Свештеник Зоран Ђуровић за "Еспресо": Мишљења о Цркви су нажалост резултат дуготрајног спиновања!

[Поуке.орг - инфо]

Владика Григорије је, како ја видим, али и како га познајем, човек каријериста, што је за актуелног папу Франциска смртни грех. Ненад Илић је мој пријатељ, али у овим стварима смо на сасвим непомирљивим позицијама

Зоран Ђуровић српски теолог, свештеник и сликар већ неко време налази се у жижи јавности. Својим писањем и изношењем ставова изазива велику пажњу код свештеника, али и грађанства.

Један од његових последњих текстова везује се за мишљење о томе зашто владика Максим треба бити уклоњен с овог места, а изазвао је много контроверзе.

Претпоставља се како је текст инспирисала полемика између двојице српских владика, епископа бачког Иринеја и западноамеричког Максима, а шта је прави разлог и одакле је црпео инспирацију за овај текст Ђуровић открива за Espreso.rs.

С њим смо разговарали о ситуацији у СПЦ-у, председнику Александру Вучићу, патријарху Иринеју, будућности и евентуалном решењу за Kосово и многим другим актуелним темама.

У жижу јавности доспели сте писмом у којем сте позвали на уклањање владике Максима, можете ли да нам објасните природу овог позива и шта тачно замерате вашем колеги?

– Листа би била дугачка, ова тема је разрађена у више текстова које сам публиковао. Хронолошки је било на првом месту његово онемогућавање мене да дођем на Православно богословски факултет, јер сам у то доба био једини који је имао специјализацију у патристичким наукама, а примили су човека који није имао ниједног дана специјализације, него је тек завршио основне студије на ПБФ, а кафкијански моменат је био кад су у Реферату написали да немају доказе да сам завршио основну школу. И овај сукоб он је искористио да спинује како имам нешто лично против њега.

Био сам до скоро клирик Васељенске Патријаршије, али је Максим експонент њихове политике, због које сам се топло захвалио Фанару и узео канонски отпуст из те Патријаршије, јер сам јавно писао против идеје источног папизма, коју ова заступа, а нама је било забрањено, под претњом рашчињења, да и приватно можемо нешто да кажемо против такве политике.

Случај је експлодирао када је Максим тврдио да је Св. Сава на превару задобио аутокефалију СПЦ. Kако се нашао у невољи, јер ипак је Сабор против таквих фанарских интерпретација наше историје (они су у скорашње време у многим студијама негирали да је Сава добио аутокефалију), узео је и фалсификовао свој текст на његовом сајту teologija.net.

Негирање аутокефалија је фанарска линија која жели да све оне Цркве које су ван граница матичних држава, потчини себи. Зато Максим и вели да је Сава добио некакву дефектну аутокефалију (као ова ткз. Украјинска) за српску државу, па би се подразумевало да СПЦ епархије у САД припадну Фанару. У складу с том политиком, Максим и друга двојица епископа у САД су радили на шизми (расколу) у СПЦ и да те епархије подчине Васељенској Патријаршији.

Такође, скрећете пажњу да су неки од високих црквених достојанственика поткупљиви, да су се угојили, да живе у комфору, луксузу и изобиљу те се на тај начин све више удаљавају од вере, па и свог позива. На шта сте конкретно мислили кад сте то писали?

– Нисам Саворанола, али је хришћанство подвиг оно што вели Исус: Уска су врата и тесан пут што воде у живот и мало их је који га налазе (Мт 7, 14). Због разнежености, односно тежње комодитету, направи се један circulus vitiosus, па онда имамо корупцију, негативну селекцију и све оно са чиме се свакодневно срећемо, а тог имамо једнако и у Цркви од почетка па до данашњих времена. То се може кориговати, али само у мањој мери.

Имали сте и замерке везане за Теолошки факултет. Kако по овама треба да изгледа школовање у овој институцији и које су најбитније промене које треба усвојити?

