Др Зоран Ђуровић: Све Патријархове веренице

[Milan Nikolic]

@Hadzi Vladimir Petrovic

Кажеш да си утврдио да ја не разликујем створене и нестворене логосе, а о створеним логосима си научио од кога? Ко је тај црквени чика како кажеш, који те је томе научио? Какав је то начин да се опходиш по овим богословским животним питањима?

Створени логоси у теологији не постоје. Тога нема у православном учењу. 

[Hadzi Vladimir Petrovic]

пре 28 минута, Milan Nikolic рече

@Hadzi Vladimir Petrovic

Кажеш да си утврдио да ја не разликујем створене и нестворене логосе, а о створеним логосима си научио од кога? Ко је тај црквени чика како кажеш, који те је томе научио? Какав је то начин да се опходиш по овим богословским животним питањима?

Створени логоси у теологији не постоје. Тога нема у православном учењу. 

За тебе постоје само створени логоси али си их помјешао са нествореним који не постоје за тебе.

Вјероватно постоји милион долара тамо негдје, али за мене не постоји па би било мало безвезе да идем около и понашам се као милионер, купујем, наручујем, ангажујем али убрзо сви виде да сам шворц.

Тако си и ти шворц, а најбољи доказ да си полупо лончинће је да се питаш о постојању створених логоса.

Да би ти ствар била сликовитија пренјећу је са нивоа енергија на ниво суштина.

Ти вјерујеш да Бог постоји и да постоји нестворена природа, али негираш да постоји створена и тврдиш да стално видиш Бога, али ти нико не може доказати да постоји створење. Закључак се намеће: ти си бог или је неки пантеизам на снази.

Али у ствари ниси видио Бога, него си умислио да је створени свјет бог, тако је и са енергијама, јер видјети Бога значи сагледавати логосе, ти си то видио а ниси у стању да видиш полну природу који носиш, него видиш неку бесполну које нема, па шта да мислим, да си трезвеноуман.

Прије да си запао у неку онтологију, у неко стање бића, и одлично пропагираш тај свјетоназор, моје похвале, слободно пренеси.

Твоја трансфигурација је преображај пола.

Свети Данило Крстић за теавестију је доживотно одлучивао, сад су пустили, ok

И шта сад имамо : mora da se unutar  Crkve теолозима и надритеолозима propovjeda и доказује  da je Hristos muško i sada i uvjek i у vjekovе vjekova, i Mati Његова žensko...

Mnogo prava, malo pokakanja.

[slovoA]

Прочитао сам читаву расправу, осим посљедњих пар страница, кад је почела да губи сваки смисао. Ако га је уопште имала. Још од личних размирица на почетку, све до безначајних ситница, на крају, кад су се у тим ситницама и размирицама сучељавали подједнако сви, позвани да нешто кажу о Христу и свједоче. И шта су свједочили? Да је Христос подједнако немоћан као и они сами? Као и сваки човјек, по себи.

Два су питања овде отворена, једно скривено, о нашем животу у Христу, а друго ко на длану. Али да ли смо то друго питање видјели? Да ли знамо и имамо бар неку представу о томе, шта треба да радимо као народ?

Друга Србија, то је оно прво питање, на које се не треба ни освртати. Демони, и демони, нема ту шта више да кажем. Али шта је са "првом" Србијом?

"Свака идеологија је копрена, набачај, а не нестворена свјетлост богопознања која је православље." - ПО РИЈЕЧИМА Хаџи Владимира Петровића, из истог контекста ове приче. И само је једна ријеч ту спорна. Које православље? Христос је та свјетлост богопознања! И читав проблем "прве" Србије је у неразумијевању тога, што умјесто Христоса, за критеријум својих вриједости узимају православље. А тиме, та ВЈЕРА у Бога постаје само још једна идеологија, једна "копрена" православља, набачај, а не нестворена свјетлост богопознања ХРИСТА!

