Jump to content

Владика Порфирије изабран за новог патријарха

Оцени ову тему


Препоручена порука

@Hadzi Vladimir Petrovic Meni je bliža ideja da je privid. Recimo, u umetnosti mi se čini da nema napretka, već samo uvećanja raznovrsnosti. Mnogo muke tu zadaje tehnika, jer danas je vozač trotineta u prilici da vozi borbeni avion, i da Vas zbuni količinom raskoši, koja iza sebe ipak krije prazninu. A opet, imao sam prilike da se raspravljam sa nekima koji tvrde da je svaka ta raznovrsnost zapravo supstancijalna, jer proizvodi doživljaj kakav samo ona može da proizvede, i nije svodiva ni na jednu drugu.

Meni je to besmisleno, ali je problem u tome kako pomiriti hijerahičnost sveta sa postojanjem punoće i praznine. Da li je loša umetnost isprazna, dakle nedotaknuta blagodaću, ili je samo na dnu hijerarhije? Ako je potpuno prazna, kako stvara bilo kakav doživljaj, a ako je samo na dnu hijerarhije, znači li da loše umetnosti ni nema, već da je uvek dobra, samo u različitim stepenima? Verovatno su sve kombinacije moguće, ali tim je problem veći u susretu sa konkretnim delom.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Одговори 1.6k
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

Jer kakvo je susto koje se mjenja, susto u tranziciji, samoistovjetnost u izmjeni, identitet koji se mjenja, pa zasto onda da ne i da promjenimo vjeru, Hrista, pol itd, vrlo podle ideje se podmjestaju kroz teologije, za sitne pare grantojedi pisu svasta.

To o cemu se pises je zamucen logos, kompilacije, a nekad se savrseno jednostavno otkrivaju stvari, ja sam zavrsio akademiju, ali jedini covjek kojeg sam upoznao da je znao da crta je bio Pedja Ristic, ako je negdje stavio tacku to je sveta tajna, i ona je bas tu, i nikad je niko nicim ne moze pomjeriti ljevo ili desno, a kad lutas to je otprilike i samo lici na to, trudim se da idem tim tragom i sad po malo znam gdje da trazim. Sve to se osjeti i ocigledno je nema prevare, a pisano je proklet da je ko vara na djelu Gospodnjem.

Ja po malo uspjevam, a pomalo se postapam.

Ovi sto pice ovu novu teologiju nek naprave nesto po tim uzusima, da vidimo na sta to lici, a da se i vidjeti, po plodu se poznaje, po djelu se vidi kakva je vjera.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

@Hadzi Vladimir Petrovic Nije sporno to da se na kraju i početku ili oseća ili ne, govorim o naknadnom ćaskanju o tome što se oseća. Previše zaoštravate to sa svakom tačkom, iako tome treba težiti. Imate baš ono najnajveće istorijske ličnosti gde nađete razne skice, stavljanja, pa brisanja, velikana koga drugi velikan prepravlja kasnije i to u njihovim najboljim kompozicijama... Recimo, Musorgskog je Korsakov kasnije reorkestrirao jer je ovaj bio pomalo šepav orkestrator, pa tako imate dve verzije iste kompozicije. Imate kompozicije sa ili bez nekih nekih delova. Stravinsky je 30 godina nakon premijere dorađivao svoju najpoznatiju kompoziciju Posvećenje proleća, pomagao mu i Ravel. Dakle ovo nisu drugorazredni umetnici, nego prva liga prve lige, najbolje iz istorije. Znam još puno primera, ali ovog sam se na prvu setio.

Takođe, imate i sukobe i nipodaštavanja najvećih, Vagner i Brams, recimo, opet prva liga.

Pričao sam jednom sa sveštenikom jednim na sličnu temu, i on mi reče ,,je l' znaš ti da su postojala dva starca pustinjaka (zaboravih imena), obojica sveti, za života nisu mogli da se smisle međusobno".

