Владика Порфирије изабран за новог патријарха

[slovoA]

On 30.12.2022. at 1:06, Hadzi Vladimir Petrovic рече

Novije katoličko negiranje nestvorenih energija ove spone izmedju Boga i svjeta - čovjeka se ne vrši samo kroz proglasavanje energija suštinom ili stvorenjem nego se zajedničarene Boga i čovjeka smjesta u ličnost Hristovu, na takav način da nam je ličnost pričasna, što kažem i meni je prolazlio ispod radara, jer zajednica stvorenog i nestvorenog je u Ličnosti Hristovoj pa se to lako učini sličnim i nerazlikuje se, mada sam se pitao čemu oboje (zajedičarenje u Ličnosti i zajedničarenje u energijama) jer nekako mi se nije slagalo.

То питање је, не тако давно, у јеку неких других расправа, поставио Миланче (Николић), и добио је сасвим јасан одговор, да нам је Христос једносушан по природи и једино тако причесан, по тој истој природи (човјека, наравно). А као личност (Сина Божијег) нам не може бити причесан, јер је само Он јединородни Син. Причешћујући се Његовом личношћу, да је то могуће, и сами би постали богови по природи, као Он (Син), што и јесте основа те приче (јереси) о самообоготворењу. И нимало безазлене лажи о човјеку.

Међутим, на страну читав тај проблем. Да ти је само то прошло "испод радара," не бих се ја ни сад огласио.

[Hadzi Vladimir Petrovic]

пре 7 часа, slovoA рече

То питање је, не тако давно, у јеку неких других расправа, поставио Миланче (Николић), и добио је сасвим јасан одговор, да нам је Христос једносушан по природи и једино тако причесан, по тој истој природи (човјека, наравно). А као личност (Сина Божијег) нам не може бити причесан, јер је само Он јединородни Син. Причешћујући се Његовом личношћу, да је то могуће, и сами би постали богови по природи, као Он (Син), што и јесте основа те приче (јереси) о самообоготворењу. И нимало безазлене лажи о човјеку.

Међутим, на страну читав тај проблем. Да ти је само то прошло "испод радара," не бих се ја ни сад огласио.

Podrazumjevao si predpostavljam da nam je  ličnost Isusa Hrista "pričasna"odnosno dostupna zajedničarenju " ne samo po stvorenoj nego i po nestvorenoj prirodi, osnosno po energijama te prirode, sto bi bilo ono što katolici negiraju,,  

Inače hvala i zamolio bih te da mi napomeneš i nešto pd ostalog što mi je ispod radara.

Meni svako ostaje za razradu pitanje odnosa ličnosti i energija u antropološkom smislu kod čovjeka, gdje se se pojavlju usred razlikovanja energija i sustine  različiti koncepti ličnosti, Odnosno odnosa ličnosti i misli u čovjeku....

gdje se usted nerazlikovanja sustine u energija u Bogu i u čovjeku javlja sljepljenost ličnosti i misli.

odnosno svaka energija misao je kod katolika u ličnpsti, pa se ide u strukturu ličnosti analitu i razlaganje, dok bo kod pravoslavnih misli bile uz ličnost samim time ne tako ddramatične, pogotovo kada je u pitanju iskusenje, ubacivanje ponisli, a ličnost bonbila nepodložna saznamju, autonomna nedjeljiva, nepričasna.

[Hadzi Vladimir Petrovic]

пре 8 часа, slovoA рече

 да нам је Христос једносушан по природи и једино тако причесан, по тој истој природи (човјека, наравно). 

???  u ovom slučaju život vječni ne bi bila nestvorena svetlost, nego opstajanje stvorenog zahvaljuči, obezblagoćenpj ličnosti  Hristovom, mrtvi bog Zapada. 

a ono stvoreno kso Hristovp bilo bi stvorena blagodat, u ovom boldovanpm ako ti se nije omaklo, nisi pravoslavaan.

Naravno staje da se razviju antropološke posljedice ovih dtavova, jer steogo uzev to je jedino za  nas bitno, ko smo  ( pitanje ličnosti)i koji su nam putevi spasenja.

 

[Hadzi Vladimir Petrovic]

@slovoA malo se prisjetih naših ranijih razgovora, ovo ovako kako si rekao je esencija katoličkog stava, jer i nema potrebe za nestvorenim energijama, kao što je i učenje o korporativnoj Ličnosti esencija  fašizma, s tim sto se u fašmizu kolektivitet proglasava jednom ličnošću....