[Hadzi Vladimir Petrovic]

пре 13 часа, slovoA рече

Прочитао сам читаву расправу, осим посљедњих пар страница, кад је почела да губи сваки смисао. Ако га је уопште имала. Још од личних размирица на почетку, све до безначајних ситница, на крају, кад су се у тим ситницама и размирицама сучељавали подједнако сви, позвани да нешто кажу о Христу и свједоче. И шта су свједочили? Да је Христос подједнако немоћан као и они сами? Као и сваки човјек, по себи.

Два су питања овде отворена, једно скривено, о нашем животу у Христу, а друго ко на длану. Али да ли смо то друго питање видјели? Да ли знамо и имамо бар неку представу о томе, шта треба да радимо као народ?

Друга Србија, то је оно прво питање, на које се не треба ни освртати. Демони, и демони, нема ту шта више да кажем. Али шта је са "првом" Србијом?

"Свака идеологија је копрена, набачај, а не нестворена свјетлост богопознања која је православље." - ПО РИЈЕЧИМА Хаџи Владимира Петровића, из истог контекста ове приче. И само је једна ријеч ту спорна. Које православље? Христос је та свјетлост богопознања! И читав проблем "прве" Србије је у неразумијевању тога, што умјесто Христоса, за критеријум својих вриједости узимају православље. А тиме, та ВЈЕРА у Бога постаје само још једна идеологија, једна "копрена" православља, набачај, а не нестворена свјетлост богопознања ХРИСТА!

То са првом и другом Србијом остави за тетка и друштво у ћошку.

Читав проблем са  Западом, па и његовим фановима у нас је то што истину бића (мтф) изједначује са максимовим логосима, са нествореним логосима.

Или ако хоћеш што платонову идеју изводи једначећи биће са мишљем, тако настају два терена, један о истини узетој са бића, а други о нествореним истинама из суштине Нествореног.

Довршени нихилизам зна да нема истине бића, да нема метафизике, али не зна богопознање нестврених енергија. Просто рјеч је двије различите ствари о нествореној природи енергија и о истинама утетих са бића, о метафизчком уопштавању бића, грађењу појимова, до апсолутног појима, апсолитног духа, државе, онтологије, наука као регионалних онтологија.

У том смислу боље је да раскол траје до краја свијета и вјека, него да нестворено прогласимо за створено или створено за нестворено како неки овде учинише те изједначише ствонемо са ништа. 

А Христос се није оваплотио у ништа, нити је како ти кажеш, познање свјетлости Христопознање, јер занемарујеш познање друге Христове природе.

Христонпознање је увјек у твари и у свјетлости.

Дакле, у Срба пак присуство Христа се не исцрпљу је у сагледавању свјетлости, него је Христос присутан у створеном, у укупној култури, у начину живота, у начину вршења полних радњи, у рукодељу, у рађању умирању и борби, зато је егзистенцијално очувати начин живота, у љуваби, врлини, специфичној екпномији, озбођењу хљеба из земље.

Што се тиче идеологија тога у срба није било, јер је то продукт запада, а не литургијског култа и за њега везане народне културе.

Прва идеологија шешељизам, а сада се појавио и "Србија Глобал" са Шаргићем и оно су први вјерници своје вјере и наложењаци којима се све укапа у њихов наратив, управо зато што се у сваки идеолошки наратив све укапа, што се у идеологији биће и може јавити само унуар језика, задатог склопа, наратива, док у слободних односно нормалних, аутентичних људи језик служи само да укаже на биће.

Нпр ено коња, а не да се из апосилутног појима изведе појам коња, а онда сам коњ угура у појам коња.

Дакле истине бића нема, али бића има, оно јесте.

Шта оно јесте тиме се бави сва филозофија, метод да се биће изједначи са мишљењем је превазићен.

Такав метод и "логосе" истине, које он получује изједначити са молитвеним познањем нестворенох логоса је трагедија.

Биће по себи има неки логос, макар тај да јесте, нестворени логос на коме стоји створено, није логос створеног.

Нити се су нестворени логоси материјал од којег се прави створено, могло би се рећи биће настаје када се нестворено помножи са ништа. Вескпначно пута нула.

