Владика Порфирије изабран за новог патријарха

[Hadzi Vladimir Petrovic]

Ispravka izvinite:

ре 12 часа, Inženjer Djatlov рече

@Hadzi Vladimir Petrovic Šta bi onda teološki bilo nebiće, nepostojanje ili šta? Hvala

Hvala na ovom pitanju, teološki, dakle gledano iz Boga, to bi billa najprije Njegova kenoza, umanjenje da bi se napravilo "mjesto" za stvoreno, svera se povlaci do kupole, neophodno je da to bude ništa radi smisla bića koje stvara - čovjeka i njegovog  oboženja, takodje radi neslivanja Tvorca i tvari što vodi u panteizam.

Bez tog ništa "covjek" bio neka vrsta stvorenoga boga , sloboda je drugo veliko ništa, koja omogucuje čovjeku beztemeljnost kakvu i Bog ima, jer sloboda kao i Bog nije izvedana ni iz čega.

"Sloboda nije Božije sjeme, pa da ti ga neko daje"  kaze Štulic, svo biće je "ni iz cega" - dakle za čovjekovu slobodu. A sloboda nije biće nego ništa.

Iz tog ništa - slobode razvijaju je se ništa prostor (da li je prostor neko nešto? ili prije neko ništa?) i ništa vrijeme. Distanca među bićima.

Oni u specificnom razvoju čovjekove slobode zvanom grjeh ili pad dobijaju formu nama danas glavnog ništa zvanog smrt, odnosno propadljivost.

Kako su sve istine vremene, a ono je nista, nihilizam koji je drugo ime zapadne metafizike je dovrsen. Sve su mogucnosti iscrpljene.

Istine nema. Nema istine bića, ali ima bića.

Dakle vec sad gledano iz istorije, ( ne "iz Boga", gdje se na pitanju o ništa slama i prestaje da vazi sva logika, ništa otkriva sve,  jer dok se bavimo nečim ono zaklanja sve, samo i jedino ništa nam isporucuje bice u cjelini.

Ne Bog niti "neka istina bića u cjelini", ništa je jedina istina bica u cjelini. To nikako niije negiranje suštog koje jeste i postoji i bez istine (predstave, pojma o njemu), niti negiranje sinergijske vlasti volja Boga i čovjeka nad suštim, nego tek kraj zapadne metafizikecke misli i pocetak novog pomenog misljenja.To što se sada metafizika ovaplocuje kao vladavina i svjet tehnike ide u prilog tog raspada muliplikacijom, koji je ontološki zavšen, a ontički se izvršava.

Antopoloski htjeti ništa, znači imati sve, samoponištavanje u smislu kenoze covjeka,pokajanja,  koji sada treba da napravi mjesta da se uselli lično Bog. 

Sve je prozeto sa ništa, odnodno za slobodu je, prinosenje, anaforu, ili odbacivanje, negaciju.

Covjek se na taj  nacin pojavljuje kao sastvoritelj sve tvari i samoga sebe, za to je neophodno nista.

 

  пре 12 часа, Просечан србен.да рече

@Hadzi Vladimir PetrovicТи као ђак Жарка Видовића сигурно боље све то знаш.

Boze daj ta to budem i zauvjek ostanem,Vukašin i Žarko, dublji je taj spor od doktrinarnog to se htjelo reci, identiteski, ljubavni spor, hajde da ih volimo, da ratujemo ljubavlju i blagodacu, ali da znamo i šta mora da proizvodi identiteski problem, odnosno kako moraju da se odnose metafizicke zajednice, zajednice istine - prema Crkvi.

Taj odnos je rat, potpun poraz bi bio da mi postanemo metafizicke zajednice, krizne zajednice, zajednice gonjenja krivca, a potpuna pobjeda poraz metafizike "unutar"  naše , katoličke Crkve , protestantskih zajednice. Odnosno obnova renesansa Crkve, gdje treba da pomognemo i renesansa katoličke Crkve, da je oslobodimo imperijalnih i metafizickih onečisćenja, (Rusi takođe imaju imperijalni trip) pa potom ako se to desi i da obnovimo jedinistvo, ne na doktrinarnog nivou, jer mi sistem ni nemamo, nego na nivou blagodati, u drugom stepenu i učenja o blagodati, medjutim  budi svjestan da mi kada  imamo isto učenje o ljubavi, ne znaci da imamo ljubavi. 

Budući da su i na zapadu svjesni kraja metafizike - imamo šanse, ne da proturimo doktrinu, nego da pomignemo obnovu Katolicke Crkve onim tradicijama kod nas  sacuvanim pod kriptom turskoga ropstva koje je tolerantnije i bezopasnije za Crkvu od metafizike.