Tako se prevazilazi jaz izmedju pojedinačnog i opšteg, a u tvome domostroju Hristos nije uzeo pojedinačnu nego opštu prirodu pa se pričasnošću prirodi spasavamo. 

U ovim "prevazileženjima" jaza izmedju opšteg i pojedinačnog, se krije metafizika a ne Crkva,(metafizičko uopštavanje a ne Crkveno sabranje) a sva novovjekovna metafizika u borbi protiv Crkve je utemeljena na antipalamitskom "energija je suština" u formi kartezijanskog mišljenje(energija) dakle suština, jestastvo.

Do Ničea i Hajdegera odnosno prevazilaženja metafizike.

Dakle ti @slovoA se spašavaš tako što si pričesćen svojoj stvorenoj prirodi. Pa ko to nije pričešćen svojoj prirodi, Abu Bakir?

I kako ti dolaziš do oboženja, opet preko Hristove Ličnosti, ali tako da zaobidješ  njegove energije? Odnosno da li predhode energije Hristu ili pretohodi Isus Hristos energijama?

U domostroju spasenja, svakako energije prethode Hristu i nije moguće bezblagodatno bogopoznanje niti poznanje samo iskčjučivo u stvorenom, kako si valjda greskom reče, mada ima kod nas vladika koji je tako učio, a i tvoji raniji stavovi o prirodi vuku u tom inoslavnim smjeru.

[Hadzi Vladimir Petrovic]

@Hadzi Vladimir Petrovic

пре 3 часа, Hadzi Vladimir Petrovic рече

gdje se usled nerazlikovanja sustine u energija u Bogu - u čovjeku javlja sljepljenost ličnosti i misli.

Odnosno svaku (energiju) misao u "katoličkoj" psihologij  bi doživljavali u ličnosti, kao kretanje suštine, pa se onda ide u strukturu ličnosti analiztu i razlaganje, sve senodvija unutar ličnosti ili unutar duše....

dok bi kod "pravoslavnih"  misli bile uz ličnost samim time ne tako dramatične, ne uvjek vlastite, ponekad naduhnute ponekad iskusenje a ponekad one koje volja uslovi vlastite, bi bi moguć mir pomisli a da ne nestane su sustine.

Unutrasnjost ličnost ne bi bila pogodna za analizu nego bi bila nesazajna, autonomna, nedjeljiva, nepričasna, sve ono što personalisti pripisuji induvidui.

Tačka ( ono što nema djelova) atom.

Na kraju ako je Ličnost Isusa Hrista nepričasna, zašto bi naša ličnost bila pričasna, djeljiva, složena, itd.

Mala ispravka jer bih bez naočara a pripisalo mi se. a i dodah nešto

[Hadzi Vladimir Petrovic]

Zaboravih Rodjaku reći izvod iz našeg molitvenog zajedničarenja: ipak da ne bude zilot kao sudija jer ne želim da mučenučki strada u papirnatome rovu nego neka ekonomiše odnosno ekumeniše što i radi ,da se kako i on i bulumeta oko njega spasu, ali da ne kompenzuje toliko.

[Bokisd]

On 30.12.2022. at 1:06, Hadzi Vladimir Petrovic рече

Dobro Boki, dakle pravoslavno bogoslovlje - mišljenje je ono po- energiji, po sili, a po slovu su ga poznavali i protivnici Palame kao što po slovu i danas pravoslavlje poznaju npr zurloti, pa dave, lišeni istinskog bogopoznanja, kako Vam dosjetljivo reče @Ćiriličar

"Znam ja, a zna i Roduljob"

Da vi imate poznanje pravo-Slavno, ne bi na Oce referisali samo po Slovu, a kamoli da bi se tako obračali hijerarhiji. Nego kao i svake antikatolike ono "anti" vas uhvati pa postanete slični onome što kritikujete.

Siluan: savrseni ne govore svoje- nego samo po energijama.

Naravno ja govorim svoje, nekad citiram, nekad sam kušan, a nekad možda mi se i omakne jer i ćorava koka neko svjetlo zrno ubode.

Problem sa zurlotima je što misle da sve govore po energijama, a govore po slovu, pritom još misle da ih logička koherencija većma čini istinitijim čime je pametnom - (onom ko je ikada imao duhovni razgovor sa ocem, ili čita oce, ili pravoslovne dogmate) jasno da logika nema važenje, počev od toga da je Jedan Tri, ...., do toga da se logički sud potvrdjuje "sam u sebi" logikom dok je otački sud svjetlost i život, mada slovom mogu biti isto.

