Православна порука, мисао дана....

[JESSY]

„Дете моје, тај плод мира који тражите добићете ако покушате да друге гледате као свете, као анђеле. Кад код других видите грешке, посебно код свог Старца, знајте да је ваш духовни живот у паду, да сте покорени и то тражи онда много покајања и сопствене жртве. Кад видим и судим својој браћи, знам да не идем добрим путем…Морам да верујем да је сваки брат добар и свет, а да сам ја најгори. У било ком неспоразуму ја треба да принесем покајање и да будем у миру са другима и тако ће самном бити милост Божија. Никада се нећу причестити Светим тајнама ако имам нешто против брата или не разговарам са њим.“ 
Старац Јефрем Катунакијски

[JESSY]

Протојереј Родион Путјатин: НЕ БОЈ СЕ, САМО ВЕРУЈ (Лк. 8, 50)

Многи од вас, браћо и сестре се видљиво брину о угађању Богу и спасењеу своје душе: моле се у својм домовима, долазе у Цркву, посте, поштују правила Цркве, исповедају се и причешћују Телом и Крвљу Христовом, краће, труде се да живе по учењу Православне Цркве. Они се међутим ипак често боје, узнемиравају, муче имајући мисао да они не чине ништа што је угодно Богу, да се ни на који начин неће спасити; боје се толико да чак долазе до унинија, до тога да напусте пут спасења.

Немојте се чудити када Вам кажем да такво неспокојно, узнемирено, болно стање вашег духа тешко да је угодно Богу. Наш Бог је безгранична љубав, бесконачна доброта; у Њему је бездан милосрђа, неисцрпна пучина милости. Њему је угодно све што чинимо ради Њега, прихвата све што Му приносимо, памти сваку реч, речену о њему, памти сваку мисао уперену на Њега, памти сваку сузу, проливену ради Њега, памти кап такве наше сузе. Њему је угодно и када му кажемо: “Господе! Ништа ради Тебе не чиним, ништа ти не приностим, а ништа ти и не могу принети. Човек сам грешан, слаб, ништ, бедан”. Зашто се патимо, узнемирујући се око тога како да спасемо душу, када чинимо оно што је Бог заповедио да чинимо ради нашег спасења?

Хоћу ли вам рећи због чега се у нама јавља то осећање узнемирујуће забринутости, та болна сумња око спасења душе? Због тога што ми сматрамо да ћемо спасити сами себе, мислимо да једино својим напоримо можемо да достигнемо Царство Небеско, да једино за своја дела треба да задобијемо вечно блаженство. Тако размишљамо и по свом животу, по својим делима видимо, осећамо, схватамо да смо далеко од свога спасења, да смо недостојни Царства Небеског и да нисмо спремни, нисмо способни за вечно блаженство и схватајући то ми се патимо, узнемиравамо, обеспокојавамо. Онај који се нада на себе, а не на Бога, никада ни у чему не може бити спокојан.

Не, не надајте се на себе, на своје снаге и напоре у делу свога спасења, већ на Спаситеља, Господа нашег Исуса Христа, не Његову помоћ, на Његово помиловање. Наша је ствар да радимо оно нашта смо позвани, да се трудимо ради нашег спасења, а спасити нас може једино он, Господ наш Исус Христос. Након овога, чему се патити до раслабљености, узнемиравати се до унинија због тога да ли ћемо се спасити, када ово у потпуности зависи од Исуса Христа? Па зар и Исус Христос не може, зар је немоћан да нас спасе? И зар он мање од нас мисли и брине се о нашем спасењу? Он је са неба слишао ради нашег спасења, крв је Своју пролио на крсту ради нашег спасења. И сада на небу, седећи са десне стране Бога Оца, за шта се заступа пред Својим Небеским Оцем? За наше спасење. Зашто се поред таквог Заступника нашег спасења, зашто се патити до раслабљености, зашто се узнемиравати до унинија о своме спасењу?