Link to comment
Подели на овим сајтовима

On 18.7.2022. at 9:17, Hadzi Vladimir Petrovic рече

Vidi sta se krije u tome, Bog stvara od predpostojeceg bioloskog materijala Evu, koja ce kasnije da radja.

Mozda je tu dat nacin na koji se i mi ostali Bogom stvaramo, od predpostojeceg bioloskog materijala (zemaljskog praha) mama i tata.

Већ ти рекох да Бог није створио човјека из ничега, него од "праха земаљског".  А рекох и да кроз заповијест о рађању Бог учествује у чину рађања, јер је та заповијест израз Његове стваралачке воље (енергије), којом приводи своју творевину у биће. Али има ту још нешто, због чега то нису шија и врат (стварање и увођење у биће). Из Његове перспективе је све већ створено, и оно будуће, што из наше перспективе још није уведено у биће. И једино за Бога, значи, нема разлике између та два чина, стварања и увођења у биће. А за нас је стварање ванвременски чин, а увођење у биће временски.

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Занимљива реч патријарха Порфирија. Честитајући пре две недеље Курбан бајрам муслиманима, он каже:

 "И хришћани и муслимани, као Авраамови наследници, позвани су да чине Авраамова дјела, односно да кроз личну жртву своју љубав учине делатном, а да у том духу данашњи велики празник буде подстицај да се наши братски односи укрепе делима љубави, животом у слози и сарадњи, ради заједничке радости свих људи добре воље."

Порука јесте добра, да сви треба да показујемо делатну љубав и да живимо у слози и сарадњи. Оно што збуњује јесте да патријарх и муслимане назива наследницима Аврамовим. Међутим, код ап. Павла стоји изричито: 

"Нити су сви дјеца који су од сјемена Авраамовог, него: У Исаку ће ти се назвати сјеме. То јест, нису оно дјеца Божија што су по тијелу дјеца, него се дјеца обећања рачунају у сјеме" (Рим.9,7-8)

И на другом месту: 

Схватите, дакле, да су они синови Авраамови који су од вјере. А Писмо, предвидјевши да Бог оправдава незнабошце вјером, унапријед објави Аврааму: У теби ће се благословити сви незнабошци. Тако се они који су од вјере благосиљају са вјерним Авраамом.(...) Аврааму пак и сјемену његову речена бише обећања; не каже: и сјеменима, као за многе, него као за једно: И сјемену твојему, које је Христос" (Гал. 3, 7-9, 16).

"А ми смо, браћо, по Исаку дјеца обећања. Но као што тада онај по тијелу рођени гоњаше рођеног по духу, тако и сада.Али шта Писмо говори? Истјерај робињу и сина њезина; јер син робињин неће наслиједити са сином слободне" (Гал. 4, 28-30).

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Па Птаријарх није рекао да је код муслимана истина тако да ти пост баш није у реду.

Рече безуман у срцу својем: нема Бога.
Трула су и мрска дјела њихова. (Пс. 13, 1)

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Патријарх је рекао да су хришћани и муслимани наследници Аврамови. Шта то значи по теби, који је смисао тог исказа?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 11 часа, Родољуб Лазић рече

Патријарх је рекао да су хришћани и муслимани наследници Аврамови. Шта то значи по теби, који је смисао тог исказа?

I mene to interesuje, strogo gledano nismo zajedno naslednici Avramovi, nego smo to samo mi hriscani, mislim da ima i tumacenje svetitelja da muslimani nikako ne mogu da budu naslednici Avramovi.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

On 21.7.2022. at 10:12, Родољуб Лазић рече

Оно што збуњује јесте да патријарх и муслимане назива наследницима Аврамовим.

Рођо кад цитираш светитеље и Писмо...говори се о Царству Небеском. Да не улазимо у спасење (=наслеђивање Царства Небеског) да кажемо овако: ако неко има ванбрачно дете, да ли то дете наслеђује гене очеве? На крају крајева, није Исмаил крив што га је Аврам зачео (да не улазимо сад у те апекте).