2. Rječ je o odnosu Boga i tvari, i nema sumnje da mi pravoslavni učimo da je energija nestvorena i da se kroz nju odvoja zajedničarenje Boga i tvari kao i stvaranje, a ja te pitah za Ličnost-i, da li one spadaju u suštinu ili energiju? 

Odnosno da li nam je Ličnost Isusa Hrista pričasna i ne čuh ništa o tome, i ako "znaš ti a znaš da zna i Rodoljub"

Katolici su negirali nestvorene energije cas pripisijići ih sustini, kao Toma i Aristotel : "suština je energija" , ili stvorenju kao stvorene energije, npr ljibav kao psihološko osjećanje, ili mišljenje kao psihološki proces. Naravno, ljubav i mišljenje mogu biti i samo psihološki procesi, ali to je već patologija koja progadira u to da budu samo tjelesni procesi: sex i jezik.

Medjutim ti tjelesni i duševni procesi mogi da zadobiju i otkrivljenski karakter i da se autentično pokažu kao sila i blagoslov božiji, kao ljubav i bogoslovlje.

Novije katoličko negiranje nestvorenih energija ove spone izmedju Boga i svjeta - čovjeka se ne vrši samo kroz proglasavanje energija suštinom ili stvorenjem nego se zajedničarene Boga i čovjeka smjesta u ličnost Hristovu, na takav način da nam je ličnost pričasna, što kažem i meni je prolazlio ispod radara, jer zajednica stvorenog i nestvorenog je u Ličnosti Hristovoj pa se to lako učini sličnim i nerazlikuje se, mada sam se pitao čemu oboje (zajedičarenje u Ličnosti i zajedničarenje u energijama) jer nekako mi se nije slagalo.

Elem pošto neće brjeg Muhamedu, Muhamed će brjegu: Nama ličnost Isusa Hrista - Logosa nije pričasna, samo i zbog  trudničkog nošenja je Bogorodica Časnija od Heruvima i slavnija neuporedivo od Serafima, a mi nenosimo ličnost Hristovu kao ni kao trudnica djete, nego ga poznajemo sa Ocem i Duhom kao izvor energija koje su ipostasne i suštinske. Odnosno Ličnost kao  "svojstvo" suštine a ne energija nepričasna nam je.

Nikada  i nikako nama ličnost Hristova ne pripada onako kako nam pripada naša priroda, naše tjelo, naša suština, niti nam pripada onako kako nam pripada naša ličnost. Ipak Hristos se naseljava u nama, pričasni smo našoj i njegovoj (vaskrsloj) stvorenoj prirodi i njegovoj nestvorenoj prirodi, jer energije su energije prirode jedne te iste u Ocu Sinu i Duhu svetome, ne suštini i ne ličnosti! 

Kako onda Pavle kaže ne živim ja nego Hristos živi u meni? Pa to živi to su energije jedne iste u Oca Sina i Svetoga Duha, a ličnost Hristova je podobije Pavlovo, medjutim izmedju ličnosti i podobja se smjesta sva istorija i sav kosmos, i sav domostroj i sve druge ipostasi.

 

Да, то око познања по слову или теоријски, имамо данас и многе студије и чланке о Паламизму па можемо да се упознамо са неким основним поставкама Паламизма, ко је мало више заинтересован може и дубље да проучава, па мало и потражити неке духовнике и монахе који то практикују, па Света Гора и слично.

И сад, тако исто на теоријском (мало практичном плану) то око критика хијерархије и Патријарха. 

Нисам поменуо ово око причасности личности Исуса Христа јер мислим да је то врло очигледно да немамо причасност Његовој Личности, него имамо причасност како Исус и сам каже Његовом Телу и Крви и Његовим божанским енергијама.

Нисам баш 100% упознат како Римокатолици гледају на Бога и Његове нестворене енергије, нешто сам чито да је Тома Аквински увео то учење о тварним енергијама Божији, али не знам тачно како то све иде код њих, али ако су већ толико тога искварили у вери, вероватно су искварили и то учење о нествореним енергијама и духовном путу који води до обожења по благодати и свети оци наше Православне цркве су писали о том погрешном духовном подвигу и путу и (духовне)мистике код Римокатолика.

[slovoA]

@Hadzi Vladimir Petrovic Мељеш као покварен млин, свашта си ту удробио, по питању причасности. И двије потпуно различите ствари. Јер, није нам Христос причесан као Син једносушан Оцу, већ по Оваплоћењу и природи коју је тако усвојио, да би нам био подобан. Јер, по томе у чему нам је подобан, по томе нам је и причесан. А по томе што је Син једносушан Оцу, нико се никад не би причестио Богом, ни постао Он, по природи. Осим тебе, наравно, што би да се причешћујеш таворском свјетлошћу. Не знам, само, како? Нити сте компатибилни, по питању створености (или нестворености), ни по питању тварности. Штавише! Та свјетлост је нетварна, а ти си више него тваран, као "појединачно сушто." И гдје ћете се онда наћи, и како?

