Зоран Ђуровић: Евергетинос - Нема митарстава

[Volim_Sina_Bozjeg]

Zanimljivo je to da se apostoli opšte nisu bavili sa dušom posle smrti. To za njih opšte nije postojalo, oni su govorili o smrti i vaskrsenju.

Evo priveo sam vam poslanici Pavla, on se ne bavi a ni drugi apostoli dušom posle smrti, ne, već je jasan, smrt je jedna kao što je i vaskrsenje jedno Hristovo.

[uomo del Ve.Te.]

пре 16 часа, Jecić рече

Зашто ти смета да пробам да напредујем духовно?

Ма таман посла не смета ми, ја се заиста радујем томе кад видим да неко жели да ради на себи.... да напредује духовно, поготово се радујем кад видим да има неко ко жели да се бави науком, да чита и да то користи за добро Цркве/ заједнице.... не мора то бити нужно Теологија....постоје многе друге племените области/занимања која су исто тако потребена за заједницу људи...како год потребно је, и похвално да свако од нас ради на себи духовно/интелектуално итд... природна је ствар да човек напредује - а овоме нас учи и Св. Писмо као и Оци Цркве....

Али, има ту нешто чудно (један детаљ који је тешко разумљив, несхватљим за мушки мозак, кад су у питању жене и женски мозак/понашање, та мистериозна створења).... дакле кад су у питању жене и побожност/духовни напредак, шта је ту чудно је следеће:

Где год уђете у Цркву скоро увек увек има више жена/девојака него мушакраца на богослужњеима.... незнам да ли је неко обраћао пажњу на ово али ово су чињенице....АЛИ АЛИ АЛИ....  кад је у питању духовност, жене/двојке као што рекох долазе у Цркву моле се исповедају се причешћују се и човек би реко' све је ОК ......и онда одјеном забрљају са нечим, а то је начешће неко сујеверје које у доста случајева прожима ту њихову веру, нешто умисле како нешто треба или како се ваља у Цркви... на пример да се на тај неки дан не ваља радитити или шта може да се ради кад је неки празник.... или дођу па причају како су чуле од тамо неког, како нешто треба, или како се нешто ваља урадити за овај празник или онај кад је човек у Цркви итд...има 100 неких ситауција...

.....пре неколико година једном сам био присутан за Васркс у једној парохији, где једна жена која долази ајд’ да кажемо радовно у Цркву исповеда причешћује се, и на сами празник Васкрса/Пасхе била је пристуна... и после Пасхалне Литургије сви се послужили шта је било постављено на столу, неки су седели неки нису, али сви су били понуђени са послужењем.... да би се на крају испоставило да она/та жена неће ништа мрсно да узме и да једе на Васкрс, јер она жели да пости на тај дан, јер је ето то је њена жртва поштовање према великом празнику... и свештеник узео да јој објашњава да се не пости на Васкрс.... и џаба сва објашњења....

Ево шта каже један чоек’ кад је у питању однос жене према духовности/вери/религиј и духоном напретку.....има доста ствари где претерује (тј. не слажем се) али има ту и неке истине у овоме што каже:

“Жена кад верује у религији, ова верује, као примитиван човек, са свима ознакама сујевере. За њу је Бог једно страшило, обучено у бело; и кад се моли, она врача. Жена не разуме хришћанство, нити је икад постала хришћанком по уверењу и по разумевању догме, ни по инспирацији за љубав према ближњем и бедном. Жена је опак епикурејац, који презире сиротињу, и има инстинктивно гађење за сиромаха. По целом свом смислу за живот, жена је свагда безверна колико и неверна. Она више верује у магије него у молитве. Она не разуме да је Бог једна идеја о добром и о светом, једно душевно осведочење, и да је Бог творац и регулатор живота, без којег се не даје разумети ни свет ни живот. Она се Бога само боји, и сва њена ридања су изрази празноверја. Жена не зна шта је то практиковање вере ван култа и молитве, шта је конкретна вера мимо вербалне вере: милосрђе и доброчинство. Поред толиких примера женског милосрђа, она је ипак себична и недарежљива. Колико прођу улицом поред просјака не пруживши им милостињу, само зато што их мрзи да скину рукавице и да отворе новчаник. И кад учине какво милосрђе, то је опет њихова враџбина и рачунање на неку замишљену награду или успех. Најчешће милостињу дају на улици младе жене журећи на љубавни састанак. - Побожна жена је неизмерно скрушенија него човек, јер верује да је прогони једно око од којег се не даје ништа сакрити. Али се мање боји и Бога него злих језика. Жене почињу бивати дубоко милосрдне тек кад су и саме дубоко несрећне; у срећи су бездушне и пустоглаве, сасвим обратно од човека који је добар само кад је срећан. Једна је велика несрећа што жена не зна шта је живот. Шта је одиста живот према женској идеји? Жена је добра само кад воли; али кад воли, она је виша од човека. Свакако, жена никад није наивна, а људи чак и жену фриволну зову наивном. Код жене је урођено да вара на мало и на велико, свесно и несвесно, намерно и ненамерно, а врло често и без икакве зле намере, и чак сасвим често из најбоље намере: у највише случајева, само да би се већма допала. Али једна жена само онолико вреди колико воли, а она вара и кад највећма воли. Има жена које никад не кажу лаж, али никад не кажу целу истину. - Млада жена има своје искуство старије жене, и сву радозналост и лежерност девојчице. У младој жени од двадесет и пет година почиње највећа страст за уживањем, која се затим не смирује до њене пуне пропасти.

