Православна порука, мисао дана....

[Aristotel]

Na jedno pitanje:

«Profesore Barth, napisali se više izvrsnih knjiga, i mnogi od nas misle da ste jedan od najvećih teologa na svijetu. Od svih vaših ideja, koja je najdublja koju ste ikada imali?»

Bez sekunde oklijevanja veliki teolog je odgovorio:

«Isus me voli.»

Peter Kreeft

Izvor: www.peterkreeft.com

[JESSY]

Priprema za ispovest se ne sastoji u tome, da se u potpunosti setimo i zapisemo svoj greh, nego da dostignemo ono stanje usredsređenosti, ozbiljnosti i molitve, pri kojem, kao pri svetlosti, gresi postanu jasni.

Inače – ne treba prinositi duhovniku spisak grehova, nego pokajni osećaj, ne detaljno obrađenu disertaciju, nego skrušeno srce...«Ne bojte se», govorio je Jovan Lestvičnik, «ako padaš i svaki dan, ali ne ostaviš puteve Božije; stoj hrabro, i Anđeo, koji te čuva, uvažiće tvoje trpljenje».

 

Sveštenik Aleksandar Jeljčaninov

[Данче*]

Дечје срце је чиста страница: шта на њој напишете, то ће остати заувек. МАЈКО, негуј душу свога детета, јер ни сама не знаш колико је судбоносни твој удео у његовом животу.

-Св. Јован Златоусти

[Данче*]

Живео дубоко у пустињи стари духовник ,живео је у миру и тишини .Понекад су код њега долазили велики професори и теолози да чују коју духовну поуку и паметну рећ.Један младић који му је доносио храну и доводио те људе код њега,једног дана дошао је сам и тужан.Кад га је духовник упитао о чему се ради,он се пожали.О велики оче много људи који су долазили код вас и слушали ваше рећи сад их присвајају и ките се њима као да су њихове.
-Лепо је то реће духовник.Младић се зачуди ?
-Па како то може бити лепо они су угледни људи и народ њих слуша ,зар нису требали рећи да су то од вас ћули?
-Ако ће њихова величина да послужи као мегафон да се речи даље чују,зар им онда не требамо бити и захвални ?
-Речи су као најлепши бисери,који најлепше украсе човека,узалудна им је лепота ако стоје закључани у фиоци,или код мене под каменом у пустињи .
-Нека се слободно ките њима изабрали су најлепши накит на свету.
-Рече стри духовник.

[JESSY]

Није мали наш подвиг у борби са духом туге, јер он баца душу у погибељ и очајање. Ако нам ко од људи нанесе жалост, треба је претрпети добродушно и молити се за онога ко је то учинио,насигурно знајући да све што нам се догађа не бива без Промисла Божијег и да све што нам шаље Бог, шаље нам на корист и на спасење душа наших.

А нама, ако то и не изгледа корисно у садашње време, онда ће се касније јасно показати да нам је уистину корисно не оно што сами желимо, већ оно што Бог уређује. Зато не треба да се усхићујемо људским хтењима, већ да свом душом верујемо да око Господње све види, да без Његове воље ништа не може да нам се догоди, и да нам Он шаље искушења по својој доброти, да бисмо, пошто их претрпимо, примили венце од њега.

 

Архимандрит Рафаил Карелин

[JESSY]

Запуши уста ономе који клевета у уши твоје, да не сагрешиш са њим двојним грехом; и сам навикавајући на ову погубну страст и њега не спречавајући да не злослови против ближњега.

 

Св. Максим Исповедник

[Данче*]

https://www.facebook.com/518098048210191/photos/a.518102028209793.124543.518098048210191/743596265660367/?type=1&theater

[Данче*]

Ви очекујете од мене реч. Чију реч?
Пазимо да се не преваримо и ја и ви. Ја ћу се преварити ако вам предложим моју реч а не Божју. Ви ћете се преварити ако очекујете од мене моју реч а не Божју.
Шта је човек да би његова реч вредила? Као цвет што ниче па се откида. Бјежи као сјенка и не остаје (Јов. 14, 1), каже се у Светом писму. Па кад је човек по себи такво ништавило, како ли је тек реч његова. Кад је трска јевтина, како ли тек шуштање трске. Ако сам ја слуга Господњи, онда оно што ја предлажем не предлажем од себе него од свог господара. И ако нешто говорим, говорим не од себе, јер сам слуга, него од свог господара.
Неразумно би било заиста од вас да од мене очекујете моје речи, а лудо од мене да вам ја говорим моје речи.