Патријарх је говорио о томе да смо и ми и муслимани "наследници Аврамови" у смислу земељске, хоризонталне равни - па ко је луд да муслиманима говори о спасењу на њихов празник, а не са становишта ислама? То би била увреда а не честитка. Дакле јасно је као сунце да се односи његова честитка на земаљски живот, те да "наследници Аврамови" овде подразуева да су муслимани од лозе Исмаила а ми од лозе Исака. Пошто муслимани поштују Аврма, Патријарх је нашао ту везу између нас и њих.

Осим тога, ако неки отац има једно дете или ван брака или од друге жене, и има друго ниу ли они крвна браћа? Мислим што се правиш Енглез, или стварно фулаш толико?

Који би хоџа нормалан честитао хрићанима празник и проповедао му Мухамедов вид спасења у честитици? Ја мислим да не би ни један. То су неке основе поштовања друге вере. Аврам је паотац муслиманима преко Исмаила а нама преко Исака, Исмаил и Исак су браћа крвна по Авраму - и ништа више од тога патријарх није говорио, тек се позвао да будемо честити као Аврам, верни и пуни љубави. Аврам је пре Мухамеда, пре Христа, веровао је у Једнога Бога и ми и муслимани верујемо у Аврамовог Бога...е сад ко и како и да ли исправно ерује након тоико векова...то патријарх није хтео да дира...узео је Аврама као тачку спајања као потомци његови да се не крвимо него живимо у слози и љубави. Шта је ту чудно? Није Порфирије Перић, професор Новог Завета држао проповед муслиманима да имају криву веру, него је Патријарх српски честитао празник муслиманима, њихов празник, и показао поштовање њиховој вери, празницима и пружио им руку, братску, као један од "унука" Аврамових, другој браћи "унуцима" Аврамовим.

Што тупите безвезе?

ПС: Сваки дан потврђујеш да резонујеш скоро ментаитетом секте, како сам то негде назвао, парцијално, формално не сагледавајући дубину. Важно је КОМЕ је честитао КАДА је честитао, ШТА ј ечеститао! Јер по твојој логици онда не би смео ни да честита празник неким кривоверцима неки криво-празник! Невероватно да тако интелигентан и начитан човек тако уско резонује. Цитати твоји су упућени хрићћанима и односе се на спасење, а патријарх честита муслиманима њихов празник у који он не верује, али их поштује, и не проповеда им како да се спасу, него позива на миран суивот прије ЏЕНАЗЕ!

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Vrlo je jednostavno, samo da je izbaceno pominjanje Avrama i njegovog nasledstva i mirna backa, cemu to i zasto, ovako mozemo izvoditi razne interpretacije sta moze to da znaci, jedno ne moze, da imamo oca Avrama i da smo zajedno njegovi naslednici i mi i muslimani, to ne moze da stoji ni u bilo kakvoj konstruisanoj recenici.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 41 минута, Bokisd рече

Vrlo je jednostavno, samo da je izbaceno pominjanje Avrama i njegovog nasledstva i mirna backa, cemu to i zasto, ovako mozemo izvoditi razne interpretacije sta moze to da znaci, jedno ne moze, da imamo oca Avrama i da smo zajedno njegovi naslednici i mi i muslimani, to ne moze da stoji ni u bilo kakvoj konstruisanoj recenici.

Па ако "само итбаци Аврама" онда нема ни честитке! Цела честитка се темељи на помињању Аврама. Са језичке тачке гледишта ово што си рекао је небулоза, сори.

Ми имамо праоца Аврама и то не може Порфирије ни да мења ни ико ма каве реценице "конструисао". То је историјски факат! Непобитан. Осим тога прије него се почнеш отимати за наслеђе - о чему причаш. Ови личи к'о тестамент у Маратонцима, а не сагледавање једне добронамерне честитке од људи који су учили теологију? О чему патријарх прича, шта је за њега "наслеђе" у овој честитци? Ајде да решимо то најпре. Мислим, одричете/присвајате нешто а не говорите шта. Шта је за патријарха овде "наслеђе"? Јабуке, крушке, земља, рај, ракија, каце, суџука - шта?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 1 сат, Ćiriličar рече

Патријарх је говорио о томе да смо и ми и муслимани "наследници Аврамови" у смислу земељске, хоризонталне равни

Било би добро да се уздржиш од таквих оштрих речи као што је "секта", "тупите" и слично. То благе везе нема ни са чим, а није ни културно. Култура није компликована ни тешка, а и лако се учи, ако имаш воље.