Tako vidim fundamentalne Žarkine pozicije, na zalost nisam uzeo 2-3000 stranica njegovih tekstova koje mi je davao da "Radim da njih sta hocu" odnosno objavljujem, napravljena je u patrijarsiji neka zadužbina u kojoj je Lubardić,  nista do sad nije izaslo, to su pobocni tekstovi, vjerovatno dobri za uvod u žarku, jedino je on dao osnov za - ako ne i pravoslavno utemeljenu kritiku Hajdegera koja ga  prevazilazi i vraća na autentičan platonizam kakav je čuvan u Otaca, a ne onako kako ga Aristotel razumio, pa i Hajdeger kao početak metafizike, a to je Palamitsko pitanje stvorenosti ili nestvorenosti energija, i pitanje jednog, odnosno suštine.

[Bokisd]

пре 14 часа, Hadzi Vladimir Petrovic рече

@Bokisd ти ко Жижек - текст , ако Дуци каже за њега да је нитков који за лову симулира и разводњава критику капитализма, а Дуци не лаже, онда можемо рачунати и да нам овде подмјешта, зајебали су се што су нас вратили у мрачни средњи вјек, јер нам није био мрачан, у камено је много одједном а и тамо имамо Лепенску културу, па хајде да да нас врате на Хегела, као православље је врх метафизике. Неки слинавци су се примили,

Постоје времене и вјечне истине, оци говоре о вјечним и енергије називају истинама, времене истине оне онтолошке, онтичке, научне, свакодневне, нису све истога нивоа. Истина је да сам сад стигао кући, али та истина није научна, нити је општа, ни спасавајућа.  

Оне спасавајуће су несрворене, кроз њих се Бог објављује, оне су у темељу бића, а опште су узете са бића, изводи, научне су регионалне, а неке су ствари тек тачне. Само нестворене истине сијају, а све ове друге су у мраку. Ако их не разликујеш како ћеш пред Паламу? Са онтологијом?...

Дакле не истина о суштом него сушто (које је једна приода у ИХ) то је Ничово враћање земљи, јер се показало да су све истине о суштом, негација суштог (једне Христове природе). Док је благодат -  вјечност увјек присутна у некој мјери, сужена као неко вријеме и неки сужени смисао.

Uf, nesto te bas i ne kontam i pravo da ti kazem ne znam kako ovo sto pises ima veze sa mojom porukom.

Jer tamo je istina u korelaciji sa verom u Boga i verom i ucenjem o licnosti Isusa Hrista, i to nas directno vodi ka ispovedanju i teologiji i dogmatima o nasoj veri, pravilnom verovanje u Boga kao Sazdatelja svega, verovanje u sv.Trojicu, verovanje u Isusa Hrista, verovanje u Bogorodicu, verovanje u Crkvu (verovanje u mitarstva....) ...itd...

Pitanje oko Palame i nestvorenih energija i istine stvari, pa i to moze da bude pitanje pravilnog teoloskog poimanja odnosa Bozije energije i Bozije sustine, bez pravilnog razumevanja tog pitanja opet mozemo da budemo u problemu percepcije prave istine o Bogu.

[Hadzi Vladimir Petrovic]

пре 30 минута, Bokisd рече

Uf, nesto te bas i ne kontam i pravo da ti kazem ne znam kako ovo sto pises ima veze sa mojom porukom.

Jer tamo je istina u korelaciji sa verom u Boga i verom i ucenjem o licnosti Isusa Hrista, i to nas directno vodi ka ispovedanju i teologiji i dogmatima o nasoj veri, pravilnom verovanje u Boga kao Sazdatelja svega, verovanje u sv.Trojicu, verovanje u Isusa Hrista, verovanje u Bogorodicu, verovanje u Crkvu (verovanje u mitarstva....) ...itd...

Боксид, ратујеш луком и стрјелом у вријеме четвртог свјетског рата, трећи је био економски, хладни. Дошло је до серије измјене контекста које ниси испратио и дјелујеш анахроно.

Поредим те са Жижеком јер узмеш текст отаца, други трећи, све заједно некако укоричиш и то је истина, без да си поредао по оним нивоима у поглавља. Ти ниси свестан, а он је нитков, свјесно подмеће "пнеуматологију" укоричену као апсолутни дух и живи ко бубрег у лоју од тога.

пре 30 минута, Bokisd рече

(verovanje u mitarstva....) ...itd...

Pitanje oko Palame i nestvorenih energija i istine stvari, pa i to moze da bude pitanje pravilnog teoloskog poimanja odnosa Bozije energije i Bozije sustine, bez pravilnog razumevanja tog pitanja opet mozemo da budemo u problemu percepcije prave istine o Bogu.

