Jump to content

Зоран Ђуровић: Евергетинос - Нема митарстава

Оцени ову тему


Препоручена порука

пре 13 часа, Bokisd рече

Nije bas isto, onaj citat sto si postavio karikira i ismeva mitarstva,.... dok je prica sa sv.Antonijem Velikim i 'mitarstvima' (mislim da je ovaj izraz kasnije nastao) potpuno drugacija i poucna za sve hriscane.

,inace, znas kako se kaze,..... pametan kao :pcelica:.....  :stadaradim:

To ako sam ih ismjevao, uopšte ne znači da kroz sprdačinu nisam rekao ono što mitarstva stvarno jesu. Ali dobro nema veze, ajd idemo dalje. 

Српски менталитет карактеришу изненадни подвизи кратког даха, понесеност која прво улије наду, али капитулира у завршници, све се то после правда вишом силом и некаквом планетарном неправдом што само на нас вреба.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Одговори 827
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

Популарни чланови у овој теми

Постоване слике

пре 25 минута, grigorije22 рече

Kako to da ljudi imaju iskustva sa mitarstvima u Rusiji i tamo gde je Pravoslavna vera, a recimo protestanti ili ono koji žive u Americi koji su imali izvan telesna iskustva nikada ne pominju mitarstva? Njihova iskustva su upodobljena njihovoj veri. 

To neko poslao telegram nakon što ih je uspješno prošao, ili možda snimak viberom?

Српски менталитет карактеришу изненадни подвизи кратког даха, понесеност која прво улије наду, али капитулира у завршници, све се то после правда вишом силом и некаквом планетарном неправдом што само на нас вреба.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 10 часа, Zoran Đurović рече

Данас си се самоубио. То је било достојно неке новозаветне анегдоте. 

Аха...Хвали те еп. Давид који прича па скоро дијаметрално супротно о св. Оцима од онога што ти причаш. А сигурно би те хвалио да је чуо и много тога другог што празнословиш овде и онде.

пре 10 часа, Zoran Đurović рече

Наравно да то у твоју главу не улази, јер си гори од оних којима Ис исприча причу о виноградару, и они на крају укапираше да њих кара. Ти немаш осећаја за срамоту јер си слеп.

Причајте уста да нисте пуста. Ретко се срећу људи који толико природно причају безвезе као што ти радиш.

пре 10 часа, Zoran Đurović рече

Безнадежан си случај. 

Свако се може покајати, тако да нико није безнадежан случај. Чак ни ти. :))

Мада, реално, ти си прилично тежак случај. Убедио си себе да си учитељ васељене и мерило отаца, убедио си себе да је теологија спекулација и теоретисање, а ти си ту, као, добар, јер си, Боже мој, сертификовани доктор теолошких наука, убедио си себе да си пророк и праведник...

Тако да, јеси тежак случај, али чак ни ти ниси безнадежан.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 11 часа, uomo del Ve.Te. рече

Друже/јаране.....незнам шта да ти кажем, без текста, без речи сам......ја сам исцрепео све своје капацитете: интелектуалне, личне побожности (светости) а и временске у објашњавању.... ако има неко други нек настави....

Извините, где се у храмовима налази Ваша икона, да могу да је целивам када следећи пут уђем у неки православни храм.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 19 часа, mario beloti рече

Ево леп одговор попа Љубе са Светосавља. Помње Св. Кирила Алексендријског. У његовом одговору је и оквир православног веровања у оно што се дешава са душом после смрти.

 

 

Да ли и душе уснуле дечице пролазе кроз митарства?

 

Питање:
Мир Божији, Христос се роди! Драги о. Љубо, прочитала сам ваше образложење на тему митарстава, па бих вас молила да ми одговорите да ли и душе уснуле дечице (од рођења па до 10, 12 или више година) пролазе кроз митарства или су оне све одмах прешле у вечно царство небеско (ја цврсто верујем у ово последње) . Унапред хвала и желим вам свако добро од Господа.
Славица


