Владика Порфирије изабран за новог патријарха

[Hadzi Vladimir Petrovic]

@Inženjer Djatlov  Nema nikakve rane estetike cekvenih otaca, to je ucitavanje odnosno metafizicka ili naucna obrada ljepog.

Bez obzira na na zanatski razvoj, a tu moram da napomenen da zadnjih nekoliko godina radim na onom sto je tehnicko tehnoloski vrhunac dozivilo u 5tom vjeku, imam na raspolaganju analize, pregrst naucnih radova iz raznih oblasti koje se ticu problema, alate sredstva mjerne uredjaje i zadivlhen sam! Klecam za njima i molim se, i kroz molitvu i cudotvornu ikonu Krasnicu, OTKRIVA mi se kao dar, resenje po resenje, i odgovorno tvrdim da nema tehnoloskog napretka, mozda u pobocnim stvarima, ali mi danas ni do danas nismo uspjeli da nazidamo nijedan hram ljepsi od svete Sofije, sta vise tehnika se obezbozila, kao sto je i estetika bezbozna da se vratom na temu.

Zasto je Bred Pit ljep? Bred pit je glumac, ucesnik u misteriji drame, on le licnost i misterijski tumac licnosti i za razliku od naucnih tumaca licnosti ima uspjeha i ljudi ga vole, odnosno on uspostavlja neki poredak blagodati, preko njega se licnost zapacaju, zalicuju ljudi njime, to je ono drevno o anticko drame, pogledaj Harvija Kajtela i mnoge druge koji javaljaju Hrista, ne ekciplitno noseci toge okolo.

Drugo ti ne trebas da se mjerid o Breda Pita, nego i njega i sebe o Isusa Hrista. Nadalje nije Hristos ideal ljepote, kao sto gore pisah, nego je on podobije, sto je mnogo vise i dublje od ideala, odnosno ne mjenja se nas lik upodobljavanjem Hristu na nacin da postaje drugaciji, nego se produbljuje ostajuci isti, poistovjecan sa samim sobom, sto je identitet, i poistovjecen sa Hristom.

Upravo to je Hristos omogucijo, anticka poistovjecenja su zavrsavala u bahanalijama i orgijama, jer nije bilo Covjeka Hrista.

Njegovim ovaplocenjem misterije, drame, postaju drame_ litugije, covjek moze do covjeka u Hristu, a svaki drugi nacin je promasaj, odnosno ako moze zakednica bez Hrista onda nam Hristos i ne treba, nema Crkve bez Hrista, Hristos ideal, ideja, idol..da se ne ponavljam su zablude i izopacenja, ili makar suzavanja punoce, opadanja, dekadencije.

Taj debil sto ce da juri klinke juri mlado meso i sokove, a ne juri Hrista, odnosno njegova odnos sa njegovom zenom ga neispunjava, nenalazi i ne postoze Gospod u njemu, ne utoljuje se glad zedj i poriv, a kao sto bi Gondikakis rekao: Samo Hristos nas moze nasititi i zadocoljiti, ili sve moze u Isusu Hristu koji nas oslobodi egipatskog robovanja: idealima, idejama...

Suprostavljanje culnom? Prosvecenje cula: oci u vid, usi u sluh, nebce u ukus, polni organi u ljubav, pobozno podviznicko vaspitavanje cula da opipaju Hrista i polnim organima, jer sve je za Hrista.

Sto ne znaci da je svako jedenje pricesce, svaki zvuk muzika, svako j.banje pobozno.

[Hadzi Vladimir Petrovic]

@slovoA evo bicu maksimalno kratak:1. idi javi covjecanstvu da su priroda.

2. Zasto ne pases travu da se pricestis.

p.s. ako sam prekratak, javi.

 

[uomo del Ve.Te.]

пре 8 часа, slovoA рече

Човјечанство се слободно може транскрибовати, не као множина, већ као природа човјека, једна општа (заједничка) природа, у којој се Христос оваплотио. Јер није се Он оваплотио у неку посебну личност, већ се као личност, тј. ипостас Сина оваплотио у природи човјека, коју је читаву преузео! Као савршен и као цјеловит човјек! Па ни цјелина те природе човјека није никаква замисао већ реалност Његовог и нашег бића (постојања човјечанства).

А то, што у самом том бићу човјека не градимо однос према природи (човјечанству), већ према личностима (и Христовој, и свим другим), не поништава цјелину те природе у којој општимо. Јер ни не општимо у њој као човјек са човјеком (природа, с природом - што је потпуно бесмислено), већ као личности унутар те природе (човјечанства), која је једино у Христу цјеловита, а ми смо само баштиници те природе (то те је и вл. Атанасије учио, ту разлику између адама (природе човјека), и Адама као личности, али ниси хтио да га чујеш).

