Претражи Живе Речи Утехе

На 67. Међународном сајму књига у Београду, сарадник Радија Слово љубве, Ивана Обрадовић, разговарала је са представницима издавачких кућа Православна реч и Образ светачки. Православна реч Образ светачки Извор: Радио "Cлово љубве"

На 67. Међународном сајму књига у Београду, представила се и Епархија рашко-призренска. На штанду ове Епархије наше Свете Цркве, посетиоци могу наћи призводе из великог броја манастира на Косову и Метохији. Поред великог броја наслова, представљен је и чувени тамјан, манастира Драганац, као и рукодеље монаха из других косовско-метохијских светиња. Извор: Радио Слово љубве

Српска Православна Црква и ове године се представила на 67. Међународном сајаму књига у Београду. Тим поводом, данас, у хали 1 београдског сајма, Алекса Недељковић је забележио, реч коју је слушаоцима Радија "Слово љубве" упутио, Милош Тутуш, испред штанда Српске Православне Цркве. Звучни запис Извор: Радио Слово љубве

67. Међународни сајам књига у Београду угостио је бројне Епархије, издавачке куће и манастире наше Свете Цркве. Тим поводом, данас, у хали 4 београдског сајма, Алекса Недељковић за Радио "Слово љубве", разговара са представницима Епархије горњокарловачке и манастира Фенек. Звучни запис Извор: Радио Слово љубве

На 67. Међународном сајму књига у Београду, сабрало се више Епархија и издавачких установа Српске Православне Цркве. Између осталих, данас, у хали 4 београдског сајма, Алекса Недељковић за Радио "Слово љубве", разговара са представницима Епархије бачке и Епархије зворничко-тузланске. Звучни запис Извор: Радио Слово љубве

Издавачка кућа "Истина" Богом спасаване Епархије далматинске СПЦ, публици на 67. Међународном сајму књига у Београду представља четири изузетна дела знаменитих личности, веома важних за живот не само ове Епархије него и наше Помесне Цркве: "Автобиографија" Кирила Цвјетковића, "Дела" Спиридона Алексијевића, "Житије" Герасима Зелића и "Аутобиографија" др Никодима Милаша. На штанду Епархије далматинске у сајамској хали 4 можете пронаћи и низ других манастирских производа, које најтоплије препоручујемо. Извор: Радио "Слово љубве"

На 67. Међународном сајму књига у Београду, сарадник Радија Слово љубве, Ивана Обрадовић, разговарала је са представницима издавачких кућа Библос, Ризница + Земун и Матица српска. Издавачи: Извор: Радио "Cлово љубве"

На 67. Међународном сајму књига у Београду, сабрало се више Епархија и издавачких установа Српске Православне Цркве. Између осталих, данас, у хали 4 београдског сајма, сарадник Радија Ивана Обрадовић, разговарала је са представником Епархије нишке. Епархија нишка Извор: Радио "Cлово љубве"

На 67. Међународном сајму књига у Београду, сарадник Радија Слово љубве, Ивана Обрадовић, разговарала је са представницима штандова Манастира Свете Јелисавете из Минска, Мастира Светог Луке-Жупа Никшић и издавачке куће Православна реч. У прилогу можете послушати шта се може наћи на овим штандовима. Разговор са излагачима: Извор: Радио "Cлово љубве"

На 67. Међународном сајму књига у Београду представљена је издавачка делатност Српске академије наука и уметности. У програму, у сали "Иво Андрић" београдског сајма, представљена су дела објављена у протеклих годину дана. Реч академика Зорана Кнежевића, председника САНУ Академија је у овом периоду приредила 57 нових издања, а ближе о тим издањима и самој издавачкој делатности, надахнутим слобом сабранима су се обратили: академик Зоран Кнежевић, председник САНУ, академик Небојша Лалић, генерални секретар САНУ, и академик Миро Вуксановић, управник библиотеке САНУ. Извор: Радио Слово љубве

У Поподневном програму разговарали смо са Јаном Дробњаковић испред Издавачке агенције "Бернар", директно са овогодишњег Сајма књига. Бернар објавио је неколико нових наслова за овогодишњи Сајам, укључујући два наслова грчког психолога Елевтериоса Елевтериадиса "Заједно" и "Све је у мислима", као и два наслова Митрополита тверског и кашинског г. Амвросија: "Тајна предивних дела" и "Померање граница срца". Јана је за наш Радио издвојила и зборник текстова које је саставио Архимандрит Василије Костић, под насловом "Свети лекари" - зборник свих православних светитеља који су по вокацији били лекари. Разговарали Александар Савковић и Наталија Лисинац: ИК "Бернар" се на овогодишњем Сајму налази у првом прстену хале 1, штанд 1415. Како доћи до "Бернара" на Сајму ове године? Можете открити на овом линку!