Одговор:
Драга Славице, И ја бих желео да то исто верујем, јер су деца чедна и са врло мало личног греха. Излив чистих емоција ми то налаже.Али реалност смрти због које је цео космос покренут говори да и она подлежу законима створеног. Душа је Боголика јер је саздана по обличју бесмртног Бога, и неискварена док се сама не исквари или остане увек Божија. Умрла деца немају времена да упрљају душу земаљским страстима, тако да она иду пред Бога заиста чиста. Кирило Александријски каже да све душе које напусте тело суочавају се са реалношћу духовног света, а она је: „да ће поред душе с једне стране стати војска и Силе Небеске, а са друге – власти таме, старешине ваздушних митарстава“ (наравно, описано земаљским речником) . По ономо што је нама откривено знамо да ће ђаво по својој природи делања да напада сваку душу независно од тога колико је она грешна или стара, јер знамо да су се највећи подвижници ове земаљске Цркве бојали смрти и бојали својих грешака (греха) , којих скоро да нису ни имали. Тако и деца, иако она скоро да немају личних погрешних одлука (или их уопште немају) , она и даље прелазе из физичког у духовни свет, и она подлежу законима тог света. Нема сумње да ће бити тражена од „клеветника“, јер је по својој природи делања клеветник, али биће окриљена љубављу и бригом анђела. Наравно, она ће се врло брзо оправдати пред уобичајеним земаљским одлукама које обично човек прави, или моментима тог духовног пута које називамо митарствима; она ће пролазити кроз тај суд неосуђена што ће на крају и праведни Судија да потврди, јер је речено: „Како чујем онако судим, и суд мој је праведан (Јн. 5, 30) . Пророк Исаија каже: Нека се не помилује безбожник јер се неће научити правди, .. и нека не види Славе Господње“ (Ис, 26, 10) . То је Божја правичност, али како је душа детета сачувала свој богообразни лик и природу, она ће увек остати да гледа славу Господњу. Зар Господ није рекао: „Пустите децу, и не браните им да дођу к Мени, јер таквих је Царство небеско“ (Мт. 19, 14) , тј. по природи дара Божјег који деца нису успела да затамне. Смрт душе је затамнивање њених могућности да што чистија гледа у Господа; да буде у Његовом присуству: јер је написано да грешници не могу да опстану пред жеравицом Славе Господње (Ис. 33, 14 – 15) . Умрло дете сигурно може јер за време свог живота није закопало своје таленте и тако повредило свој „имунитет“, тј. ту природну сродност са Божанским. Као што свако мора да прође кроз врата смрти, по тој истој логици и законима мора да прође и кроз реалности духовног света у којима се налази болна истина да постоји неправичан и зао дух, клеветник и лажов, само да би некоме напакостио и тако подругљиво се инатио свом Творцу, који га још увек трпи и нада се у његов разум и слободну вољу. Да нас Господ спасе његових лукавих замки и мржње! О.Љубо

Evo jos jedan dobar odgovor od o.Ljube, pa moze da se procita,.....(da ne postavljam ceo tekst u poruci da ne nerviram ove nase sumnjajuce u mitarstva :stadaradim:)

 

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 11 часа, Талични Том рече
пре 23 часа, uomo del Ve.Te. рече

Друже/јаране.....незнам шта да ти кажем, без текста, без речи сам......ја сам исцрепео све своје капацитете: интелектуалне, личне побожности (светости) а и временске у објашњавању.... ако има неко други нек настави....

Извините, где се у храмовима налази Ваша икона, да могу да је целивам када следећи пут уђем у неки православни храм.

 

Шта је ово нека провокација ааа....... :)

Е овако...

Овај Талични Том личин на М. Балотија: глуме један дан су аретмијевци па онда следећи дан су у СПЦ и тако опет...:scratch_head:ne_shvata

Што сам написао је била озбиљна шала... на пример свако од нас има своју дефеницију/размевање шта је то Православље..... тако и ово што сам написао 10 људи могу то на различите начине да протумаче/схвате...

Ал  ајд да узмемо да  постављено питање није провокација... ))) па да одговорим...

 

Нисам светац нити имам икону- ово је одговор на горе постављено питање.

Већ сам неколико пута споменуо да су ствари једноставне али их људи компликују.... видим има људи који се из незнања исмевају томе што сам написао...

Питање светоси и светитељства је веома важна ствар/детаљ у Православљу на Литургији имамо позив "свтиње светима"  у молитвама за крштење умивен си, освећен си... као и многи други текстови говоре на овај начин .... углавном велики број људи у СПЦ светост и светитељство види:

1.  као нешто недостижно тамо негде далеко далеко далекооо.... ЈЕДИНО неки владика или дуовник у неком манастиру има чаробни рецепт за светост тј. како да се постане светитељ, и само он зна тај рецепт алтај духовник неможе одједном да открије тајну тог рецепта светости/светитиељатва....већ мора редовно да се долази на сеансе, да би човек могао издалека да  приђе тој светости јер је та светост једино резервисана за тога дуовника/гуруа..... следбеници су то само да долазе редовно на сенасе као што рекох... ови следбеници изгледају као  неки боем у кавани који седи и држи у руци флашу никшићког пива и гледа кроз прозор тамо негде у даљину, негде тамо далеко...тамо негде у недостижну даљину на супротну географску страну.....ово вам дође нешто као што је било у Раној Цркви кад су Оци имали велику борбу са Гностицима који су сматрали себе за изабрани мали круг... и да они само имају тај чаробни рецепт светости.... опет други број људи у СПЦ види светитеље као неке чаробњаке који испуњавају жеље, као и свештенике који требају да прочитају чаробну молитву и ситауција је решена...