Па тако и "одговорно тврдиш" нешто што је и разлог за оно што сам рекао, да си ти сам себи Христос. И управо на метафизици чији си толики противник, ти заправо градиш своју вавилонску кулу. Теби је човјек (адам) као природа, нешто сасвим супротно од човјечанства. Или бар толико другачије, да човјечанство ту не представља баш никакву реалност.

Тачно се види да Зизијулас има много дjеце/много својих вjерних следбеника... вjероватно да има људи овде који то не могу да примијете ово горе изнад  је фанарски стил писања - зизијуласа...

...већ сам овдје доста пута то говорио/писао: ако неко хоће да ради како Бог то заповиједа (што би се то рекло једноставним али лако, разумљивим Српским језиком)... онда треба читати НЗ и Оце Ране Цркве и онда писати о стварима и одговарати на разноразна питања... 

...али поновљам опет по ко зна који пут овде на поукама: ово је непрофитавилно и нимало забавно јер човек треба да чита, да чита, да чита, да чита да чита сваки дан.....за ово је потребно вријеме, и искрена жеља/воља за науком... да пише белешке, па да каже ови Црквени оци, ти и ти: кажу/пишу о томе и томе то и то, па се каже Капдокијци о томе пишу овако АЛИ други каснији Црквени оци пишу о томе овако, на овај начин.... дакле говорити о конкретним стварима.... а не трла баба лан и редовно мјесечно кеширати зелембаће на банковни рачу или у сламарицу....

...али читати Оце Ране Цркве није једноставно из многих разлога:

1. нажалост нема довољно акцента/ потдршке што се тиче овога.... јер са Олимпа већ су одавно стизали другачији сигнали, фрекевениције које су ишле у другом правцу, АЛИ чини ми се, постоје назнаке да ће бити неких промјена - тако ми дјелује наш Патрјарх Порфирије - са оним што је до сад, за ово кратко вријеме (од кад је на трону) говорио и шта чини... наш Патијарх Порфирије је тек дошао на трон и не може ништа преко ноћи да се уради...али вријеме ће све показати....

2. нема довољно превода, важних Свештених списа Ране Цркве има нешто али ни изблиза довољно... тако ако би неко и самоиницијативно хтио да чита да изучава Оце Ране Цркве и да живи и учи друге по томе, или да се бави науком ако не познаје стране језике: мрка капа - што би то мој деда реко...

ево ово су свештени Списи Отаца Цркве у 161 тома, огромна кола текстова... шта од овог има преведено на Српски? :

https://en.wikipedia.org/w/index.php?title=Patrologia_Graeca&oldid=216454555

у Богословским школама у СПЦ тренутно постоје двије опције шта да се уради, да би се поправило стање на овом пољу:

1. да се осмисли план и да се пошаљу људи (одређен број људи) у Грчку да науче језик добро модерни грчки и старогрчки и да плански и систематски почну са превођењем.... нажалост у Цркви (Српској, Руској, Црчкој) дакле говорима овде о Васељенској Цркви има доста стихијског, непланског, боемског а што је великим делом дошто у Цркву из монаштва - о овоме ћу неки други пут да пишем детаљно и арругентовано....

... није лако отићи на студије у Грчку то само одабрани, које судбина селектује/одабере имају ту могућност да оду на студије у Грчку... знам за случај: прије много година ваљда прије више од 15 или 16 или 17 или 18 година чоек од науке аплицирао за стипендију АЛИ пошто није био татин син, шташ' ништа, није му судбина била наклоњена да буде одабран за додјелу стипендије.... ово није изолован случај...

2. и друга опција би била да се стави акцент на изучавање најмање три/четири страна језика: енглски, њемачки и француски и италијански... да се људи оспособе да могу читати Списе Отаца Цркве на другим језицима ако већ то немамо преведено.....и да ученици док заврше богословиј и/или факултет да науче добро те језика и да положе тест најмање за B2 или C1 ниво...дакле да положе тест за знање језика....

...да направим овде једну дигресију....што се тиче страних језика: кад се говори у СПЦ о људима који предају на Богословским школама: каже се он говори: њемачки, шпански, енглески, руски, кореански... итд. АЛИ нико не показује диплому завршене школе на страном језику ИЛИ положен тест за било који од ових језика.... други примјер би био: исто тако кад у СПЦ хиротонишу или постављају епскопе у дијаспори па кажу нови епископ говори те и те јеике а нико не показује дипломе/положен текст тог неког језика да ли је то:  A1, A2, B1, B2, C1  или C2  ниво познавања језика, или диплому да је звршио неку Богословку школу у тој неког страној земљи....