Али лукавство женино није увек злоћа. Знам лукавих жена које су биле добре; а знам искрених које су биле неваљале. Лукавство је доказ слабости и страха, већма него злоће и злонамере. Жена воли човека док јој верује. И онда кад га не воли, она тражи да јој ипак верује. Не воли се бранити ни кад је крива; и хоће да има илузију да је држите за добру и кад то није. Кад је не држите за добру, она верује да је више не држите ни за лепу. А њој није довољно ни да изгледа лепа, него хоће да буде једина лепа. Кад жена треба да се почне бранити, она се не брани, него престане да воли и почиње да мрзи. Зато, не објашњавај се, него или узми или остави. Дубоко је увређена ако јој кажу да је крива када то одиста јесте. Жена нема осећања одговорности као ни дете; и она се брани сузама, а не разуверавањем. Али и кад моли за опроштење, то не значи да признаје кривицу, него избегава грубе сцене.

Ако жена има храбрости пред животом, колико човек има пред смрћу, то је што има непоколебиво веће поуздање у своју гипкост, него човек у своју снагу. Нарочито верује у своју моћ претварања и лажи. Лаж је њено обично оружје и обично уточиште, чак и најбољих међу женама. Претварање и лаж су једини излаз из небројених њених сукоба са свима тиранима: родитељима, мужем, светом, идејама. Лажју она прикрива своје незнање, које је огромно, и себичност, која је неизмерна, и леност, која је беспримерна, и пороке који су често незајажљиви. Зато она пролази кроз живот тријумфално, увек праћена већма својом легендом него својом истином, никад довољно позната свом друштву, најмање разумљива онима који јој стоје најближе, а остајући за човека који је воли само мит и надреалност. Људи никад не могу да разликују женину лаж од женине истине. Али ипак људи осећају лажљивца, и кад не могу да се одбране од лажи. Брак се најчешће састоји од једног лажова и једног насилника. Жене кад лажу, оне увек лажу на крупно и тотално; и кад имају да сакрију ситницу, жене негирају и све друго што је с том ситницом у вези, и то брзо, одлучно и коначно. Није нигде била, није никог видела, није ништа чула; не познаје уопште особу за коју је везују зли језици; није било ничег...

А пошто тако пориче све тотално и све коначно, зато се лако и не заплиће, и има увек став одважан. А пошто се не лаже увек да нашкоди, она не узима лаж за средство како би другом учинила зло, него само да себи учини добро. Жена зна да има неких истина које могу да све упропасте, ако се рекну само из љубави за истином; и зато се она служи лажју, не пребацујући себи да је лажов, верујући чак да добар циљ увек вреди колико и добар принцип. Она зна да је лаж спасавала често и саму истину у критичним моментима. Свети Августин је рекао: „Лагати, лагати поштено и побожно..." Али је то светац рекао много доцније него што су ту идеју жене већ биле усвојиле за главно начело свог опстанка. Ако хоћете да вас жена воли, треба јој дати прилике да вас сто пута слаже, и да увек изгледа као да то не видите. Пронаћи добру жену, то је тешко као пронаћи у свом врту извор петролеума.” Благо цара Радована

 

Ако неко жели да порчита цели текст (стр. 93-125) ево овде линк:

https://klubcitalaca.files.wordpress.com/2011/02/jovanducic-blago_cara_radovana.pdf

Поздрав за све људе добре воље

 

P.S. Видим имаш срдачну подршку од: Јане и Камичка... нема шта то се зна, жене су увек сложне кад се боре за исту идеју....