Не да може да буде него је основно питање, камен међаш питање.  Перцепција, мада то више и није перцепција, него сагледавање благодати свим бићем, да кажем душом, то је Паламина  истина коју Бог еманира, не еманира Бог учење о митарствима или каноне пето-шестог сабора и устав СПЦ.

Нити фундаменталну и друге онтологије, учења о бићу у цјелини, или Аристотелове категорије и Јунгове симболе, а све то утиче на твоју перцепцију, која је тек начин опажања створеног, а не сегледвање нествореног.

Како можеш довести учење о митарствима у везу са енергијама причали смо о томе и потрошио си једно десет свјетова да бих некако намакао нешто, баш си расипник.

[Просечан србенда]

пре 40 минута, Hadzi Vladimir Petrovic рече

Ispravka izvinite:

ре 12 часа, Inženjer Djatlov рече

@Hadzi Vladimir Petrovic Šta bi onda teološki bilo nebiće, nepostojanje ili šta? Hvala

Expand  

Hvala na ovom pitanju, teološki, dakle gledano iz Boga, to bi billa najprije Njegova kenoza, umanjenje da bi se napravilo "mjesto" za stvoreno, svera se povlaci do kupole, neophodno je da to bude ništa radi smisla bića koje stvara - čovjeka i njegovog  oboženja, takodje radi neslivanja Tvorca i tvari što vodi u panteizam.

Bez tog ništa "covjek" bio neka vrsta stvorenoga boga , sloboda je drugo veliko ništa, koja omogucuje čovjeku beztemeljnost kakvu i Bog ima, jer sloboda kao i Bog nije izvedana ni iz čega.

"Sloboda nije Božije sjeme, pa da ti ga neko daje"  kaze Štulic, svo biće je "ni iz cega" - dakle za čovjekovu slobodu. A sloboda nije biće nego ništa.

Iz tog ništa - slobode razvijaju je se ništa prostor (da li je prostor neko nešto? ili prije neko ništa?) i ništa vrijeme. Distanca među bićima.

Oni u specificnom razvoju čovjekove slobode zvanom grjeh ili pad dobijaju formu nama danas glavnog ništa zvanog smrt, odnosno propadljivost.

Kako su sve istine vremene, a ono je nista, nihilizam koji je drugo ime zapadne metafizike je dovrsen. Sve su mogucnosti iscrpljene.

Istine nema. Nema istine bića, ali ima bića.

Dakle vec sad gledano iz istorije, ( ne "iz Boga", gdje se na pitanju o ništa slama i prestaje da vazi sva logika, ništa otkriva sve,  jer dok se bavimo nečim ono zaklanja sve, samo i jedino ništa nam isporucuje bice u cjelini.

Ne Bog niti "neka istina bića u cjelini", ništa je jedina istina bica u cjelini. To nikako niije negiranje suštog koje jeste i postoji i bez istine (predstave, pojma o njemu), niti negiranje sinergijske vlasti volja Boga i čovjeka nad suštim, nego tek kraj zapadne metafizikecke misli i pocetak novog pomenog misljenja.To što se sada metafizika ovaplocuje kao vladavina i svjet tehnike ide u prilog tog raspada muliplikacijom, koji je ontološki zavšen, a ontički se izvršava.

Antopoloski htjeti ništa, znači imati sve, samoponištavanje u smislu kenoze covjeka,pokajanja,  koji sada treba da napravi mjesta da se uselli lično Bog. 

Sve je prozeto sa ništa, odnodno za slobodu je, prinosenje, anaforu, ili odbacivanje, negaciju.

Covjek se na taj  nacin pojavljuje kao sastvoritelj sve tvari i samoga sebe, za to je neophodno nista.

 

  пре 12 часа, Просечан србен.да рече

@Hadzi Vladimir PetrovicТи као ђак Жарка Видовића сигурно боље све то знаш.

Прочитај више  

Boze daj ta to budem i zauvjek ostanem,Vukašin i Žarko, dublji je taj spor od doktrinarnog to se htjelo reci, identiteski, ljubavni spor, hajde da ih volimo, da ratujemo ljubavlju i blagodacu, ali da znamo i šta mora da proizvodi identiteski problem, odnosno kako moraju da se odnose metafizicke zajednice, zajednice istine - prema Crkvi.

Taj odnos je rat, potpun poraz bi bio da mi postanemo metafizicke zajednice, krizne zajednice, zajednice gonjenja krivca, a potpuna pobjeda poraz metafizike "unutar"  naše , katoličke Crkve , protestantskih zajednice. Odnosno obnova renesansa Crkve, gdje treba da pomognemo i renesansa katoličke Crkve, da je oslobodimo imperijalnih i metafizickih onečisćenja, (Rusi takođe imaju imperijalni trip) pa potom ako se to desi i da obnovimo jedinistvo, ne na doktrinarnog nivou, jer mi sistem ni nemamo, nego na nivou blagodati, u drugom stepenu i učenja o blagodati, medjutim  budi svjestan da mi kada  imamo isto učenje o ljubavi, ne znaci da imamo ljubavi. 

