Православна порука, мисао дана....

[Милошшш]

Что с мертвыми живаго помышляете? Яко Бог бо воскресе от гроба.

[Лапис Лазули]

[JESSY]

Господе, моја душа је даноноћно обузета Тобом и не престаје да Те тражи. Дух Твој ме вуче да Те тражим, а сећање на Тебе весели мој ум. Душа Те је моја заволела и радује се што си Ти мој Бог и Господ, и до суза тугује за Тобом. Иако је овај свет леп, ипак ме ништа земаљско не привлачи и душа жели само Господа. Душа која је познала Бога не може се ничим другим задовољити на земљи, него непрестано тежи Господу и виче као мало дете које је изгубило мајку:
„Тугује душа моја за тобом и са сузама те тражим“.

Свети Силуан Атонски

[Ivan1984]

"Drzi um svoj u adu i ne ocajavaj " Citam je ponovo posle 7 godina, kao moju prvu pravoslavnu knjigu.. slucajno ili ne, za 15 dana sam, ako da Bog na Svetoj Gori, i idem da se poklonim njegovim mostima.

[JESSY]

[JESSY]

Архимандрит Софроније Сахаров

 

Увек сам се мучио осећајући велику потребу да схватим: Зашто сам рођен у овом свету?...Куда ми сви, људи, идемо?...Шта можемо постићи?...Где је наш "крај"? Не знати ништа од свега тога, тежак је кошмар, бескрајна мука. Предмет тражења је велик. При самој помисли о пуној недостижности Траженог, губио сам свако надахнуће, и очајање је захватало моју душу: боље би било да се нисам родио. Споља миран, унутра сам био раздиран. Нисам избегао лутања по путевима туђим Хришћанима, али све је било - мрак. Сазревши, срео сам се са Христом, који је рекао: Не бојте се, ја сам победио свет (Јн. 16,33). И још: Царство небеско с напором се осваја и подвижници га задобијају (Мт. 11,22). Он је у моје срце улио надахнуће које ме не напушта. Тешкоће ме нису много плашиле, али сам схватио колико је безумна смелост ићи за Њим: победити свет. Како Христову победу учинити својом победом, на шта смо иначе сви позвани? Ако је Он за себе рекао да је Пут, није искључено да се пред нас у одређеном тренутку постави задатак усамљеничке борбе против целог света? Није ли Он био од свију напуштен (Јн. 16,32), чак и од Оца? Убрзо се открила необичност Христовог учења. Са једне стране сам до боли свестан своје ништавности; док са друге - стремим ка Беспочетном. Молитва Њему постојано држи дух пред Лицем Апсолута; али не неког апстрактног филозофског, како је то раније било, него Живог и Личног. Открива се Христос који се спустио у дубине пакла и затим узнео на небеса, који седи ,,с десне стране Оца", који у себи носи пуноту Бића. И Он је наш Пут.

[JESSY]

[JESSY]

† ,,Не говори ми: Толико дана сам постио нисам јео ово или оно, нисам пио вина, ишао сам у грубој хаљини; него кажи нам да ли си од гневног човека постао тих, од жестоког - благ. Ако си изнутра пун злобе, зашто си тело мучио? Ако је у теби завист и љубав према стицању, да ли је од користи што си пио само воду? Ако је душа, која је господарица тела, заблудела, зашто кажњаваш слугу њезиног - своје тело? Не хвали се телесним постом, јер он сам не уздиже на небо без молитве и милостиње’’. †

Свети Јован Златоусти

[goranger]

Bjež u Njemačku kraljeviću Marko...

[JESSY]

"Многи су прешли праг Цркве, али само споља;
изнутра се још увек уздају у себе и у друге људе.
Међутим, Господ очекује да се срцем као деца привежемо за Њега. Тек тада ће се све у животу променити."