Дакле, старајте се да живите по учењу Свете Православне Цркве, радите свој посао, трудите се ради спасења и не бојте се, не падајте у униније, очекујући спасење од Исуса Христа, Сина Божјег, од Његове помоћи, од Његовог помиловања. Не бој се хришћанине, не бој се, само веруј у Исуса Христа и биће спасена душа твоја. Амин.

 

http://manastirpodmaine.org

[JESSY]

протојереј Ајексеј Тимаков: ИЗГУБЉЕНА РАДОСТ ОЦРКОВЉЕНОСТИ

„Створио си нас ради Себе, Господе и пашти се срце наше, док се не успокоји у Теби“ (бл. Августин, Исповести)

УЦркву су свагда долазили и долазиће људи за које је улазак у храм тежак и често несхватљив корак, зато што је ово прво искуство у њиховом животу, повезано са за њих непознатим стајањем пред лицем Божјим. У наше је време ово нарочито актуелно, јер је у великој мери прекинута нит преношења вере кроз поколења, али није у потпуности изгубљена тежња за истинским духовним животом. И од тога какав ће одговор човек задобити унутар црквених зидова, често зависи, хоће ли он остати тамо или не. Православни се живот гради на молитви, Јеванђељу и учешћу верујућих у Светотајинском животу Цркве. За савременог човека је веома неопходно да усвоји то да је молитва дисање, Јеванђеље – жива вода, исповест – бања, а причешће – храна за душу. Уколико не угради у темеље својих животних принципа то да духовни живот, у крајњој мери, није нимало мање важан него телесни, неће моћи да се истргне из шапа „овога света“ које га обавијају попут хоботнице и заувек ће остати са опредељењем које заиста понижава људско достојанство: члан потрошачког друштва. У Цркви је све прожето смислом. Усвајање овога смисла разумевањем језика Цркве јесте један од најважнијих задатака човека који улази у храм и који са своје стране мора да уложи не мали напор.

Али уколико човек не пронађе одговоре на своја питања, он може отићи, саблазнивши се оскудношћу мисли људи из Цркве. И, следствено, они који прихватају нове људе који прелазе преко црквеног прага имају одговорност: отварати ризнице Цркве, скривене од „овога света“. Задатак постаје двоструко сложенији због тога што новопридошли не разуме језик Цркве и овај му се језик може учинити туђ и неприхватљив, те га може одбацити. А „језик овога света“ лако може да профанизује све што Црква брижно чува, као драгоценост. Зато увек настају покушаји превода језика Цркве, на језик света, што уствари представља катихезацију, која поставља задатак да не одбаци и да не профанизује, и самим тим да не постане извор саблазни за оне који желе да уђу…

 

чланак

[JESSY]

Идете од светиње до светиње. 
Тражите савет од духовника на све стране, прочитали сте толике књиге.
А мира у себи немате... 
Нећете га ни имати јер мир нећете добити ни од светиње, ни од духовника ни од прочитаних књига.
Мир ћете наћи тек када се ослободите у вама оног што је противно Богу.
А ви бежите од тога уместо да се суочите са тим.

Отац Јован Лешјански

[JESSY]

Хајде да се волимо без обзира на то што смо различити. Свако има свој карактер. Али шта је Христос рекао? «По томе ће сви познати да сте Моји ученици ако будете имали љубав међу собом» (Јн. 13: 35). Није рекао, на пример: сви ће познати да сте Моји ученици ако слушате исту музику, ако сви имате исте погледе или ако исто живите. Свако од нас има свој карактер: ти имаш један, ја имам други. Јер и за време Свете литургије свако се моли на свој начин: твоја душа се радује, моја осећа умиљење, свако молитву доживљава на свој начин. Зар није тако? Али сви ми за време Литургије осећамо љубав. «По томе ће сви познати, — каже Христос, — да сте Моји ученици, ако имате љубав међу собом.» То је најтеже. Најтеже је сачувати љубав.
Архимандрит Андреј Конанос

[Bernard]