Budući da su i na zapadu svjesni kraja metafizike - imamo šanse, ne da proturimo doktrinu, nego da pomignemo obnovu Katolicke Crkve onim tradicijama kod nas  sacuvanim pod kriptom turskoga ropstva koje je tolerantnije i bezopasnije za Crkvu od metafizike.

Tako vidim fundamentalne Žarkine pozicije, na zalost nisam uzeo 2-3000 stranica njegovih tekstova koje mi je davao da "Radim da njih sta hocu" odnosno objavljujem, napravljena je u patrijarsiji neka zadužbina u kojoj je Lubardić,  nista do sad nije izaslo, to su pobocni tekstovi, vjerovatno dobri za uvod u žarku, jedino je on dao osnov za - ako ne i pravoslavno utemeljenu kritiku Hajdegera koja ga  prevazilazi i vraća na autentičan platonizam kakav je čuvan u Otaca, a ne onako kako ga Aristotel razumio, pa i Hajdeger kao početak metafizike, a to je Palamitsko pitanje stvorenosti ili nestvorenosti energija, i pitanje jednog, odnosno suštine.

Па мислим да је тешко утврдити шта је дубље али мишљења са да је дух а самим тим и вера ипак претежнијиод питања идентитета и да идентитет из њега произилази, препознаје се и утврђује у смислу народа или модерније нације. Хрвати су жарили и палили и по европи у протестанско-католичком рату што значи да им ми нисмо прве жртве. Што се Руса тиче, они су у односу на западни имеријални папизам мале маце.

Није ми јасно зашто кажеш да Пр. Црква нема доктрину? Па доктрина је учење. Наше учење се заснива на предању, тачно је да не знамо све него исповедамо само оно што нам је откривено а то што нам је откривено нас држи да не застранимо у јерес. Наравно слажем се да учење без благодати не значи ништа, јер мртво слово без благодати убија и само надима.

[Bokisd]

пре 11 минута, Hadzi Vladimir Petrovic рече

Боксид, ратујеш луком и стрјелом у вријеме четвртог свјетског рата, трећи је био економски, хладни. Дошло је до серије измјене контекста које ниси испратио и дјелујеш анахроно.

Поредим те са Жижеком јер узмеш текст отаца, други трећи, све заједно некако укоричиш и то је истина, без да си поредао по оним нивоима у поглавља. Ти ниси свестан, а он је нитков, свјесно подмеће "пнеуматологију" укоричену као апсолутни дух и живи ко бубрег у лоју од тога.

A, pa Vlado,.... za nije isti kontekst koji treba da imamo.... bez obzira na spoljasnje okolnosti i ovaj 4. rat koji imamo i u kojem se nemilosrdno ratuje na slobodno ljudsko misljenje i na veru,.... i da onda kontekst spustamo i ikonomisemo okolnostima, .... ali da pazimo da previse ne ikonomisemo  ....  da ne izgubimo kontekst ....

пре 11 минута, Hadzi Vladimir Petrovic рече

Не да може да буде него је основно питање, камен међаш питање.  Перцепција, мада то више и није перцепција, него сагледавање благодати свим бићем, да кажем душом, то је Паламина  истина коју Бог еманира, не еманира Бог учење о митарствима или каноне пето-шестог сабора и устав СПЦ.

Нити фундаменталну и друге онтологије, учења о бићу у цјелини, или Аристотелове категорије и Јунгове симболе, а све то утиче на твоју перцепцију, која је тек начин опажања створеног, а не сегледвање нествореног.

Како можеш довести учење о митарствима у везу са енергијама причали смо о томе и потрошио си једно десет свјетова да бих некако намакао нешто, баш си расипник.

(pusti mitarstva, to je posebna prica.... i malo sam te ciknuo...)

Da, bitno pitanje za nasu veru, jer se tice i naseg obozenja po blagodati Bozijim nestvorenim energijama.

 

[slovoA]

пре 16 часа, Hadzi Vladimir Petrovic рече

Зар није све што Бог чини благословено и благослов?

Аха, а пад се није десио и све и даље постоји благословено како га је Бог створио. Ти као и Ђуровић пад само номинално признајеш, па ти зато стално пада сама теологија.