Старац Јован Крестјанкин

[Поет]

,,Упокоји се свештеник Радован и богослов др Миладин и проста пастирка баба Милка са Старе планине. 
И стигли на капију Раја. 
Ту их дочека иследник и пита прво свештеника: "Је ли, Оче Радоване, знате ли Ви Господа Исуса Христа? А отац одговара: "Kако да не, па ја му служих преко 40 година... литургијама сваког празника и црвеног слова, проповедах, радих требе уредно." 
Рече му иследник: "Ајде, стани тамо." 
Дође др Миладин, професор богословља. 
И би питан: "Знате ли Ви, професоре докторе Миладине, Господа Исуса Христа? А професор одговара: "Kако да не, цео свој живот сам посветио изучавању Богословља... толике сам генерације богослова подучавао." 
И рече му: "Стани тамо код оца Радована." 
И дође баба Милка на ред и би питана: "Је ли, Милка, шта си ти радила? Kаже она: била проста пастирка, чувала овце на Старој планини 70 година... и неписмена. 
А пита је: "Знаш ли ти Господа Исуса Христа?" 
А она одговара: "Па ко Тебе не зна, Господе? Рече јој Господ: "Ајде, Милка, уђи..."

[JESSY]

Пре свега потребно је веровати у Бога, јер „онај ко прилази Богу, треба да верује да Бог постоји и да награђује оне који Га траже“ (Јевр. 11, 6).
Вера је, по учењу Преподобног Антиоха, почетак нашег сједињавања са Богом: онај ко истински верује, камен је храма Божијег, приправљен за здање Бога Оца, узнесен на висину силом Исуса Христа, тј. крстом, благодаћу Духа Светога.
„Вера, пак, без дела је – мртва“, а дела вере јесу – љубав, мир, дуготрпљење, милост, смирење, одмор од дела својих, као што је Бог од дела починуо, ношење крста и живот по духу. Само таква вера признаје се за истинску. Праве вере нема без дела. Онај ко истински верује, неизоставно има и – дела.

https://plus.google.com/u/0/collection/0jOGVF

[JESSY]

АРХИМАНДРИТ АНДРЕЈ КОНАНОС - ...не скривај себе истинског. Ти си – обичан човек, са својим страстима, грешкама и немоћима.

Већина нас је пришла Цркви да би познали Бога. Ипак, бива тако, да после не дуго времана ми постајемо некако фалшивни, буквално почињемо да служимо као украс на излогу. Изгледамо тако, као да можемо решити све проблеме. О свему судимо, дајемо савете, о свему имамо своје мишљење. Претећи прстом чинимо примедбе другом. Но при том ми сами уопште не личимо на те идеале о којима расуђујемо. Нас муче сасвим друге ствари.Зато, ако не желиш да се и са тобом не деси слично, говори о Богу својим животом. Говори о том што знаш, и не скривај себе истинског. Ти си – обичан човек, са својим страстима, грешкама и немоћима. Као и сви људи и ти желиш љубави, пријатељских односа и осталих радости.

[Bokisd]

Корисно ћемо ми за себе наћи тада, када будемо тражили корист за ближњег.

Св. Јован Златоусти

[JESSY]

Имамо огроман број људи који копају по својим греховима од ујутру до увече, а притом немају ни духовну бодрост, ни духовну радост, ни духовну енергију, ни снаге да се труде, да се спасавају и да помажу човеку поред себе да се спасава; превише се баве собом. То су егоисти који копају по својим греховима; они воле себе, воле себе и у греху. И кад човек каже: "Ја сам највећи грешник", то је глас гордости, то је глас плитког егоисте, који се није ни покајао за своје грехове, чак је и у греховима заљубљен у себе. Треба мање размишљати о томе, треба гледати у веће, треба ићи ка већем, треба се надахњивати и дивити већем, треба ићи навише, навише, навише - ка узвишенијем, узвишенијем, узвишенијем. Дакле, и према тоалетном папиру и према осталим предметима из свакодневног живота треба се опходити сталоженије, у супротном, све то мирише на психичку болест. Ако почнете да се осврћете унаоколо и да тражите масоне, тајне знакове, тајно богохулство - ваш живот ће постати неподношљив. Бог ће нестати из ваше свести, напросто ћете осећати патњу, и ваша патња ће бити бескорисна и опасна. Нека нас Христос сачува, и вас и мене, од сличних опасности, зато што реалну опасност по сваког верника представља духовна шизофренија. Нека нас Господ сачува од тога.

(свештеник Андреј Ткачов)