И ако је ни из чега и од вјечних логоса, оно није ништа нити је вјечни логос.

И ако не знамо шта је биће по себи и који је његов логос вјерујемо да га има јер је створено у Логосу и логос га је узео, изван тога будући из ништавила оно је и за ништавило, биће за смрт.

А пошто је створено за нас, наше ипостаси су са Христом један од стубова на којима виће стоји, ми смо један од смислова бића, нажалост када тај смисао падне онда надладава, када се човјек унизи јављају се идеологије.

Када се међитим понизи пред Христом и братом, када се жртвује за народ, јавља се свјетлост.

Не него ти ћеш да учиниш Христа моћним као сва природа, од живог ћеш појединачног човјека да направиш бесмртни појам, тако се убија Бог.

А демони које помињеш само једно хоће, да на било који начин, историја јереси то показује, негирају славно оваплоћење.

Данас актуелно је негирање створеног, хула на твар, напад на другу природу Христову.

 

[Milan Nikolic]

@Hadzi Vladimir Petrovic

Нема разлога да не наставимо дискусију.

Кажеш, да људска природа има полове по себи. То значи да постоје две природе, две људске природе, као што постоје, иначе, две природе створених бића, човечанских и анђеоских.

Значи, ти си поделио саму људску природу на двоје, зато што си устврдио да људска природа по себи има полове. Покушаћу да рашчивијам ту ствар.

Проблем је у посматрању онога што је природа, али природа по себи, то јест сама природа, са једне стране, и онога што је природно, са друге стране. Ти си ово побркао просто речено.

Наиме, не смеш да кажеш да сама природа по себи има пол, али смеш рећи за сваки пол да је природан. Мало је теже схватити логику тога, јер не знам да ли се неко бавио баш тим питањем.

Али да покушамо. Наиме, природа по себи је просто носилац бића, а оно што карактерише биће, укључујући и пол тог бића, јесте од стваралачког покрета кога називамо природним или богомданим.

Веруј ми да се све ово може много дубље и боље објаснити, само треба бити пажљив и у излагању и у слушању. Питање је колико смо вољни да се посветимо томе.

[Milan Nikolic]

.

[Milan Nikolic]

@Hadzi Vladimir Petrovic

Ако се сећаш, пошто си читао владику Бачког о разликовању енергија и суштине Божије, у самој завршници књиге наводи се шта је кључно за наше спасење. Владика је то именовао у ,,две димензије", једна је наш однос са Христом и целокупном творевином, а друга је наше опитовање Божијих енергија.

Од егзистенцијалног значаја је улога логоса твари. Важно је да веома пажљиво тумачимо и износимо теолошке закључке о том учењу.

[Hadzi Vladimir Petrovic]

пре 20 часа, Milan Nikolic рече

Наиме, природа по себи је просто носилац бића

Одакле си ово получуо, не могу да се реферишем на овакве ствари.

Погледај мој недавни статус и биће ти јасно, нема никакве опште природе, то не постоји, то је појам - западна метафизика, ствар усмјерана против источне Цркве.

Свуда имамо само појединачне природе мушкарце и жене, полне природе, њиховим збрајањем можеш "добити?" општу безполну научну метафизичку природу и св је ок, ако шијеш пантоле за ту природу или ако се бавиш квротоком те природе.

Али ако мислиш да је Христос узео ту "научну природу", а не појединачну стварно постојећу и онда тврдиш да Онај који носи ту природу и сједи одесно Оца није мушко, и да Мајка Божија није женско, онда си у великом проблему.

Раније си помињао Бачког Владику, наравно ми не знамо шта је то природа, или шта је то створено или шта је то сушто, али је круцијално да ли вјерујемо да је Бог створио појединачна сушта, нпр мене и тебе или цјелину које смо ми занемариви дио.

Цјелину није створио јер онда чему Црква, чему Сабрање, ако смо већ цјелина? Јер цјелина је свјетовност, а види и код Владикр Иренеја он каже: Нестворено, Створено, сварствено.

