као феномен обасјања, или макар није направио ограду. 

Оваплоћењем се ствар компликује јер је сушто, створено није само одвојено од Бога и повезано милошћу, него је и (једна од) природа Бога, чини ми се да за 2000 година сви аспекти оваплоћења по природу и њене смислове нису довољно сагледани, нарочито на пољу науке, јер сада  и кроз твар - сушто општимо са Богом.  Само ни сушто није на изволите, јер немамо одговор на то шта оно јесте, након Хајдегера јасно је да није у времену, него да вријеме тече између суштих. (крах контигената и кординатног размјеравања)

Нема општих истина, општег - човјечанства, општег - бића у цјелини, мислим може да се замишља али и то увјек као једно. Има само опште Сабрање,  а ако је на било који други начин могуће уопштење онда је Сабрање безмислено, а вјера једна од могућности спасења. Овде се види директна конкуренција и непријатељство између Цркве и метафизике, између општег појма и општег Духа који је једини кадар да сабира у једног Христа. 

Дакле заиста постоје само конкретне појединачне ствари (без човјека ни оне?)  међу којима тече вријеме као хоризонт смисла, па био тај смисао: међусобни пакао, свјетоназор, Црква...

Кључно питање: 1. Однос између Божанске суштине и конкретног суштог, за које такође не знамо шта је, јер шта јесте сушто?

2.Однос између Божанске енергије  (основе суштог) и времена (односа међу суштим). Однос  Суштог и енергија у Богу и Времена и суштог, су показали Иренеј и Хајдегер.

Глуп је Жижек, он би да Духом Светим прогласи Хегелов Апсолутни дух, јер је мозгу власт појима апсолутна. 

[slovoA]

пре 1 сат, Hadzi Vladimir Petrovic рече

одговори ко их држи у постојању

То што их Бог држи у постојању не значи да су благословени. Ту си сасвим произвољно ставио знак једнакости.

[Inženjer Djatlov]

@Hadzi Vladimir Petrovic Hvala! Kad kažem druge stvari, mislim na neko moje shvatanje, koje sam, ukoliko sam dobro interpretirao, pokupio od Junga. Tako da je moja predstava Ličnosti (potpune, autentične, e sad da li postoji, nepotpuna ili neautentična ličnost, šta bi bila ona, i da li je ona onda uopšte Ličnost) nalik na nešto što stoji na kraju, i što je vezano za ucelovljavanje čoveka. E sad, ovo što ste rekli za opšte mi je zanimljivo, da mi i opšte zamišljamo kao jedno. To je svakako tačno, ali ja imam utisak da se zamišljanje tog opšteg jednog nekako kvalitativno razlikuje od pojedinačnog jednog. Opšte kao da vuče ka ,,spolja", pojedinačno ka ,,unutra". E sad iz neke treće perspektive, koju mi ne možemo da zamislimo, jer smo zarobljeni u ove dve, ne znam kako sve to izgleda... Ipak, nekako mi se čini da postoji pomak, i da jedno može biti ,,jednije" od nekog drugog jednog. Paradoksalno je, ali takav mi je neki utisak, jer drugačiji odnos prema sebi samom izaziva praktikovanje posmatranja iz ove dve pozicije. Pozdrav 

[Hadzi Vladimir Petrovic]

 

пре 3 часа, Inženjer Djatlov рече

Ipak, nekako mi se čini da postoji pomak, i da jedno može biti ,,jednije" od nekog drugog jednog

Може у и то у смислу како јунговац Јеротић учи, ми никад не посижемо свеукпно једно да би смо из њега изводили појединачно, док нам је појединачно постизиво, у смилу познај себе, али ако једно није у времену, онда да би дошли до њега морамо се ослободити свијета - повезаности међу бићима - свјетовности,. у том смислу што си више један (монах нпр.) више си у јединству.У том смислу се може посматрати динамика између вјечности и времена.