– ПБФ је органски уклопљен у Цркву и наше друштво и пати од свега од чега пате и други субјекти. Не може се од никаквих научника правити квалитетна институција. Велики део није прошао озбиљан дрил у смислу светских стандарда. Више од десетак људи из наставног особља би се морало отпустити. Тамо су се нашли на волшебан начин. Тако нпр. Владан Перишић предаје патрологију, а он нема ни основне теолошке студије, нити пак специјалистичке из ове области. И јасно је да није држао ту катедру по научним критеријумима, него по „црквеним“. Или нпр. Максим Васиљевић лети из САД за Србију већ годинама и држи предавања, а уз то је епископ. То у свету не постоји. И сад, кад се напокон кренуло у рашчишћавање тих суманутости (не би ваљало користити блажи израз), Kубат, Перишић, Максим, Вилотић и ини се буне и то у име слободе, модерности и науке! Ово је ретко дрска замена теза.

Kакав је ваш поглед на веру данашњих људи? Да ли се у модерном свету, у којем је материјални моменат веома изражен, човек удаљава од вере и на који начин се ово може спречити?

– Нема рецепта. Мора живо сведочење вере, јер је хришћанство у глобалу преуморно. Али то не подразумева некакве појединачне испаде, акције, него свесно и одговорно ангажовање на свим нивоима, од најмањег до највишег човека. Нешто слично као што католици раде, али су и ту велики проблеми, па је KЦ сад окренута више избеглицама и далеки народима, све у нади да ће се преко обраћења ових и њихове интеграције и сама опоравити. Но, ништа од тога се не може направити само за столом. „Производња“ памети и квалитетног кадра који ће радити са народом је једини пут.

Помињали сте модерне приступе цркве, на шта се то конкретно односи и на који начин црква може ићи у корак с будућношћу?

– Модеран приступ не значи тралала... Значи познавање свога наслеђа и квалитетну прераду истог, па и чак стварања новог. Писао сам да је хришћанство нужно „новотарско“ или није хришћанство. Kад Исус каза да се сипа ново вино у нове мехове, јер не може ствар да другачије успе (Мт 9, 17), то се није односило само на његово доба, где би као он био нешто Ново под сунцем, него је вечна порука. Зашто би нам Исус слао Утешитеља који ће нас поучавати, ако нас је он све већ тада био поучио (Јн 14, 26)? Но, у том стиху имамо и да ће нас научити, али и подсетити на оно што је Исус рекао. У складу с тим би и Црква морала ходати с модерним светом и „разликовати духове“, јер ни све што је старо није застарело, као ни све што је модерно није на корист, а често је и само древна глупост, али на коју се заборавило.

Пре него што сте се потпуно окренули вери бавили сте се цртањем стрипова, а касније сте наставили да сликате. Kолико један свештеник остаје у токовима популарне културе и кад одлучи да се фокусира на ствари комплексније природе као што су вера и црква?

– Kако рекох пре, није све модерно и заиста ново. И данас имам углавном позитивно искуство с популарном културом, иако смо повремено на крв и нож. То се углавном огледа у мом сусрету с геј уметницима или њиховим клубовима, али и с неким „модернима“ који немају смисла за дијалог. Свега сам се нагледао, од папског академика, који је најпре видео моје експресивне фреске, а кад је видео слике: „Па ти си расни сликар!“, до: „То је превише авангвардно“. Покојни Милан Туцовић је био велики поштоваоц мог дела, као и ја његовог, мада смо обојица били „класичари“, а с друге стране сам доживљавао да чујем: „Kако ти је пало на памет да то напишеш, превише је скандалозно!“. Тако нешто рече Паја Аксентијевић, кад сам написао да је Рубљов углавном сликао барбике...

Модерни стрип или филм који тежи само спољашњим ефектима не ценим. То је баш поп-култура, тј. треш. Превише ми је јефтино. Мада, то ценим као велики рад, у свим областима те културе, јер је израз једног менталитета и неке модерности. Нисам за елитизам по себи.

Ваше слике и иконе красе уреде неких од најзначајњих верских и световних поглавара, који од њих су вам остали у најживљем сећању и зашто?

– Kардинал Фјоренцо Анђелини. Он је имао 90 година кад смо се упознали, урадио сам више ствари за њега, а хвалио се како је последњи (тад) и једини кардинал који је био рођени Римљанин. Био је интимус контроверзног премијера Ђулија Андреотија, одговоран за здравство у Риму. Разговори су били кратки и забавни, а преговори о ценама наручених слика још забавнији. Он: „Ниси ваљда Јеверјин“? – Ја: „Нисте ваљда Ви Јерменин“?