Мало размисли шта је стварствено, о чему говори?

Свјетовност је стваествена, држава, метафизика, те ствари постоје, а нису ни дтворене ниннрстворене.

Једина Цјелина је Црква, а она подразумјева учлањење у појединачну природу баш овакву као моја и твоја јединог у појединачног Васкрслог.

То ти је та једна димензија природом, а не појмом (апсолутним духом- апсолутним појмом, метафизиком)

Друга је нествореном благодаћу.

Или Нова благодат, нова природа Логоса, Нови Завјет је Тијело Исуса Христа, људска природа Његова је нова благодат, ( не општа научна природа) него његово једно и једино  Васкрсло Тјело и причешћивање Њиме тијелом, а не личношћу Исуса Христа.

Црквено благодатно јединство са васкрслом људском природом је спасење, а не метафизичко уврштавање у појам и категорију људска природа.

Многи нажалост и данас мјешају благодат, нестворену енергију логосе са матафизиком западном, па мисле да је апсолутни дух Свети Дух, и кад неизражавају то подразумјевају, јер мисле да су разум и самопотврђујући појимовни склопови до апсолутног појма вјечна истина - благодат нестворено и само свједоче да је на њима анатема и хуле.

И не само то, него и створено, сушто мјешају са метафизиком, па природа није оно дато и оно сушто што је пред нама, него појам природе.

А појам пас не уједа нити појам бог помаже.

Твој појам логоса твари не бих опет коментарисао док не схватиш да постоје створени и нестворени логоси твари, односно док не прихватиш да је Бог нешто створио, а не да је твар еманасија нествореног, јер пројављујрш својеврсан "логосни" пантеизам, него да сушто јесте, и да то што јесте ( и ако заправо не знамо шта јесте то што јесте) узе Логос. А није узео еманацију, него природу, сушто.

 

[Milan Nikolic]

@Hadzi Vladimir Petrovic

Слажем се са тиме што потенцираш да је свака од наших природа конкретна и посебна. Него бих волео ако могу да ти објасним како Бог није створио сваку од наших природа да буде сама по себи, не само са полом, него са било чиме, било каквом представом, било каквим обличјем, било каквом информацијом. Него, за тако нешто што ће представљати творевину, неопходно је да свака од наших природа прође процес поменутог уобличавања и формирања свега што ће да чини нас саме, те се зато Бог увек назива Творцем и Сведржитељем.

Ту желим да нагласим да твар никад није нешто по себи, него увек мора бити ,,држана" од Сведржитеља, те за сваку ствар и за сваки догађај пита се и одређује Бог. Наравно, и ми се за нешто питамо и бивамо одговорни, али увек то Бог благоволи или допушта итд. Желим да ти представим зашто је важно да се правилно разуме учење о својству и дејствима логоса твари. Кажеш да постоје и нестворени и створени логоси, међутим, сам појам логоса је увек по својству нестворен а по дејству везан за творевину.

Сада иде круцијалан део, о Христу. Његову посебну људску природу не можемо поистоветити са нествореном благодаћу, него их разликујемо, а ту нестворену благодат примамо причешћујући се не посебном људском природом Христа, него природом којом се ,,уграђујемо" у Његово Тело, вином и хлебом, кроз које добијамо Божије нестворене енергије. Да би се ово правилно разумело потребно је правилно тумачити учење о логосима твари, јер су они ,,оно" чиме је Бог ,,Сведржитељ".

Не прихватам да је овде реч о пантеизму, него да се дословно држим речи св.Григорија Ниског, да је ,,материјал" творевине заправо сама ,,воља" Божија. Ту остварену вољу Божију о творевини светитељи називају логосима, међутим они нису творевина, наго носиоци творевине. Логоси су формирали нашу природу, она је створена тим логосима. Овде неминовно долази помисао о предпостојању творевине, али то је последица нашег незнања на који начин Бог уопште процесуира творевину.