67. Међународни сајам књига у Београду угостио је бројне Епархије, издавачке куће и манастире наше Свете Цркве. Тим поводом, данас, у хали 4 београдског сајма, разговарали смо са представницима Епархије шумадијске и манастира Сланци. Звучни запис Извор: Радио Слово љубве

На 67. Међународном сајму књига у Београду, сабрало се више Епархија и издавачких установа Српске Православне Цркве. Између осталих, данас, у хали 4 београдског сајма, разговарали смо са представницима Епархије Шабачке и Епархије захумско-херцеговачке. Звучни запис Извор: Радио Слово љубве

Међународни сајму књига у Београду је право место сабрања. На штанду Епархије будимљанско-никшићке, у хали 4 београдског сајма, сабрала су се чак три издавача: Издавачка кућа "Свевиђе", Издавачка кућа "Чувари" и манастир Подмајне. Тим поводом, данас на Сајму разговарамо са Дејаном Павловићем, уредником Издавачке куће "Чувари". Звучни запис Извор: Радио Слово љубве

На 67. Међународном сајму књига у Београду, Задужбина Светог манастира Хиландара представила се са великим бројем познатих наслова, нових и допуњених издања. Такође, важно је поменути да на штанду хиландарске Задужбине, посетиоци могу видети и значајан број манастирских производа. Драган Јовановић у разговору са Алексом Недељковићем, за слушаоце Радија "Слово љубве" открива, шта посетиоци Сајма могу пронаћи, на штанду Задужбине, у хали 4 београдског сајма. Звучни запис Извор: Радио Слово љубве

Данас се отвара Међународни београдски сајам књига који ће под слоганом "Реч је слободна" трајати до 27. октобра. Сајам ће отворити песникиња Милена Марковић, а почасни гост је Република Куба. Директорка Београдског сајма Данка Селић истакла је раније да је то најзначајнија и најпосећенија манифестација која се одржава у земљи и региону. "На овогодишњем Сајму књига представиће се 418 директних излагача из земље и иностранства. Уколико сте имали прилику да прошетате београдским сајмом, приметићете да су штандови већ постављени и да излагачи сређују своје изложбене просторе за свечано отварање", рекла је Селић. У оквиру гостовања на овогодишњем сајму, Куба ће представити своју традицију и културну разноврсност кроз дела научника, писаца, песника и уметника. Уредник програма Сајма књига Сања Милић изразила је задовољство што ће у име Кубе говорити песник Мигел Барнет, а у име Србије књижевница Марковић. Програми за децу биће одржани у сали "Јован Јовановић Змај", а биће представљена програмска целина под називом "Сумњиво лице" по комедији Бранислава Нушића. Програм обухвата и различите трибине, програмске целине, а биће одржани и "Породични дани" 21. и 22. октобра. Организатори су најавили и госте овогодишњег сајма књига, а то су словеначка антрополошкиња Наташа Рогеља, енглески новинар и писац Тони Парсонс и награђивани преводилац и писац Давид Унгер. Традиционално ће бити додељене награде, а издавач године, дечја књига године, специјално признање за издавача, књигу или стрип, су само неке од њих. Поред сајма књига, у исто време, од 19. до 27. октобра, под слоганом "Образована Србија, успешна Србија" биће одржан и 53. Сајам образовања и наставних средстава под покровитељством Министарства просвете. У оквиру овог сајма биће обухваћени сви сегменти образовног система као што су формално и неформално образовање, професионална оријентација, предузетништво, едукација и друго. Овај програм обухвата разноврстан пратећи програм, али у "Школски дан" који ће бити одржан 24. октобра. "Школски дан" намењен је организованим посетама ученика, наставника, студената и професора, као и садржајан програм намењен старијим и млађим школарцима. Покровитељ сајма је Министарство просвете. https://www.rtv.rs/sr_lat/kultura/danas-se-otvara-beogradski-sajam-knjiga-pocasni-gost-kuba_1577314.html