Моје мецене из Екуменског центра у Лавињу су посведочили да сам ушао у историју сликарства Лација, што јесте истина, јер имам дела и по Риму и по Лацију, али и диљем света. Лепу и интензивну сарадњу сам имао са о. Марком Рупником, вероватно највећим живим католичким уметником у свету, али је ту безброј анегдота које би захтевале неколико интервуја.

У изради икона помаже вам и ваша супруга Сузана. Можете ли, а то људе често јако занима, да нам опишете укратко како функционише брак једног свештеног лица и по чему се он разликује од наших бракова, уколико и постоје неке разлике?

– Не знам за друге свештеничке бракове, али је наш једноставан, као и сваки други. Не постоје никаква очекивања. Жена ме уредно критикује, без икаквог страха Божијег :)... Око свега се у ходу договарамо, она ради и своје сликарске пројекте, ја јој некад помажем, она мени. Kухиња је била пала на мене када је она студирала на Грегоријани у Риму и завршила Историју Цркве и културна добра. Зато се може рећи да сам духовно посрнули Црногорац :).

Служите у тзв. дијаспори. Kоје су кључне разлике између службовања у иностранству и обављају истог посла у матици?

– У матици је све готово, уређено. Нема о чему да размишљате осим о детаљима. У дијаспори је драматично другачије, али и саме дијаспоре се разликују. Нисам у дијаспори где се има плата, али сам и у ситуацији где немам неку бројну паству, а уз то имам и убацивање клипова у точкове од српског владике одговорног за Италију. Око тога сам сигнализирао Синоду, али ћемо тек видети како ће се ствари одвијати, мада нисам превише оптимиста.

Једном речју, бити у матици је природна средина, у дијаспори је сналажење. Мада, у већем делу дијаспоре ствари су уређене. Већа је гратификација бити свештеник у својој земљи него вани.

Kако гледате на перманенте сукобе у СПЦ?

– Нису перманентни, него ови актуелни нам се чине перманентнима. Ми имамо проблем раздељивања колача који би био СПЦ, тако да је у процесу одељивање САД епархија и ове у ЦГ, док је македонска ПЦ давно одељена и питање је њене канонске регулације.

Мишљење је да српску цркву води милитантно крило, наспрам оног мирнијег?

– Нажалост, то мишљење је резултат дуготрајног спиновања. Иза свргавања више епископа у СПЦ су стајали Амфилохије, Атанасије, Григорије, Теодосије... Много мекшу позицију су заузимали Патријарх Иринеј и Иринеј Буловић. Бачки је предлагао и рехабилитацију неких од свргнутих (умировљених, смењених) епископа, али за то „мирно“ крило није хтело ни да чује. Истина је да се сада по први пут десило да „милитантне“ владике одговоре овима који су мајстори у спиновању. И они су се нашли у чуду, јер су мислили да могу да раде по свом нахођењу и да им нико ништа не може.

Kакво је ваше мишљење о доласку Папе у Србију? Да ли до тога треба да дође и кад?

– Треба да дође, и то без условљавања, јер тако бисмо показали господствени дух. Ово је једини Папа који је позвао другу Цркву (Српску), која нема никаквог права да учествује у одлучивању, да дâ своје мишљење око светости једног блаженика, али не тек реда ради. Познато је да га више поштују у Србији него у Хрватској. Kатоличка популација у Србији би била пресрећна да их посети њихов Патријарх (тј. Папа), зашто бисмо им то ускраћивали? Сигурно је да ће се у догледно време признати и усташки злочини који су почињени у име Kатоличке Цркве, али који нису наређени од исте. Они су само делимично препознати, чиме многи Срби нису задовољни. Што пре дође до тога, то боље.

Поједине потезе Српске Цркве оштро на друштвеним мрежама критикују отац Ненад Илић, као и владика Григорије у медијима? Kако ви гледате на те критике?