2.  на другу страну Господин Црква (велики број епископа) сматра да је само за њих резервисан светитељски опит јер су у монаштву (са свим пропратним детаљима мантијама, дугометражним бројаницама, побожним изгледом итд...) а сви остали могу само можда да се приближе малчице издалека светости и светитељству, али само ако се следе инструкције....а тек да неко други учи/ поучава тек то нема шансе... јер зна се ко је претлаћен/резервисан за духовни опти и ко има право да учи у Цркви...ово вам је већ одавно превазићени гонстичко-деспотски менталитет.....

А ствари су једноставне али их људи компликују- као што сам рекао....

Светост/светитељство нам је на дохват руке сваки дан и није негде тамо  далеко далеко...дакле сваки дан имамо прилику да напредујемо у светости.... а како?

Ево овако:

На Страшном суду Христос нас неће питати колико језика говоримо колико диплома имамо, а неће нас ни питати колико смо метанија урадили, да ли смо имали бројаницу од 1.5 метар, колику косу и браду смо носили.... и неће нас питати да ли смо били побожни, итд... наравно све ово је битно али Христос има веома једноставан рецепт за светост/светитељство тј. Христов рецепт није уопште комплиован како то гуруисти са опитом и њихови следбеници приказују, ево шта Христос каже:

А када дође Син Човјечији у слави својој и сви свети анђели са њим, тада ће сјести на пријесто славе своје. И сабраће се пред њим сви народи, и разлучиће их једне од других као пастир што разлучује овце од јаради. И поставиће овце са десне стране себи, а јарад са лијеве. Тада ће рећи Цар онима што му стоје са десне стране: Ходите благословени Оца мојега; примите Царство које вам је припремљено од постања свијета. Јер огладњех, и дадосте ми да једем; ожедњех, и напојисте ме; странац бијах, и примисте ме; Наг бијах, и одјенусте ме; болестан бијах, и посјетисте ме; у тамници бијах, и дођосте ми. Тада ће му одговорити праведници говорећи: Господе, када те видјесмо гладна, и нахранисмо? Или жедна, и напојисмо? Кад ли те видјесмо странца, и примисмо? Или нага, и одјенусмо? Кад ли те видјесмо болесна или у тамници, и дођосмо ти? И одговарајући Цар, рећи ће им: Заиста вам кажем: кад учинисте једноме од ове моје најмање браће, мени учинисте. Тада ће рећи и онима што му стоје с лијеве стране: Идите од мене, проклети, у огањ вјечни који је припремљен ђаволу и анђелима његовим. Јер огладњех, и не дадосте ми да једем; ожедњех, и не напојисте ме; Странац бијах, и не примисте ме; наг бијах, и не одјенусте ме; болестан и у тамници бијах, и не посјетисте ме. Тад ће му одговорити и они говорећи: Господе, када те видјесмо гладна или жедна, или странца или нага, или болесна или у тамници, и не послужисмо ти? Тада ће им одговорити говорећи: Заиста вам кажем: кад не учинисте једноме од ових најмањих, ни мени не учинисте. И ови ће отићи у муку вјечну, а праведници у живот вјечни.” (Матеј 25, 31-46)

У овом горе тексту, ко је иоле разборит/разуман може да дође до закључка да Христов рецпет за светост није компликован....

Дакле светост/светитељство нам је на дохват руке сваки дан и није тамо негде далеко, далекоооо....

Ако у селу/граду где живомо ако знамо неког ко живи у неимаштини да купимо врећу брашна и да однесемо....жедном да дамо чашу воде... неко ко је у тамници (затвору) или болници да посетимо те људе да се не осећају остављеним/заборављеним....ко је у некој потреби да помогнемо... и  цигана на улици који проси-иако знајући ко зна како ће да употреби новац-да дамо нешто новца да барем пола хлеба може да купи... сваки дан у безброј случајева нам је на дохвату реке светост/светитељство....ово је тај Христов једноставни/некопликован рецпет светости/светитељства, о коме ја говорим....