Традиционални Сајам књига на Православном богословском факултету Универзитета у Београду биће одржан од 4. до 6. марта 2024. године, у периоду од 10 до 18 часова. Сајам заједно организују факултетске установе, Библиотека и Студентски парламент, испред којег за Радио Слово љубве извештава г. Александар Бојанић. Као и претходних година, биће изложена факултетска издања, епархијске и друге издавачке куће и значајни аутори. За посетиоце је Сајам књига на ПБФ јединствена прилика да на једном месту пронађу, и уз посебне попусте које могу оставрити као студенти уз индекс, купе књиге које их занимају, да открију, и детаљније упознају, нове ауторе. На сајам су добродошли како студенти, тако и сви други заинтересовани посетиоци, љубитељи писане речи. Извор: Радио Слово љубве

Традиционални Сајам књига на Православном Богословском Факултету Универзитета у Београду биће одржан од понедељка 06. до среде 08. марта 2023. године у холу ове високошколске установе СПЦ, сазнаје Радио "Слово љубве" од студента продекана г. Дамјана Јовановића. Наш саговорник открива на чија ће то све издања студенти, како ПБФ тако и других београдских факултета, уз индекс моћи да остваре значајне попусте на бројна издања, али позива и све оне којима је богословље срцу мило, да посете ПБФ тих дана од 10 до 18 часова: Разговор са Дамјаном Јовановићем: Сајам књига организује библиотека ПБФ у сарадњи са Студентским парламентом и бројним издавачима. Извор: Радио "Слово љубве"

Први Сајам српске књиге у Скандинавији одржан је 25. и 26. фебруара 2023. године у шведском граду Гетеборгу, известио је за Радио „Слово љубве“ Тихомир Барбуловић, књижевник и новинар. Организатор манифестације је Удружење „Иницијатива за креативну комуникацију”, а са циљем заједничког доприноса очувању културе, традиције и језика. Учествовало је четрнаест писаца који већ дуго живе и стварају у Шведској, Данској и Норвешкој, као и гости из Србије. Посебна ексклузива било је представљање нове књиге Жарка Лаушевића. Сајам је отворио у Шведској Његова Екселенција г. Драган Момчиловић амбасадор Републике Србије и гђа Гордана Антуновић, испред „Иницијативе за креативну комуникацију”, која је и иницијатор ове културне манифестације, такође и оснивач поменутог удружења, које је део Националног театра Шведске. Aмбасадор Републике Србије г. Драган Момчиловић за Радио „Слово љубве“ „Хвала на позиву да отворим Први сајам српске књиге у Скандинавији, веома значајну културну манифестацију, заправо представљање српске културе, промоцију српског језика и ја сам стварно одушевљен вашим напором који је уложен да окупите четрнаест аутора из читаве Скандинавије, пар аутора из Србије, и да на овом простору у Гетеборгу, културној заједници организујете овако нешто, овакво важну манифестацију. Драго ми је веома што је и културна заједнице Шведске подржала ову значајну манифестацију”- изјавио је амбасадор Момчиловић на отварању Сајма српске књиге у Скандинавији. Током манифестације преређено је и „Весело ћоше“ – креативни студио у коме су деца могла креативно изражавати кроз музику и театар, а који водила Биљана Вујовић - Бајка, из Србије. Такође, у манифестацији је учествовао и студио глуме „ПипиЛота”, који су омогућили деци да учествују у представама и програму који су им припремили. Током целог трајања Сајма могла се видети и изложба Сање Бановић, слободне уметнице из Неготина, која живи и ствара у Шведској. На Сајму је, поред многобројних презентација, одржан и панел „Језик као идентитет”, у коме је учествовала Слободанка Спендруп, слависта и професор српског језика. Током Сајма склапала су се нова пријатељства и размењивала искуства писаца из Скандинавије, али и рађале нове идеје. Наиме,од учесника и организатора овогодишњег првог Сајма српске књиге се недвосмислено потврдила намера да ово постане традиционална манифестација, а која би се редом одржавала у свим скандинавским земљама. ”Организаторима хвала за промоцију српског језика, српске културе и књиге на овим просторима скандинавије. Гђа Антуновић, као покретачка снага испред „Иницијативе за креативну комуникацију”, почела је да се бави једном темом која је веома значајна. То је тема интеграције. То је тема овог вашег доласка. Када сте дошли, како сте дошли и како сте се, на крају, успешно интегрисали. То је тај један однос који се налази и у овим књигама овде око вас и стварно мислим да је то једна јединствена ствар, да се на овакав један начин упознате са достигнићима које је Гордана и „Иницијатива за креативну комуникацију” урадила. Она је рекла једну лепу реч а поређујући живот у Шведској и Србији. Она је рекла „У Шведској се живи организовано, добро, док се у Србији живи лепо и спонтано“. Значи, она тражи ту неку везу између Шведске и Србије, и захваљујући тој вези Гордана је успела да доведе четрнаест писаца, уметника, културних представника из земаља Скандинавије и два представника писаца из Србије”, нагласио је Александар Драгановић, српски писац и Стокхолма. Овогодишњи учесници сајма су били: Бенита Мариновић, издавач књиге Жарка Лаушевића, Вито Мартић (Шведска) - Дневник, Ацо Станковић (Данска) - Мачва, Велика Томић (Норвешка) - Разговор са насљеђем, Љиљана Булајић (Данска) - Маска је именица женског рода, Александар Драгановић (Шведска) - Читање снова, Бранко Димовић Димески (Норвешка) - Завичајни отисци, Биљана Вујовић - Бајка, гост писац из Србије, Бајкин џеп, Александар Булајић (Данска) – Литванка, Тихомир Барбуловић (Данска) - Српске стазе у Скандинавији, Панел „Језик као идентитет“ - Слободанка Спендруп, слависта и професор српског језика, Душко Топаловић (Норвешка) - Верни прецима и себи, Бранко Николић (Шведска) – Леват, Весна Картал/Патике/Лејла Динић/Ливада свитаца/, Јулиа Стенборг, Алекс Сакала (Шведска). ФОТОГАЛЕРИЈА Извор: Радио "Слово љубве"