-свети Николај Велимировић

[JESSY]

U Liturgiji učimo da pružamo ali i da primamo ljubav, jer biti u Raju, tj. biti na vječnom saboru Carstva Nebeskog znači upravo to: imati u sebi Božanske ljubavi

Sveta Liturgija je prostor slobode. Ona je zemlja živih. Ona je naša prava otadžbina i jedina koja na ovom svijetu, stvorenom i smrtnom, ima onu moć i dejstvo koje svi željno traže i iščekuju: da se u njoj i njome javi Sin Božiji i da se sva tvorevina, u kojoj je čovjek stvoren kao najvažnije stvorenje Božije, spase i pronađe izlaz iz ropstva grijehu i smrti.

 

Episkop GRIGORIJE

[JESSY]

Анђела Божијег замишљај у виду човекове душе, тј. анђео је као твоја душа. Због тога се анђли и јављају у људском обличју, будући да имају природу која је слична људској души - али безгрешну, свету и узвишенију.

 

св Јован Кронштатски

[Данче*]

1.Сви ми видимо кад неко греши,али не видимо како се каје!

 

 

2.Нема ниједног богослужења које Црква не почиње са речима:БЛАГОСЛОВЕН БОГ НАШ! Нити има иједног које Она не завршује речима:СЛАВА ТЕБИ,ХРИСТЕ БОЖЕ,НАДЕЖДО НАША,СЛАВА ТЕБИ! А Црква то чини зато да би се у души верних дубоко урезала мисао, и песма и молитва беспрекидне благодарности Богу.

 

 

3.Oд свих речи најтежа је: "Опрости". Али управо она отвара рајска врата.

-Монах Симон Атонски

[JESSY]

Зле мисли муче горду душу. Док човек не постане смирен, неће имати мира од њих. Када те рђаве мисли опседну, призови Бога као Адам: "Господе и Творче мој, Ти видиш како рђаве мисли растржу моју душу... Помилуј ме". И када стојиш пред Владиком, памти да ће Он све твоје молбе испунити уколико су корисне за тебе.
Дошла је бура, сакрила је сунце и спустио се мрак. Тако и због једне горде мисли душа губи благодат и обузима је тама. Али, исто тако због једне једине смирене мисли благодат опет долази. Ово сам на себи испробао.

 

АРХИМАНДРИТ СОФРОНИЈЕ САХАРОВ- СТАРАЦ СИЛУАН

[JESSY]

Моли Бога да ти помаже, труди се да одрадиш свој део посла темељно и честито, а остало ће Господ сам испунити. Моли га да постанеш његово оруђе, да не буде да твоја грешна људска суштина испуњава Његову вољу, већ да ти Он одузме самовољу и да буде твој водич ка Његовој љубави и другим људима. Тако ћеш угодити Богу и сам се спасити.

 

протојереј А.Торик, Флавијан

[Данче*]

ПРАЗНОСЛОВЉЕ
 "Речи је много, а дела мало"
(руска пословица).

Дар речи спада у највише дарове. "Шта је тврђе, непроменљивије и моћније од речи? Речју је створен свет и стоји - писао је руски светац Јован Кронштатски, међутим, ми поступамо с речју тако непромишљено и небрижљиво".

Карактеристичне су и дубоке по смислу руске народне пословице и мисли о речи:

"Изговорена реч не да се више ухватити".
"Речи је много, а смисла нема".
" Ако у срцу истине нема - речи су празне".
"Речи су добре, ако су кратке".
"Реч је сребро, а ћутање злато".
"Речи вера, хлебу мера, а новцу рачун".

"Рана нанесена копљем зацељује, а речју не" - говорили су стари, који су сматрали, узгред, реч за најважније лековито средство ("Нож, биљка и реч су три оружја лекара"). "Ударац бича прави бразготине, а ударац језика кости ломи" - каже се у Светом Писму (Сиp. 28:20). Реч је у стању да се материјализује (књиге, новине, магнетофонски снимци, плоче и сл.), да добија слова и звуке. "Наша мисао, чим се одене у звук који је изражава, претвара се у реч која, као у чамцу препловивши кроз ваздух, прелази од говорника према слушаоцу" - писао је св. Василије Велики (4. век наше ере). Хришћани верују да је и Сам Христос јесте Логос (Реч) Који сс ваплотио.