[Родољуб Лазић]

E вала се Дучић овде налупао за све паре. Не знам да ли би могле две реченице нормалне да се скрпе. 

А и твоје претходно излагање о женама у вери ми се не допада. Свако уопштавања је тешко одрживо. Да, постоје такве жене какве си ти описао. Али постоје и такви мушкарци. Не видим никакву поенту у оваквом писању. 

А и спамовање је у односу на тему. 

[Smaragdni kamičak]

пре 1 сат, uomo del Ve.Te. рече

Ево шта каже један чоек’ кад је у питању однос жене према духовности/вери/религиј и духоном напретку..

~~~

Srećom dodje Jedan Drugi Čovek pa stade praznoslovstujušćim zmijama za'vrat. 

 

[grigorije22]

Ima jedan lik koji se zove Dušan Govedarica koji je sektaš ali je imao van telesno iskustvo. On kaže da se između zemlje i neba nalazi astralni svet u kome se nalaze demoni ali ne i mitarstva. 

Te priče o 22 mitarstva se pojavljuju tek krajem 19 i početkom 20 veka i imaju paralelu sa egipatskom religijom gde se pominje baš 20 kapija kroz koje duša prolazi. 

Samo da dodam da ima i novoformirano mitarstvo za lične karte i pasoše koje se nalazi pod rednim brojem 1. Znači ko ima nova dokumenta ne prolazi mitarstva. 

[Jecić]

пре 3 часа, uomo del Ve.Te. рече

Ма таман посла не смета ми, ја се заиста радујем томе кад видим да неко жели да ради на себи.... да напредује духовно, поготово се радујем кад видим да има неко ко жели да се бави науком, да чита и да то користи за добро Цркве/ заједнице.... не мора то бити нужно Теологија....постоје многе друге племените области/занимања која су исто тако потребена за заједницу људи...како год потребно је, и похвално да свако од нас ради на себи духовно/интелектуално итд... природна је ствар да човек напредује - а овоме нас учи и Св. Писмо као и Оци Цркве....

Али, има ту нешто чудно (један детаљ који је тешко разумљив, несхватљим за мушки мозак, кад су у питању жене и женски мозак/понашање, та мистериозна створења).... дакле кад су у питању жене и побожност/духовни напредак, шта је ту чудно је следеће:

Где год уђете у Цркву скоро увек увек има више жена/девојака него мушакраца на богослужњеима.... незнам да ли је неко обраћао пажњу на ово али ово су чињенице....АЛИ АЛИ АЛИ....  кад је у питању духовност, жене/двојке као што рекох долазе у Цркву моле се исповедају се причешћују се и човек би реко' све је ОК ......и онда одјеном забрљају са нечим, а то је начешће неко сујеверје које у доста случајева прожима ту њихову веру, нешто умисле како нешто треба или како се ваља у Цркви... на пример да се на тај неки дан не ваља радитити или шта може да се ради кад је неки празник.... или дођу па причају како су чуле од тамо неког, како нешто треба, или како се нешто ваља урадити за овај празник или онај кад је човек у Цркви итд...има 100 неких ситауција...

.....пре неколико година једном сам био присутан за Васркс у једној парохији, где једна жена која долази ајд’ да кажемо радовно у Цркву исповеда причешћује се, и на сами празник Васкрса/Пасхе била је пристуна... и после Пасхалне Литургије сви се послужили шта је било постављено на столу, неки су седели неки нису, али сви су били понуђени са послужењем.... да би се на крају испоставило да она/та жена неће ништа мрсно да узме и да једе на Васкрс, јер она жели да пости на тај дан, јер је ето то је њена жртва поштовање према великом празнику... и свештеник узео да јој објашњава да се не пости на Васкрс.... и џаба сва објашњења....

Ево шта каже један чоек’ кад је у питању однос жене према духовности/вери/религиј и духоном напретку.....има доста ствари где претерује (тј. не слажем се) али има ту и неке истине у овоме што каже:

“Жена кад верује у религији, ова верује, као примитиван човек, са свима ознакама сујевере. За њу је Бог једно страшило, обучено у бело; и кад се моли, она врача. Жена не разуме хришћанство, нити је икад постала хришћанком по уверењу и по разумевању догме, ни по инспирацији за љубав према ближњем и бедном. Жена је опак епикурејац, који презире сиротињу, и има инстинктивно гађење за сиромаха. По целом свом смислу за живот, жена је свагда безверна колико и неверна. Она више верује у магије него у молитве. Она не разуме да је Бог једна идеја о добром и о светом, једно душевно осведочење, и да је Бог творац и регулатор живота, без којег се не даје разумети ни свет ни живот. Она се Бога само боји, и сва њена ридања су изрази празноверја. Жена не зна шта је то практиковање вере ван култа и молитве, шта је конкретна вера мимо вербалне вере: милосрђе и доброчинство. Поред толиких примера женског милосрђа, она је ипак себична и недарежљива. Колико прођу улицом поред просјака не пруживши им милостињу, само зато што их мрзи да скину рукавице и да отворе новчаник. И кад учине какво милосрђе, то је опет њихова враџбина и рачунање на неку замишљену награду или успех. Најчешће милостињу дају на улици младе жене журећи на љубавни састанак. - Побожна жена је неизмерно скрушенија него човек, јер верује да је прогони једно око од којег се не даје ништа сакрити. Али се мање боји и Бога него злих језика. Жене почињу бивати дубоко милосрдне тек кад су и саме дубоко несрећне; у срећи су бездушне и пустоглаве, сасвим обратно од човека који је добар само кад је срећан. Једна је велика несрећа што жена не зна шта је живот. Шта је одиста живот према женској идеји? Жена је добра само кад воли; али кад воли, она је виша од човека. Свакако, жена никад није наивна, а људи чак и жену фриволну зову наивном. Код жене је урођено да вара на мало и на велико, свесно и несвесно, намерно и ненамерно, а врло често и без икакве зле намере, и чак сасвим често из најбоље намере: у највише случајева, само да би се већма допала. Али једна жена само онолико вреди колико воли, а она вара и кад највећма воли. Има жена које никад не кажу лаж, али никад не кажу целу истину. - Млада жена има своје искуство старије жене, и сву радозналост и лежерност девојчице. У младој жени од двадесет и пет година почиње највећа страст за уживањем, која се затим не смирује до њене пуне пропасти.

Али лукавство женино није увек злоћа. Знам лукавих жена које су биле добре; а знам искрених које су биле неваљале. Лукавство је доказ слабости и страха, већма него злоће и злонамере. Жена воли човека док јој верује. И онда кад га не воли, она тражи да јој ипак верује. Не воли се бранити ни кад је крива; и хоће да има илузију да је држите за добру и кад то није. Кад је не држите за добру, она верује да је више не држите ни за лепу. А њој није довољно ни да изгледа лепа, него хоће да буде једина лепа. Кад жена треба да се почне бранити, она се не брани, него престане да воли и почиње да мрзи. Зато, не објашњавај се, него или узми или остави. Дубоко је увређена ако јој кажу да је крива када то одиста јесте. Жена нема осећања одговорности као ни дете; и она се брани сузама, а не разуверавањем. Али и кад моли за опроштење, то не значи да признаје кривицу, него избегава грубе сцене.

Ако жена има храбрости пред животом, колико човек има пред смрћу, то је што има непоколебиво веће поуздање у своју гипкост, него човек у своју снагу. Нарочито верује у своју моћ претварања и лажи. Лаж је њено обично оружје и обично уточиште, чак и најбољих међу женама. Претварање и лаж су једини излаз из небројених њених сукоба са свима тиранима: родитељима, мужем, светом, идејама. Лажју она прикрива своје незнање, које је огромно, и себичност, која је неизмерна, и леност, која је беспримерна, и пороке који су често незајажљиви. Зато она пролази кроз живот тријумфално, увек праћена већма својом легендом него својом истином, никад довољно позната свом друштву, најмање разумљива онима који јој стоје најближе, а остајући за човека који је воли само мит и надреалност. Људи никад не могу да разликују женину лаж од женине истине. Али ипак људи осећају лажљивца, и кад не могу да се одбране од лажи. Брак се најчешће састоји од једног лажова и једног насилника. Жене кад лажу, оне увек лажу на крупно и тотално; и кад имају да сакрију ситницу, жене негирају и све друго што је с том ситницом у вези, и то брзо, одлучно и коначно. Није нигде била, није никог видела, није ништа чула; не познаје уопште особу за коју је везују зли језици; није било ничег...