Промоција фототипског издања Минхенског (Српског) псалтира, најраскошније насликане српске средњовековне књиге из 14. века, једног од најзначајних српских средњовековних рукописа, биће одражана 25. октобра 2022. године, у 19 часова, у сали „Иво Андрић“ на Међународном београдском сајму књига. После поздравне речи Његове светости Патријарха српског г. Порфирија о књизи ће говорити Његово преосвештенство Епископ диселдорфски и немачки г. Григорије; проф. др Зоран Ракић, историчар уметности; др Зоран Недељковић, директор Патријаршијске библиотеке; мр Данијела Јелић, филолог. Фототипско издање Минхенског (Српског) псалтира током одржавања Београдског сајма књига биће изложено на штанду Српске православне цркве. Минхенски псалтир је средњовековни српски рукопис с краја XIV века, један од најстаријих писаних трагова српске редакције старословенског језика. Претпоставља се да је рађен по налогу кнеза Лазара Хребељановића вероватно за његовог сина деспота Стефана Лазаревића. Налазио се у библиотеци депота Ђурђа Бранковића и неко од његових потомака га је однео у фрушкогорски манастир Привина глава. Тамо се налазио све до Великог бечког рата када га је један баварски официр 1688. године однео у манастир Готесцал у Баварској шуми. Рукопис се од 1782. Године налази у манастиру Св. Емерама у Регензбургу. Од 1810. године је пренет у Минхен, у Баварску краљевску библиотеку (данас Баварска државна библиотека), где се и данас налази. Отуда одредница – Минхенски. Осим што садржи најстарији списак слова ћирилице и глагољице, Минхенски псалтир обилује бројним илустрацијама осликаним на златној позадини. Припрема и штампање фототипског издања једног оваквог рукописа представља комплексан издавачки подухват. Израда репродукције, која би по квалитету била веродостојна колико и сам оригинал, обухвата више процеса (репродукцију осликавања у злату, исправљање дигитализованих страница, штампу на посебним табацима, реконструкцију византијског повеза). Израда фототипског издања Минхенског псалтира представља значајан национални пројекат. Посебну тежину пројекту даје чињеница да је његову реализацију покренула епархија Српске православне цркве са јурисдикцијом у Немачкој. https://mitropolija.com/2022/10/21/sajam-knjiga-u-bogradu-promocija-fototipskog-izdanja-minhenskog-srpskog-psaltira/