Моја маленкост може да објасни и ту ствар, како би догматска начела остала чиста. Постоји начин на који можемо разумети конкретну разлику између нествореног и створеног, иако је носилац твари оно што је нестворено. Коначно, Бог је Сведржитељ, а то чиме држи творевину свакако је као Бог нестворено. Уколико буде интересовања о овој теми, са великом благодарношћу ћу изнети објашњења која су за наше време разумљива.

[Hadzi Vladimir Petrovic]

пре 7 часа, Milan Nikolic рече

Слажем се са тиме што потенцираш да је свака од наших природа конкретна и посебна. Него бих волео ако могу да ти објасним како Бог није створио сваку од наших природа да буде сама по себи, не само са полом, него са било чиме, било каквом представом, било каквим обличјем, било каквом информацијом. Него, за тако нешто што ће представљати творевину, неопходно је да свака од наших природа прође процес поменутог уобличавања и формирања свега што ће да чини нас саме, те се зато Бог увек назива Творцем и Сведржитељем.

Ту желим да нагласим да твар никад није нешто по себи, него увек мора бити ,,држана" од Сведржитеља, те за сваку ствар и за сваки догађај пита се и одређује Бог. Наравно, и ми се за нешто питамо и бивамо одговорни, али увек то Бог благоволи или допушта итд. Желим да ти представим зашто је важно да се правилно разуме учење о својству и дејствима логоса твари. Кажеш да постоје и нестворени и створени логоси, међутим, сам појам логоса је увек по својству нестворен а по дејству везан за творевину.

Појам логоса је увјек старствен, као и појам бог, као и појам нестворено, као и сваки појам, ниједан није нестворен, нити је од Бога створен.

Да твар не постоји по себи и да је држе нестворени логоси је ординарна ствар.

То нешто за што се ми питамо је поље слободе а не поље твари, сходно слободи твар долази у стања државе, али то није твар по себи нити твар какву створи Бог, него твар какву је испоручује идеологија или однос са Богом (логосима), нпр Рај- Пакао.

пре 7 часа, Milan Nikolic рече

Сада иде круцијалан део, о Христу. Његову посебну људску природу не можемо поистоветити са нествореном благодаћу, него их разликујемо, а ту нестворену благодат примамо причешћујући се не посебном људском природом Христа, него природом којом се ,,уграђујемо" у Његово Тело, вином и хлебом, кроз које добијамо Божије нестворене енергије. Да би се ово правилно разумело потребно је правилно тумачити учење о логосима твари, јер су они ,,оно" чиме је Бог ,,Сведржитељ".

Откуд ти идеја да поистовјетиш нестворену благодат и створену природу ( од искушења пантеизма), да ли мислиш да ја то поистовјећујем па ми то наводиш?

Благодат нестворену примамо, па пирмамо и у Рају и у Старом Завјету и Новом Завјету.

Нова Благодат је причешће, па није Бог сведржитељ само нествореним енергијама, него је Сведржитељ и својом другом људском створеном природом и створеним енергијама!

Па ни наше спасење није више само нестворена благодат, него учлањење како кажеш у ту другу створену природу Исуса Христа, јер је гледано по природи не по ипостаси Исус васкрсло створење, ми као створења у то васкрсло створење улазимо, ту нам је спасење.

Дакле не причешћујемо се само нествореним енергијама, него и створеном природом Исуса Христа у виду хљеба и вина, нема леша Исусовог па да га поједемо, али има литургија која производи то васкрсло Тијело, од створене природе, прави створену Христову природу, ону појединачну, коју је добио од Марије Дјеве.

пре 7 часа, Milan Nikolic рече

 

Не никако појам природе који производи метафизика и наука.

Дакле јесте Воља да сви једно буду и она се остварује учлањењем у Цркву, а не проглашавањем појединачних створења апстрактним скупом природа, причешћем а не појимовним конструкцијама, католици интрена да вам се смију кад појимове проглашавате за нестворене, за логосе, тако долазимо у инфантило и стање поробњености Западу које је фактичко и нема потребе да се дпказује.