А с другу страну Господин Црква (неки епископи) који 100% глуме опитну побожност, и ти исти који имају право да уче друге о светости, и о томе шта Црква каже по многим питањима, понашају се према људима као да су животиње/стока/марва.....а таман посла то је испод њиховог нивоа да се сете да гладног нахране, жедног да напоје, у тамници/болници да посете људе итд......даље тај Господи Црква (неки епископи) кад се возе/иду у том неком џипу од 100 хиљада евра у тамо неко село (манастир) да служе за неки празник или ако иду у посету, прођу старе (неког деду или баку) који иду у Цркву/ манастир неће да стану и да их повезу....иако они имају још 2 или 3 километра да пешаче, .... дакле не ради се о томе да се то дешава у граду па да човек иде сад и купи људи као аутопревозник, већ сретну стару особу баку или деду који иду у Цркву/манастир на литургију за празник и Господин Црква прође као да је та бака или деда животиња....

И ето укретко то вам је то што се тиче рецепта за светост/светитељство, па ви видите као ће ти шта ће те....

.....лично не маштам да будем светитељ нити да имам икону већ само да испуним оно што каже Христос  у Матејевом Јеванђељу 25. 31-46) мени је ово сасвим довољно.....углавном свако од нас има своју визију/верзију Православља шта је то важно а шта није, шта је Православно а шта није...а сасвим је нешто 10то шта је основа/потпора тог мишљења/става...

 

 

 

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Пре сат времена, uomo del Ve.Te. рече

И ето укратко

:unbelieveble:  :smeh1:

Пријатељу, да ли си свестан колико ово "укратко" није кратко? 

Најдобронамерније ти указујем на то да дугачке постове обично људи немају стрпљења да  читају. Забадава се трудиш да испишеш толико текста. 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Свака част! Ево, додаћу онда и речи светог Филарета Московског о светости. Може вам и то бити занимљиво:

"Зато будимо себе из лењости и немара осећањем дуга и надом на помоћ Божју за добар успех, побуђујмо себе на ревност у делу нашег спасења. По савету апостола Павла: „очистимо себе од сваке нечистоте тијела и духа, творећи светињу у страху Божјему“ (2 Кор. 7:1). И по савету апостола Петра: „Зато опасавши бедра разума својега, будите трезвени, сасвим се надајте благодати која ће вам се донијети откривењем Исуса Христа. Као чеда послушности не поводите се за пређашњим жељама из времена вашега незнања, него по Светоме који вас је позвао, будите и сами свети у свему живљењу. Јер је написано: Будите свети, јер сам ја свет“ (1 Петр. 1: 13-16).
Ако у овим речима сусрећете прилично високе захтеве: творити светињу, бити свет, заједно са тим су и прилично једноставна средства да се задовоље ови велики захтеви: одбацити похоте, трудити се на очишћењу себе од нечистота тела и духа. У мери у којој се човек делатно и стварно са своје стране подвизава у очишћењу себе од нечистих дела, жеља и страсти, нечистих мисли, на њега, уз посредство Цркве и Њених Тајни, силази освећење Божје, којег да све нас учини причасницима сведелатна благодат Оца и Сина и Светога Духа. Амин."

 


 


 
Светосавље

Диз

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 11 часа, uomo del Ve.Te. рече

Шта је ово нека провокација ааа....... :)

Не, није провокација. Далеко од тога. Само ми није јасно како ти не досади да у скоро сваком посту говориш о себи у суперлативима. Наведи ми неког од Отаца ране Цркве који је о себи говорио да је свет, побожан, интелектуално супериоран у односу на друге, итд. Толико их изучаваш (Оце ране Цркве), тако да ти неће бити тешко да нађеш неког од њих који је био хвалисавац.