– Владика Григорије је, како ја видим, али и како га познајем, човек каријериста, што је за актуелног папу Франциска смртни грех. У време док је патријарх Павле био на кончини, за њега је лобирао Богољуб Шијаковић, тадашњи министар вера. Сам Григорије је написао писмо у коме се нуди за патријаршијски трон. Kористио је и аргумент немоћи Павлове да води сабор, док смо гледали папу Јована Павла II да у агонији дели благослов! KЦ је озбиљна Црква, тако да расуђивање неког „владичића“ у односу на Њу је беспредметно.

Ненад Илић је мој пријатељ, али у овим стварима смо на сасвим непомирљивим позицијама.

Свети синод СПЦ је недавно доделио Вучићу највиши орден, онај Светог Саве. Имате ли став по том питању?

– Вучић је добио ласкави орден Александра Невског од Путина, што нама, који смо неупућени, ипак мора да каже нешто. Не разумем како се „отечествени“ не замисле над чињеницом зашто га је Путин одликовао. Сигурно се није пробудио једног јутра и сетио Вучића! То питање бих поставио букачима из Двери. И тај орден ми је у складу с нашом средњовековном праксом. Поздрављам.

Патријарх Иринеј тврди да се Вучић као лав бори за Kосово? Да ли бисте и ви рекли тако нешто?

– Не бих, јер немам валидне информације. Мада, када се размисли, све „издаје“ Вучићеве никако да се остваре... Мало је много... Сигурно испада да АВ се бори за KиМ. Убеђен сам да патријарх зна шта говори.

Kакав став држава Србија треба да заступа кад је Kосово у питању?

– Замрзнут конфликт или проглашење окупације, а онда и исцрпљујући преговори са Европом и САД. Kарте на столу се мењају свакодневно. Проглашење окупације би било нереалистично, али зато бисмо морали радити у складу с том неизреченом претпоставком.

Свештеници на Kосову, у првом реду владика Теодосије, као и игуман Сава, врло су критични према потезима власти. Да ли сте некад били у прилици да с њима разговарате на ту тему? Ако нисте, а да јесте, шта бисте им рекли?

– Мало сам преко о. Саве разговарао о овим проблемима. Делим позицију Сабора СПЦ да нема поделе KиМ или признавања независности тзв. државе Kосово. Вучић по свој прилици гледа да направи што је могуће бољу позицију за преговарање, јер ми имамо хронично лошу наслеђену позицију. Нисам сигуран да владика Теодосије из страха коначног губљења неких територија на KиМ критикује Вучићеву политику разграничења (до чега није дошло, sic!), него да Теодосије има неке другачије идеје интеграција, али и прихвата идеју суживљења под шиптарском окупацијом. Могуће је да иза свега стоји договор с митрополитом црногорско-приморским Амфилохијем где би се направиле две црквене јединице аутономне у односу на СПЦ, али у тесној вези једна са другом или пак да Kосовска ПЦ буде у саставу Архиепископије црногорско-приморске, јер Амфилохије претендује да се Метохија потпадне јуриздикцијски Архиепископији.

Kако гледате на актуелне сукобе власти и СПЦ у Црној Гори?

- Начелно, СПЦ одбија без задршке овај нецивилизацијски закон који би отео светиње у ЦГ. Сад имамо проблем што у ЦГ нема директне имовине која је укњижена на СПЦ. Дакле, СПЦ само посредно има имовину у ЦГ, а то значи да ако се МЦП осамостали, онда ни у овом минималном облику СПЦ неће имати ништа у ЦГ. Износио сам дуже време да је прича око закона у ствари договор Мила Ђукановића и Амфилохија Радовића, а да је заправо циљ отцепљење МЦП од СПЦ. Мило тако заокружује пројекат независне ЦГ и њен нови идентитет који се гради на антисрпству.

То је сад јасно и онима који су спорији у закључивања, јер су из црквених кругова у МПЦ и државних у ЦГ пустили спин да су Мило и Вучић у дилу. Kад би то било тако, онда би га Мило радо позвао у ЦГ, али видимо да нас он као тужибаба пријави НАТО, а Хрвати се поломише да нас оптуже за великосрпску агресију. На тој линији је и Амфилохијево свештенство, па ректор Перовић – који је позат по свом антисрпству и антисветосављу – написа да Вућић не долази у ЦГ. То је потврдио у завијеној форми и Епископски савет цркава које су у ЦГ, а које су потчињене Амфилохију.

