Jump to content

slovoA

Члан
  • Број садржаја

    974
  • На ЖРУ од

  • Последња посета

  • Број дана (победа)

    1

Последњи трофеј

slovoA је имао/ла садржај са највише реакција!

Скорашњи посетиоци профила

2042 посетилаца

slovoA's Achievements

  1. Ја бих то питање другачије формулисао. Да ли је уопште могуће ићи даље од принципа квантне неодређености? Ту је "цака!" Ако је тај принцип, заправо, већ поставио границе теоријског познања, тј. созерцања творевине, онда то "даље" не проистиче из тог принципа и саме квантне теорије, већ из неразумијевања истих. Или пуких манипулација, што лако можеш препознати по плодовима тих слијепих созерцања (теорија) и ћорсокацима небројених "паралелних" свјетова, мултиверзума, итд, који просто гутају личност човјека. Управо на тим темељима је настала "теорија" квантне информације, као попуњавање те празнине, истим безумљем. Свеједно што је квант заиста носилац информације, то је информација о квантном стању, не нужно самог кванта, али, чак и кад је много шира, та информација се увијек и искључиво тиче саме природе, саме твари, а никад личности. И читава та теорија је једна верзија хиндуизма, по којој се не губимо сасвим у Богу, као ултимативном резервоару енергије, већ ту остајемо као неке слијепе честице енергије, које нити виде твар Његовим очима, нити Њега својим. Али ипак постоје! Умјесто питања, значи, како постојим, "квантна информација" не намеће неко друго питање, већ одговор. Постојим! Као да је то довољно да познам Бога, лицем к лицу, не остајући нека забрављена честица, неспособна и за толико, да у склопу те теорије откључа информацију што јој је на длану.
  2. А шта ја рекох: "Свака честица има истовремено одређен(е) положај и кретање (брзину) - у супротном би била у колизији, сама са собом (као квантом, на то се односи да била у колизији. Јер,). Управо то нас учи квантна теорија, да је та честица уједно и талас..." Не кажем, значи, да квантна физика није стварна, напротив. Оно што ту није стварно су тумачења која не воде нигдје, осим до те већ чувене мантре: "Стварност квантне физике ломи нашу свакодневну интуицију и открива нам...". Свеједно што је то тачно, шта нам је заиста откривено, од Хајзенберга до данас? Ништа! Добили смо само бескрајан полигон за манипулацију. Па изволи, ако мислиш да ти је ту мјесто. Само пази. Принцип квантне неодређености јесте круна те теорије, али даљи развој тог принципа не даје жељене резултате, више изгледа као круњење саме те теорије и бацање бисера пред свиње, с озбиљном тенденцијом да све заврши у блату.
  3. Овде ти већ пада та прича, "познаваоца" квантне теорије. Хајзенбергов принцип не каже то што наводиш. Свака честица има истовремено одређен(е) положај и кретање (брзину) - у супротном би била у колизији, сама са собом. Управо то нас учи квантна теорија, да је та честица уједно и талас, односно, да је материја неки вид енергије. А читав проблем је у томе што ми не можемо истовремено одредити то двоје: положај те честице и њено кретање. Или просто, ако јој одређујемо (дефинишемо) положај, већ смо је зауставили у кретању, и обратно. Али то не значи да та честица није дефинисана (одређена), и једним и другим. Томе нас и учи та теорија и уопште наука, на коју је Хајзенберг дословно ставио тачку. И нема даље. По питању науке, материја ће нам увијек бити тајна и остаће неодређена (до краја вијекова), свеједно што на ту тајну можемо и сад дати сасвим извјестан одговор, читајући је у складу са вјероватноћама које нам и нуди сам тај квантни принцип неодређености. Није то све. Има и теолошко појашњење ове приче, као сушта супротност том наводном идентификовању Божијих логоса, са квантном информацијом.
  4. Научни принцип, о бројању жртава Јасеновца, идентичан је општем принципу савремене науке. А какав је тај принцип, најбоље свједочи краљица савремене науке, теоријска физика, у којој се ништа значајно није десило скоро читав вијек. Али су ту ипак настале бројне теорије о свијету (космосу), не, на основу науке и стварног сазнања, већ управо на основу тог принципа да човјек може савршено познати свијет, чак и као "мали Перица," са валидним папиром. Тј. дипломом, која није једва улазница у свијет науке, већ средство примјене те силе, која човјеку омогућава да под научним принципом подметне и своје визије, као науку, иако те визије не морају имати никаквог основа у самој науци. Позивање на научни принцип у бројању жртава Јасеновца, не означава слијепост човјека за те жртве, већ за науку, коју не само да подређује већ и понижава тим научним принципом "малог Перице."
