Православна порука, мисао дана....

[Bokisd]

Filosofija je, opet, ljubav prema mudrosti, a istinska mudrost jeste Bog; prema tome, ljubav prema Bogu je istinska filosofija

sv.Jovan Damaskin

[Bokisha]

Грех је оптерећење за душу

Свети Јован Кротштатски

 

Мир душе са Богом задобија се, пре свега, кроз будност. Ко води духовни живот и ко се труди за своје спасење, непрестано мора да пази на себе и да контролише покрете свога срца и разума. Непријатељ вреба и тражи да нас зароби. Чим открије неку пукотину, један тренутак непажње, он упада у душу и почиње у њој да газдује. Сваки хотимичан или нехотимичан грех оптерећује душу и руши њен мир. Последице су немир, пометеност, неспокојство и потиштеност. Души је тешко да поново дође у ред. Неопходно је најбрже најунутрашњије покајање срца, по речима: "Призови ме у дан жалости и избавићу те." , (Пс.49,15). Господ познаје наше слабости. Он је спреман да све опрости, чим се искрено покајемо. Ја говорим из искуства.

[АлександраВ]

Шта је глупост савременог друштва? Погледајте куда воде све школе! Како човек крене на више академске степене, тако он са снисхођењем, боље рећи са презрењем, са непажњом гледа на све оне који су испод њега. Како сваког човека, који је рођен у овом свету и најмања предност по том питању, већ чини гордим. И због те гордости, има склоност да покорава слабије. И тако, сва људска историја приводи ка заиста ужасним резултатима. Узмите нашу епоху. Изуми наше епохе, технички, чини се, требало би да учине човека срећним. Рекло би сe да би требало да задовоље човекову жељу да зна све, да влада законима природе. Али никада није било тако много самоубистава као данас. И ниједан проблем, ја бих рекао политички, није довео до стварања друштва да би уклонио поробљење људи од стране оних који имају средство насиља.

(Отац Софроније Сахаров)

[АлександраВ]

Све може да изражава љубав нашу према Богу! Љубав према жени, жртве за децу, свакодневни труд, бол, бриге, сузе, тајне горчине свога живота, све то убацујеш у Царство Небеско. Бог то освештава и даје ти снагу да целе наредне седмице наставиш даље. Све то има место и вредност пред Христом, довољно је да не заборављамо да је Царство Божије циљ наш, испуњење наше, и да душа наша буде жедна Царства небескога. Да Христос буде циљ наш. Да небо буде отаџбина наша. А то подразумевамо кад кажемо: ''Амин. Да, Оче мој небески, прихватам све што ми казујеш; започео сам путовање своје; ступио сам на пут који ће ме одвести на небо. Нећу стати док не стигнем тамо где си Ти''.

Архимандирит Емилијан

[JESSY]

"...Понекад је потребно себи опростити, рекао је неко од Руса, потребно је понекад опростити својој души. Увек се сетите речи Јована Богослова: "Децо моја, ако вас ваше срце упозорава, или вам суди, знајте да је Бог већи од вашег срца" ("Јер ако нас осуђује срце, Бог је већи од срца нашег и зна све" (1.Јован. 3, 20)). Наш критеријум није наше срце, није наша савест. То је Бог, и молите се Богу: "Господе, уђи у мене!", искрено, дубоко, и Бог ће помоћи. Али, ако Он очекује ваше трпљење, онда треба трпети - трпи, козаче, постаћеш атаман! Трпљење је потребно. "Трпећи спознао сам Господа", то је рекао пророк Илија ."Трпљењем својим спасавајте душе своје" (Лк 21, 19)..." ВЛАДИКА АТАНАСИЈЕ

[JESSY]

"Мора да вам је тешко оче Јоване да слушате и примате исповест људских греха?..» Одговорио сам: «То је - Пасха! То је велика радост - чути искрено покајање за било које грехе (и што је човеков грех већи то је радосније његово покајање). Човек ослобадја своју душу од смрти - и то је радост».

Архиепископ Јован (Шаховски)

[АлександраВ]

Сваки хришћанин данас, сваки монах, је као усред пламена, као вавилонски младићи у пећи и само чудо Божије чува оне који траже спасење и вероватно само уз помоћ анђеоске заштите се верујући чува од тога да не буде претворен у прах у овом седмоструко распаљеном пламену. Овде се пре свега код сваког одвија своја усамљена борба, рвање с непријатељима – спољашњим и унутрашњим. Већ скоро нигде се не иде у бој у редовима, чврсто стојећи раме уз раме с извученим копљима и исуканим мачевима, него се свако „рве“ у појединачном боју са саблазнима које га окружују покушавајући да се ишчупа из чврстог загрљаја који га гуши. Већ се скоро сваки верник пробија – ко како уме – кроз бодљикаво шибље у беспућу, често и без стазе, нагађајући, често “за свој страх и ризик”, кроз јаруге, ивицом провалије. А наставници? И наставници су исто тако углавном у суровом двобоју, са свих страна су оплетени суровим саблазнима, које се у душу увлаче као покварене змије, једва – једвице се бране од непрестане најезде зла. Наставници већ углавном само указују на заједнички смер пута и слабим, изнемоглим гласовима покушавају да одрже дух бодрости, да позову на наставак борбе, макар да упозоре на основне опасности. Даље – опет свако на себи самом спознаје сву поквареност духовног рата…

Архимандрит Лазар (Абашидзе) – Мучење љубави

[Јелена М.]