док ово пишем сјетио са се једног упокојеног професора и каже он мени испред Патријаршије: "ахх дете чујем да си ишао туристички у...." ...гладам га, ћутим, у моменту мислим се како да одговорим на ову провокацију....одговрио сам му исто тако, истом мјером, како је и он мени поставио питање....да не пишем о томе сад....

 

него да се вратим на тему о чему почех писати на почетку: о зизијулсу

постоје разни учитељи у наше вријме: метро Калистос, метро Иларион Алфејев о. Ендру Лоут, о. Џон Мекакин, о. Џон Бер и зизјулас... између зизјуласа и свих учитеља прије њега које сам овде споменуо постоји велика провалија.... свако вријеме па и наше има своје добре или лоше учитеље....

по мени метро Калистос, метро Иларион Алфејев о. Ендру Лоут, о. Џон Мекакин, о. Џон Бер су добри учитљи и од њих човек може доста да нучи - могуће да се могу код неких од њих наћи неке ствари са којима се човјек не може сложити АЛИ то не мијења ствари да су ови људи добри учитељи...

шта да се ради неки су опчињени, омађијани зизјуласом.....

поздрав за све људе добре воље

 

[Hadzi Vladimir Petrovic]

@uomo del Ve.Te.Predpostavljam da si popu rekao da je turisticki (vodic) u Crkvi.

Omadjijani su jer prilicno vjesto smiseljn koncept, Ziki je tu samo firma iza koje se kriju, ako koriste razum raspokavace klopku, ide su tu i na ljudske slabosti sujetu, kao mi smo avangarda, inace lazna avangarda, lazni andergraund itd sve je to instituCIA. Nato integracije, prelazak na bogoslovski nato standard, znaju sta rade, sila je to.

[slovoA]

Пре сат времена, Hadzi Vladimir Petrovic рече

Zasto ne pases travu da se pricestis.

Сасвим слободно се можеш причестити травом. Једино што то није спасоносно.

Али шта би са одговором? Чиме ћеш показати и доказати да се Христос није оваплотио у једној општој природи?

[slovoA]

@uomo del Ve.Te. Узми теглу, па на њу налијепи ту етикету - фанарски стил писања. А мени објасни садржај те тегле. Тим скривањем иза отаца ране Цркве још ништа ниси рекао ни образложио.

(Како згодно дође тај Фанар данас, да пљунеш на шта хоћеш и не кажеш ништа.)

[Hadzi Vladimir Petrovic]

пре 2 часа, slovoA рече

Сасвим слободно се можеш причестити травом. Једино што то није спасоносно.

Али шта би са одговором? Чиме ћеш показати и доказати да се Христос није оваплотио у једној општој природи?

Vidis sinko da se tebi ipak mora malo sire obrazlagati.

1. Kako nije spasonosno jesti travu kad se Hristos ovaplotio u jednoj opštoj prirodi (covjecanstvu)? ili trava nije priroda?

2. Kako ti nonsarlantno čovječanstvo transkribova u prirodu, gdje se denuše tolke ipostasi? Kažem ti idi javi čovječanstvu da nemaju ipostasi, i još im objasni da je to hriscsnska propovjed.

Naravno ostaje i da mi objasnis sta ima Hristos sa covjecanstvom kao nekom realnošcu, skupu svih ljudi, koji ne postoji, ne zato sto nema milijardi ljudi, nego nema realno tog skupa, jedini skup sa kojim Hristos ima nesto, samo On čini da mnogi budu jedno, zato drugog skupa nema, narucito ne za Njega. Ne vara Hristos svoju Nevjestu sa nekim skupom.

 

 

[Inženjer Djatlov]