Што се тиче ове приче коју ти причаш, вероватно ћемо ићи истим путем којим смо ишли Текс и ја на теми о проти Слободану Лукићу, на 3. страни те теме. 

Тамо сам објаснио да са хришћанског аспекта не може се рећи да су они наследници Аврамови, јер ап. Павле наследницима и децом назива само хришћане. И не признаје никаакву "хоризонталну раван". Каже у посланици Римљанима: "Нити су сви дјеца који су од сјемена Авраамовог, него: У Исаку ће ти се назвати сјеме. То јест, нису оно дјеца Божија што су по тијелу дјеца, него се дјеца обећања рачунају у сјеме". И у посланици Галатима каже: "Схватите, дакле, да су они синови Авраамови који су од вјере". И још: "јер син робињин неће наслиједити са сином слободне"

Дакле све је јасно као дан. Хришћани јесу деца Аврамова и наследници његови, а муслимани, са хришћанског аспекта, нису. Са неког биолошког, социолошког, јесу, али патријарх није социолог па да тако каже. 

Мада ми ни та честитања нису баш најјаснија. Ако се већ сматра нужним (не знам зашто, ваљда по правилима и мерилима овог света?), ваљда може да се изостави натегнуто налажење верских блискости, а да се остане на нивоу овосветске куртоазије. Да ли су и раније патријарси "потезали" Аврама и заједничко наследство или су налазили друге начине да обаве ту куртоазност. Јер, ако смо већ и ми и они наследници Аврамови, то значи да смо блиски, па онда можемо да идемо и у посете поводом празновања Курбан бајрама и примати од њих празничне дарове. А о томе има у канонима Цркве (додуше, говори се о Јеврејима) да не треба прослављати њихове празнике нити од њих примати празничне дарове. А то је вл. Григорије већ радио у Херцеговини. 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Пре сат времена, Ćiriličar рече

Па ако "само итбаци Аврама" онда нема ни честитке! Цела честитка се темељи на помињању Аврама. Са језичке тачке гледишта ово што си рекао је небулоза, сори.

Ми имамо праоца Аврама и то не може Порфирије ни да мења ни ико ма каве реценице "конструисао". То је историјски факат! Непобитан. Осим тога прије него се почнеш отимати за наслеђе - о чему причаш. Ови личи к'о тестамент у Маратонцима, а не сагледавање једне добронамерне честитке од људи који су учили теологију? О чему патријарх прича, шта је за њега "наслеђе" у овој честитци? Ајде да решимо то најпре. Мислим, одричете/присвајате нешто а не говорите шта. Шта је за патријарха овде "наслеђе"? Јабуке, крушке, земља, рај, ракија, каце, суџука - шта?

E, vidis, analogno, sa jezicke i pisamske terminologije, ovo da smo mi zajedno naslednici Avrama nije tacno, ako oces da se striktno drzimo jezicke i smislene terminologije, naslednici Avrama mogu da budu samo u jednini, kao jedan entitet i faktor, samo po jednoj liniji, cak i telesnoj ako gledamo da ne idemo dublje, to je tako i to je osnovna postavka stvari, i to ne moze da se zanemari, i zato je problematicno to pominjati imace odredjene konsekvence, narocito ako si uveo teologiju u pricu.

Malo da preformulisem, koga ekumenizam ujede i gustera se plasi. :D

To bi patrijarh trebao da odgovori, u kom smislu je pomenuo zajednicko nasledje Avrama, narocito ako oces da uvedes i teolosku pricu, dok se sa svim ostalim slazem da trebamo ziveti u miru i saradnji i slozi to je normalno za sve ljude.