Обичај да се много говори, не одмеравајући сваку реч, лакомислено, а не од срца и душе, површно, као лепршајући, брбљање које никога ни на шта не обавезује, веома је распрострањен. Нарочито често злоупотребљавају реч политичари, користећи је за своје циљеве, мајсторски манипулишући и жонглирајући фразама и појмовима. Јалова и лажљива реч не продире дубоко у душу, нити је дира.

Данас се у Русији од речи до дела налази "дистанца огромних размера". Дошло је доиста до џиновске инфлације тог неизмерног Божијег дара.
Један од далеко-источњачких мудраца је једном рекао да се живот састоји од речи и дела. Светоотачка мудрост учи брижљивом односу према свакој речи, па чак и свакој мисли, тежњи према сагласју мисли, речи и конкретног чина. "Треба избегавати бескорисне разговоре" - саветовао је св. Јефрем Сирин. "Нема ничега разорнијег од многословља и штетнијег од необузданог језика, и ништа тако јако не расипа и не троши богатство душевно" - писао је преп. Филотеј Сннајски.

"Многоречиви ћe додијати" - каже се у Библији (Сир. 20:28). Треба истаћи да по правилу брбљивци и празнословци нису у стању да квалптетно обављају конкретни рад. А то и није чудно, јер претерана брбљивост одузима огромну количину животне енергије. "Као што врата на купатилу која се често отварају, брзо испуштају унутрашњу топлоту напоље, тако и све оно добро ишчезава, када ко много говори, макар говорио све добро" - опомињао је бл. Диадох (5. век наше ере).

У старо доба, упоредо са ограничењима у храни, неретко су се практиковали и говорни постови. Историја је сачувала имена великих молчалника који су се добровољно одрицали говорних контаката са људима. Али то већ спада у област аскетике...

Изузетно је раширена особина људи данашњег времена не да буду, већ да се чине. Веома многи теже да поучавају друге ономе што сами не испуњавају. Свети Оци су упозоравали на брзоплету жељу да се поучавају други. Ево шта пише тим поводом јеромонах Пстар (Серјогин), настојатељ Пјухтинског манастира: "Незрела жеља да се поучавају други штетна је у сваком погледу. Прво, зато што се унутарње снаге, уместо да се усредсређују унутра расипају, претварајући се у узалудно трошење снага, као незрели плод, одвојен од дрвета. Друго, то надима онога који поучава, дајући му повода за умишљеност о својој тобожњој надмоћи. Треће, доводи до жеље да све чини да други виде, наводно, ради примера другима, претварајући и остала добра дела у фарисејство, поткрадајући самога себе самовољним (субјективним) учитељевањем које потиче од сопственог "ја". Четврто, навика умишљености постаје основа за незадовољство, па чак и гнев, када људи не поступају по жељама онога који их поучава". "Хоћу више да се учим, неголи да поучавам" волели су да понављају древни подвижници светости.

Борба за лаконичност, јасноћу и чистоту речи код нас још није ни започела. Људи су уморни и буквално исцрпљени од хиперинформација речима, свих могућих политичких тема, те забавних, празних и у суштини непотребних програма. Непринципијално брбљање које пустоши наше душе претворило се у Русији у државну епидемију невиђених размера. Отуда предуга саветовања, закони и одлуке које нико не чита, опширна наклапања непринципијалних демагога.

Свакоме од нас је неопходна строга самоконтрола и унутарњи рад на очишћењу речи од свакојаких штетних примеса.

Тематске мисли

1. А на језику буди шкрт, зато што је он веома способан да чини штету, и што се брже креће, то мање доноси користи (св. Нил Синајски).

2. Реч је израз истине, сама истина, биће, дело (св. Јован Кронштатски).

3. Ако ко изговара бескорисне речи, не слушај га, да не би погубио твоју душу (ава Исаија).

ВЛАДИМИР КОНСТАНТИНОВИЧ НЕВЈАРОВИЧ
ТЕРАПИЈА ДУШЕ
Светоотачка психотерапија

[JESSY]

''Схватио сам да што чешће верник приступа Тајни светог причешћа, све је боље заштићен од свих облика демонских напада и све брже тече процес његовог личног духовног напретка у богоугодном животу по заповестима Јеванђеља.''

 

протојереј Торик