А пошто тако пориче све тотално и све коначно, зато се лако и не заплиће, и има увек став одважан. А пошто се не лаже увек да нашкоди, она не узима лаж за средство како би другом учинила зло, него само да себи учини добро. Жена зна да има неких истина које могу да све упропасте, ако се рекну само из љубави за истином; и зато се она служи лажју, не пребацујући себи да је лажов, верујући чак да добар циљ увек вреди колико и добар принцип. Она зна да је лаж спасавала често и саму истину у критичним моментима. Свети Августин је рекао: „Лагати, лагати поштено и побожно..." Али је то светац рекао много доцније него што су ту идеју жене већ биле усвојиле за главно начело свог опстанка. Ако хоћете да вас жена воли, треба јој дати прилике да вас сто пута слаже, и да увек изгледа као да то не видите. Пронаћи добру жену, то је тешко као пронаћи у свом врту извор петролеума.” Благо цара Радована

 

Ако неко жели да порчита цели текст (стр. 93-125) ево овде линк:

https://klubcitalaca.files.wordpress.com/2011/02/jovanducic-blago_cara_radovana.pdf

Поздрав за све људе добре воље

 

P.S. Видим имаш срдачну подршку од: Јане и Камичка... нема шта то се зна, жене су увек сложне кад се боре за исту идеју....

Морам да признам да сам изненађена прво уложеном труду да одговориш, друго твојим поимањем вере код жена. 

Несхватљиво за неког ко има толико знања о Теологији да има узор за веру код жена писање Јована Дучића.

Лепо је што подржаваш жељу за усавршавањем и  напредовањем у добру и за добро лично и заједнице. 

Ако сам члан Православне Цркве моји идеали су светитељке и Пресвета Богородица, не могу веру да сведем на писања твоја и Дучићева о жени сујеверној, оваквој, онаквој.

Постоји проблем ка личности жене код паметног Дучића који је изгледа и теби близак ( сагласан си), могу да констатујем и захвалим на издвојеном времену и лепим жељама. Исфрустрираних мушкараца са непоправљивим мишљењем о жени много је, немам намеру да се објашњавам са тобом, нити да те убеђујем да ја то нисам...итд...

Свако добро и теби!

[mario beloti]

Један од проблема у СПЦ је и занемарена вера у анђела чувара кога свако добије на кршењу и који свакако наставља да брине о нашој души након растанка са телом  у духовном свету и штити је од  демона.

Има лепа беседа балженопочившег Владике Милутина о томе. Чак и он, иако очигледно свет човек признаје са се мало моли и разговара са својим анђелом и да ће да поради на томе.

 

 

Ризница литургијског богословља и живота: Блаженопочивши Епископ ваљевски Милутин: Молите се свом ангелу чувару и разговарајте са њим!

BRANISLAVILIC.BLOGSPOT.COM

---

 

У празничној беседи, Владика Милутин је говорио о важности сабирања на богослужењима, о поштовању недеље као великог празника, о значају ангела Божјих за све људе, све то поткрепљујући поучним и свевременским причама.

[uomo del Ve.Te.]

Народе,

Хвала свима за поруке као и за emojis....

Извињавам се ако је неко схватио лично неке детаље из текста који сам написао...

.....моја намера је била само да кажем то да постоји сујеверје унутар Цркве а не да некога лично прозовем појединачно или као групу....

....текст Дучића сам споменуо зато што пише о сујеверју код жене... рекао сам да се не слажем са свим што је написао и то је то...ја сам писао текст и знам шта је била моја намера.... на другу страну свако од вас има право да мој текст тумачи и сагледава по слободној вољи из свог угла... ја ту не могу нити желим да оспоравам нечије право на лично читање сагледавање текста....

пре 6 часа, Родољуб Лазић рече

А и твоје претходно излагање о женама у вери ми се не допада. Свако уопштавања је тешко одрживо. Да, постоје такве жене какве си ти описао. Али постоје и такви мушкарци. Не видим никакву поенту у оваквом писању. 

чика Родољуб овде покушава да буде неутралан са ставом....АЛИ морам да кажем да ја не износим излагање ни о коме као посебној групи, нити уопштавам ствари - а како то чика Родољуб каже....већ скрећем пажњу на појаву сујеверја, а што укључује и посету гатарама врачарама, а што нисам споменуо- сасвим сигурно да има и мушкараца да су сујеверни али рекао бих да су овде жене испред мушкараца по овом питању....

пре 5 часа, Smaragdni kamičak рече