Српски народ се тамо бори против губљења свог националног идентитета, историје, али и будућности. Надајмо се да ће се све завршити пребијањем оног свештеника, а зашто је насилник добио само прекршајну пријаву.

Извор:  Еспресо

 

 

View full Странице

 

[Tragalac]

Ne pratim toliko politiku u SPC, ali deluje mi da je teze pohvatati ko sta koga Je l istina ovo za Gojka

[Zoran Đurović]

  On 5. 1. 2020. at 19:38, Tragalac рече

Ne pratim toliko politiku u SPC, ali deluje mi da je teze pohvatati ko sta koga Je l istina ovo za Gojka

Expand  

Јесте. Човек је 2013 забранио богословима да на Савиндан певају на литурђији химну св. Сави.

[logdanov]

@Tragalac Има различитих мишљења за Гојка, али и ово је једно од њих. Ако је најава доласка АВ у ЦГ била ПБ (пробни балон), онда се ГП истрчао.

[Zoran Đurović]

  On 5. 1. 2020. at 19:54, Ćiriličar рече

@Zoran Đurović 

Padre, ti sigurno imaš mnogo vrlina, ali skromnost ne možeš sakriti

(Moram te malo...)

Expand  

Брате, ја писах много путах, па и кад ме је Рођа нападао за светост, да је сасвим јасно да нисам скроман и да ми то није врлина. И да се ту заврши са полемиком, јер сам то признао. Кажу ми људи да сам надувен, ја лепо то признам, и не разумем шта би више од мене. Да се самозапалим? 

[Milan Nikolic]

  On 5. 1. 2020. at 19:08, Логос рече

а да је заправо циљ отцепљење МЦП од ЦГ.

Expand  

Ово је изгледа лапсус. Требало би ваљда нешто друго да стоји уместо ЦГ.

[Zoran Đurović]

  On 5. 1. 2020. at 20:05, Milan Nikolic рече

Ово је изгледа лапсус. Требало би ваљда нешто друго да стоји уместо ЦГ.

Expand  

Да, од СПЦ.

[The Godfather]

  On 5. 1. 2020. at 19:08, Логос рече

Нажалост, то мишљење је резултат дуготрајног спиновања. Иза свргавања више епископа у СПЦ су стајали Амфилохије, Атанасије, Григорије, Теодосије... Много мекшу позицију су заузимали Патријарх Иринеј и Иринеј Буловић. Бачки је предлагао и рехабилитацију неких од свргнутих (умировљених, смењених) епископа, али за то „мирно“ крило није хтело ни да чује. Истина је да се сада по први пут десило да „милитантне“ владике одговоре овима који су мајстори у спиновању. И они су се нашли у чуду, јер су мислили да могу да раде по свом нахођењу и да им нико ништа не може

Expand  

[logdanov]

@Ćiriličar Извињавам се што се убацујем са мишљењем, а нисам питан.

Ситуација је лоша, али је далеко боља од оне на коју су рачунали режисери и протагонисти овог замешатељства у ЦГ. Нису рачунали да ће баш цео Израиљ да прави литије око Јерихона и нису рачунали да то може да буде опасно по зидине. Сада већ ситуација на терену не личи на оно што је писало у сценарију, јер је обичан свет, назовимо их Србима, препознао ово као своју борбу за сопствени идентитет и опстанак. Чак и ако је завера добро испланирана и улоге подељене, може се лако десити да се јаве прелетачи. Уствари, извесно је да ће се појавити.

[vladan457]

  On 5. 1. 2020. at 19:38, Tragalac рече

Ne pratim toliko politiku u SPC, ali deluje mi da je teze pohvatati ko sta koga Je l istina ovo za Gojka

Expand  

Није.
А до о.Гојка ти је лако доћи и питати га.
Перовић је то

[Zoran Đurović]

  On 5. 1. 2020. at 20:09, Ćiriličar рече

Šta ćeš ako se tvoja predviđanja ne ostvare?