                                                               Bulgakov: The Holy Ghost and the Blessed Mother

 

                                                                                                           

 

I have been reading in Bulgakov's contraversial works on Divine Wisdom, and the following quotation stood out for me as expressing especially well part of his theological position concerning the Blessed Mother Mary and the person and work of the Holy Ghost:
 

The veneration of our Lady in Orthodoxy is such that those outside may well ask the question, Is not this frankly exaggerated? Does it not introduce into Christian doctrine the figure of a goddess? Such a misapprehension may be dissipated by the simple consideration that our Lady, however exalted may be the honour paid her, is not divine, is not even theandric. Her human nature and personality subsist in spite of her complete deification.  Though she, upon whom the Holy Ghost reposes, is therefore spirit-beraing, yet for all that she remains a woman, however fully deified. The Holy Ghost is not personally incarnate like the Son. In conformity with his personal nature he blesses, sanctifies, penetrates, and vivifies, and that is all. And yet his fullest and loftiest manifestation is nevertheless effected in the spirit-bearing "blessed" Virgin Mary. She is, in personal form, the human likeness of the Holy Ghost. Through her, with her human form become entirely transparent to the Holy Ghost, we have a manifestation and, as it were, a personal revelation of him. 

 

The person of the Holy Ghost remains hidden from us even in his descent at Pentecost, which conferred immediately only the gifts of the Spirit. But there is a human person to whom it is given to manifest the Holy Ghost himself, and that is the most holy Virgin, Mary, the heart of the Church. And yet this manifestation of the Holy Ghost—let us emphasise the fact that it is precisely a manifestation, not an incarnation—remains for us in this life beyond our understanding.

 

Father Sergei Bulgakov

The Wisdom of God: A Brief Summary of Sophiology

Excerpted from 'The Veneration of Our Lady'

Williams and Norgate, Ltd.

London, 1937

[JESSY]

Setite se kako je bilo u skoli kad ste se ucili pismenosti,pa taj metod primenit na svoj duhovni zivot.Ne zuri ne grci se i ne unistavaj sebe ni svoju porodicu,nego u svakoj zivotnoj situaciji postupaj promisljeno.Ne zaboravi da kazes;"Gospode ,pomozi"i "Gospode ,urazumi"Tako ces uciniti.Najvaznije u toj nauci jeste da naucis da vladas i upravljas,ali ne drugima nego samim sobom.Bog je ljubav,i onaj ko obitava u ljubavi obitava u Bogu..To je sva nauka.Nauci se da ljubis druge,da sazaljevas druge i radost ce nastaniti u tvoj um i srce.
(Starac Jovan Krestjankin)

[Smaragdni kamičak]

Источник - За онога ко верује нема питања, а за онога ко не верује - нема одговора. | Facebook

M.FACEBOOK.COM

---

За онога ко верује нема питања, а за онога ко не верује - нема одговора.

 

[Bokisd]

Ako neko cuje da se govori o ljubavi, neka ne misli kako ju je lako zadobiti.

sv.Simeon Novi Bogoslov

[Smaragdni kamičak]

[Smaragdni kamičak]

[Smaragdni kamičak]

Теодул - Љубав успокојава, пријатно шири срце и оживотворује га. Мржња га, пак, болно стешњава и узрујава. Онај ко мрзи мучи друге и тиранише самога себе. Он је глупљи од свих глупака. Свети Јован Кронштатски | Facebook

M.FACEBOOK.COM

---

Љубав успокојава, пријатно шири срце и оживотворује га. Мржња га, пак, болно...

 

[Dominika]

Izvor

[Istopljeni kamen]

Генијалност je пре свега воља, СТРАСНА ВОЉА ЗА ДРУГАЧИЈИМ ПОСТОЈАЊЕМ.
Генијалност - то je позитивно испољавање лика и подобија Божијег у човеку, испољавање стварлачке природе човека, природе која није од овог света.

Николај Берђајев 

 

 

 

[JESSY]