Srećom dodje Jedan Drugi Čovek pa stade praznoslovstujušćim zmijama za'vrat. 

камичак повлачи прави дипломатски потез.... види се неће да се упушта се у расправе... само кратко јасно износи став, али чврсто брани своју позицију. )))

 

пре 3 часа, Jecić рече

Морам да признам да сам изненађена прво уложеном труду да одговориш, друго твојим поимањем вере код жена. 

Јецо не износим моје поимање жена већ појаву сујеверја код жена,  јер је тема/реч о духовном напретку а који си ти споменула, тако из тог разлога сам споменуо појаву сујевереја... а све то што сам написоа не односи се лично на тебе....

пре 3 часа, Jecić рече

Несхватљиво за неког ко има толико знања о Теологији да има узор за веру код жена писање Јована Дучића.

дучић није мој идол нити узор.... већ сам само употребио текст јер говори о сујеверју код жена и још понеким детаљима....

пре 3 часа, Jecić рече

не могу веру да сведем на писања твоја и Дучићева

други пут о дучићу ))

пре 3 часа, Jecić рече

Постоји проблем ка личности жене код паметног Дучића који је изгледа и теби близак ( сагласан си)

Јеца трећи пут спомиње дучића;  ))), дучић нема никакве везе са холувудом он је само био у Америци и то је то.... )))

....дучић није мој идол нити узор и у тексту сам навео да нисам сагласан са свим стварим што пише... има доста година од кад сам читао то дело Благо цара Радована... тако пишући о сујеверју које је присутно код жена које учествују у Црквеном животу сетио сам се тог књижвеног дела....и то је разлог што сам навео текст.... како би то амери рекли there is nothing between the lines...

пре 3 часа, Jecić рече

немам намеру да се објашњавам са тобом, нити да те убеђујем да ја то нисам

Јецо, текст који сам написао нема ништа са тобом лично нити имаш потребе да пишеш и да убећујеш неког у ово или оно.... кажем опет само сам скренуо пажљу на чињеницу да постоји сујеверје међу женама које долазе у Цркву....и то је то...

Ово већ прелази у расправу и надмудривање....не желим да учествујем у овоме... још једном хвала за ваше поруке...

Поздрав за све вас!

[Родољуб Лазић]

пре 19 минута, uomo del Ve.Te. рече

АЛИ морам да кажем да ја не износим излагање ни о коме као посебној групи, нити уопштавам ствари

Ма јоооок, уопште..."има код жена у њиховој побожности нешто несхватљиво за мушки мозак", па онда примери везани за жене, па Дучићев огроман цитат везан за жене...

Ма јок, уоште не издвајаш жене као посебну групу и не уопштаваш

Него смо ми злонамерни пад видимо оно чега нема.

А све ово од почетка је непотребна дигресија. 

[Jecić]

@uomo del Ve.Te. Другар ти се само добро забављаш, јасно је. Од Шћепана Шћекића, преко Дучићевог блага, сад се ограђујеш као да је то написао Мачак Тоша. 

Схватила сам да је Поента, Игра.

Не замерам ти, понашаш се као Бојан на теми о мушко женским односима.

Озбиљна тема је Стицање Благодати Духа Светога а и Митарства. Да не спамујем више. Желим ти мир и свако добро.

 

 

 

[Bokisd]

Evo nesto veoma zanimljivo..... 

ПОУКЕ – Страна 18 – Светосавље

SVETOSAVLJE.ORG

"8. Јер, душа ће се сећати свега овдашњег, као што говоре оци: и речи и дела и мисли – и ништа од тога неће моћи заборавити. А оно што је речено у Псалму: тога дана ће погинути све њихове помисли (Пс.145,4), речено је за помисли овог века, тј. за зидање, имање, родитеље, децу, и за сваку другу везу. Све се то губи чим душа изађе из тела. Душа се не сећа ничег таквог, нити се брине о томе. Она се сећа само оног што је учинила са врлином или са страшћу, и од тога се ништа не губи. [Човек] ће се увек сећати онога коме је учинио нешто корисно, и онога који је њему користио. Исто тако, он ће се увек сећати онога који му је штетио и онога коме је штетио. И ништа, као што рекох, не губи душа од тога што је учинила у овом свету. Она се по изласку из тела свега сећа, само још снажније и јасније, као одрешена од овог земног тела.