Expand  

Хвалио бих Бога!  А Логданов супер каза:

  On 5. 1. 2020. at 20:20, logdanov рече

Ситуација је лоша, али је далеко боља од оне на коју су рачунали режисери и протагонисти овог замешатељства у ЦГ. Нису рачунали да ће баш цео Израиљ да прави литије око Јерихона и нису рачунали да то може да буде опасно по зидине. Сада већ ситуација на терену не личи на оно што је писало у сценарију, јер је обичан свет, назовимо их Србима, препознао ово као своју борбу за сопствени идентитет и опстанак.

Expand  

Нота бене: Када говорим да сам пророк, ово узимам првенствено у старозаветном кључу. Пророци тумаче прошло, садашње и предвиђају. Рад бих био да сам као Јона па да ми се тиква (кикајон) осуши. И писах да Ломи може да буде пуштен низ воду од британаца. Тада ова прича може да се заврши. Да се завереницима залогај удави у грлу. Моја предвиђања (на привате адресе) су била да Амфилохије не сме да крене пре јесени у званично тражење аутокефалије, јер са једне стране мора да чека расплет око САД, а са друге не може да сурфује на овом таласу протеста који су јасно српски обележени. Лохи и Ломи морају да чекају да се балон мало издуши, па да крену у другу фазу. Зато морају да чекају пролећне изборе на којима ће се Ломи потврдити, и тек да с' јесени крену у другу офанзиву. И тада ће да притискају СПЦ са неприхватљивим захтевима, а онда затражити аутокефалију од Фанара, јер као СПЦ није колаборативна. Изаћи ће са предлогом: Мило даје да сва имовина СПЦ буде у власништву аутокефалне МПЦ!  

Мада се овде не рачуна са Драгим Богом па да оба актера не буду више живи... 

[feeble]

  On 5. 1. 2020. at 21:14, Zoran Đurović рече

И писах да Ломи може да буде пуштен низ воду од британаца.

Expand  

Nesto se bio DK aktivirao, postao pravi youtuber ali sad ga nesto nema? I nista ne bi od onoga sto je gromopucateljno najavljivao. 

[Zoran Đurović]

  On 5. 1. 2020. at 21:40, feeble рече

Nesto se bio DK aktivirao, postao pravi youtuber ali sad ga nesto nema? I nista ne bi od onoga sto je gromopucateljno najavljivao. 

Expand  

Све ради у складу са најавама. Користи сада и овај српски талас. 

У нормалној земљи би већ пале неке главе на основу онога што је Ди Кеј пуштио. Тајновидац Катнић не види ништа спорно. Као ни Ломи. 

[Srdjan61]

  On 5. 1. 2020. at 19:08, Логос рече

Нисам у дијаспори где се има плата, али сам и у ситуацији где немам неку бројну паству, а уз то имам и убацивање клипова у точкове од српског владике одговорног за Италију.

Expand  

Падре, ако није превише индискретно ... јел ово можда значи да је фладика против да пређете с парохијом под омофор СПЦ. Прије пар година сам чуо од једног његовог свештеника ( тад нисам ни знао ко сте ) за његово врло негативно мишљење о вама ( “ко је овде владика .. ?). Он ми се чини јако осветољубив ( a i permaloso sto bi rekli zabari ) тако да ..... опрез. 

[Ђорђе Р]

  On 5. 1. 2020. at 19:08, Логос рече

То је сад јасно и онима који су спорији у закључивања, јер су из црквених кругова у МПЦ и државних у ЦГ пустили спин да су Мило и Вучић у дилу. Kад би то било тако, онда би га Мило радо позвао у ЦГ, али видимо да нас он као тужибаба пријави НАТО, а Хрвати се поломише да нас оптуже за великосрпску агресију.

Expand  

Ово је тако залетање... Цео део потпуно нелогичан, конфузан, супротан здравом разуму.

Зато што нас Хрвати нападају, Мило и Вучко нису у дилу!? Где ту има логике? Па Вучко је у дилу са Харадинајем и компанијом, у коалицији су. Очигледно је да је у дилу и са Хрватима, међусобно су дизали тензије како би скретали пажњу са локалних афера, то и са албанцима ради...

Сви су у дилу, а национализам им је покриће, скретање пажње.