Jump to content

mirko1929

Члан
  • Број садржаја

    902
  • На ЖРУ од

  • Последња посета

  • Број дана (победа)

    8

Последњи трофеј

mirko1929 је имао/ла садржај са највише реакција!

1 Пратилац

Скорашњи посетиоци профила

1314 посетилаца

mirko1929's Achievements

Дуго је са нама

Дуго је са нама (7/9)

592

Форумска репутација

  1. Нешто попут Русоуве опште воље? Сумњам. Колико ја знам (може бити да не знам довољно), православни теолози се нису много бавили теополитиком. Чак и Аквински је написао јако мало на ту тему, а он је веровао следеће: But to deserve to secure this benefit [i.e. a good leader] from God, the people must desist from sin, for it is by divine permission that wicked men receive power to rule as a punishment for sin, as the LORD says by the Prophet Hosea: “I will give you a king in my wrath” and it is said in Job that he “makes a man that is a hypocrite to reign for the sins of the people.” Sin must therefore be done away with in order that the scourge of tyrants may cease. Е сад ово делује мало наивно (или, с друге стране, таутологија ако кажемо да су сви људи у неком колективу добри, онда следи да су и вође добри људи), па чак и у контрадикцији са остатком онога што је писао. Наиме, да је тираницид допуштен (зашто, ако је тиранин бич Божији?).
  2. Знаш ли ко је био бог и син божији, чије је рођење означавало еванђеље доласка царства, и чије царство доноси спасење и мир свету? Гај Октавијан Август! Хришћани, користећи идентичан језик који су користили Римски цареви, само за Христа, не за цара, директно су боли очи царској власти. Хахаха, црква је за краља само онда кад је краљ за цркву. Иначе су хришћани и развили монархомахистичке теорије, пре хришћанства су владари били богови. Али, било да су Амвросије, Атанасије, Златоусти против ромејских царева, папе против немачких краљева, или Бекет против Хенрија Другог, „симфонија“ је била све само не складна, историјски гледано (сети се само да је Московска Патријаршија била укинута oд стране Петра Алексејевича и да је релативно скоро обновљена).
  3. Под заштитником не мислим на законодавца (Мојсеј, Платон), него на бога тог народа, бога под чијим је народ патронатом. Иначе то није идеја коју је Јулијан извукао из рукава. Тога има не само у Платону, већ доста и по Старом Завету. Нпр. у Књизи Поновљених Закона 32:8-9 имаш: Kaда је Елион (=Вишњи, врховни Бог) давао народе у наслеђе, када је поделио синове човечије, повукао је границе међу народима према броју синова божијих. Јахвеов (=Господ, бог Израиљев) деo је је његов народ; Јаков (=Израел) величина његовог нaслеђа. Септуагинта преводи синова божијих, као анђела божијих, но суштина је иста. Рабини су у међувремену увидели проблем, па је масоретски текст измењен и стоји синова Израиљевих, како би се избацио политеизам из текста. Слично је и с Књигом Поновљених Закона 32:43 где имаш: Веселите се с њим небеса, клањајте му се сви богови; јер он ће осветити крв синова својих, и осветити се непријатељима својим; наплатиће онима који га одбију, и очистиће земљу народа својег. Септуагинта је слична, само још дужи текст има. С друге стране масоретски текст опет цензурише политеизам: Веселите се народи с народом његовим, јер ће покајати крв слуга својих, и осветиће се непријатељима својим, и очистиће земљу своју и народ свој. Јевреји су ишли путем цензурисања текста. Међу хришћанима се, с друге стране, развила традиција да су богови нејевреја демони (а гностици су отишли корак даље и то исто веровали и за јудејско божанство).