9. Једном смо о томе разговарали са једним великим старцем. Тај старац је рекао да се душа по изласку из тела сећа страсти које је вршила и грехова и лица са којима их је чинила. А ја сам му рекао: „Можда и није тако, али ће вероватно имати навику коју је [стекла] кроз чињење грехова. Управо, ње ће се сећати“. И дуго смо се препирали о томе предмету, желећи да га схватимо. Старац се није сложио са мном, говорећи да се душа сећа и самог вида греха, и места и самог лица са којим је грешила. И заиста, ако је тако, имаћемо још гору муку, уколико не пазимо на себе. Због тога вам увек говорим да се старате око обделавања добрих мисли кака бисте их и тамо обрели. Јер, са [човеком] излази оно шта има овде. То исто ће и тамо имати. Побринимо се да се избавимо од такве невоље, братијо. Постарајмо се и Бог ће нам указати Своју милост. Јер, шта се говори у Псалму: Он је нада свих крајева земље и оних у морима далеко (Пс.64,6). На крајевима земље су они који су у савршеном злу, а они у морима далеко су они у крајњем незнању. Па ипак, Христос је и њихова нада."

[Bokisd]

пре 13 часа, Volim_Sina_Bozjeg рече

U novom Adamu posle smrti vaskrsavamo. Tačka.

E, VSB, si siguran da je bas ta tacka, vidi sta pise sv.Grigorije Dvojeslov :

ДИЈАЛОЗИ – ПОВЕСТИ О ВРЛИНАМА И ЧУДЕСИМА ИТАЛСКИХ ОТАЦА – Страна 119 – Светосавље

SVETOSAVLJE.ORG

КЊИГА IV
 
Глава XXVI
БИВАЈУ ЛИ ДУШЕ ПРАВЕДНИКА ПРИМЉЕНЕ У НЕБО ПРЕ ВАСКРСЕЊА ТЕЛА
 
1. Григорије: Нити нам је упутно потврдити ово односно свију праведника, нити га, поводом свију, одрећи. Има, наиме, и праведних душа које не бивају одмах узведене у Царство небеско, већ још на неко време остају задржане у унеколико удаљеним обиталиштима. Шта би, дакле, имала значити ова пресуда о одлагању њихове награде, ако ли не то да се још увек не беху усавршиле до пуноте праведности? Притом, пак, јаснијим од светлости бива то да душе праведника достиглих до савршенства бивају узведене у небесну отаџбину одмах након исхода из тамнице ове плоти. Не сведочи ли о овоме и Онај који је сушта Истина кад казује: Где је труп, онде ће се и орлови окупити,[1] будући да, где Избавитељ телесно обитава, онде ће се, без сумње, сабрати и душе праведника.
2. Павле, пак, прижељкује умрети (=разлучити се од тела) и са Христом бити.[2] Ко, дакле, не сумња да Христос на небесима борави, не може порећи ни да Павлова душа онамо настава. О својему разлучењу од тела и усељењу у отаџбину небеску он вели још и ово: Знамо, ако се наша земаљска кућа, телесни шатор, разруши, имамо здање од Бога, кућу нерукотворену, вечну на небесима.[3]
3. Петар: Но, ако ли се душе праведника већ сада налазе на небесима, какву ће тада још плату за своју праведност имати да приме на дан суда?
Григорије. Ово ће им тада бити добит: док се сада наслађују само душевним блаженством, окушаће потом ову насладу пребивајући у телесима, радујући се, дакле, у оној плоти у којој негда подношаху страдања и болове Господа ради. Јер, писано је о овој удвојеној слави што ће је примити: Уземљи ће својој наследити двојином и имаће вечну радост.[4]
4. Ово још читамо о душама светих пре дана васкрсења: Свакоме се од њих даде хаљина бела, и речено им би да почину још мало времена, докле се напуни и број сатрудника њихових и браће њихове.[5] Ови ће стога, што да сада примише само једну, на дан суда бити одевени у двоје хаљине, јер ће се, наиме, будући да се сада наслађују само славом душе, од овога часа јавити украшени уједно и славом својих преображених телеса.
5. Петар: Сагласан сам. Желео бих пак да дознам због чега многима који су на самрти бива откривено пуно тога што им до тада није било знано.

dusa poslije smrti.pdf

[ИВАН KARINGTON]

Ја такође прихватам учење наше Свете Цркве и наших Светих Отаца, али ми је морам признати стварно чудно, да Господ који је победио смрт својим Васкрсењем, демоне и сатану, допусти да постоје било каква судилишта, још приде, после исхођења душе из тела, мислим , аман за аман!! Господ је судија, какви бре црни демони и размишљања о демонима?! Ако посстоје митарства, постоје за оне непокајане, да би се суочили са реалношћу својих дела, да би се суочили са самим собом.

[uomo del Ve.Te.]

пре 1 сат, Родољуб Лазић рече

Ма јоооок, уопште..."има код жена у њиховој побожности нешто несхватљиво за мушки мозак", па онда примери везани за жене, па Дучићев огроман цитат везан за жене...