Међународни Сајам књига одржаће се у Беoграду од 23-30. oктобра 2022. године, најављено је на конференцији за новинаре приређеној 18. октобра, на којој су се обратили: Наташа Михаиловић Вацић, секретар у Секретаријату за културу Града Београда, академик Душан Kовачевић, председник Одбора Сајма књига, Љиљана Шошкић, координатор пројекта Сајма књига и амбасадор Румуније у Србији гђа Силвија Давидоју. Најпрестижнија и најпосећенија књижевна смотра у југоисточној Европи ове године има мото – „Повратак написаних“, због чињенице да је две године одлагана због пандемије вируса корона. Академик Душан Ковачевић о 65. Сајму књига у Београду Како је овом приликом Душан Ковачевић напоменуо, ове године се обележава неколико изузетно значајних јубилеја: годишњице рођења Иве Андрића, Васка Попе, Душка Радовића и Борислава Михајловића Михиза. Ковачевић је истакао пријатељску и родбинску традицију односа са суседном Румунијом, која ће ове године бити Земља почасни гост Сајма. На Сајму ће бити представљено више од 30 писаца из Румуније, као и класици румунске књижевности, а учествоваће и земље из региона, затим гости из Италије, Швајцарске, Пољске, Мађарске, Немачке, Белорусије, Русије, Кине, Ирана, Краљевине Мароко, Египта, Индије. Долазак су потврдили следећи писци: Патрик Бесон из Француске, Ђовани Дозини из Италије, Ајфер Тунч из Турске и Ђорђе Матић из Хрватске. Биће и више од 40 српских писаца различитих генерација. Пратећи програм Сајма биће и ове године богат - кроз бројна представљања књига, предавања, округле столове и трибине, стручној и широкој публици учесници ће приближити низ тема важних за књижевност, издаваштво и културу. Програм је подељен у седам целина које су посвећене савременој књижевности и издаваштву, актуелној теоријској и критичарској мисли у области духовних дисциплина, уређивању и опреми књига, као и односу савремених медија према књизи. Важни књижевни и културни јубилеји, а уз њих и капитална издања, како је најављено - биће повод за дијалог са традицијом и за вредновање стваралаштва које се на ту традицију наставља. Школски дан ће бити у четвртак, 27. октобра. Радно време манифестације је од 10-20 часова. Цена појединачне улазнице је 300 динара, а за групне посете 200 (најмање 20 особа). У истом периоду ће се на Београдском сајму одржати и Сајам образовања и наставних средстава. Извор: Радио "Слово љубве"