[Hadzi Vladimir Petrovic]

On 1.1.2023. at 2:36, slovoA рече

@Hadzi Vladimir Petrovic Мељеш као покварен млин, свашта си ту удробио, по питању причасности. И двије потпуно различите ствари. Јер, није нам Христос причесан као Син једносушан Оцу, већ по Оваплоћењу и природи коју је тако усвојио, да би нам био подобан. Јер, по томе у чему нам је подобан, по томе нам је и причесан. А по томе што је Син једносушан Оцу, нико се никад не би причестио Богом, ни постао Он, по природи. Осим тебе, наравно, што би да се причешћујеш таворском свјетлошћу. Не знам, само, како? Нити сте компатибилни, по питању створености (или нестворености), ни по питању тварности. Штавише! Та свјетлост је нетварна, а ти си више него тваран, као "појединачно сушто." И гдје ћете се онда наћи, и како?

Ti si vuk u jagnjećoj koži jer se izjašnjavaš kao pravoslavan, krsten si pričesćuješ se, a vjerovatno si i pop, pa iznutra kvariš nauku otaca i prelesćuješ naivne, na jednom višem nivou nego što to rade kalendarci, jer sve je to masikrovka za ovaj glavni pravac napada zapadne jeresi, kao što i rekoh u prvom postu Zurlotima @Bokisd -u kojega Roćko prelesti svojom tebi podobnom "kulturom"

Odgovoriću najprije ti u stilu Boksida: Tako piše u otaca i to je ispovjedanje naše svete Crkve, a onda ću ti pitanjem: ako nema veze stvorenog i nestvorenog to Bog ništa nije ni stvorio niti sada drži u postanju niti nam je pričasan niti ima bilo kakvog bogopoznanja, a ne može ga ni biti, odnosno ako je Bog samo transcedentan "svjetu", a nije i imanentan, za nas ne postoji a da li postoji po sebi svejedno je.

To što ti učiš je obogotvorenje prirode u Hristu a ne Carstvo nebesko i vječni život tvari po sili i Slavi svete Trojice, dok je u Hristu tek spasenje Tvari, spasenje a ne obogotvorenje.

Ta nekomatibilst stvorenog i nestvorenog je srž ateizma, naprotiv kompatibilno je stvorenon energijama (nestvorenim) jer nhima postoji i jeste sve stvoreno, sve što sada očima gledaš je na energijama osim tvoje prelešćene prelešćene volje koja ih negira pa otklanja tvoje "oko". 

 

...nastaviću prelazim granicu pa ću biti u romingu.

 

[Hadzi Vladimir Petrovic]

@slovoA Ako energije nisu kompatibilne jeziku i mišljenju kako je moguće bogoslovlje, ako uho nije moguće nadarati sluhom  gdje je mutika, ako falus i vagina ne mogu ea svetle gdje je ljubav i porodica

[Hadzi Vladimir Petrovic]

...dakle i pored apsolutne različnosti stvorenog i nestvorenog postoji njihov odnos, zajedničarenje.

Kada govorimo o ličnosti tu prije vlada sličnost jer i Bog i čovjek su ličnosti, osobe, imaju volju, sloobodna su bića, opet citiram Damaskina, ličnost nikad nije stvorena nego uvjek rodjena.

Otac, Sin i Sveti Duh su osobe sa kojima je moguće komunicirati bez obzira na apsolutnu različitost, a ličnosti nisu svojstva energije nego suštine, pa nam je i suština ličnosno komunikativna "pričasna", odnosno energije sutrine su ličnosne, te nije bogohulno reći da neko nosi Hrista u sebi,-srcu, odnosno da poznaje Hrista.

npr, momak može da nosi djevojku u srcu, ali to ne znači da je momak djevojka.

@Bokisd , ako su samo energije pričasne, kako ti, odnosno Oci unutar energija razlikiji Ipostasi? Kako u jednim energijama odnosno kroz jedne te iste energije, volju, dejstvo razlikuju ipostasi.

Odnosno prigovoriće nam se da je ipostasno razlikovanje u našoj glavi, kao što vidjenje svjetlosti smatraju psihologijom i patalogojom

...@Slovo Dakle sve stvoreno je u vezi sa nestvorenim i to dvojako po volji i energiji i ipostasno u Sinu. A kod slobodnih bića i po njihovom proizvoljenju.