Од чега нас Бог спасава, ако је све и даље благословено? Само се условно може рећи да је постојање као дар живота благослов, али каквог живота? Проблем је начин постојања, а не само постојање. А ти тврдиш да ту нема никакве разлике, па исто као што кажемо на почетку службе "Благословено Царство..." можемо рећи и благословен пакао. Али зашто онда Христос пострада? Онако? Није требало ни да разваљује врата пакла - што да дира благословене у том царству?

[slovoA]

пре 2 часа, Hadzi Vladimir Petrovic рече

Istine nema. Nema istine bića, ali ima bića.

Не, напротив. Истине има и та Истина бића је исто то биће, Христос. А слободно то провјери управо на том твом посту.

Нпр. умјесто "ništa otkriva sve" - Христос открива све; умјесто "jedino ništa nam isporucuje bice u cjelini" - једино Христос нам испоручује биће у цјелини; и што је јако занимљиво, умјесто "ništa je jedina istina bica u cjelini" - Христос је једина истина бића у цјелини.

Тако близу, а тако далеко, само нас једна ријеч дијели од разумијевања..

 

[Inženjer Djatlov]

@Hadzi Vladimir Petrovic Ovo što ste rekli za istinu o biću i biće... Ja kad govorim istina, više mislim na neko stanje duha, neki odnos prema samom sebi gde je sve razbistreno i gde se ukida ovo ,,istina o nečemu". Tako da u tom smislu, istina je neki trenutak ,,kliktanja", kada se sve uglavi tamo gde je trebalo i u isto vreme se stekne unutrašnji mir i energija za delovanje. Pojava istine o nečemu se, mislim, javlja zbog neprodiranja u to što želi da se spozna. Kada se spozna, onda nema više distance i to je znanje, koje je u isto vreme istina, dobro, ljubav, mudrost... Skup svih vrlina generalno. U jedno samo nisam siguran... Jung u jednoj knjizi govori o zlu kao nekom principu, koji je senka dobra i oni su celina. E sad, ja znam da je on čovek bio gnostik, i da to nije pravoslavno učenje, međutim, on kaže jednu bitnu stvar... Kaže da on ni ne pretenduje da govori o metafizici, već da je psihološka realnost takva i da je preduslov za bavljenje bilo čime, pa samim tim i mislima, priznati im realno postojanje, a na tom terenu realni su i bogovi i đavoli i sve živo... E sad, kako pomiriti ovu psihološku realnost sa učenjem da je zlo nedostatak dobra? Jung nije pristajao na zlo kao nedostatak, jer se ono u ovom svetu manifestuje kao nešto što ima veliku silu. I još ovo, kada govorite o kraju metafizike, zar nije svaki govor u kome se spomene Bog, ili nešto što ima veze sa njim, govor o nečemu što svakako ne spada u govor o prirodi, već je On bio dok nije bilo prirode, znači On svakako ima i taj meta momenat, da prevazilazi? Kuda god pobegli, ne znam kako izbeći taj momenat da je Bog i izvan ovog sveta, znači meta? U principu razumem vaš pogled, ali mi malo fali, nikako da zatvorim krug, nešto se uvek izmigolji,. I hvala i na dosadašnjim odgovorima, puno mudrih objašnjenja sam čuo od Vas.

[Hadzi Vladimir Petrovic]

пре 5 часа, Просечан србенда рече

Није ми јасно зашто кажеш да Пр. Црква нема доктрину? Па доктрина је учење. Наше учење се заснива на предању, тачно је да не знамо све него исповедамо само оно што нам је откривено а то што нам је откривено нас држи да не застранимо у јерес. Наравно слажем се да учење без благодати не значи ништа, јер мртво слово без благодати убија и само надима.

Нема неки затворен систем, на крају није учење њен центар него Христос, јеси ли ти кад си заљубио у неку цицу, развијао учење о њој и теоретисао о љубави или си обожавао њену ипостас и гледао како сија и све чинио да тјелесно општиш.

Не него си  направио систем истина о њој, као и колега којем се исто свиђала, па сте сучељили теорије? Није Христос донио учење него себе самог, или ако хоћеш има много учења, али она нису ту умјесто Христа и благодати нпр, него служе да уведу у пуноћу, нису најбитнија. Не могу да се поставе ствари наше -учење ваше учење,  јер спуштамо властиту разину. 

Зато је Патријарх показао есенцију Хрватима, а и Папи, љубав, да ли имате више љубави од нас, мистер нпр, Бозанићу, свима је све јасно, у Хрватској се аутентично хришћанство јавило као православље, побожним Хрватима је јасно, тако се то ради а не јуначке, добре су и јуначке, али на много нижем нивоу и са бас-рефлексом. Могу да се ваде да је то до личности, али ок. 

пре 4 часа, slovoA рече

Аха, а пад се није десио и све и даље постоји благословено како га је Бог створио. Ти као и Ђуровић пад само номинално признајеш, па ти зато стално пада сама теологија.

