Православна порука, мисао дана....

[Брада]

[Bokisha]

Христос је живот

Старац Порфирије Кавсокаливит

Христос је живот, Извор живота, Извор радости, Извор светлости истините, све и сва. Ко љуби Христа и ближње, тај има живот, тај живи пуним животом. Живот без Христа јесте смрт; јесте пакао, а није живот. Живот без љубави - то је пакао. Живот је Христос. Љубав је живот Христов. Или ћеш бити у животу или у смрти. Трећега нема. Избор зависи од тебе.

[Bokisha]

Св. Исаија говорио је: „Ум пре него се пробуди од сна лености налази се с демонима". „Круна свију добрих дела састоји се у томе, да човек положи сву наду своју на Бога, да прибегава к Њему једином свим срцем и свом снагом, да буде испуњен милошћу према свима, и да плаче пред Богом молећи се за помоћ и помиловање." Какав је знак, да је човеку неки грех опроштен? „Знак да је грех опроштен јесте то што грех тај не производи више никаква дејства у срцу твом, и што си га ти заборавио до те мере,дау разговору о сличном греху, ти не осећаш никакве наклоности томе греху, као нечем сасвим туђем теби. То је знак, да си помилован." Узалуд и молитве и подвизи човеку који таји у себи злобу на ближњега и жељу за осветом. „Старај се свим силама, да устима не говориш једно а у срцу имаш друго." Круна добродетељи јесте љубав, круна страсти јесте правдање грехова својих."

                                                                

Пролог  Преподобни Исаија Отшелник

[Bokisha]

Понедељак осми по Педесетници - Мисли за сваки дан у години - Свети Теофан Затворник

Фарисеји и садукеји су од Господа искали да им покаже знак (Мт.16,5), и нису ни приметили да је знак био пред њиховим очима. Господ сам је био знак. Његово учење и дела јасно су показивала ко је Он, тако да друго сведочанство није било ни потребно. Дела која творим ја… она сведоче за мене, говорио је Он Јудејцима (Јн.10,25). Лице небеско умете распознавати а знаке времена не можете (Мт.16,3). Због чега се то десило са њима? Због тога што су живели спољашњим животом, а унутар себе нису улазили. Без сабраности, без пажње и самоудубљивања, дела Божија се не могу ни приметити, нити разумети. То се наставља и до данас. Хришћанство је свима пред очима као истински знак Божији. Међутим, они који га гледају – не виде, колебају се у вери и одступају. Њихове очи губе способност да нa њему виде Божански печат. Они су готови да траже посебне знаке са неба, слично Јудејцима. Ипак, знак се не даје зато што га они који га траже ишту ради искушавања, а не ради тога да би кренули путем Христовим. Ти само ступи на тај пут и од првог корака ћеш увидети његову божанственост, тј. да води Богу и да Бога приближава теби. Јудејцима је Господ рекао: „Знак се неће дати осим знака Јоне пророка“ (Мт.16,4). И данашње невернике је предвидео Господ, унапред припремивши одговор за њих: И тада ће се показати знак Сина Човечјега на небу; и тада ћe проплакати сва племена на земљи (Мт.24,30).

http://www.voanerges.rs/index.php/sv-dn-vn-ci-nj/sv-pis/b-s-d-sv-ni-l-srpsg/6421-p-n-d-lj-s-d-i-p-p-d-s-nici-isli-z-sv-i-d-n-u-g-dini-sv-i-f-n-z-v-rni

[Bokisha]

У сусрет Сунцу

Протојереј-ставрофор проф. др Владимир Вукашиновић

Само ћу рећи једну реченицу коју је написао свети Јован Лествичник и она се тиче свих нас, он каже овако, он има тако карактеристичан говор, каже: „Не треба бежати од сенке, треба трчати у сусрет Сунцу!“ - И сада шта је хтео Лествичник да каже када је то рекао?

Ми сви имао одређене проблеме у нашим животима, свако од нас је рањен одређеном духовном раном и болешћу. Сви ми негде у дубини свога срца знамо да постоји нешто у нашем животу са чим треба да се боримо и изборимо. Ево рецимо, неко пуши - и сад каже он хоће да се бори против пушења, и почне да испитује начине борбе против пушења, фластере, оне технике... И само пушење, пушење! И што више то испитује, њему се више пуши! И све страшнија постаје жеља за пушењем – тако и за пиће и за неку другу страст... Зато што човек није сам победник над својим страшћу.