  5. Не истребљују се народи тако лако. Јесте то наум Запада (Германа), за нас Србе, и то већ више од хиљаду година, али - јесу ли успјели у томе? И зашто би тај њихов наум, онда, претпоставио промислу Божијем? Не чекамо ми да нас ЕУ и НАТО оставе на миру, никад то неће урадити, чекамо отрежњење од саблазни Мамона, иначе би смо били будале. А нисмо, колико год да смо мало стадо, што значи - најпростије речено, да Црква ту мора одиграти главну улогу. И једино је још питање, хоће ли неко коначно протрести СПЦ и навести је и увести чак и у ту политичку борбу, за спасење свог народа? Елем, изгледа да си у праву. Испада да нама Србима заиста пријети истребљење, ако Црква не ступи и на политичку сцену, у борби за спасење свог народа.
  6. Лако, само кад схватимо да се не боримо ту против ЕУ и НАТО-а, већ против МАМОНА! А кад то схватимо и прихватимо да ћемо раскидајући такве везе постати мало сиромашнији, али ћемо притом повратити своје достојанство, као народа, лако ћемо се ослободити и ЕУ и НАТО стега. Јер много теже овом народу падају понижења која долазе с те стране, него сиромаштво, и оно стварно, и то којим нам пријете, које заиста и није сиромаштво већ пуки губитак привилегија, ума опсједнутог Мамоном. А шта заиста губи тиме?
  7. То ја од почетка говорим, да су демократе било наивне било лукаве присталице зла што разједињује српски народ, и у ЦГ, и у Србији, и свуд. И сад опет гледамо исто, опет су Срби грађани нижег реда који немају права да учествују у власти ни у својој рођеној држави. Јер, чак и да прихватимо ту нову нацију Црногораца, Срби су свеједно конститутивни народ у ЦГ, а њихово искључивање из власти искључује и конститутивност Црне Горе као државе и зато ће тај хибрид морати да нестане. Питање је, само, како? Тај покрет мора доћи од Цркве, али у Србији!!! Прво Србија да се врати српству, па ће се вратити и сви други. А док год је Србија изнутра растрзана србијанством, као западним вавилонским ропством, биће и српски народ у разним српским државама растрзан том истом протестантском идејом нације, везујући је за државу. Нпр. најмање три српске државе су постојале у преднемањићком и немањићком периоду и ниједна од њих није била ништа мање српска, од Немањићске Србије. А о оном говеду нећу ни да причам, само луд човјек не види да је Милатовић ђак МИ 6.
  8. Читава та демонска сила ће нестати као измаглица, само кад одмахнемо руком. Једини проблем је што човјек мора вјеровати Богу, да би тако одмахнуо руком, не зарезујући демоне и њихову силу ни за шта, што они реално и јесу. Јер, не суочавамо се ми са ништавилом као силом ни по чему другом већ по сопственој слабости, као пала бића, подложна ништавилу, којем зато и придајемо епитет силе, иако му она ни по чему не припада, осим по том нашем односу. И само је толико довољно, да у ништавилу не видимо никакву силу, и прогледаћемо у Христу и више нећемо бити робови ни неоколонијализма, ни било које идеологије која нам намеће то ништавило, да нисмо дјеца Божија.
  9. Чудно, заиста. Буди се Африка, буди се читав свијет, само моје племе још сном мртвијем спава. У неком, ваљда, заборављеном вагону, али чврсто на европском путу! И каква је то шизофренија онда? И раскорак између тих који су чврсто на европском путу и на власти, и самога народа, који је у тој својој уснулости дао легитимитет таквој власти, што га води гдје он неће? Није уопште лако бити Србин данас, као народ живимо један шизофрен живот.
  10. То што "трпимо нацисту Хила" није питање стране моћи и утицаја, већ наше слабости. Због које не само да пристајемо на неоколонијалну управу, већ јој дајемо апсолутну подршку, као вољно слијепи. Па ни актуелну власт у Србији не препознајемо као спроводника тих тежњи, већ као свој "демократски" исказ, по којем и учествујемо у том парадоксалном избору као вољно слијепи и савршени робови тог система, потпуно несвјесни бесмислености сваког свог исказа, унутар система којем робујемо.
  11. slovoA

