Претражи Живе Речи Утехе

Тражење посла ако сте мама малог детета слично је као јурење сопственог репа. Видели сте сигурно некад пса који се врти у круг покушавајући себе да ухвати за ред? Е, онда знате како је мамама које траже посао, а имају малу бебу. Можда нисте знали, али тражење посла (осим ако имате везу и неког ко ће вас запослити) заправо је „посао“ с пуним радним временом. Морате стално да пратите конкурсе, прилагођавате биографију, пишете пропратна писма (разуме се, различита за сваки конкурс), одлазите на разговоре, одговарате на телефонске интервјуе. Да не заборавимо и мејлове и позиве да проверите у ком је статусу ваша пријава, јер вас потенцијални послодавац није уопште удостојио неког одговора. Супруг и ја недавно смо се с бебом преселили у нови крај и прва ствар коју су ми рекли је – у вртићима ти је страшна гужва, тешко се добија место, најбоље би ти било да потражиш везу. Шта, ти ниси запослена? Па, онда и немаш никакву шансу! Ако мајка не ради, детету вртић не треба, кажу. На страну то што вртић НИЈЕ и не би смео да буде само чувалиште за децу, питање свих питања је – а како ће та мама наћи посао, ако дете не добије вртић? Ко ће чувати бебу док она одлази на интервјуе за посао, пише пропратна писма, обавља онлајн разговоре? О томе је, изгледа, требало да мисли пре него што је добила бебу… Друга страна проблема је и чињеница да смо ми и даље патријархално друштво у ком се негде подразумева да ће увек када је дете болесно с посла одсуствовати мама. Стога и послодавци, свесни да ће мајка малог детета одсуствовати с посла врло често, избегавају да је запосле. И за то не треба кривити њих, већ друштвене норме које подразумевају да ће код куће увек остати – мама. Можда бејбиситерка? И ово је опција коју сам почела да разматрам кад сам схватила да шансе да добијемо вртић баш и нису велике. Мој муж ради од куће, а храна коју беба једе, као и све друго што је за њу потребно, увек је спремно и доступно. Без обзира на то што би нам чување било потребно неколико дана по можда четири сата дневно, цена коју наплаћују је по сату и износи од 800 до 1000 динара. Кад сам направила рачуницу, испоставило се да ми је, за полудневно чување детета, потребно готово исто толико новца колико би износила моја плата за пуно радно време! То значи да дадиље, од којих многе заправо немају педагошка знања ни искуства, зарађују слично као особе са високом стручном спремом! Да се разумемо, ја веома ценим људе који су спремни да чувају туђу децу и да о њима брину, али кад је то постао посао за који еј потребно издвојити знатно више од једне целе просечне плате? Укратко – треба ми посао да бих могла да приуштим дадиљу или да бих добила вртић, али треба ми дадиља или вртић да бих нашла посао. Зачарани круг из ког је стварно тешко изаћи. Многе мајке бивају и предмет осуде због тога што децу пријављују у вртић иако нису запослене. Неке друге мајке, које јесу запослене, такође осећају прекор окружења јер се сматра да због каријере запостављају улогу мајке, самим тим што дете укључују у колектив већ од првог рођендана. Разлози због којих жене траже посао су различити и о њима уопште не треба полемисати. Баш као што не полемишемо о томе због чега очеви раде. Можда морају, можда воле свој посао, можда им је важна финансијска независност, можда желе каријеру. Било како било, жене би требало да имају ИЗБОР и да одлука да ли ће радити никад не буде због тога што дете „нема ко да чува“. С друге стране, уколико дете не добије вртић, жена која жели да гради каријеру (под претпоставком да је дете добила у својим двадесетим годинама) још има трновит пут да пређе до неких позиција у свом послу. А то значи да њена плата једва да може да испрати плату просечне дадиље. Делује да тај реп који јуре младе маме у жељи да