Православна порука, мисао дана....

[ivanaika]

[Данче*]

Због чега наступа охладнелост у вери код цркених људи? Да ли се може поново разгорети вера у сопственој души?

- Охладнелост у вери догађа се када човек живи не по заповестима Еванђеља, већ по својим страстима, када се ограничава само испуњавањем обреда и заборавља на очишћење свог срца од греха. Када мисли да се само напором ума може достићи тајна вере, а не подвигом целокупног живота, посебно молитвом и покајањем. Свети Оци су говорили да се благодат враћа путем којим је отишла. Неопходно је уз помоћ духовног руководитеља схватити зашто се охладила вера, које неправилности је човек допустио. Вера просвећује ум кроз догмате, срце кроз храмовно богослужење, учешће у тајнама и домаћој молитви; она снажи вољу кроз испуњење еванђелских заповести. Неретко охлађење наступа због скраћивања, а затим и напуштања неопходних молитви. Зато свети Теофан Затворник поучава: "окружи се правилима". У та правила улазе јутарње и вечерње молитве, читање Еванђеља и апостолских посланица, такође и Псалтира. Најбоље је да правило не саставља сам човек, већ да се руководи саветима духовног оца или парохијског свештеника код кога се исповеда.

Треба знати да у човековом животу постоје периоди охладнелости, некакве богоостављености, које допушта Промисао, да би човек памтио да само својим силама, без благодати, не може да учини ништа осим греха. То је лекција смирења коју човек треба да памти цео живот.

Постоји још један узрок такве охладнелости: на почетку духовног пута благодат делује особито јавно и снажно у људској души, буквално као да је носи на крилима. Али затим, по мери духовног узрастања, благодат као да одступа, да се човек не би олењио, да би у духовном животу све више учествовала његова воља. У таквим неизбежним периодима, човек не треба да упада у чамотињу (униније) већ да настави да се моли и да посећује храм.

-Архимандрит Рафаил Карелин

[Данче*]

Питање валаамском монаху:
Умро ми је једини син, ослонац и узданица. Диван, бриљантан човек. Завршио је факултет са црвеном дипломом, блиставо одбранио дисертацију – и потом је наступила болест која је трајала две године. Од самог детињства се бојао да некога увреди. Био је задивљујуће кротак, чак и у детињству ништа није захтевао. Када се разболео, увек је најпре мислио на мене и мужа, и како је нама тешко. Умирујући нас, непрекидно је говорио да Господ не шаље човеку искушења која не може да носи. За две године најтежег лечења, нисмо чули од њега ниједну жалбу. И ево сада га нема међу нама, а ми живимо. Идемо у цркве, заказујемо помене, али немамо мира. После синовљеве смрти много тога ми је било откривено…

Одговор: Ми не можемо да не тугујемо, али не треба очајавати. Пут је пун невоља, али је на крају радост. Ако Христос није васкрсао, онда смо ми хришћани најнесрећнији људи. Али Христос јесте васкрсао! Истински живот је тамо, на крају пута. А овде? Овде су невоље, болести. Али оне нису толико вредне, да бисмо много мислили о њима. Господ их шаље да би наша душа, одвојивши се од земље, спознала своје истинско достојанство, достојанство Божије деце. Господ Вам шаље тугу, да би сте му и Ви пришли, да бисте, као и Ваш син, веровали Богу на том путу, Он зна како и куда да нас води. Када се у Вашу душу усели то поверење у Бога, тада ћете задобити мир.

[JESSY]

"Ако верник има благослов од духовника да се причешћује често ( сваке недеље), нека онда истражује своју савест. Ако у њој не увиди тежа сагрешења, нека се онда почне припремати за божанствено причешће, и нема потребе да се исповеда пре сваког причешћа.``

 

архимандрит Данило Аеракис

[JESSY]

``Сва унутрашња логика и смисао Божанствене литургије нје у пуком присуству, већ у причешћу!

 

А на литургији се ради о трпези коју нам је спремио сам Господ, на којој нам Он предаје своје Тело и Крв да бисмо исцелили своје душе и тела и достигли живот вечни!