Хегел створи апсолутни појам - апсолутни дух и онда мора Папа да се мучи вјековима да овјасни да то није нестворено.

На западу метафизика пропадне у 19 вјеку, али је српски теолози бране животом у 21, а можда и 23.

Зато смо овдје гдје јесмо.

пре 7 часа, Milan Nikolic рече

него да се дословно држим речи св.Григорија Ниског, да је ,,материјал"

Или Лаже св Григорије или ти, кладим се на тебе, општа је ствар да нема никаквог предпостојећег материјала, него да је твар ни из чега вољом Божијом створена, логосима.

Григорије се изразио у слици говорећи о стварању, јер логоси су сила која је све створила и одржава, са створеним се апсолитно разликују, по природи.

Може се чак рећи ако логоси постоје твар не постоји и обрмуто, јер постоје апсолутно различито, логоси јесу Бог, видјети логосе значи видјети Бога, а твар није Бог.

Ако овде немаш апсолутно ратликовање обавезно упадаш у пантеизам.

Дакле јединство створеног и нрствореног се неодиграва на линији твар- логоси, него у Ипостаси Исуса Христа Логоса оваплоћеног и само у тој Ипостаси је омогућен, све мимо Христа и Дјеве је јерес и будалаштина.

пре 7 часа, Milan Nikolic рече

Уколико буде интересовања о овој теми, са великом благодарношћу ћу изнети објашњења која су за наше време разумљива

Која су предпостављам врло оргинална , али изнеси ја се интересујем.

Што би рекли Грци Павлу на форуму: де нам испричај да се сити исмијемо.

[Hadzi Vladimir Petrovic]

Изван метафизике,    (изван карезијанског магијског једначења бића и мишљења, по коме онда закон мишљења бива закон бића ( нестворени логос) или а на крају граматика онтологија.)

се могу правилно разумјети Максимови логоси, међитим ваља знати да ни највећи аиторитети нису били у стању то разлуче, нпр. блажене успомене Атанасије није раздвајао метафизику и теологију, али је ипак негирао било какву онтологију Свете Тројице, чак и могућност да икада постоји, што уби +Игњатија.

( Шта да очекујем од тебе коме сам данима доказивао да имаш пол, а не раздвајаш створено и нестворено него хоћеш да изумиш неки нови пантеизам, да откријеш везу, при чеми си већ негирао "твар по себи" а самим тим и славно Оваплоћење обесмислио)

Изван и прије и посље западне метафизике ( идеологије КС која једначи енергију ( мишљење) са  бићем, а не разликује их (+Иринеј) ни у Богу ни у створеном.) могућа је наука по логосима, универзитет коме је у центру Логос, из којег науке извиру и у њега увиру, то је идеја Академије (наука) и умјетности СПЦ на којој сам у том стилу и дипломирао.

Напротив научна теологија којој не треба Црква је нешто потпутно супротно, мада се изражава истим појимовима, и на филозофскиом је становишту наивног почетног нихилизма, док је ово становиште које моја маленкост традиционално заступа филозофски са аспекта метафизике довршени нихилизам, пост ничеанско и пост хајдегеријанско, одбрана суштог лаконском тврдњом да појединачно сушто никад није у времену, него увјек у вјечности што му враћа достојанство које је разорила магија безуспјешног вјековног једначења суштог са мишљењем. (Јеретичко поистовјећење природе иненергије)

Дакле светотајинске науке, а не метафизичке, али прво деконструкција метафизике од Декарта до Ничеа.

Рестаурација древности  очуване у Цркви и Ново Мишљење које предсказује Хајдегер, помињуће мишљење, гдје је суштинско у мишљењу до да помиње биће ( као на литургији помен) а не логички склоп појимова, јер логика не важи. 

Важи помен, а да би се то остварило мора да се човјек изузме из одређења разумна животиња, у одређење "опстанак" онај који оп- стоји, ту битак, егзистенција.

На трагу тога је Лубардић Богдан са својом "апофатичком деконструкцијом разума". Али му је појмовни апарат такав да је то подвиг читати, али то је цијена да би како тако био утемељен на метафизичкој традицији, и наравно био превиђен.