балансирају каријеру и мајчинство – никада неће стићи. Решење свега овога није, као што неки предлажу, да се мајкама даје плата кроз читав живот, само због тога што су мајке, на пример, троје деце. Јер нису све жене опредељене само за родитељство. Много је оних које желе и друге аспекте свог живота да унапреде, да се остваре и независно од мајчинства. Такође, „плата за мајчинство“ поново нас враћа у време када се подразумевало да су деца и кућа женска обавеза. Јер, она би за то, онда примала плату, зашто би па отац пресвлачио бебу, он већ ради свој посао? Оно што нам треба је равноправнија подела дужности у кући и око деце, као и нормализовање боловања ради неге детета које узима ОТАЦ. На тај начин жене мале деце приликом запошљавања не би имале мању шансу од својих колега мушког пола, већ би посао (бар у приватном сектору) добио кандидат са бољим квалификацијама. Такође, упис у вртић требало би, у савременом друштву, да буде нешто што није привилегија, већ право. За оне родитеље којима је услуга вртића потребна, он би требало да буде доступан, независно од тога да ли мајка у том тренутку има посао. Кад бих се ја питала, боловање ради неге детета требало би да траје две године. Наизменично би морали да га користе отац и мајка, како би обоје имали времена једнако да се повежу са бебом, али и да се, ако то желе, посвете каријери. Са навршене две године, детету треба да буде обезбеђено место у најближем вртићу, за оне који одлуче да је то прави тренутак за улазак у колектив. Ако желимо бољи наталитет, ЗДРАВИЈИ наталитет, онда је ово пут. На дуг рок далеко продуктивнији од милиона који се дају кад се дете роди. Како оно беше – уместо да гладном човеку даш рибу, боље га научи да пеца? Изгледа да то још нисмо научили… https://zelenaucionica.com/kvaka-22-ne-mogu-da-upisem-dete-u-vrtic-jer-ne-radim-ali-ne-mogu-da-se-zaposlim-jer-nema-ko-da-cuva-dete-i-sta-sad/

Знате сигурно, много смо пута писали о томе, да су три најважнија предмета до 12. године живота детета – музичко, ликовно и физичко. Ако помислите на то да дете и пре него што научи да пише – ЦРТА, пре него што научи да говори – ПЕВА, а пре него што прохода – ИГРА, онда већ знате да је природа сама послала поруку шта је у првим годинама живота најважније. Поред сигурности и љубави, деци треба прилика да развијају свој дух и тело. Први уметнички вртић у Београду “Тачка сусрета” смештен је у самом језгру града, у Светогорској улици, Улици отвореног срца, у непосредној близини Атељеа 212, Радио Београда, Дома Јеврема Грујића и многих других културних институција, као и “зелених учионица” попут Ташмајданског парка и Ботаничке баште. Али, оно што га посебно чини „уметничким“ није његова локација, већ баш зграда у којој се налази, као и потпуно јединствен начин рада. Тачка сусрета је, заправо, смештена у оквиру истоименог Центра за афирмацију културе и уметности, у предратној вили са двориштем. Унутар 500 квадратних метара распоређених на четири нивоа, вртић заузима централно место, између уметничке галерије и изложбених простора на првом нивоу, и сцене на четвртом нивоу. Сам простор је инспиративан, динамичан и полуструктуриран, и као такав позива на стваралаштво, слободу, храброст, оригиналност и критичко промишљање. На месту где се активно подстиче развој креативности и културне свести код свих генерација, кроз организовање концерата, монодрама, промоција књига и разноврсних едукација за младе и одрасле, деца предшколског узраста имају идеалну прилику да развијају своје потенцијале у реалном културно-уметничком контексту. Осим што подстицајно делује на дечји развој споља, као средински фактор, уметност делује и изнутра, из самог детета, кроз креативне процесе и активности. Делотворност уметности у васпитању и образовању деце произилази из бројности