Ма јок, уоште не издвајаш жене као посебну групу и не уопштаваш

Него смо ми злонамерни пад видимо оно чега нема.

А све ово од почетка је непотребна дигресија. 

 Ти/ви као да желите да се упустите у расправу.... која прелази у философију језика/ философију изражавања....

 Чињеница је коју нико надам се неће оспорити је та да Црква не осућује човека као човека већ грех који чини једно људско биће чини.... тако и ја овде говорим о сујеверју као појави која постоји у Цркви и које је везано у великом броју случајева за жене.....дакле проблем је сујеверје а не жене....значи имамо две речи/термина: сујеверје у други термин/реч жене...  

пре 2 часа, Родољуб Лазић рече

Ма јок, уоште не издвајаш жене као посебну групу и не уопштаваш

ваљда би то требало да буде јасно да у овом контексту немогуће је говорити у сујеверју без кокретне везе ко чини то сујеверје...понаваљам проблем је сујеверје а не човек који чини је сујеверан.... црква осуђује сујевереје а не човека....

Е сад да се вратим на философију језика/изражавања....у античкој Грчкој као и у раном Хришћанстуву постојала је дебата да ли вербални назив озачава суштину неке ствари предмета као и каква је веза  између  вербалног израза као и неког предмета, и како говорити на једну страну о вербалном изразу и на другу страну предмету/бићу које тај израз озачава.......  ја не пишем неки научни рад/тезу овде на поукама на форуму па да правим елаборат какву ћу методологију/приступ/терминологију користити у току изражавања писања рада... дакле говорим слободним језиком/пишући на поукама....

......ваљда ја знам боље шта сам хтео да кажем са текстом који сам написао, вероватно има људи који су алергични на дучића....није крив човек што се родио ту где се родио, што се тиче мене, дучић није мој идол ни узор...ето он је неко ко је написао нека дела-без обзира ко шта кислио о томе- већ сам рекао да се не слажем са свим стварима које је написао.... и то је то...

Чика Ромољубе можда ти се не свића ово што пишем, али тако ствари стоје - жао ми је.....имаш две опције да више не коментаришеш оно што пишем или да наставиш са коментарима....на вољу ти је....

[uomo del Ve.Te.]

пре 1 сат, Jecić рече

Другар

Особа која користи nickname Jecić је написала следеће хронолошки:

"Procitala sam ceo komentar jer me interesuje tema o svetosti."

"Hvala. Tekst svetog Filareta mi je interesantan i mnogo blizi pojmu poimanja svetosti koji sam imala u glavi.

Prethodni komentar je suvise protestantski. Razni oblici svetiteljstva postoje u Crkvi to mi je jasno. Meni je fascinantan opit, zivot, za sta je verovatno potreban stalni podvig i odricanja, odsecanja svoje volje, daleko sam od toga."

"Зашто ти смета да пробам да напредујем духовно?"

"Другар ти се само добро забављаш, јасно је. Од Шћепана Шћекића, преко Дучићевог блага, сад се ограђујеш као да је то написао Мачак Тоша. 

Схвати[o] сам да је Поента, Игра.

Не замерам ти, понашаш се као Бојан на теми о мушко женским односима.

Озбиљна тема је Стицање Благодати Духа Светога а и Митарства. Да не спамујем више."

 

 

Ако пажљиво прочитате све текстове/поруке горе а поготово подвучено.... видите да ту има пуно "наивности"....да би то написала једна жена/женско.... дакле распон порука/садржај је огроман од неколико октава.... прво иду најнижи наивни тонови да се интересује за тему светости да би потом као професионалац та особа почела да прича пирамидалном узлазном путањом о одрицању своје воље, као о стицању Благодати Духа Светога-озбиљној теми како каже....једна жена/женско не прича не наступа овако.... 

Дакле ако се пажљиво прочитају хронолошки постављни текстови горе, очигледно је да ово није написала Јеца/Јецић  већ "неко други".... помало је жалостно за овај православни форум да модератори одобравају/допуштају да неки људи очигледно имају више андрогиних налога....да сакрију свој идентите....или из неких других разлога... да овде не пишем детаљно о томе....

Презирем из дна душе играче/петљароше, нажалост има их доста овде на поукам...

Ово је моја последња порука на овој теми у овом еону у коме живимо.

Поздрав за све људе добре воље.