Древнист, платонизам, Оци никад нису ни били дио метафизике, читати их тако је нешто као психоаналитичко читање Светог Писма, промашај.

[Milan Nikolic]

@Hadzi Vladimir Petrovic

Сад да ти објашњавам шта сам мислио под појмом ,,појам'' не иде. Укуцај на Википедији.

Али увек мислим на конкретне ствари, на такозване ,,Појединачне појмове који изражавају суштину једног појединачног предмета''. Дакле не мислим на нешто само апстрактно. У теологији је неретко употребљена реч ,,појам'' за сваку карактеристику Божију.

Него да се вратимо на причу. Мучимо се ти и ја око разумевања разлике нествореног и створеног и шта то представља једно а шта друго. Ти негираш ово, па негираш оно. Али стани мало. Има нешто што се тешко разуме ако ниси у току, а реч је о ономе што је стварно творевина -, не само идеја, држава или шта већ наводиш (ту те тешко схватам).

Постоји у нашем постојању оно што се граничи са нестварним, са метафизиком, то ти сваки савремени космолог и физичар може потврдити. Ти још увек мислиш да је то нестварно, да је привид, да није твар, него умишљај или шта већ. Али пази ово, шта год да је, све што се поима или промишља или било шта, то јесте конкретна творевина, јер је конкретна информација.

Није овде реч о рачунарској информацији, него о информацији која представља нашу природу и која јесте наш темељ метаријалног света. Ево пример; колико год да се упињеш ментално да све што просипамо овде сместиш у нешто непостојано, чиме закључујеш да је све то будалаштина нестварности, ипак све то одлети негде и распрши се космосом у виду топлоте.

Конкретно, свако дејство сваке информације, у твом мозгу, у казану, било где, мора бити део опште ентропије космоса, то јест мора представљати део творевине. То значи да нема ничега што ће остати тајно или као да није постојало, нешто што је можда само нечија магловита мисао, него се све то рачуна у дејства творевине. А то можеш разумети веома лако ако ћеш се пажљивије позабавити тиме.

Дај да разговарамо јасније и да не оптерећујемо причу са непотребним коментарима. Ако ниси сигуран да си нешто разумео, питај, прећути, само немој да правиш читаву анализу нечега не само непотребног, него без икакве чињеничне потребе. Ето, упецао си се на моју ,,провокацију'' да је природа бесполна, а да су логоси различити. То је о.Ђуровићева школа, иначе не би било дискусије на овој теми.

Има разлога зашто то звучи провокативно. Не треба да стајемо са том полемиком. Потребно је да то расправимо докле год можемо, не због твоје или моје знатижеље, него због тога што на тим питањима лежи читава грађевина од црвених подела и неће бити помака у усаглашавању ставова док се та питања не реше. Јелин Зизјулас мучио се са тим питањима, тачније није се ни усудио, по сопственом признању, да их разматра. Зато је дошло до стравичног разултата његове теологије.

Пази, ја нисам доживео виђења као Апостол Павле, али јесам доживео оно што исихасти називају виђење нестворених енергија на најмањем степену, ако се може тако рећи, а то је просто задовољство, не просто, него јаче од било код овоземаљског задовољства, радост јачу од сваке овоземаљске радости. То сам једино нашао да упоредим са Аљошевим полагањем на земљу и грљењу свега из приче о Карамазовима.

Зато не желим да препричавам нешто туђе, иако све своје искуство потврђујем учењем отаца. Једноставно знам како изгледа радост и виђење бесконачности, и то на самој Литургији, и сву даљу причу заснивам на томе. Једва чекам неке аргументе који ће ми помоћи да нешто или коригујем или исправим, само да разјаснимо што је боље могуће оно што је за спасење потребно. Дакле, дај да причамо о теолошким стварима, без убацивања било каквих непотребности.