  4. Јулијан је отприлике рекао да је врховни Бог послао заштитнике свима народима, па су тако јевреји добили Јахвеа (са ангелима), а грци Зевса (с осталим боговима). Исто тако, вели Јулијан, као што су јевреји имали Мојсеја, грци су имали Платона. И није он ништа имао против Јахвеа и Мојсеја, само је сматрао сулудим да се грци одричу својег откривења у корист туђега, и да се окрену од својих заштитника (које им је врховни Бог дао) ка туђим, јеврејским. Он је то видео као сољење памети, исто нпр. као хришћанин што види кад му муслиман соли памет и захтева да се одрекне предака говорећи не, не ви сте корумпирали Исусову изворну поруку, па је Бог био приморан да пошаље Мухамеда да вас исправи и сада морате да примите Ислам. Иначе је Јулиан живео строго, подвижнички и био скроман и приступачан човек, насупрот другим царевима, дакако и хришћанским, који су захтевали да буду третирани као да су живи Бог. Kрипто-јелинизам је у овом или оном виду преживео у Ромеји све до коначног пада под турке. Гемистос Плетон је имао разрађен цео програм за напуштање православља и повратак јелинизму.
  5. У свом делу Против Галилејаца је Јулијан изложио своје мишљење. У суштини он је сматрао да је Стари Завет подједнако богохулан као и грчка митологија, будући да Бог у Старом Завету, баш као и богови у грчкој митологији, имају одређене „карактерне недостатке.“ Он није ни једне ни друге приче није могао да прихвати као буквалне. Бог Старог Завета по њему није ништа друго до локално племенско божанство, а то никако не може бити врховни Бог. Њему је било неприхватљиво да се врховни Бог бавио тамо неким небитним козарским племенима, а да је целокупно човечанство препустио случају хиљадама и хиљадама година све до појаве хришћанства.
  6. Jeсте тачно у смислу да хришћанске групе које историчари воле да крсте са надимком „гностици“ нису себе тако звали, и да гностицизам није од неке помоћи као категоризација. Мандејци себе држе за ученике светог Јована Крститеља и Исуса сматрају за издајника, а не за Христа. Али, зато кажем да гностицизам није категорија од помоћи, будући да мандејци нпр. не верују да је материјални свет зао, нити су склони теломржњи, нити забрањују брак (напротив, ближи су јеврејима и муслиманима по том питању него хришћанима). Али хеј, верују у ваздушна митарства! С друге стране Маркиона, Тацијана и сл. трпају у гностике иако нису имали ону космологију с еманацијама (која је мени увек деловала чудно јер је нисам схватао, али поента је била да се реши проблем зла, тако што ће да се направи непремостиви јаз између Божанства и материјалног света).
  7. Па ако ћемо искрено за цара Јулијана се пре може рећи да му је јелинизам породична вера него хришћанство (а и они који су били хришћани су били аријанци).
  8. Mени се чини да је то ствар чистог прагматизма. Неки су гностички проповедници (попут Маркиона) били толико убедљиви да су могли непрестано да се шире само кроз преобраћење других (упркос обавезном целибату за све који се крсте, укључујући и оне који су пре крштења већ били у браку, маркионитска црква је у једном тренутку била највећа црква у Римском царству), међутим у пракси вера се наслеђује, људи генерално припадају вери породице у којој су рођени, те је у пракси најлакши начин да се нека вера шири кроз децу. У том смислу су мирјани битни цркви за преживљавање. Међутим, пошто су монаси под директном и непосредном контролом цркве, у том смислу су гледано из угла цркве монаси real deal, док су мирјани оно што би се рекло NPC-јеви.
  9. Па оци су мање више користили brute force метод, тј. анатемисали су (и спаљивали на ломачама) оне који су тврдили да се не може човек спасти у браку, оне који дврдили да је творевина зла, оне који су тврдили да се не сме јести место / пити алкохол, оне који су тврдили да су световне власти ђавоље слуге, оне који су тврдили да црква не треба да има имовину, оне који су тврдили да су свете тајне безвредне и да је спасење могуће једино постом и молитвом, итд. Валентин је имао занимљиве ставове. Није као неки каснији гностици био докета, али је рецимо писао како Христос никада није вршио нужду, то му је био неприхватљиво, иако је прихватао да је Христос имао тело. Генерално су гностици веровали да су покрети тела заправо ђавоиманост (те отуда човек не може да контролише нпр. ерекцију, или глад на онај начин као што контролише покрете руку и ногу), па је фора да се ратосиљаш свих ђавола пре него што умреш (зато су имали оне фазоне гладовање до смрти и слично). Али и дан данас човек често може чути у цркви платонистичке максиме нпр. душа је претежнија од тела, ко пости душу гости, и сл. као да човек није унитарно биће, него подвојено, у рату са самим собом.