Čak kažem i naša kreativnost koja proizvodi pojimove, kategoroje, predstave, tlapnje, zablude postoji po osnovu nas, koji postojimo, po osnovu osnova postpjanja i svjetlosti.

Tako i autentični moral i vrlina kao i dobro imju izvor u Bogu a ne u ljidima, inače je to moralizam. 

o tačnosti kalendara:

 

 

 

 

 

 

[Родољуб Лазић]

Патријарх Порфирије изјавио саучешће Папи Фрањи поводом упокојења Папе емеритуса Бенедикта XVI – Српска Православна Црква

SPC.RS

---

Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије упутио је данас саучешће Његовој Светости Папи Фрањи, поводом упокојења његовог претходника Папе емеритуса...

Патријарх упутио изјаву саучешћа у којој каже:
"Блаженог спомена папа Бендикт XVI у историји Цркве Христове остаће упамћен као архипастир који је све мерио Христом,"
Црква Христова је једна, Православна. Ако за римског папу кажете да је у историји Цркве био упамћен на одређени начин, то значи да Римокатоличку цркву такође сматрате делом једне, свете, саборне, апостолске Цркве. Такво поимање појачава и начин Бенедиктове титулације - "архипастир", што је један од начина титулисања православних архијереја.
" Упућујемо молитве Исусу Христу, Првосвештенику будућих добара да душу папе Бенедикта упокоји са светима, где нема бола, туге, уздисања..."
Ово је део молитве из православног опела што опет сугерише да смо део једне целине, уз указивање да би папа, иако неправославан, могао бити прибројан сабору светих. 
Ако знамо да Вартоломеј и Фрања одавно раде на томе да се 2025. године дефинитивно постигне договор да сви хришћани празнују Ускрс истог датума, делује као да је и ова патријархова изјава у функцији померања "Овертоновог прозора" до позиције да се сви хришћани сматрсају  члановима једне Цркве.

[Родољуб Лазић]

пре 20 минута, Владимир Владимирович Цар1 рече

Сви ми одлично знамо да РК нису Црква али вероватно би ти исто ово писао да си Патријарх, пусти то.

Не бих. Нема никакве потребе за оваквим писањем. Постоји много модалитета куртоазног изражавања које не подразумева задирање у клизаве еклисиолошке формулације.

Што се тиче светог Марка Ефеског, то је било на почетку Флорентинског сабора, изговорено са надом да ће се нешто моћи договорити. Када се испоставило да су наде јалове, његов дискурс се изменио, а врло добро знамо каквим је епитетима частио Римокатоличку цркву после пропале уније. Или треба да понављамо овде те изразе?

С друге стране - свети Марко Ефески је управо добар пример , историјски, да не треба у црквено политичке сврхе користити претешке  еклисиолошке  изразе, јер то није ни од какве користи по Цркву. Управо супротно.

 

[Родољуб Лазић]

пре 11 минута, Владимир Владимирович Цар1 рече

Марко Ефески је пример да  постоји куртоазија у Цркви, тако и ми у том неком дијалогу мислимо да се можда лепим речима захвали РК 

Свети Марко Ефески је пример за наук да од такве куртоазије, са клизавим еклисиолошким формулацијама, нема користи. Јер то римокатолике ни на који начин није променило или придобило да промене став. Куртоазија може бити и треба бити са неутралним, уопштеним, изразима који не задиру у суштинске теолошке појмове. Догматске и теолошке истине нису монета за куртоазно "поткусуравање". 

[Bokisd]

пре 34 минута, Родољуб Лазић рече

Свети Марко Ефески је пример за наук да од такве куртоазије, са клизавим еклисиолошким формулацијама, нема користи. Јер то римокатолике ни на који начин није променило или придобило да промене став. Куртоазија може бити и треба бити са неутралним, уопштеним, изразима који не задиру у суштинске теолошке појмове. Догматске и теолошке истине нису монета за куртоазно "поткусуравање". 

(Фора) је што је та куртоазија св.Марка била на почетку рада тог сабора у Фиренци када је светитељ имао намеру да бираним и лепим речима укаже Папи како можемо доћи до јединства и помирења, па ако је св.Марко мало и снисходио то је ради вишег циља и јединства. Мислим, оно, стварно би било глупо да се дође на сабор и преговоре и одмах да се крене у расправљање и свађу него прво треба да се покаже уважавање према саговорницима и добра воља и жеља за успостављање јединства и тек онда када дође до разговора и преговора могу да се изложе и бране своји ставови и исповедање вере.