Jump to content

Дејан Мачковић: Шта треба да се ради на црвено слово?


Препоручена порука

пре 3 часа, obi-wan рече

I inace - zena koja npr. ne zeli da pere ves na praznik, jer smatra da to nije dobro, nece nista da izgubi ako ne opere ves taj dan. Ali ako, pokolebana necim, pogazi svoju savest, izgubice mnogo. Da bi takva dorasla do neke (da tako kazemo) vislje slobode, potreban je dugotrajan liturgicko-pastirski rad. Jedan tekst ispucan u etar, ma kako bio dobar, njenom rastu nece da doprinese prakticno nista.

Хоће ли добити нешто од Бога ако не ради? Да ли је то њему принрсена жртва или тек једно сујевјеје из апокрифног предања "ваља се и не ваља се".

Текст би требао бити још богатији да нам објасни ову традицију и како је настала, зато  су  св. Пајсије и св. Николај дио раније настале инерције.

Да ли је неко од часних форумаша осјетио благодат вршећи нерад, или нешто слично као кад врши дјела побожности?

Односно има ли тај нерад есхатолошки садржај или је празан као 8мар?.нпр

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Одговори 135
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

Популарни чланови у овој теми

Постоване слике

пре 4 часа, Родољуб Лазић рече

Зашто је бесмислено цитирати светог Пајсија?  Да ли је бесмислено цитирати само ове његове речи, или је бесмислено цитирати и друге његове поуке?

Не Пајсија, него ове ријечи које немају везе са јеванђелском науком. Често сам склон да мислим да их никад није рекао, као и многе друге фантастичне изјаве осталих стараца, него да му је неко пришио користећи се његовим именом да потури у етар које каква сумњива учења.

  • Свиђа ми се 1

Српски менталитет карактеришу изненадни подвизи кратког даха, понесеност која прво улије наду, али капитулира у завршници, све се то после правда вишом силом и некаквом планетарном неправдом што само на нас вреба.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 5 часа, obi-wan рече

Pazi, ja sam zato napred malo i postavio pitanje - kome se on ovim tekstom uopste obraca?

Slazem se. Juce sam na FB procitao tekst, koji mi se svidja inace, pa sam tamo postavio isto pitanje. Kome se obraca ? Jedni to vec sve manje-vise znaju, drugi, koji ne znaju, nikad nece ni procitati.

  • Свиђа ми се 1
Link to comment
Подели на овим сајтовима

Пре сат времена, Justin Waters рече

Често сам склон да мислим да их никад није рекао

То што си ти склон је у реду. Нико ти не брани. Али читава прича је потпуно у духу онога што се као Пајсијеве нарације налазе у књигама о њему. Тако да онда сваку од тих поука можемо довести у питање. Довољно је да нам се не допада оно што он ту поучава. Као што је и сад случај с тобом - једноставно ово није у складу са твојим становиштем и онда је најједноставније да доведеш у питање аутентичност реченога.

Да подсетим, у првој поруци си рекао: Бесмислено је цитирати и старце који тврде да су људи страдали јер су радили на црвено слово. Могао си рећи - "цитирати речи које је наводно старац изговорио". Али си рекао оно што си рекао. Па си се у међувремену пресабрао и одлучио да је паметније да доведеш у питање аутентичност његоивих речи.

 

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Па није ни Пајсију свака Његошева, можда је и неделање добар обичај, али то се није показало ничим осим цитатима, вез довођења у контекст са теологијом празника.

Док се неконтекстализују ти цитати, " запивјест о нераду" изгледа ближа оним не ваља се устати на љеву ногу, него оном не ваља мрзити непријатеља свога, ваља ићи за оним који те гони, и сл.

Претпостављам да налазимо данас у народу мноштво оних који осим што не раде недељом поштују још многе не ваља се, који су доводе у исти ранг, или чак више поштују од, Мојсијевих ваља се и не ваља се и Христових ово ваља чинити у мој  спомен. Овим наметањем бројних заповјести разводњава се ова једна и ових десет, резултат на једног литургијског хиљаду обичајаца.

С тим да није обичај и навика оно што спасава него је то празник, историја, есхатон. Обичај је тек манир, никада стил.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 2 часа, Hadzi Vladimir Petrovic рече

Да ли је неко од часних форумаша осјетио благодат вршећи нерад, или нешто слично као кад врши дјела побожности?

Односно има ли тај нерад есхатолошки садржај или је празан као 8мар?.нпр

 .... evo,....me... :D ... najozbijnije....0512_music

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 25 минута, Bokisd рече

 .... evo,....me... :D ... najozbijnije....0512_music

И ја сам себи прст осјекао на светог Вукашина, јер сам узео да радим даске за иконе. Озбиљно, као само празнујеш кад мислиш радити. И цап кост и тетива.