@Hadzi Vladimir Petrovic Jasno mi je ovo, i stvarno mi otvarate oči za mnoge stvari kao niko. Međutim, imam problem sa tim što vaša objašnjenja postavljaju neke fundamente, ali mi se čini da su pomalo slepa za neku konkretnu disciplinu. Ako se ja bavim muzikom, i ako vidim radikalno različite muzike u 18-om i 20-om veku, ja naravno mogu da kažem da one postoje u različitom poretku blagodati, ali ja sam ona sve rekao i ništa nisam rekao, niti bi bilo kakvo studiranje bilo moguće, jer je za njega neophodno da se uočavaju razlike u pristupima komponovanju, formi, sadržaju, tonalitetu, odnosu muzičkog i vanmuzičkog sadržaja, zanatskom delu, konzervativizmu i progresivizmu.... i tako u beskraj. Ako kažem to je sve blagodat, paradoksalno se uspostavljam kao univerzalni poznavalac svega, jer poznajem blagodat, a blagodat je u svima i svemu, a samim tim zaboravljam da se ta blagodat projavljuje kroz specifične forme raznih estetika, struktura ili se ne projavljuje, ali da bi mi projavljivanje na specifičan način uopšte bilo u vidokrugu, ja moram da poznajem tu disciplinu, da ne bih bio na sve je svejedno terenu. Tako se često desi da se ljudi u Crkvi vade na blagodat da bi mogli u svemu da budu u pravu. Svirka, recimo, vladika dva akorda na gitari, odmah se stvori njih 1000 koji će da se dive i viču ,,tačno se oseća i u muzici blagodat", a on čovek dunster, i to što radi je ispod svakog profesionalnog nivoa, al on je autoritet za blagodat, a blagodat je u svemu. Zato je Crkvena umetnost često na tako slabom nivou.

Vi neke stvari nazovete pobočnim ili sporednim, ali baš one prave diferencijaciju. U tom smislu vratio bih se na ono što spomenuh, jeste blagodat osnova, i ona može i od gnojnog čira da napravi cvet, ali to su neki posebni trenuci svetosti u svom punom kapacitetu, koja potpuno osvećuje prirodu. U realnom životu, ipak postoji razlika između nečeg predivnog i ružnog, ne kao poslednja reč, jer niko nije ostavljen, već kao neki prirodni poredak, koji ima delimičnu autonomiju, jer ga je Bog tako stvorio. Najlepša egzotična ptica, ni na koga ne ostavlja isti utisak kao tvor.

[Inženjer Djatlov]

I ovo htedoh da Vas pitam, kakav je odnos Hrista kao čoveka na nivou talenata, koji je recimo bio vešt majstor, i dobar slikar, al možda nije bio muzikalan lupam, i drugih ljudi koji to jesu. Ili npr Hristos nije bio žena, ali uzeo je i prirodu žene da bi ih spasio. Gde je smeštena muzikalnost u Hristu, ako je on pretpostavimo kao čovek nije imao, ili osobine žena, kad već nije bio žena?

[Hadzi Vladimir Petrovic]

пре 52 минута, Inženjer Djatlov рече

@Hadzi Vladimir Petrovic Jasno mi je ovo, i stvarno mi otvarate oči za mnoge stvari kao niko. Međutim, imam problem sa tim što vaša objašnjenja postavljaju neke fundamente, ali mi se čini da su pomalo slepa za neku konkretnu disciplinu. Ako se ja bavim muzikom, i ako vidim radikalno različite muzike u 18-om i 20-om veku, ja naravno mogu da kažem da one postoje u različitom poretku blagodati, ali ja sam ona sve rekao i ništa nisam rekao, niti bi bilo kakvo studiranje bilo moguće, jer je za njega neophodno da se uočavaju razlike u pristupima komponovanju, formi, sadržaju, tonalitetu, odnosu muzičkog i vanmuzičkog sadržaja, zanatskom delu, konzervativizmu i progresivizmu.... i tako u beskraj. Ako kažem to je sve blagodat, paradoksalno se uspostavljam kao univerzalni poznavalac svega, jer poznajem blagodat, a blagodat je u svima i svemu. Tako se često desi da se ljudi u Crkvi vade na blagodat da bi mogli u svemu da budu u pravu. Svirka, recimo, vladika dva akorda na gitari, odmah se stvori njih 1000 koji će da se dive i viču ,,tačno se oseća i u muzici blagodat", a on čovek dunster, i to što radi je ispod svakog profesionalnog nivoa, al on je autoritet za blagodat, a blagodat je u svemu. Zato je Crkvena umetnost često na tako slabom nivou.

Vi neke stvari nazovete pobočnim ili sporednim, ali baš one prave diferencijaciju. U tom smislu vratio bih se na ono što spomenuh, jeste blagodat osnova, i ona može i od gnojnog čira da napravi cvet, ali to su neki posebni trenuci svetosti u svom punom kapacitetu, koja potpuno osvećuje prirodu. U realnom životu, ipak postoji razlika između nečeg predivnog i ružnog, ne kao poslednja reč, jer niko nije ostavljen, već kao neki prirodni poredak, koji ima delimičnu autonomiju, jer ga je Bog tako stvorio. Najlepša egzotična ptica, ni na koga ne ostavlja isti utisak kao tvor.

 

Da za sada ostavimo po strani vadjenje na blagodat, podrzavam pravac u kome razmisljas, ali i ovde se potkrada diskrapanca istok-zapad.