Од чега нас Бог спасава, ако је све и даље благословено? Само се условно може рећи да је постојање као дар живота благослов, али каквог живота? Проблем је начин постојања, а не само постојање. А ти тврдиш да ту нема никакве разлике, па исто као што кажемо на почетку службе "Благословено Царство..." можемо рећи и благословен пакао. Али зашто онда Христос пострада? Онако? Није требало ни да разваљује врата пакла - што да дира благословене у том царству?

 Види: начин постојања је до тебе, постојање није. 

пре 4 часа, slovoA рече

Не, напротив. Истине има и та Истина бића је исто то биће, Христос. А слободно то провјери управо на том твом посту.

Нпр. умјесто "ništa otkriva sve" - Христос открива све; умјесто "jedino ništa nam isporucuje bice u cjelini" - једино Христос нам испоручује биће у цјелини; и што је јако занимљиво, умјесто "ništa je jedina istina bica u cjelini" - Христос је једина истина бића у цјелини.

Тако близу, а тако далеко, само нас једна ријеч дијели од разумијевања..

Сигурно ће Христос да нам открива биће у цјелини, нема паметнија посла,   могао би рећи и да је од свих фудбалера најбољи православни Христос и мислити да службу чиниш. Христос гарант метафизике и њен краљ? У систему истина Христос врховна истина? Па није ли то пантеизам. Нпр, Христос..... на врху пирамиде врједности, па онда теологије, филозофије, држава, пијаца, истина је да је кромпир дви марке, и у крајњој линији Христос је гарант те врједности и те истине? 

Ниче открива како убути Бога: прогласити га за највишу врједност. Да ли си ти дошао Христу тако што си открио да је највиша врједност, па се пењао кроз истине?

Христос нам открива себе поистовјетивши се са нама, чини нас сатворцима будућега Васкрслога бића, а не да нам открива "биће у цјелини" чему баш то?

Мораш нечим одјелити Бога од створеног, ако немаш неко ништа  не видим како ћеш избјећи пантеизам?

пре 3 часа, Inženjer Djatlov рече

@Hadzi Vladimir Petrovic Ovo što ste rekli za istinu o biću i biće... Ja kad govorim istina, više mislim na neko stanje duha, neki odnos prema samom sebi gde je sve razbistreno i gde se ukida ovo ,,istina o nečemu". Tako da u tom smislu, istina je neki trenutak ,,kliktanja", kada se sve uglavi tamo gde je trebalo i u isto vreme se stekne unutrašnji mir i energija za delovanje. Pojava istine o nečemu se, mislim, javlja zbog neprodiranja u to što želi da se spozna. Kada se spozna, onda nema više distance i to je znanje, koje je u isto vreme istina, dobro, ljubav, mudrost... Skup svih vrlina generalno. U jedno samo nisam siguran... Jung u jednoj knjizi govori o zlu kao nekom principu, koji je senka dobra i oni su celina. E sad, ja znam da je on čovek bio gnostik, i da to nije pravoslavno učenje, međutim, on kaže jednu bitnu stvar... Kaže da on ni ne pretenduje da govori o metafizici, već da je psihološka realnost takva i da je preduslov za bavljenje bilo čime, pa samim tim i mislima, priznati im realno postojanje, a na tom terenu realni su i bogovi i đavoli i sve živo... E sad, kako pomiriti ovu psihološku realnost sa učenjem da je zlo nedostatak dobra? Jung nije pristajao na zlo kao nedostatak, jer se ono u ovom svetu manifestuje kao nešto što ima veliku silu. I još ovo, kada govorite o kraju metafizike, zar nije svaki govor u kome se spomene Bog, ili nešto što ima veze sa njim, govor o nečemu što svakako ne spada u govor o prirodi, već je On bio dok nije bilo prirode, znači On svakako ima i taj meta momenat, da prevazilazi? Kuda god pobegli, ne znam kako izbeći taj momenat da je Bog i izvan ovog sveta, znači meta? U principu razumem vaš pogled, ali mi malo fali, nikako da zatvorim krug, nešto se uvek izmigolji,. I hvala i na dosadašnjim odgovorima, puno mudrih objašnjenja sam čuo od Vas.

,Јунг говори на нивоу психологије гдје могу да постоје добро и зло као категорије, или љево и десно, како љево и десно постоје само у психи, а не у бићу, тако и добро и зло не постоје у бићу, све створено је добро. Начин је увјетован слободом.

Кликтање ума, или еурека је такође пољу психологије, када се деси тренутак хармоније, или луменнатурале, светлост ума, луча микрокозма, то је ипак један кратак кликтај у мраку ума, фотон, али ипак отктовење, обично у вези са неким пројектом поставком и сл.