Кондак 13 .

О, преподобна мати Маријо, дај нам, по вери нашој, неупоредиво више него што смо заслужили, а не дај нам по делима нашим, јер никаквих добрих дела немамо. Принеси мољење наше Господу и удостој нас Његове посете, одгонећи очајање о Божје милосрђе, а доносећи мир и благослов. И дај нам да надиђемо живот у греху и да стекнемо заувек духовну девственост: Господе, венчај нас чистотом, мудрошћу и стидом! Алилуја! (трипут)

                                                                                                                                                                                                 (Акатист светој преподобној Марији Египћанки)

[Dominika]

"Човек осећа се мирно када зна будућност своју;
али он осећа се мирније када зна да његова будућност је у рукама Бога"

киднапован митрополит Алепо Павле (Јазиџи)

 

[goranger]

Господе, жена која је пала у многе грехе, осетивши Твоје Божанство, узела је чин мироносице, и ридајући Теби миро пре погреба приноси. Авај мени! говорећи: јер ноћ ми је распаљивање блуда незадрживог, а мрачна и без зрака је жеља греха! Прими моје изворе суза, Ти који облацима изводиш воду мора. Пригни се мојим срдачним уздасима, Ти који си приклонио небеса неизрецивим снисхођењем твојим. Да целивам пречисте ноге твоје, и обришем их опет косом главе моје, од којих се Ева у рају, предвече шум ушима чувши, страхом сакрила. Мноштво грехова мојих, и бездане судова Твојих, ко ће испитати. Душеспашче Спасе мој, не презри мене, слушкињу твоју, Ти који имаш неизмерну милост.

 

Касијанина стихира

[goranger]

 Mноги који су покушали да спасу са собом млаке и колебљиве, пропали су и сами заједно са њима, када се, поред њих, пламен њихове ревности током времена угасио. Осетиш ли у себи пламен, трчи! Ти не знаш када ће се он угасити и оставити те у мраку. Нећемо сви одговарати за спасење других. Божанствени апостол каже: Тако, дакле, браћо, сваки ће од нас дати Богу одговор за себе (Рим.14,12); и даље, опет: Зар ти, дакле, који учиш друге, себе не учиш (Рим.2,21)? Он као да каже: „Да ли ћемо за друге одговарати – не знам, али ћемо за себе, свакако, сви одговарати“.

Лествица

[JESSY]

"I sebi i drugima kažem: mene može da ponižava ko god hoće, al' da me ponizi nema čoveka na ovom svetu, sem jednog, a to sam ja. Kad to zna čovek ima stabilnost".
Patrijarh Pavle

[АлександраВ]

Налазиш се у тајни живота који ти је Бог даровао. Благодариш на њему и не присвајаш га, јер уколико га присвојиш, губиш га.
Изађи из љуштуре свога самољубља. Не жели ништа за себе. Реци: имам више поверења у Тебе, Који си ме довео у живот, неголи у себе. Теби препуштам сав живот свој и наду. Не говорим ти шта треба да чиниш. Кажем ти да чиниш шта год хоћеш. Јер си Ти мене, премда ти ја ништа нисам рекао - будући да нисам постојао - привео у живот. Сада имам смелости да све дам, и живот свој, Теби Који си ми га даровао.
Ти си моја прошлост и будућност. Немам другога. Чини шта год хоћеш. Видео сам да си ме досада обасуо доброчинствима, знаним и незнаним.
Много је више незнаних, јер све је доброчинство. Чак и страдања, за која ми се чини да су проклетства, само су уствари јаки благослови.
Према томе, завршетак моје молитве су речи: "Да буде воља Твоја."
Боље је страдање по вољи Божијој из којег ће се родити светлост утехе, него фантастичан успех, који доживљавам као сигурни пакао.

(Василије Гондикакис, игуман манастира Ивирон, Света Гора Атонска)

[Bokisd]

“Кад осетиш пламен, трчи! Нико не сме да оклева на путу овог живота да не би изгубио место у Отаџбини. Нико нека не меша оклевање и добре жеље, већ свако нека остварује започето да би испунио оно што започиње“ – каже Св. Григорије Двојеслов.

[Bokisd]

Боље је, међутим, да ја са тобом разговарам мало више о Духу, јер о Тројици већ говорисмо. Садукеји нису признавали чак ни постојање Духа (као што нису признавали ни анђеле, нити васкрсење из мртвих); није ми јасно због чега су презрели толика сведочанства о Духу у Старом завету. Међу паганима, пак, најбољи њихови богослови, нама веома блиски својим учењем, имали су, како ми се чини, појма о Духу, једино што се нису усагласили о имену те Га називаху Умом света, Умом спољашњим, итд.

sv.Grigorije Bogoslov