Otvaras pitanje bavljenja necim, rada, zanata, umjetnosti.

Nice kaze: prvo filozofiraj pa zivi, ili kako da covjek zivi i radi pravoslavno- blagodatno u kapitizmu koji je ekonomija ali i ontologija, sve preobrazava u svoj mod.

Svi se susrecemo sa tim svaki dan, ja se bavim konretnim stvarima, npr. sad radim mozaik, uvozim lapis i drugi poludragu kamen iz inostranstva, idem na carinu, vodim knjige, a onda da bi taj mozaik bio ikona molim se Bogu, a i od tebe to istem, jer bi volio da to bude blagodatna tvar, makar u nekoj mjeri.

Npr, kad postavis pitanje kako da nesto uradim sto bolje, ako budes imao Boziju pomoc uradices to bolje. To je konkretno, mozda nece biti blagodan odgovor ali do mene je iskanje i poslusavanje, rad i konkretni problemi.

Sve to je otezno vladajucom logikom pokretne trake, "odnosno otudjenim radom" na kraju se svodi na pitnje o tehnici odnosno njen razvoj od antickog : dopustanja istini da se zbude u tvari, preko hriscanskog: ovaplocenja Logosa - smisla, preko otudjenog rada... zajedno sa svim tim se javljaju tipovi covjeka i klase, od roba do robota i kiborga.

Jasno je da neko ko je sapleten otudjenim radom ne vidi smisao u stvaranju za (iz) vjecnost, otudjeni rad proizvodi smece, imas o tome film Masana Popovica i mene.

Da ali tvorici se sigurno bolje mirise tvor od papagaja.

 

 

пре 26 минута, Inženjer Djatlov рече

I ovo htedoh da Vas pitam, kakav je odnos Hrista kao čoveka na nivou talenata, koji je recimo bio vešt majstor, i dobar slikar, al možda nije bio muzikalan lupam, i drugih ljudi koji to jesu. Ili npr Hristos nije bio žena, ali uzeo je i prirodu žene da bi ih spasio. Gde je smeštena muzikalnost u Hristu, ako je on pretpostavimo kao čovek nije imao, ili osobine žena, kad već nije bio žena?

Tu ti je bolje da citas Jevandjelje, Hristos je darodavac talenata, oni su zalog, kod Ludovikosa imas teoriju o medjusadrzavanju darova - sluzbi. 

Ako i nije bio muzikalan kao covjek, sigurno je muzikalan kao Bog. Odnosno ne pokorava se Bog muzikslnosti, neki su mu tonovi mozda miliji od drugih, neki su mouda zajedno sa njimbrazradjeni i u njima se pojabljuje kao koautor. Sejka bi rekao slikarstvo je molitva, isto i za muziku ili za svaki dar, u Crkvi sve vodi Hristu, dok npr u Kapitalizmu sve je roba, zato prvo filozofiraj pa zivi, ili ces napraviti neki svoj mozaik iz postmodernih krhotina.

[Bokisd]

On 6.6.2022. at 22:17, Hadzi Vladimir Petrovic рече

Boksid ja pisem jedno te isto sto se da utvrditi ponovnim citanjem, samo tebi izgleda ovako onako jer si lose odredio granicu Crkve, kod Justina nema nikakve disperzije na dvije vrste blagodati i ako takvo nesto zakljucujes iz njegovog  teksta masio si.

Dvije vrste blagodati "postoje" u sporu sa katolicima, i niko od pravoslavnih osim tebe nije uveo takvu podjelu, nego je jedna nestvorena blagodat, a drugo stvorene enrgije, tako da si orginalan doduse jetetik i novotar, ali orginalan, za to i nisi priveo citat koji to potvrdjuje, jer ga nema.

Ne mozemo tako pisati, sluzbe nisu blagodat ni molitve nisu blagodat, blagodat je Bog adextra, a molitve mogu da budu blagodatne, a mogu da budu i usne, umne, srdacne. Sluzbe su blagodatne, a nisu blagodat, one ukljucuju i tvar, licnost, zajednicu... znaci moras da razgranicis pojimove.

Ti si primoran da uvedes to novacenje jer si postavio granice Crkve suvise usko, to sam ti pokusao objasniti u koncentricnim krugovima, najsiri : da je sve ("svijet", kosmos) stvoreno u Logosu/ /Hristu/ Crkvi odnosno da sve postoji po volji-blagodati, pa onda uzi gdje su neku blagodat stekli, pa onda uzi krsteni i pricesceni, pa onda sve svetiji od svetijih, kao na slici blazenog spomena Danila Krstica koji mi predavase.