Луча макрокозма у Паламином смислу је та свјетлот у галатктичким размјерама до мјере да све створено нестаје јер је оно мрак, то је виђење Бога јер он је присутан у енергијама. Христос у том смислу је виђење Човјека, пуна и права слава створеног.

Па није Бог ван свијета, да кажем није ван створеног, јер свијет подразумејва и свјетовност односно техничку, магиску постваку бића и привид неке цјелине, видјети Хајдегера како свјетује свијет, неку онтологију и све оно што заклања просто створено и сушто.

Дух свети је у створеном мећу нама, природа је једна Христова, његово Тијело, а Бог Отац је изван створеног, или створено - сушто је ушло у свети Тројицу у Сину. Само зато није хула када кажемо да гледамо из Бога.

Баш би волио да неко објасни како метафизика обезбјеђује своју мета позицију, поистовјетивши појам пса и пса?  може само што појам пас не уједа. Нити појам бог спашава, то је мртво слово на папиру, у врх главе идеологија и онтологија.

Па све чиним да се круг рашири и пукне. Да се нађеш споља.

[Inženjer Djatlov]

@Hadzi Vladimir Petrovic Rekli ste da je Bog Otac izvan stvorenog, može li onda da se kaže da je pravoslavno učenje panenteizam (ne panteizam)? Razumem ovo što govorite za psa i pojam psa... Ali čim progovorimo, nekim pojmovima se služimo. Možete da kažete, a i rekli ste mislim, da sa Bogom opštimo ćutanjem, kao isihasti. Ali mi ovde na forumu ne ćutimo, i nužno je da koristimo pojmove, a čim ih koristimo možemo li da izbegnemo metafiziku? Ja sam svestan nedovoljnosti pojma, potrebno nam je meso, ali kako onda govoriti onda kada govorimo? Možda je rešenje inspirisan govor, Jung govori inspirisano, filozofi neki, pesnici... Za ovo nalaženje spolja se slažem i zahvalan sam Vam, samo evo jednog primera iz mog života. Recimo, kada sam čitao Kjerkegora, čovek me je naglavačke okrenuo, imao sam utisak da mi je sve tajne ovog sveta otkrio. E sad naravno, ne može ta ekstaza večno da traje, ali nešto se zalepi i ostane zauvek. U sećanju mi je ostao njegov govor o apsolutnom. Ja naravno ne mogu apsolutno da sipam u šolju za kafu, ali način na koji je on o tome govorio je u meni dotakao nešto što nije mrtvo slovo na papiru, samo prazan pojam apsolutnog. Ako ja sad Vama kažem ,,apsolut", ništa se neće desiti. Ako malo duže u mislima usmerim pažnju na taj pojam, već je malo drugačije. A ako Kjerkegor filozofira na par strana o njemu, on prestaje da bude mrtav. Tamna strana ovoga, to priznajem, je neka suvoća i gordost duha u koju očas posla može da se upadne. Prosto govor o apsolutima, suštinama... lako naduje čoveka, ali ako ste oprezni to ne mora da se desi. Pitanje je onda: čime je on mene nadahnuo?

[Hadzi Vladimir Petrovic]

пре 16 минута, Inženjer Djatlov рече

@Hadzi Vladimir Petrovic Rekli ste da je Bog Otac izvan stvorenog, može li onda da se kaže da je pravoslavno učenje panenteizam (ne panteizam)? Razumem ovo što govorite za psa i pojam psa... Ali čim progovorimo, nekim pojmovima se služimo. Možete da kažete, a i rekli ste mislim, da sa Bogom opštimo ćutanjem, kao isihasti. Ali mi ovde na forumu ne ćutimo, i nužno je da koristimo pojmove, a čim ih koristimo možemo li da izbegnemo metafiziku? Ja sam svestan nedovoljnosti pojma, potrebno nam je meso, ali kako onda govoriti onda kada govorimo? Možda je rešenje inspirisan govor, Jung govori inspirisano, filozofi neki, pesnici... Za ovo nalaženje spolja se slažem i zahvalan sam Vam, samo evo jednog primera iz mog života. Recimo, kada sam čitao Kjerkegora, čovek me je naglavačke okrenuo, imao sam utisak da mi je sve tajne ovog sveta otkrio. E sad naravno, ne može ta ekstaza večno da traje, ali nešto se zalepi i ostane zauvek. U sećanju mi je ostao njegov govor o apsolutnom. Ja naravno ne mogu apsolutno da sipam u šolju za kafu, ali način na koji je on o tome govorio je u meni dotakao nešto što nije mrtvo slovo na papiru, samo prazan pojam apsolutnog. Ako ja sad Vama kažem ,,apsolut", ništa se neće desiti. Ako malo duže u mislima usmerim pažnju na taj pojam, već je malo drugačije. A ako Kjerkegor filozofira na par strana o njemu, on prestaje da bude mrtav. Tamna strana ovoga, to priznajem, je neka suvoća i gordost duha u koju očas posla može da se upadne. Prosto govor o apsolutima, suštinama... lako naduje čoveka, ali ako ste oprezni to ne mora da se desi. Pitanje je onda: čime je on mene nadahnuo?