Знај да је све што постоји, у својој структури тројично, да Света Тројица свим руководи, да су логоси твари беспочетни, али да њихово дејство у творевини има почетак, то јест да сама творевина има почетак њиховим дејством. Тај почетак је структуралан, као што Постање говори. Једно је стварање нечег безобличног, а друго је стварање неког обличја. То је потребно пажљиво протумачити у сврху доброг излагања о логосима твари.

Није случајно свети Григорије Ниски онако говорио о стварању, а што си ти невољно прихватио. То треба добро разјаснити, како не би било погрешног тумачења или двосмислених закључака. Треба се дугорочно и потпуно посвећено позабавити тиме, направити озбиљан рад и свестрану анализу, са што више аутора и помоћника, како бисмо ишли убудуће у коштац са црквеним изазовима.

[Hadzi Vladimir Petrovic]

Трла баба лан, мислим да нема смисла настављати, не видим да има задовољавајући ниво рецепције било чега што сам рекао, да би макар мало похватали конце. Превише фраза и ничим поткрепљеног високумља, теолошких дужности.

Али ево ти пар ствари, Зизијулас Јелин? Мислећи човјек? Од тога ништа, ни црквеност коју има свака баба му је упитна, он је компилатор који нам је подмјештен, интелектуални Барт.Сад га покушавају вадити покојним Атанасијем, још једна злоупораба од стране "чеда" која пређоше другом духовнику, а неког се и писмено одрече, но нека их...

Пре сат времена, Milan Nikolic рече

Али пази ово, шта год да је, све што се поима или промишља или било шта, то јесте конкретна творевина

Миланче не иде овамо се позиваш на + Иринеја, а кад ти наведем да он дјели на : нестворено, створено и стварствено ти то одбациш без да си поразмислио и скапирао, тако си могао рећи и да све стварствено у крајњој линији благодаћу постоји, и да будеш у праву и промашиш поенту.

Не негирам твоје доживљаје, чак мислим да нису на најмањем степену, или да је виђење логоса увјек присутно на неки скривени начин, али није увјек такво да би видјели са се ради апсолутно различитим природама, да бих могли рећи да смо видјели Бога, а не твар.

Ствари које сам ти наводио су историја и разрешење проблема у вези са разликовањем логоса и метафизике, срж. Ти их видиш као беспотребне, шта сад ја да радим?

Да кажем да без тих разрешења не можеш да разликујеш античку и нововјековну идеју и да се налазашиш у безбројним апоријама.

"Бесконачност је једна опасна идеја и многи који су се повели за њом су пострадали" Супернаут.

Ја сам за есхатолошке, коначне ствари, за конкретна и коначна сушта, за ближње, а не за даљње.

За крајње ствари, у своме крају, у парохији у којој обитава Христос и све свете тајне, заболе ме за иза седам гора и седамдестседам свјетлосних мора, тамо нема ништа, то је ескапизам у макро и микро ништа.

Успон било које тачке, то ми треба.

[Milan Nikolic]

@Hadzi Vladimir Petrovic

Јасно је, само немој да се хваташ за неку реч и да на њој засниваш критику. Бесконачност, беспочетност, нествореност, ето шта год да кажем ти ћеш критиковати. А реч је о доживљају, на Литургији, о искуству са свима, у свему. И сада опет и опет залазимо у плитке дискусије, што желим да избегнемо.

У реду је, не мораш више и нећу више да те смарам. Ти најбоље знаш, све си теолошки аргументовао, ја само трла баба лан. Само уживај.

Али никако да кажеш који то теолог учи да постоје створени логоси Божији. Пусти о.Ђуровића, немој на њега да се позиваш по тим питањима, непристојно је да мени спочитаваш теолошке дужности а твоја је аргументација о.Ђуровић. Не знам. Видећемо.

[Milan Nikolic]

пре 20 минута, Hadzi Vladimir Petrovic рече

Миланче не иде овамо се позиваш на + Иринеја, а кад ти наведем да он дјели на : нестворено, створено и стварствено ти то одбациш

Покажи ми молим те где вл.Иринеј говори о томе да бих видео контекст.