Ti se drzis samo ovog kruga, krsteni i pricesceni, kanonski ispravni i to je ok, ali oni izvan tog kruga blagodacu postoje, ne u mjeri u kojoj postohe sveti, ali kada bi Bog povukao blagodat ne bi ni postojali, jer jedino Bog posroji po-sebi.

Drugo sto zanemarujes ne daje se samo blagodat na sluzbama nego dejstvuje Duh Sveti, sluzi Sin itd, vise je Crkva od blagodati, blagodat bjese i u starom zavetu, raju i prije stvaranja.

Sjepcu je jasno da je pokojnik na opelu u centru, na mjestu Hristovom. S tim u vezi kako se god blagodat razdavala usmjetena je od i na pokojnika, jer za blagodat nema veze da li si mrtav ili ziv, dokaz Sveti Vasilje koji je mrtav, ali blagodacu ziv, a mi zivi smo crkveno zivi po mjeri po kojoj smo oblagodaceni.

Moze naravno da blagodat na opelu krene izmedu tebe i neke sojke, ali onda ce za to da bude posebna sluzba gdje ste Vi na mjestu Hristovom, a ako je opalis pa ti se ne svidi, onda ispovjest. 

Nije samo molitva za njegovu dusu, nego i njegova molitva za nas, ako je u stanju da se moli, ako nije, onda mu ni opelo ne treba peiredjivati, jer nije ni opelo za svakoga.

Naravno sv Justin dobro pise ali ti nemas veze sa tim, nego nadogradjujes Justina, da  je vise vrsta blagodati to vi neko prije Boksida napisao, moja malenkost se izrazava svohim rjecima, ali je u skladu sa Justinom, ako nisam primjeti gdje i bicu ti zahvalan.

Nisam mogo pre, a ja stvarno mislim da je jednostavna postavka stvari, imamo blagodat u crkvi i blagodat van ckrve, i o ovoj prvoj crkvenoj blagodati sam postavio tekst sv.Justina u kome on objasnjava sta je sve i koliko je bitna ova crkvena blagodat i ja bih to sveo na jednu stvar i to je da se blagodacu mozemo oboziti i postati bogovi po blagodati ili kako to pise Justin.... za spasenje, za oboženje, za ohristovljenje, za ucrkovljenje, za oduhovljenje, za otrojičenje, za obogočovečenje, i nazivaju se jednom rečju: Blagodat = χάρις.....dok za blagodat van crkve Justin na jednom mestu cak i ovako pise.....Sva blagodat Trojičnog Božanstva, sa svima bogatstvima svojim, sišla je u naš zemaljski svet Bogočovekom Gospodom Hristom. I to u takom izobilju, da je sveti Evanđelist objavio svestvarnu blagovest: blagodat postade od Isusa Hrista.[6] Kao da do Njega nije bilo blagodati u našem zemaljskom svetu..... kao da blagodat pre Hrista i nije bila u ovom nasem svetu i medju ljudima, toliko je velika i razlicita ova blagodat koju sada imamo od Hrista koju nam je On ostavio preko njegove crvkve u odnosu na blagodat pre Njega i sada blagodat van Njegove crkve.

Rekapitulirano bez crkvene blagodati ne mozemo dostici obozenje i zajednicu sa Bogom.

Blagodat i milost Bozija van crkve i vere, kakva je to blagodat, pa onoliko koliko znam recimo moze da postoji tkz. pozivajuca ili prosvecujuca blagodat koja poziva coveka ka Bogu i na put spasenja duse, ovde nesto o tome pise sv.Teofan Zatvornik kako ide taj blagodatni put duhovnog probudjenja coveka :

https://svetosavlje.org/put-ka-spasenju/

Licno verujem da ova prosvecujuca blagodat deluje nekim nacinom i na one koji su van crkve i vere i da ih opet na neki tajanstveni nacin poziva da idu Hristovim putem iako ostaju van vere , ali naravno da i oni moraju opet nekako i nekim odredjenim nacinom da odgovore na tu prosvecujuce blagodat inace nece imati korist od blagodati, kao sto smo i mi odgovorili na blagodat i poverovali u Hrista.

Mislim da ces se sloziti sa ovim gore Petrovicu.  ...... jer jednostavno ne znam kako moze da budne drugacije... 