  10. Да, у једном периоду међу оцима је био популаран поглед на Пад као на пад у материју, што ће рећи да су према таквом погледу на ствари пре пада људи били дуси...
  11. Гностицизам је модерна, историографска категорија. Ниједна пунокрвна гностичка група никада није себе називала ичим другим сем хришћанима (или добрим хришћанима, што имплицира да су ови други, јелте лоши). Не требају ти никакве спољне ствари. Мада постоје експлицитно гностичка еванђеља и посланице, довољно је само читати канонски Нови Завет на грчком (преводи форсирају одређено тумачење), и ако ниси претходно катехизован лако ћеш извући гностицизам. Већ код Павла у посланицама имаш све: гнозис, Бог овога света, архонти овога аиона, зли свет, духови поднебесја, итд. Па и у еванђељима нпр. Јован 8:44 је буквално ви сте од оца ђавола... што се преводи као ваш је отац ђаво... међутим, на грчком су многи то читали као ви сте од ђаволовог оца... онда то добија другу димензију. То ти је сад егзистенцијализам. У антици је подразумевани поглед на свет био платонизам. Било је општеприхваћено да имаш бесмртну душу, и смртно тело, те да је душа оно што си ти, а тело је у мањој или већој мери тамница душе.
  12. Jунг је гностик, таман колико је и Џордан Питерсон хришћанин. Мислим, последњи пунокрвни гностици су побијени у средњем веку (богумили на Балкану, катари на Западу). Данас гностицизам преживљава кроз монашку духовност. Али чак ни ту није пунокрвни гностицизам (ниједан монах, ма колико фанатичан, неће, барем не отворено, да прича како је материја зла, мада додуше има монаха који причају како ће се само монаси спасти).
  13. Откуд знам. Свети Григорије Ниски је био поприличан антинаталиста. А и свети Августин је рекао нешто типа -- што пре нестанемо, пре ће Христос да се врати. Jeвреји су обузети бригом о овоземаљском, сматрају да се држањем Закона добијају награде на овом свету (просперитет и многобројност). Хришћани су вазда били приморани да балансирају између те две теолошке струје, између Старог и Новог Завета, између јудаизма и гностицизма.
  14. Свети Григорије Ниски је говорио да размножавање рађа смрт. Размножавање је оно „забрањено воће“ са Дрвета Познања које је довело до Пада (зато је вазда било енкратита, хришћана који су инсистирали на обавезном целибату за све, чак и међу протестантима, нпр. Шејкери). Полни нагон је оно што нагони човека да до тог размножавања ипак дође, упркос свим препрекама које му човек поставља. Зато је и тако јак, не би ли надјачао све препреке. Брак није благословен, него му дође снисхођење (тако ми причо један искушеник што се вери учио од јефремита у Аризони, aли добро, гностичкe тенденције су снажне у монаха).
  15. Трендови... не знам, пуно је то напредовало, довољно је да за неког транџу употребиш погрешну личну заменицу да будеш жигосан као отпадник од пристојног света (а у неким земљама следује и апсана). Наслеђе нацизма је отровно, нико га неће (сем у одређеним нишама Интернет простора). Баш зато је и популарно то да свако свакога оптужује за нацизам. Мени је смешно кад чујем да људи говоре за Гејтса како је нацош, а његове ћерке висе с тамо неким црнцима. Ретко који бели американац с имало самопоштовања би дозволио тако нешто, а камо ли нациста...
×
×
  • Креирај ново...