њених дисциплина, као и из потенцијала сваке од њих да активира више аспеката развоја истовремено, доприносећи њиховој међусобној усклађености. Кроз практиковање и кроз излагање уметничким дисциплинама од најранијег узраста, тим вртића Тачка сусрета има за циљ да подстакне целовити развој деце. А то значи: Да науче да своје емоције препознају и на здрав начин искажу. Да размишљају креативно и користе своју машту. Да социјалне вештине развијају у групи, уз подршку одраслих којима могу да верују. Да сваког дана раде на развоју фине и грубе моторике и координације тела Да кроз игру подстичу визуелно-просторну интелигенцију, аудитивну и визуелну перцепцију, свесну пажњу, концентрацију и меморију. Да формирају здрав (али свој) уметнички стил и укус. Да развију самопоуздање и своју индивидуалност. Зграда у којој се налази вртић „Тачка сусрета“ Овај вртић разликује се и по томе што, поред основног програма, нуди и низ специјализованих за развој изузетности у посебним гранама уметности. Па тако деца која имају склоност ка, рецимо, сликању, свој дан проводе другачије од деце која више воле музику. Стручни тим установе чине педагози, психолози, дефектолози, примењени уметници, музички и драмски сарадници, васпитачи и медицинске сестре васпитачи, сарадници из области природних наука, који заједно планирају и реализују програм, обезбеђујући интердисциплинарни приступ учењу (СТЕАМ систем). А ако сте се, случајно, запитали откуд назив Тачка сусрета, ево и објашњења. Образовни програм овог вртића има три основне тачке и исто толико кључних сусрета. Три кључна сусрета: сусрет са самим собом (развој интраперсоналних компетенција), сусрет са другима (развој интерперсоналних компетенција), и сусрет са природом (развој свести о себи као делу света). Три основне тачке: КУЛТУРА И УМЕТНОСТ (стваралачке, музичко-драмске и плесне радионице, архитектура, филм и фотографија) ЗЕЛЕНИ ПРОСТОРИ (урбано баштованство на тераси и у дворишту вртића) ПРИРОДНЕ НАУКЕ (огледне радионице у савремено опремљеној лабораторији) https://zelenaucionica.com/u-beogradu-je-otvoren-prvi-umetnicki-vrtic-zavirite-u-njegove-magicne-prostorije/

Краљево: Од добротвора Главчића и нови вртић Г. ЋИРОВИЋ | 15. март 2018. У Берановцу код Краљева одмиче изградња објекта на 810 квадрата. Савремени смештај за више од 100 малишана Фото Г. Шљивић У КРАЉЕВАЧКОМ приградском насељу Берановац гради се нови вртић који ће од наредне школске године примити више од стотину малишана из овог, али и околних места. Савремени објекат на 810 квадрата ће радити у саставу овдашње предшколске установе "Олга Јовичић Рита", канадски добротвор српског порекла Миломир Главчић је Краљевчанима за изградњу донирао 200.000 евра, а локална самоуправа је из свог буџета истоветну суму уложила у уређење инфраструктуре, те спољашње уређење и опремање вртића. - Малишани из овог, али и околних насеља више неће морати да иду у удаљене вртиће, па смо веома захвални господину Главчићу на још једном чину хуманости и огромном разумевању за потребе људи из овог краја - каже градоначелник Краљева др Предраг Терзић. Подсетимо, Миломир Главчић (91) је 2013. - за изградњу новог моста преко Ибра - овом граду већ даровао милион евра, а две године касније је овдашњој Општој болници обезбедио 547.000 евра за куповину магнетне резонанце. Иначе, током минулих шест деценија доброчинстава у низу, процењује се да је наш земљак из Нијагара Фолса само свом родном крају подно Копаоника поклонио чак седам милиона евра - финансирајући изградњу вртића, цркве посвећене Светој Петки, библиотеке и сеоских путева... уз константну новчану помоћ мештанима. Незванично се сазнаје да са краљевачком локалном самоуправом Главчић управо преговара о још једној донацији - за још један капитални пројекат у граду на Ибру.