 

[Hadzi Vladimir Petrovic]

пре 1 сат, Bokisd рече

Nisam mogo pre, a ja stvarno mislim da je jednostavna postavka stvari, imamo blagodat u crkvi i blagodat van ckrve, i o ovoj prvoj crkvenoj blagodati sam postavio tekst sv.Justina u kome on objasnjava sta je sve i koliko je bitna ova crkvena blagodat i ja bih to sveo na jednu stvar i to je da se blagodacu mozemo oboziti i postati bogovi po blagodati ili kako to pise Justin.... za spasenje, za oboženje, za ohristovljenje, za ucrkovljenje, za oduhovljenje, za otrojičenje, za obogočovečenje, i nazivaju se jednom rečju: Blagodat = χάρις.....dok za blagodat van crkve Justin na jednom mestu cak i ovako pise.....Sva blagodat Trojičnog Božanstva, sa svima bogatstvima svojim, sišla je u naš zemaljski svet Bogočovekom Gospodom Hristom. I to u takom izobilju, da je sveti Evanđelist objavio svestvarnu blagovest: blagodat postade od Isusa Hrista.[6] Kao da do Njega nije bilo blagodati u našem zemaljskom svetu..... kao da blagodat pre Hrista i nije bila u ovom nasem svetu i medju ljudima, toliko je velika i razlicita ova blagodat koju sada imamo od Hrista koju nam je On ostavio preko njegove crvkve u odnosu na blagodat pre Njega i sada blagodat van Njegove crkve.

Rekapitulirano bez crkvene blagodati ne mozemo dostici obozenje i zajednicu sa Bogom.

Blagodat i milost Bozija van crkve i vere, kakva je to blagodat, pa onoliko koliko znam recimo moze da postoji tkz. pozivajuca ili prosvecujuca blagodat koja poziva coveka ka Bogu i na put spasenja duse, ovde nesto o tome pise sv.Teofan Zatvornik kako ide taj blagodatni put duhovnog probudjenja coveka :

https://svetosavlje.org/put-ka-spasenju/

Licno verujem da ova prosvecujuca blagodat deluje nekim nacinom i na one koji su van crkve i vere i da ih opet na neki tajanstveni nacin poziva da idu Hristovim putem iako ostaju van vere , ali naravno da i oni moraju opet nekako i nekim odredjenim nacinom da odgovore na tu prosvecujuce blagodat inace nece imati korist od blagodati, kao sto smo i mi odgovorili na blagodat i poverovali u Hrista.

Mislim da ces se sloziti sa ovim gore Petrovicu.  ...... jer jednostavno ne znam kako moze da budne drugacije... 

 

Boksid, Justin govori o mjeri blagodati, ili cak blagodacu naziva nase tjelesno opstenje sa Bogom, poredi blagodat od ranije sa blagodacu sada, ali nema nikakve dvije vrste blagodati kako ti izmisljas, jer bi to znacilo da se nesto promjenilo u samoj bozijoj volji-energiji-blagodati odnosno da Bog ima dvije vtste blagodati, odnosno dvije volje, jednu za one u Crkvi a drugu za one van Crkve. Za Boga ne postoji nista sto je van Hrista jer je sve u Hristu stvoreno, diferencija na u Crkvi i van Crkve pociva u nasoj volji, a ne u dvije volje Svete Trojice i tri volje Isusa Hrista, jedna ljudsku i jednu bozansku za one u Crkvi i jos jednu bozansku  za one van Crkve i jos takvu hulu stavljas Justinu u usta.

Cak i da imaju te dvijr volje u Bogu one bi bile oduvjek, jer ovaplocenje nije unjelo promjenu u Boga osim uzomanja logosovog uzimanja ljudske prirode, a Bozija volja ostaje ista i ne mjenja se, ista je zs one u  Crkvi i one van Crkve, a to je da svi budu u Crkvi i niko van nje.

Koristis Justina na bezbozan nacin.

 

[Hadzi Vladimir Petrovic]

Osim toga strogo uzeci Justin se ne izrazava precizno , pa ti je dozvolio da ga krivo izumacis, jer ovde blaogdacu naziva pricesce, odnosno tjelesno opstenje sa Bogom, sto jeste dar od Boga i moze se reci blagodat, ali posto je blagodat koja je postala od Isusa Hrista u stvorenom i kroz stvoreno, sta onda imate ti i sv. Justin reci Palami i Varlamu, jer to ide u prilog Varlamu i to tako da je blagodat nestvorena mala maca za blagodat kroz stvoreno koja nam dodje sa Isusom Hristom.

Sto se sve slazem, ali sta bi sa Palamom i sa pravoslavljem?

Reperkusije,Bokisd reperkusije

[Hadzi Vladimir Petrovic]

пре 4 часа, Bokisd рече

sveti Evanđelist objavio svestvarnu blagovest: blagodat postade od Isusa Hrista.[6] Kao da do Njega nije bilo blagodati u našem zemaljskom svetu..... kao da blagodat pre Hrista i nije

Posto blagodat postade onda je stvorena, jer nestvoreno nikad ne postade.