    Филм Олуја

    Гдје је историјски контекст? Гдје је свјетска политичка сцена, која је "дала" легитимитет том чину прогона Срба и дословно га иницирала? И гдје је улога тих страних фактора у самој реализацији прогона? Али и тадашње власти у Србији, тј. социјалиста: гдје је њихова улога и однос према том чину? Заправо, гдје је све оно у филму, што би причу о прогону Срба из Хрватске заиста расвијетлило и оживило, у датој форми? Јер све наведено не превазилази форму филма, нити захтијева нешто више од пар сцена, којих ипак нигдје нема. На срамоту, не толико самог аутора, колико српске државе која је стала иза тог пројекта, свједочећи, по ко зна који пут, да је у рукама незнавених.
  12. И ту је св. Максим јасан. По њему је апокатстаза немогућа зато што Бог никад неће нарушити (тиранисати) нашу слободну вољу, па ни у есхатону. И по тој слободној вољи ћемо тако и вјечно бити, или у јединству с Богом и Његовим бићем, или сами себи богови и довољни, тј. самодовољни, као индивидуе у свом личном паклу, без ближњег (Бога).
  13. Спасење јесте по благодати, не по природи, сасвим је тачно што св. Максим каже. Али исти Максим каже да се спасавамо тако што своју вољу усаглашавамо с логосом природе, који је усађен у њу (природу), као одраз воље Божије. И тек по тој сагласности (слободне воље) са природном вољом (тим логосима), благодат може да дејствује у нама. И дејствује! И као натприродна, што она јесте, и по тој сагласности природе да се нађе у Богу, по опредјељењу наше слободне воље и назначењу самих логоса (природе), као циљ нашег бића (у Богу). Просто, јесте благодат надприродна, али не дјелује у нама него по логосима саме природе, односно, по усаглашавању наше слободне воље са тим логосима.
  14. Безгрешно зачеће је основа наше вјере у Оваплоћење Божије, без којег нема ни те, ни било какве друге вјере, истините, колико је истинит и оваплоћени Логос Божји. Јер, ако Христос није Пут, Истина и Живот, сваки је човјек онда истина за себе, на путу којим свој живот завршава у гробу. И сходно томе, нема никакве потребе ни смисла да расправљамо о тим питањима; свако ће за себе лако наћи мјеста у том личном паклу, без наде у оваплоћеног Логоса, којем би се могао присајединити и Његовим васкрсењем и вазнесењем бити и сам спашен. Прво ПИТАЊЕ за сваку вјеру која претендује на истину (=богопознање) је питање Оваплоћења Божијег! Просто, или сам ја бог, који одређује свако (по)знање и истину (па је то и сваки други човјек), или је истина једна, као и сам Бог, ОВАПЛОЋЕНИ!
  15. Јединородни Син Божији, Логос Божији је Христос. Сви други логоси Божији нису нерођени, већ створени, као израз Божије стваралачке природе. И у мјери по којој су у Божијој вољи, у тој мјери су ти логоси и Божији, као тијело Христово, јединородног Логоса. И Сина, којег Отац једино и познаје, без остатка. Просто, ако се не нађемо у Христу, нигдје се нећемо наћи, Бог Отац нас никад неће познати.
×
×
  • Креирај ново...