 @Bokisd ти ко Жижек - текст , ако Дуци каже за њега да је нитков који за лову симулира и разводњава критику капитализма, а Дуци не лаже, онда можемо рачунати и да нам овде подмјешта, зајебали су се што су нас вратили у мрачни средњи вјек, јер нам није био мрачан, у камено је много одједном а и тамо имамо Лепенску културу, па хајде да да нас врате на Хегела, као православље је врх метафизике. Неки слинавци су се примили,

Постоје времене и вјечне истине, оци говоре о вјечним и енергије називају истинама, времене истине оне онтолошке, онтичке, научне, свакодневне, нису све истога нивоа. Истина је да сам сад стигао кући, али та истина није научна, нити је општа, ни спасавајућа.  

Оне спасавајуће су несрворене, кроз њих се Бог објављује, оне су у темељу бића, а опште су узете са бића, изводи, научне су регионалне, а неке су ствари тек тачне. Само нестворене истине сијају, а све ове друге су у мраку. Ако их не разликујеш како ћеш пред Паламу? Са онтологијом?...

Дакле не истина о суштом него сушто (које је једна приода у ИХ) то је Ничово враћање земљи, јер се показало да су све истине о суштом, негација суштог (једне Христове природе). Док је благодат -  вјечност увјек присутна у некој мјери, сужена као неко вријеме и неки сужени смисао.

пре 3 часа, slovoA рече

То што их Бог држи у постојању не значи да су благословени. Ту си сасвим произвољно ставио знак једнакости.

Јок, кажњава их постојањем, као и све нас.   Немају благослов да постоје, а  ипак постоје? Зар није све што Бог чини благословено и благослов? Из теологије све је исто за све, шта Бог може излити сем милост и благослов, друга је ствар мјера нашег усвајања и аутономија воље којом се можемо затворити душу за благодат...Ако ти зажмириш је ли престало сунце да грије у твом смјеру?

[Inženjer Djatlov]

@Hadzi Vladimir Petrovic Šta bi onda teološki bilo nebiće, nepostojanje ili šta? Hvala

[Просечан србенда]

пре 5 часа, Hadzi Vladimir Petrovic рече

Нема доктринарне разлике између православља и католизизма

Не бих рекао да нема јер не знам  докле су стигли у одбацивању заблуда о Божанским створеним енергијама и безгрешном зачећу пресв. Богородице. Па онда папско првенство и његова непогрешивост по питању вере, индулгенције... Исто као и филиокве што још увек понекад протурају, из чега се види да им тешко пада да признају заблуде и да се врате нормалном исповедању вере и црквеном општењу без глупости да сви морају да прихвате њихове јеретичке наслаге. Дакле они имају проблеме које морају да решавају али то није лако јер су векови прошли, имају и пуно од само са њихове стране проглашених светитеља који су јасно исповедали све те заблуде и они су уплетени у све то. Али опет кажем да не значи да уопште немају благодати.

[Просечан србенда]

@Hadzi Vladimir Petrovic Величина и последица њихових заблуда се је јасно видела у НДХ. Првенствено у Опхођењу према православнима као о "шизматицима" и насилном прекрштавању, ја не видех ни један гест или чин у којем се њихов папа или ма ко из клира извинуо за то и рекао да то нису требали да раде, што говори да то може да се понови ако им се поново укаже прилика. Да не разматрам о мотивима за покољ који су поред политичких били и верских разлога. Ти као ђак Жарка Видовића сигурно боље све то знаш.

[Hadzi Vladimir Petrovic]

пре 10 часа, Inženjer Djatlov рече

@Hadzi Vladimir Petrovic Šta bi onda teološki bilo nebiće, nepostojanje ili šta? Hvala

Hvala na oviom pitanju, teoloski, dakle gledano iz Boga, to bi billa najprije Njegova kenoza, umanjenje da bi se napravilo "mjesto" za stvoreno, svera se povlaci do kupole, neophodno je da to bude nista radi smisla bica koje stvara - covjeka i njegovog  obozenja, takodje radi neslivanja.

 Bez tog nista "covjek" bio neka vrsta stvorenoga boga , sloboda je drugo veliko Nista, koja omogucuje covjeku beztemeljnost kakvu I Bog ima, jer sloboda kao i Bog nije izvedana ni iz cega.