Почетком јесени у Бриселу, који је у медијима чврсто стекао титулу престонице Европе, одржан је „сајам деце“ – не дечјих играчака или дечје одеће, већ распродаја саме деце, истина била је то трговина будућим уговорима. Продавана су још нерођена деца: наручивана су по објављеном ценовнику у којем су наведени облик очију, боја косе, облик носа и други параметри живе робе са ценама по квалитету. Цене су се кретале од 95 до 160 хиљада долара: скупље од аутомобила марке „мерцедес“, али јефтиније од чистокрвних арапских пастува. Роба је наручивана од услужних дама – такозваних сурогатних мајки: сајам је обављен у виду изнајмљивања репродуктивног апарата. Међутим, како обично кажу у рекламним спотовима, то није све. Организатори сајма су свој „пир у доба куге“ назвали сајмом “Men having babies” („Мушкарци који имају децу.“) Продаја живе робе је намењена купцима ретке, и како се на Западу обично сматра, врло драгоцене расе, попут животиња из „Црвене књиге“- расе, чије размножавање представља једну од главних брига цивилизованог света – на истополне породице с тим да оне, вероватно, купљену децу васпитају тако да буду достојна да учествују у њиховом облику срећног породичног живота. Продаја деце није нова ствар, у прошлости се вршила у робовласничким државама: у фараонском Египту, у Вавилону, у античкој Грчкој, у Сједињеним Америчким Државама. Ипак, у Римском царству је продаја деце која су рођена слободна била забрањена, без обзира на то што је ропство тамо било озакоњено. Али древни робовласници у вештини маркетинга не могу да се пореде са савременим продавцима и купцима живе робе лишеним застарелих предрасуда. Историја се не креће правом линијом, као што су замишљали простодушни напредњаци, већ пре ће бити циклично, по кругу, њен точак може да се котрља и напред и назад, и неке појаве из прошлости се реанимирају, премда у другачијем руху. Продаја живе робе данас на Западу постаје свакодневица: сајмови “Men having babies” су у најскоријој будућности планирани у Њујорку, Сан Франциску и Чикагу. Кад су у Русији 1980-их година неки жудели за увођењем код нас „општеевропских“ вредности и „западних стандарда људских права“, чак ни сањари чија је машта била способна на најбујније фантазије, нису досезали до домишљатости генератора ових вредности, нису могли да замисле да ће једно од обавезних и приоритетних људских права бити право истополног пара, који по природи ствари није у стању да се размножава, бити да купује децу по ценовнику. Као што је познато, почетком ХХ века немачки мислилац Освалд Шпенглер је написао историозофски рад „Untergang des Abendlandes“ који је на руском изашао под називом „Залазак Европе“. Словенофили су у Русији много пре Шпенглера говорили о труљењу Запада. Ова метафора потиче од С. П. Шевирјова. Западњаци, почевши од В. Г. Бјелинског, који су осећали екстазу – једни од устава и скупштине (адекватан превод назива ове установе на руски биће „причаоница“), други и темпераментнији – од фењера који су се користили као вешала и од проналаска инжењера Гиљота који их је заменио – користили су мим о трулом Западу само у ироничном смислу. Међутим, он је постао посебно омиљен у последњим деценијама совјетске епохе. Ова изрека се у средини истомишљеника користила као „лакмус-папир“ за препознавање „свој – туђи“. „Запад трули,“ – у то време је говорио совјетски грађанин склон слободоумљу, који је патио због недостатка жваке и кока коле на домаћим киосцима и њиховог постојања на страним киосцима, што је значило: европским и америчким. С посебним шиком су се на ту тему шалили у такозваној номенклатури која је с времена на време ради пропаганде социјалистичког живота одлазила у иностранство, а под иностранством су се подразумевали искључиво западна Европа и Северна Америка, при чему се очигледно сматрало да је постојање Кине, Индије и Африке или феномен у виду авети или само пролазни неспоразум. Миришући мирисе робе у домовини и у иностранству совјетске велможе које су имале прилике да путују сматрале су да Запад мирише, а отаџбина у којој су заузимали солидне дужности разног калибра, смрди. Резимирајући своје утиске из иностранства, у жару префињене оштроумности су говорили: „Запад трули.