 

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Јер, ако смо већ и ми и они наследници Аврамови, то значи да смо блиски, па онда можемо да идемо и у посете поводом празновања Курбан бајрама и примати од њих празничне дарове.

Муфтија би на основу честитке без проблема могао рећи: "Аферим, патријарше, право збориш. У то име позивам те као брата санаследника Аврамовог да ми учиниш част и прославиш Бајрам са мном и са мојима."

А онда би ваљда следио одговор - нисам ја то баш тако мислио, то је само била стилска фигура.

Хоћу рећи - која је вајда од тога да причаш нешто што не мислиш, само зарад овосветске етикеције? 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 14 минута, Родољуб Лазић рече

Дакле све је јасно као дан. Хришћани јесу деца Аврамова и наследници његови, а муслимани, са хришћанског аспекта, нису. Са неког биолошког, социолошког, јесу, али патријарх није социолог па да тако каже. 

Па није ни хипик па слуша(о је) Точка/Смак, Коена и сл. Исмаил (Арапи) и Исак (Јевреји) су браћа по Аврамовој крви. Маса хришћана то апсолутно нису. Патријарх је управо говорио са биолошке равни коју преводи на социолошку јер живимо заједно. Узгред можда ни муслимани у Србији и Срби у Србији уопште нису биолошки наследници Аврама. Међутим муслимани (Срби или Бошњаци) га присвајају јер је ислам настао међу међу тим народом, иако су ислам примили од Турака који такође нису по крви тај народ - а ми хришћани присвајамо Аврама преко Исака, Јакова...Давида...Јосифа праведног.

 

Узгред - сматрају ли Господа да је из Давидовог племена преко Мајке или преко Јосифа?

 

пре 26 минута, Родољуб Лазић рече

Било би добро да се уздржиш од таквих оштрих речи као што је "секта", "тупите" и слично. То благе везе нема ни са чим, а није ни културно. Култура није компликована ни тешка, а и лако се учи, ако имаш воље.

Ма да, Рођо, цедити речи црквених великодостојника, саопштења Сабора и сл., то је култура виоког ранга?  Шта је култура за тебе? Тзв бонтон (кодекс понашања) или нешто друго? Немој одговарати плиз.  "Тупити", жаргонски је кад је човек упоран у нечему што нема смисла. А "секта"....то ниј ени вулгарно, ни увреда на изглед и неизглед, него паралела како неке ствари тумачиш без ширег поимања. утвари, ти си далеко од секташког поимања, ти, понекад, то намерно радиш јер тражиш "длаку у јајету"...или ти, "културно" из, скоро, предубеђења. Боки је то предубеђење формулисао "кога је екуменизам кало и...". Наступате са унапред изграђеним ставом: патријарх можда и није неправославан, али, дај да га проверимо. Тако су фарисеји Христа пропитивали.

Шта ако је и омашио у тој речи, и, пошто је често користи(мо) у контесту Аврама, међу нама, неспретно се изразио...па не мислиш валда да оће да уједини ислам и нас....све са папом? То је сулудо, са моје тачке гледишта, што патријарху овде цепидлачите. Дакле мора се узети у обзир коме се обраћа, када се обраћа (поводом чега) и шта им честита? То је неспојиво са хришћанством у литургичком и светотајинском смислу. Наравно да се обраћа као патријарх али на оној равни н акојој је једино могуће - биолошкој и социолошкој. Да није на догматској можда? Мислим стварно...како год, јако "културно" Рођо....нећемо завршити нигде јер ја се држим оне "са секташима не дикутиј" :))

Па Роде, ако ти можеш патријарху да овако "цедиш комарца" и то све "културно"...види, ја не да сам фин и клтуран ка теби, него...остави се, бре, цитата и Св. Павла човече, причамо о курбан бајраму...мешаш бабе и жабе, видиш меЂеда од муве.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

×
×
  • Креирај ново...