 

По унутрашњој логици тајне причешћа следи да сваки хришћанин, ако на њега није наложена епитимија, не само да може, већ мора да се причести на свакој литургији на којој је присута.!``

 

п.А.Т., Флавијан

[JESSY]

''...ми свештеници се причешћујемо сваке Божанствене литургије коју служимо, исповедамо се када осетимо душевну потребу, онолико често колико ми сами пожелимо, постимо само средом, петком и за дугачке постове.Зашто онда говоримо верницима да поступају другачије, ако ми сами тако не чинимо?

 

По чему се ми свештеници, заправо разликујемо од обичних верника?Само правом да учимо у цркви и влашћу да служимо на богослужењима снагом божанствене благодати, која нам је дата на рукоположењу.И то је све!''

 

п.А.Т., Флавијан

[JESSY]

''Божја воља је жива, променљива и има за циљ спасење људских душа, а не само пуко остваривање зацртаног''

 

А.Т.

[JESSY]

''Треба само без обзира на све настављати успињање унутар себе, успињање које траје до краја живота.''

[Данче*]

Мало вере имамо у Господа, мало поверења.
Када би имали толико поверења колико имамо у свога пријатеља када га замолимо да нам нешто уради, када би имали толико поверења, не би ми и наша држава толико страдали.

-Отац Тадеј

[JESSY]

Причао ми један свештеник у Београду: дошао он у храм, види, бака са унуком пали свеће, па ће рећи унуци:''Чедо, када ме више не буде било на земљи, овде ћеш ме наћи, преко свеће.'' Дирљива је та проста, једноставна реч бакина. Њоме је изречена сва тајна Цркве и посведочена та дубока повезаност живих и мртвих, повезаност која се остварује молитвом.

 

митр.Амфилохије

[Данче*]

Слава Теби Господе, Оче наш, премудри Проверитељу моје љубави према Теби и ближњем моме. Н e остављај ме без искушења, ако премудрости и правди Твојој буде угодно и потребно, ни једног дана живота мога; да се засади, да се утврди, да се очисти и узвиси моја љубав према Теби и ближњем моме и да се не јавим на Твом суду јалов пред лицем Твојим.

 

-Св.Јован Кронштатски

[мирођија]

Боље је трпети увреду, него нанети увреду. Ако претрпимо увреду, Господ ће нам дати снагу и мир. Ако не претрпимо увреду, савест нам неће дати мира. Савест је Божански суд.

Отац Тадеј

 

 

 

 

https://www.facebook.com/

[Данче*]

Ако нас неко напада, ми треба да будемо мирни. И кад нас поново, још жешће напада, ми треба опет да смо мирни. Ми немамо рачуна тако јефтино да дајемо свој унутрашњи мир.

-Отац Тадеј

[JESSY]

Благодарење

Када смо истински захвални Богу на даровима којима нас је обасуо, тада немамо времена да од Њега тражимо било шта друго. Тада једва чекамо да кажемо хвала. Хвала ти, хвала ти. Видимо неког човека ... хвала ти. Видимо цвет ...хвала ти. Видимо чашу млека ... хвала ти. За све ...хвала ти. Тада таква радост долази у човеков живот, да чак и многи који су нам најближи то не могу да схвате. Шта је сад ово! 
Једном ми је неко рекао када сам била у Енглеској: „Шта се догодило? Зашто сте тако весели?“
„Зато што сам жива и зато што видим вас!“ Желим вам пријатан дан!

— скит посвећен Покрову Пресвете Богородице на Егини, 1989. године

 

мати Гаврилија

[JESSY]

  Свето причешће

Није на нама да одлучујемо када треба, а када не треба да се причетстимо. Тешко је добро сагледати себе, поготову онај део нас који је без икаквог реда. Због тога мора да постоји Духовни руководитељ. Морамо да приступимо Светој Исповести која ће из нас извући све оно што не би требало у нама да обитава.

—острво Лерос, 1.1.1991. године 

мати Гаврилија