"Sloboda nije Bozije sjeme, pa da ti ga neko daje"  kaze Stulic, svo bice je dakle "ni is cega" dakle za covjekovu slobodu.

Is tog nista - slobode razvijaju je se nista prostor. da li je prostor neko nesto? ili prije neko nista? I nista vrjeme.

Oni u specificnom razvoju covjekovu slobode zvanim grjeh I pad dobijaju formu nama danas glavnog nista zvanog smrt, odnodno propadljivost.

Kako su sve istine vremene a ono je nista nihilizam koji je drugo ime zapadne metafizike je dovrsen. Sve su mogucnosti iscrpljene.

Dakle vec sad gledano is istorije be "iz Boga," gdje se na pitanju o nista slama I prestaje da vazi logika, nista otkriva sve,  jer dok se bavimo necim ono zaklanja sve, samo I jedino nista nam isporucuje bice u cjelini. Ne Bog niti neka istina bica u cjelini, ono nista je jedina istina bica u cjelini. Sto niije negiranje sustog koje jeste i postoji bez ii bez istine, niti negiranje sinergijske vlasti Boga I covjeka bad sustim, nego samo kraj zapadne metafizikecke misli I pocetak novog pomenog misljenja.To sto se se metafizika ovaplocuje kao vlsdavina i svjet tehnike je dokaz tog raspada.

пре 10 часа, Просечан србенда рече

 

 

Antopoloski htjeti nista, je imati sve, samoponistavanje u smislu kenoze covjeka, koji sada treba da napravi mjesta da se uselli licno Bog.

Sve je prozeto sa nista, odnodno za slobodu je, prinosenje, anaforu, ili odbacivanje, negaciju.

Covjek se na taj  nacin pojavljuje kao sastvoritelj sve tvari I samoga sebe, za to je neophodno nista.

 

пре 10 часа, Просечан србенда рече

@Hadzi Vladimir PetrovicТи као ђак Жарка Видовића сигурно боље све то знаш.

Boze daj ta to budem i zauvjek ostanem,Vukasin i Zarko, dublji je taj spor od doktrinarnog to se htjelo reci, identiteski, ljubavni spor, hajde da ih volimo, da  ratujemo ljubavlju I blagodacu, ali da znamo i sta mora da proizvodi identiteski problem, odnosno kako moraju da se odnose metafizicke zajednice, zajednice istine prema Crkvi.

Taj odnos je rat, potpun poraz bi bio da mi postanemo metafizicke zajednice, krizne zajednice, zajednice gonjenja krivca, a potpuna pobjeda poraz metafizike "unutar"  nase i katolicke Crkve I protestantskih zajednice. Odnosno obnova renesansa Crkve, gdje treba da pomignemo I renesansa katolicke Crkve, da je oslobodimo imperijalnih I metafizickih oneciscenja, pa potom ako se to desi I da obnovimo jedenistvo, ne na doktrinarnog nivou, jer mi sistem ni nemamo, nego na nivou blagodati, u drugom stepenu I ucenja o blagodati, medjutim to budi svjestan da mi kada  imamo isto ucenja o ljubavi ne znaci da imamo ljubavi. 

Buduci da su I na zapadu svjesni kraaj metafizike imamo sanse, ne da proturimo doktrinu, nego da pomignemo obnovu Katolicke Crkve onim tradicijsms kid has  sacuvanim pod kriptom Turskoga ropstva koje je tolerantnije I bezopasnije of metafizike.

Tako vidim fundamentalne Zarkine pozicije, na zalost nisam uzeo 2-3000 stranica njegovih tekstova koje mi je davao da "Radim da big sta hocu" odnosno objavljujem, napravljena je u patrijarsiji neka zaduzbina u kojoj je Lubardic,  nista do sad nije izaslo, to su pobocni tekstovi, vjerovatno dobri za uvod u Zarku, jedino je Dao osnov za, ako ne i pravoslavno utemeljenu kritiku Hajdegera koja prevazilaz i vraca na autentican platonizam kakav je cuvan u Otaca, a ne onako kako ga Aristotel razumio, a to je Palamitsko pitanje stvorenosti ili nestvorenosti energija.