Није пантеизам без обзира на распоред Свете Тројице.

Служимо, они само указују на биће, наше су ознаке за бића, њихово поитовјећење не стоји, магиско је. Путем таквог поистовјећења како изрећи истину вјере. Користимо их појимове и тешко је избјећи идеологију језика, али користимо језик да би указали, показали нешто, да би се молили, и молитвено разговарали или просто нешто поменул и тиме га довели у присуство. 

Дакле остаје и опстаје говор и изван поистовјећења бића и појма, односно бића и мишљења. Ето у пророчком надахнућу говор је поистовећен са оним што Господ каже, јесте решење и инспирисан говор јер у поезији не влада метафизика.

Кејкегоров говор је његова енергијама дошло је до сусрета двије личности, до поистовјећења, односно  црквеног празника у малом, историје, па је остао талог у срцу који Вас је одредио. И сад и ако је немогуће и противприродно то брисати - шта да радимо јер није човјек православац? 

Наши свети оци често нису теолошки беспрејекорни, али сусерет са њима је благодатан, аутентичан сусрет било која два човјека је мало Сретење.

Дакле не може се истина одвојити од личности, ако се очува заједница међу личностима, онда се истине из личности црпе, у том смислу Црква је жива ризница истине, али није та истина "објективна" него празнична, у феномену сусрета са  Христом, светима о међу нама самима, зато волим овај форум, јер се некако остварују ти сусрети и усвајају личности.

[Inženjer Djatlov]

@Hadzi Vladimir Petrovic Jasno. Znate šta se tu nameće kao problem... Kako govoriti o Bogu ne samo Crkveno, nego i uopšteno, o ideji Boga, dobra, istine, o paradoksu? Kako da se to ,,govor je samo oznaka za biće", ne pretvori u ,,bića ni nema", postoji samo bezbroj diskursa, jezičkih igara, ništa nije samo po sebi... Ja tu vidim najveći problem, koji se preslikava i na umetnost i društvene nauke, začas se pojavi postmoderna toksičnost. Meni ona više smrdi od svih metafizika.

[Bokisd]

Vas dvoje malo ovo da uzmete u obzir..... i malo manje te razne Kejkegore i Nice i slicno....    

ДОБРОТОЉУБЉЕ – TOM III – Страна 13 – Светосавље

SVETOSAVLJE.ORG

 

[slovoA]

пре 6 часа, Hadzi Vladimir Petrovic рече

Види: начин постојања је до тебе, постојање није.

Не разумијеш о чему причам. Један је начин постојања био до пада и ту је све заиста било благословено, осим гријеха (као избора), а други је начин постојања послије пада. Међутим, ако је и сад све благословено осим гријеха, пад се није ни десио. Шта је проблем, значи? Да ли је гријех и сада само питање избора? Ако јесте, онда си у праву, нећемо гријешити и тако ћемо промијенити садашњи начин постојања. Али онда нам за то не треба причест. А да ли је тако? И не гријешећи, условно речено, као савршени ми не можемо промијенити свој садашњи начин постојања, већ једино у Тијелу Христовом. А ти у „твом“ и ја у „свом“ тијелу смо исти пали Адам и можемо се с тим избором само сликати, не, као грешни, већ као такви. Није Адам као начин постојања изабрао гријех, већ је својим гријехом промијенио читав начин постојања, уличнивши природу. А наравно да Отац природу и као такву држи у постојању, али је не прима, прима је једино као Тијело Христово – до Вазнесења су небеса била затворена, јер нас по самом начину постојања Отац више није познавао. Не, уопште, већ нисмо више били дјеца по Његовој вољи, већ смо по својој постали такви, какве нас не познаје.

Зато је Христос, између осталог, воља Очева. А зато је и патријарх Павле говорио оно: „Надам се да ће ме Бог препознати...“

[slovoA]

пре 7 часа, Hadzi Vladimir Petrovic рече

Сигурно ће Христос да нам открива биће у цјелини, нема паметнија посла

Па већ нам се Он открио као цјелина бића Божијег (Тројице). Који види Њега, видио је Оца, очима Духа (и Јована). А то усхођење из славе у славу, о којем причаш, питање је Божије природе и наравно да том усхођењу нема краја. Али спусти се сад мало на земљу.