Ovde se ili govori iz ekonomije, pa blagodat postade za nas, za nas je nije prije bilo, ili je sa Isusom Hristom svorena-postala  blagodat.

Odnosno prevazidjena je razlika izmedju nestvorene i stvorene energije u Isusu Hristu te i sve stvoreno postaje blagodat, jer iz Hrista sada imamo dvije energije stvorenu i nestvorenu, odnosno obje vode njemu, tako da vise nije ni vazno sta je stvoreno a sta ne?

Odnosno prihvatamo i stvorenu blagodat i skoro iscjeljen raskol.

[Bokisd]

пре 14 часа, Hadzi Vladimir Petrovic рече

Boksid, Justin govori o mjeri blagodati, ili cak blagodacu naziva nase tjelesno opstenje sa Bogom, poredi blagodat od ranije sa blagodacu sada, ali nema nikakve dvije vrste blagodati kako ti izmisljas, jer bi to znacilo da se nesto promjenilo u samoj bozijoj volji-energiji-blagodati odnosno da Bog ima dvije vtste blagodati, odnosno dvije volje, jednu za one u Crkvi a drugu za one van Crkve. Za Boga ne postoji nista sto je van Hrista jer je sve u Hristu stvoreno, diferencija na u Crkvi i van Crkve pociva u nasoj volji, a ne u dvije volje Svete Trojice i tri volje Isusa Hrista, jedna ljudsku i jednu bozansku za one u Crkvi i jos jednu bozansku  za one van Crkve i jos takvu hulu stavljas Justinu u usta.

Cak i da imaju te dvijr volje u Bogu one bi bile oduvjek, jer ovaplocenje nije unjelo promjenu u Boga osim uzomanja logosovog uzimanja ljudske prirode, a Bozija volja ostaje ista i ne mjenja se, ista je zs one u  Crkvi i one van Crkve, a to je da svi budu u Crkvi i niko van nje.

Koristis Justina na bezbozan nacin.

 

Pa i mera blagodati znaci da postoji neka razlika izmedju blagodati crkvene i van crkve, bre Vlado valjda je bas jasno da nije Isus tek tako 'djabe' osnovao Svoju crkvu u kojoj je blagodat i spasenje.

Citam, ima i ono u Jov.1,16, И од пунине Његове ми сви узесмо благодат за благодаћу..... ili mozda i tacnije prevedeno, blagodat na blagodat, znaci kao neka 'dodatna' blagodat, i to je kako opet pise u DA 20,24.....Jevandjelje blagodati Bozije.... sto sve znaci da bez te blagodati ne mozemo nista da cinimo (duhovno), ona nas i privlaci i poziva ka Bogu i ona nam i daje nam snagu da napredujemo sve vise ka Bogu, sustinski bez te crkvene blagodati nista duhovno ne mozemo da uradimo i to je ovo sto pise sv.Justin :

"I molitvena misao Crkve prepuna je besmrtnih istina ο blagodati, ο njenoj životvornosti, spasonosnosti, bogotvornosti. Molitvena misao Crkve na bezbroj načina sveubedljivo svedoči: svete tajne su tajne — blagodaću; svete vrline su vrline — blagodaću; sveti Apostoli su Apostoli — blagodaću: sveti Oci su Oci — blagodaću; sveti Πroroci su Proroci — blagodaću; sveti Mučenici su Mučenici — blagodaću; sveti Ispovednici su Ispovednici— blagodaću; sveti Isposnici su Isposnici — blagodaću; uopšte: svaki hrišćanin je hrišćanin — blagodaću."

Bre Petrovicu imam utisak kao da nisi procito pazljivo ovo sto sam postavio od sv.Justina u vezi blagodati, stvarno jel ovo mozda ima neke nedoumice i nejasnoce sta pise sv.Justin o tome sta je Hristos doneo na zemlju svim ljudima kao mogucnost da poseduju :

"Zato je i došao Gospod Hristos na zemlju da one koji se toga udostoje, učini zajedničarima svoga Božanstva i svoje božanske blagodati. Ako bi ta blagodat bila tvorevina, onda bi i samo Božanstvo iz koga se ona izliva bilo tvarno, onda bi i čovek bio nemoćan da se sjedini sa Bogom i da dođe sa Njim u opštenje.[80] Onda bi uzaludna bila i vera naša i nada naša, a mi večito roblje okovano nerazrešivim okovima truležnosti i raspadljivosti."

I onda nemoj molim te da pricas malo napamet i van konteksta o tome sta sv.Justin pise o toj blagodati koja je sve i svja za sve nas hriscane i da se pogresno interpretira.