“ У ствари, на Западу су научили да вешто пакују робу и да јој чак придају жељени мирис. Ипак, сајам деце која се рађају ради забаве хомосексуалних парова, се осећа, смрди. Људи огрубелог укуса сматрају да је управо ово парфем трулежи. Перспектива заласка Запада коју је предсказао О. Шпенглер, открива се и кроз изумирање западне популације због потискивања ретроградних разнополних породица истополним паровима – са временом неће имати ко да рађа сурогатне мајке. Неко ће рећи да је то дуготрајан процес. Вероватно је дуготрајан, али има маса околности у савременом свету које могу радикално да га убрзају. Да ли сви на Западу ликују због тријумфалног напретка у еволуцији најновијих вредности? Разуме се, не сви, чак и не већина, која ни тамо не стиже авангарду. И у Европи, и у Новом свету је остало још много, да кажемо савременим жаргоном „заосталих“ који нису у стању да схвате овакво ликовање. Не само то, и тамо постоји „елемент“ који је спреман да пружи отпор прогресу који надолази. У сваком случају, таква расположења се могу запазити у религиозној средини која је привржена сасвим другим вредностима, које је ареопаг законодаваца етичке моде прогласио за застареле и опасне. То су и хришћани, и муслимани, и носиоци хуманистичких идеја у њиховој традиционалној амбалажи, које је сада проглашено за ретроградно, који се не мире с трговином робљем, чак и ако је улог срећа истополних парова. За то да муслимани одбацују вредности „цивилизованог“ света постоје упечатљива – па чак и претерано упечатљива – сведочанства. Али на Западу још увек има више хришћана него муслимана. Негативан став Руске Православне Цркве о сурогатном материнству и истополним браковима је добро познат. Овај став деле и православци који припадају другим Помесним Црквама, а ако га неко не дели, логично се поставља питање да ли се може сматрати православцем, и уопште хришћанином онај ко лако одбацује учење апостола Павла о томе да „мужеложници... неће наследити Царство Божје“ (1 Кор. 6: 9-10). Међутим, православци у западној Европи и Северној Америци чине мањину. Протестантске конфесије се у својим званичним декларацијама, осим тврдоглавих „фундаменталиста“ труде да не заостану за напретком у његовим разним правцима, укључујући и онај која је довео Запад до озлоглашеног бриселског сајма. А шта је с Католичком црквом, којој припада преко милијарду хришћана на свим континентима? У званичним изјавама Ватиканске курије нема директног одобравања трговине децом и истополне љубави, а још мање истополних „бракова“, значи, остаје нам нада да у Католичкој цркви у ближој перспективи неће венчавати младожење са младожењама и младе с младама. У књизи „На небу и на земљи“ папа Фрања је законе „који изједначавају“ хомосексуалне односе с браком назвао „антрополошком регресијом“. Другим речима, констатовао је да се одвија процес дехуманизације, рашчовечавања човека. Међутим, на размишљање наводе неке његове друге изјаве на ову тему, тим пре што их многи савесни католици доживљавају као непогрешиву истину. У разговору с новинарима који је одржан 2013. године у авиону на повратку из Бразила у Рим папа је, признавши хомосексуалне односе грешнима, истовремено рекао: „Ако је човек геј и има добру вољу и тежи ка Богу, ко сам ја да му судим?“ У овим речима нема ни директног, ни индиректног одобравања содомије. Оне се по жељи, с једне стране могу интерпретирати као поштовање Христове заповести: „Не судите да вам се не суди“ (Мт. 7: 1), а с друге, као илустрација мисли апостола Павла о разним усмерењима људских помисли: „Добро које желим, не чиним, а зло које не желим, чиним“ (Рим. 7: 19) – ето, као и други грешници, и содомити могу, остајући у греху, да теже ка добру. Вероватно да могу. Али остаје непобитна чињеница: ни из далека нису сви католици папине речи схватили у повољном смислу. Не упуштајући се у егзегетске нијансе могли су закључити да папа не сматра да је могуће осуђивати, не само грешнике – његови претходници су лако осуђивали лично и одређене људе, између осталог, на вечне паклене муке, - већ и сам грех: јер у овом интервјуу није разматрано девијантно понашање конкретне особе, већ се радило о самом овом феномену. Једни – и то су новинарска рептилска братија, која опслужује творце „врлог, новог света“ – похвалили су папу због ових његових речи, а други – и њих има много више – били су огорчени, па чак и шокирани, једноставни речено: ужаснути. У Италији су на захтев страшног и моћног ЕСЉП (Европског суда за људска права) легализовани истополни грађански савези, истина, још увек не бракови: државна власт земље је узела у обзир солидарне наступе католика и некатолика против иницијативе да се содомитски савези по правима изједначе с брачним савезима. Папа Фрања је тада изразио задовољство због постигнутог компромиса, али се притом заложио за заштиту грађанских права содомита и против њихове наводне дискриминације. Папин став се може схватити на следећи начин: он је задовољан због тога што је по цену мањег зла – легализације истополних грађанских савеза – избегнуто веће зло – потпуно изједначавање содомитских савеза с браком по правима. Жан-Франсоа Тири, руководилац католичког културног центра „Покровска капија“ у Москви на следећи начин је прокоментарисао понтификове речи: „Речи папе Фрање о легализацији истополних бракова нису из званичног документа цркве... За Католичку цркву и за папу није могуће да благослове хомосексуални савез. И управо због тога што црква не може да прихвати и да благослови такав савез, она се слаже с тим да се о таквим људима побрине држава. Да имају могућност, као обичне породице, да плаћају мањи порез, да се брину једни о другима, да долазе у болницу. Наравно, све што је папа рекао имаће одјека. Међутим, мислим да нико неће укинути Библију и тврдње Библије о хомосексуалности.