20210320_203302.jpg

  • Тужан 1
Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 2 часа, Justin Waters рече

Не Пајсија, него ове ријечи које немају везе са јеванђелском науком. Често сам склон да мислим да их никад није рекао, као и многе друге фантастичне изјаве осталих стараца, него да му је неко пришио користећи се његовим именом да потури у етар које каква сумњива учења.

Кажу да су издања манастира Св. Јована Богослова (код нас издање м. Св. Стефана Врање) 100% аутентична. Сам Пајсије је све проверавао. За остала издања не знам.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 2 часа, Broken рече

Slazem se. Juce sam na FB procitao tekst, koji mi se svidja inace, pa sam tamo postavio isto pitanje. Kome se obraca ? Jedni to vec sve manje-vise znaju, drugi, koji ne znaju, nikad nece ni procitati.

Не слажем се. Нема оваквих текстова, који се баве овом темом на сличан начин. Ако нисам у праву, наведите ми те текстове.

Углавном је тема обрађена на супротан начин, како многи наводе у овој дискусији, дајући примат народној религији, и обичајима, и покушавајући да их опрадају и дају какав такав смисао.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

@Justin Waters Један пар ципела је то да ли је неко фалсификовао старца Пајсија, а сасвим други, да ли калуђери обмањују лаике.

Хипотетички, може да се деси да је неко фалсификовао старца Пајсија као што може да се деси да је неко фалсификовао Арчибалда Рајса или св. муч. Вукашина клепачког. Ако то тврдиш, мораш да знаш на основу чега.

Али ако начелно тврдиш да монаси обмањују мирјане, а епископи су углавном монаси, онда можда и они обмањују своје стадо. Можда је и владика Атанасије, док је био јеромонах, обмањивао студенте и слушаоце на трибинама.

Није ми јасно на који начин можемо да раздвојимо у цркви монашко од немонашког хришћанства. Није ми јасно на који начин ти то радиш.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 16 минута, Ђорђе Р рече

Не слажем се. Нема оваквих текстова, који се баве овом темом на сличан начин. Ако нисам у праву, наведите ми те текстове.

Углавном је тема обрађена на супротан начин, како многи наводе у овој дискусији, дајући примат народној религији, и обичајима, и покушавајући да их опрадају и дају какав такав смисао.

Zasto me mrzis ?

Nemoj da sad kazes da me ne mrzis kad me mrzis. 😂

Kad kazem da sam procitao tekst, mislim na ovaj, Mackovicev.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

17. Беседа
 
Тумачење тајне суботе и недеље, дана Господњег,
изговорена на Нову (Младу, Томину) Недељу

Link to comment
Подели на овим сајтовима

 

Мени његова теорија о мушкој и женској религији звучи превише натегнуто јер осим Стаке из Сарајева није навео ни један други извор података јер ипак није свуда било као у Сарајеву или Босни. А рекао бих да мушкарци и жене подједнако размишљају о томе шта се ваља а шта не, само се разликују послови:)

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Тапкање у мраку у којем и ћорава кока неко зрно убоде је легитиман научни метод.

Моје искуство сјечења прста се да уклопити са Пајсијевом реченицом, али се може тумачити и на многе друге начине, као и @Bokisd -ово осјећање благодати кад попије два пива и прилегне посље недљног ручка:))

Ипак сад ми се чини да је у праву, по овом основу: Ако је погрешно излазити на гробље недељом и  молити се, јер се молитвом за мртве негира недеља, односно васкрсење, онда је и рад бесмислен у осми дан јер негира његово наступање, "враћа" недељу у историју чиме је нарушава, Суд се већ десио, а неки трче да чине добра дјела, Роћко прилаже доказе против Ђуре:)), а ствар већ правоснажна.

У том смислу би рад недељом био претрчавање циља, васкрсење се збило, нема љечења пацијената, добрих "синергијских" дјела, ни моливе, него литургија (благодарност). 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 10 часа, logdanov рече

 да ли калуђери обмањују лаике

Није ми јасно на који начин можемо да раздвојимо у цркви монашко од немонашког хришћанства. Није ми јасно на који начин ти то радиш.

Сизисоф посао, узмеш да радиш неку бесмислену ствар, и радећи је мало по мало почнеш да увиђаш како и није и бесмилена, да ли што је стварно смислена или што ми по инерцији учитавамо смисао и раципнализујемо бесмисао. Није ни важно.

Те монашке рационизације њиховог (бесмисла, зачудмости)  типика нису за мирјане, нити су мирјанске (залудности) рационализације за монахе.

Како је код нас историјски монашки типик преовлађујући јавила се нека моншка "смисленост" скоро идеологија.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

×
×
  • Креирај ново...