пре 11 часа, uomo del Ve.Te. рече

Овај Талични Том личин на М. Балотија: глуме један дан су аретмијевци па онда следећи дан су у СПЦ и тако опет...:scratch_head:ne_shvata

Заборавио си да додаш: ”трећи дан су акакијевци, четврти дан љотићевци, пети дан недићевци, шести партизани а седми дан четници”. И тако у круг. Чисто да знаш, док је в. Артемије био владика рашко-призренски имао сам прилику да у неколико наврата седим са њим и разговарам.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 17 минута, Родољуб Лазић рече

Свака част! Ево, додаћу онда и речи светог Филарета Московског о светости. Може вам и то бити занимљиво:

"Зато будимо себе из лењости и немара осећањем дуга и надом на помоћ Божју за добар успех, побуђујмо себе на ревност у делу нашег спасења. По савету апостола Павла: „очистимо себе од сваке нечистоте тијела и духа, творећи светињу у страху Божјему“ (2 Кор. 7:1). И по савету апостола Петра: „Зато опасавши бедра разума својега, будите трезвени, сасвим се надајте благодати која ће вам се донијети откривењем Исуса Христа. Као чеда послушности не поводите се за пређашњим жељама из времена вашега незнања, него по Светоме који вас је позвао, будите и сами свети у свему живљењу. Јер је написано: Будите свети, јер сам ја свет“ (1 Петр. 1: 13-16).
Ако у овим речима сусрећете прилично високе захтеве: творити светињу, бити свет, заједно са тим су и прилично једноставна средства да се задовоље ови велики захтеви: одбацити похоте, трудити се на очишћењу себе од нечистота тела и духа. У мери у којој се човек делатно и стварно са своје стране подвизава у очишћењу себе од нечистих дела, жеља и страсти, нечистих мисли, на њега, уз посредство Цркве и Њених Тајни, силази освећење Божје, којег да све нас учини причасницима сведелатна благодат Оца и Сина и Светога Духа. Амин."

 


 


 
Светосавље

Диз

Цео текст је овде:

https://svetosavlje.org/tag/sveti-filaret-moskovski/

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Hvala. Tekst svetog Filareta mi je interesantan i mnogo blizi pojmu poimanja svetosti koji sam imala u glavi.

Prethodni komentar je suvise protestantski. Razni oblici svetiteljstva postoje u Crkvi to mi je jasno. Meni je fascinantan opit, zivot, za sta je verovatno potreban stalni podvig i odricanja, odsecanja svoje volje, daleko sam od toga.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

On 28.9.2020. at 13:32, Родољуб Лазић рече

 Tри-четири реченице уопштеног дијалога хришћанина и сатане из Евергетиноса не могу потврдити теза о непостојању митарстава. Има много повести из црквеног предања, житија светих, аскетских зборника, које, с друге стране, потврђују причу о митарствима.

 Постоји на Поукама једна огромна тема, ако се добро сећам, на више стотина страна, о теми митарстава. А чини ми се ппостоје и  две-три мање на исту тему. Коме је стало до аргумената и контрааргумената, тамо има доста тога.

А сведоче и многи богослужбени текстови. Нпр. Осмогласник, који је један од основних богослужбених текстова у Цркви.

У „Осмогласнику“ се Богородици упућују следеће молитве:
„У час смрти моје, Дјево, из ђавољих руку ме отми, и од суда, распри и страшних мука и митарстава горких, кнеза љутог, и вечне осуде“ (петак, глас 4, песма канона 8).
„Избави ме, Пречиста, у смртном часу од мучења ђавољих“ (четвртак, глас 4, песма 6).
„У часу, Дјево, смрти моје од руке ђавоље и осуде, одговора и страшних мучења, митарстава горких и кнеза љутог, од огња вечног избави ме“ (уторак, глас 4, песма 8).
„Владичице и Мајко Избавитеља, изађи преда ме у часу исхода мог када ме ваздушни духови буду мучили јер помишљу сагреших“ (петак, глас 3, песма 6).
„Кад плотске везе душа моја буде раскидала, тада, Владичице, изађи преда ме и бестелесних непријатеља скупове разруши, и чељусти оних који хоће да ме прождеру уништи немилице, да би несметано прошао поред кнезова таме у ваздуху“ (субота, глас 2, песма 9).

Zašto se Hristos nije prepustio duhovima da mu sude?

Ljubav se u duši ogleda, nebo je još nesagledivo.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 1 сат, Jecić рече

Hvala. Tekst svetog Filareta mi je interesantan i mnogo blizi pojmu poimanja svetosti koji sam imala u glavi.

Prethodni komentar je suvise protestantski. Razni oblici svetiteljstva postoje u Crkvi to mi je jasno. Meni je fascinantan opit, zivot, za sta je verovatno potreban stalni podvig i odricanja, odsecanja svoje volje, daleko sam od toga.

Potrebno je biti čovek i imati veru u Hrista koji i svete i one koji nisu u kalendaru vaskrsava u poslednji dan kao treptaj oka.

Eto budi čovek i trepći Hristu.

Ljubav se u duši ogleda, nebo je još nesagledivo.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

×
×
  • Креирај ново...