“ Можда тако и треба схватити изјаве понтифика о овој пикантној теми. Ипак, њихов негативан ефекат, или „резонанс“, по речима Ж-П. Тирија, папа, који по дужности мора бити мудар, је морао предвидети. Шта наводи курију на тако ризичне изјаве? Можда скандали повезани с педофилијом у средини католичког клира. Нема сумње у то да су се десиле неке криминалне чињенице око којих се у медијима дигла велика прашина. Оне су потврђене и судским пресудама, и што је подједнако убедљиво „признањем“, али је очигледно и да се води организовани и контролисани прогон католичког клира. Новине, телевизија и интернет сугеришу публици да је типични католички свештеник, прелат и кардинал – педофил. Приликом упознавања са садржајем сличних публикација стиче се утисак да њихови аутори од католичког клира захтевају да начини вешти акробатски покрет, својеврсни салто мортале – да се званично јавно покаје за сопствену педофилију и да одмах званично одобри педерастију у савременом уобичајеном значењу ове речи, иако су у недавној прошлости ове речи, у складу с њиховом етимолошком логиком, биле синоними. А како заправо стоје ствари са правим и лажним костурима у католичким ормарима? По папином признању, до 2 процента клирика, епископа и кардинала су педофили. По процени разобличитеља са стране, таквих изопачењака у католичком клиру има до 6 процената. Ипак ћемо се држати папине процене, премда се догма о његовој непогрешивости не односи и на непогрешивост калкулација. Као што је познато, нема жита без кукоља и у сваком стаду има понека шугава овца. Међутим, и 2% наказа и не шугавих оваца, већ чобана, пастира, је много. Вероватно би проценат био мањи да није обавезног целибата клира, иако наравно, ни његово одсуство није гаранција непорочности. Ипак, ако се ово примени на новинарску братију која шиба католички клир, умесно је сетити се пословице: боље је да ћутиш, јер си још гори. Глобални проблем се не састоји у греховима кардинала, епископа и клирика, већ у малодушном прилагођавању, у конформизму, грубо речено – у тежњи да се плива низводно. Овакву спремност за угађање духу овог века нису имали православни епископи Рима: светитељи Лав Велики и Мартин Исповедник су се усуђивали да говоре против воље императора. Међутим, и католичке папе су биле у стању да пруже отпор притиску: сетимо се само непоколебљивости познатог „ватиканског заробљеника“ Пија IX. Двосмислене изјаве поводом легализације грађанских савеза содомита представљају логичне кораке на путу такозваног aggiornamento – реч која се тешко преводи с италијанског, отприлике значи „осавремењивање“ или „обнављање“. Католичка црква је овим путем кренула на II Ватиканском сабору. „Ађорнаменто“ има блиску паралелу у историји Руске Православне Цркве: то је обновљенчество, притом се не ради толико о расколу с таквим називом који су специјалне службе изазвале 1922. године, колико о правцу црквене мисли који је пре Револуције утемељио „Савез за црквену обнову“. Обраћајући се свету хришћански пастири су позвани да говоре тако да их свет чује, а то значи да говоре на језику који је разумљив савременом друштву, али овакав приступ ни за јоту не даје право на компромис с духом овога света који противречи јеванђељском учењу. Данас сервилност међу хришћанима није опростива чак ни у оној мери у којој је могла бити подношљива у прошлости, кад су се чинили кораци који противрече савести да би се испуниле жеље „властодржаца“, заоденутих у јавна овлашћења власти, зато што се данас не угађа моћним владарима којих на Западу више нема, већ анонимној закулиси која своју, вољу, свој диктат намеће и владама, и грађанима, и верским заједницама. Овакав притисак анонимне закулисе садржи очигледне знаке узурпације власти, тако да попуштати пред њим значи деловати противправно. Адекватан одговор на акције усмерене на изазивање „антрополошке регресије“ треба да буде бескомпромисно сведочење о хришћанском учењу о човековој природи, о породици, о добру и злу. „Ви сте со земљи, – рекао је Господ. – Ако со обљутави, чиме ће се осолити? Она већ неће бити ни за шта, осим да се проспе напоље и да је људи погазе“ (Мт. 5: 13). Данас ове Спаситељеве речи звуче као звоно за узбуну. Извор: Православие.ру