То значи, да кажем, бежати од сенке - рвати се сам са својом болешћу. А шта треба да уради он, ја, ви, ко још, сви ми заједно? Треба да интензивирамо духовни живот, треба да будемо чешће на богослужењима, треба да се више молимо код куће, треба да искреније постимо, треба да кажем, испунимо себе тим садржајима, односно будемо блиски Богу, и Бог ће у нама да победи нашу болест, нашу страст. Бог је саучесник свих наших проблема, уколико хоћемо да Га пустимо да буде...

http://www.prijateljboziji.com/Pouka-dana/2018-07-16/26.html

[Нифада]

[JESSY]

Открићемо да и ми имамо довољно доказа да верујемо; само замишљамо да је вера нешто тако необично, да је то стање светих. Не, то је стање нормалних, обичних, грешних људи, који своје поверење поклањају Богу, повинују се и потом схватају да нису луди зато што су тако поступили у свом животу
Митрополит Антоније Сурошки

[Bokisha]

О браћо моја, ако не знате колико је једовит грех, иколико је опак ђаво, и колико је љута смрт, цените то по величини откупа којим смо откупљени из њиховог ропства. Скупоцена крв Христова - то је наш откуп из ропства!

Пролог(19/7)-св Николај жички

[Bokisha]

Св. Сисоје учио је монахе : „Ма како искушење да се догоди човеку, човек треба да се преда вољи Божјој и да призна, да се искушење догодило због греха његових. Ако ли се што добро догоди, треба говорити да се догодило по промислу Божјем."

Монах питао Сисоја: „како ћу угодити Богу и спасти се?" Светитељ одговори: „ако желиш угодити Богу, иступи из света, одели се од земље, остави твар, приступи ка Творцу, сједини се с Богом молитвом и плачем, и наћи ћеш покој у овом веку и у оном."

Монах питао Сисоја: како достићи смерност?" Светитељ одговори: „Када се неко извежба да признаје свакога човека бољим од себе, тиме задобија смерност."

Амон се жалио Сисоју, како не може да упамти прочитане мудре изреке, да би их могао поновити у разговору с људима. Светитељ му одговори: „То није нужно. Нужно је задобити чистоту ума и говорити из те чистоте положивши наду на Бога."

http://www.pravoslavnikalendar.iz.rs/      (19/7)

[Bokisha]

Удаљити се од света

Свети Теофан Затворник

Удаљити се од света, то не значи побећи од породице, или од друштва, него оставити начин живота, обичаје, правила, навике и прохтеве који су потпуно супротни духу Христовом, који смо примили и који сазрева у нама.

http://www.prijateljboziji.com/Pouka-dana/2018-07-20/26.html

[Ana B.]

[Вукашин Ковачевић]

[Брада]

[Bokisha]

Среда осамнаеста по Педесетници - Мисли за сваки дан у години - Свети Теофан Затворник

Ђаво Богочовеку приступа са искушењем (Лк.4,1-13). И од људи ко бива ослобођен од тога? Онај који врши вољу лукавог не трпи нападе, него само бива усмераван на све веће и веће зло. Чим, пак, човек почне да долази к себи и да помишља на нови живот по вољи Божијој, одмах се покреће сва војска сатанска: како који зна жури да расеје добре мисли и намере покајника. Ако не успеју да га од тога одврате, они се старају да ометају добро покајање и исповест. Ако, пак, ни у томе не успеју, труде се да посеју кукољ усред плодова покајања и напора у очишћењу срца. Не успеју ли да улију свој дух, покушавају да искриве добро. Одбијани у унутрашњости, нападају споља. И тако до краја живота. Чак ни умрети не дају у миру. И по смрти јуре за душом док не прође ваздушна пространства у којима лебде и имају своје јазбине. „О како је то неутешно и страшно!“ За верујуће, међутим, ту нема ничег страшног. Јер, над оним ко је богобојажљив они немају никакве силе, већ само галаме унаоколо. Трезвоумни молитвеник пушта стреле на њих, и они се држе далеко од њега, не смејући да му приступе. Јер, они се боје истинског пораза. Они у понечему успевају само због наших пропуста. Уколико ослабимо у пажњи, или дозволимо да се заведемо њиховим призрацима, они почињу да нас смелије узнемиравају. Ако се на време не опоменемо свог пропуста они нас опкољавају, а уколико се душа досети преваре – опет одскачу и из далека посматрају не би ли опет како пришли. Тако дакле, буди трезвоуман, бди, моли се, и непријатељ ти ништа неће моћи учинити.

http://www.voanerges.rs/index.php/sv-dn-vn-ci-nj/sv-pis/b-s-d-sv-ni-l-srpsg/6500-sr-d-s-n-s-p-p-d-s-nici-isli-z-sv-i-d-n-u-g-dini-sv-i-f-n-z-v-rni

[JESSY]

" Али,зар не могу да тражим Бога? Наравно да могу,када не тражим никакав знак:када корачам као човек смеран,мали,немоћан,неверан,недостојан сусрета Божијег;када се осећам као први међу грешницима и потоњи међу вернима,као човек који није достојан ни да одреши ремена на обући Његовој,нити да се поклони подножју ногу Његових.Када се одрекнем себе и разумем и кажем: "Господе,нисам ништа друго до један слепац",тада може да дође Бог."
Старац Емилијан