Православна порука, мисао дана....

[JESSY]

„Главно, кајати се за грехе, покајати се; само за свакидашњу борбу Господ ће помиловати, а не за „исправност“ коју немаш, нити ћеш имати (а и ако будеш имао, погордићеш се). преподобни Симеон Желнин

[JESSY]

Треба да стремимо ка савршенству, али кренимо од малих ствари. Прво научите да не прекидате људе, да их саслушате, да будете мирнији. Научите да не одајете туђе тајне, научите да будете искрени, према себи и осталима. 
Оно “савршено савршенство” неће доћи када учинимо једно велико дјело, него стотине малих. Јер сви имају снаге за једно, а што си бољи, све мање бројиш, док на крају и не престанеш да бројиш.

З. Лукић

[Bokisd]

„Ја се вежбам да стекнем једноставност срца од кога зависи спасење“

 свети Григорије Богослов

[JESSY]

Ништа није боље, него спознати своју немоћ и незнање; и ништа није горе, него не разумети то. 
(Св. Петар Дамаскин)

[JESSY]

"Да ли си депресиван и усамљен? 
Где год живиш, изађи предвече, у време када сунце почиње да залази, пре него падне ноћ. Погледај у залазеће Сунце и месец који се уздиже. Гледај лепоту њихових боја. Сачекај звезде да изађу. Знај да је цела творевина знак присуства Божијег међу нама. Сунце које даје наду у светлост дана је Христос. Месец који даје наду у тами ноћи јесте Мајка Божија. И све звезде су само путеви Ангела и Светих, моћне и бројне војске која се моли за тебе.
Живиш поред језера? Слушај малене таласе који запљускују обалу. Ти слушаш благи додир Бога, Који ограђује душу твоју Његовом милошћу. 
Живиш поред мора? Слушај океанске таласе како се разбијају у обале. Слушаш снагу Божију, чији закони руководе целокупни универзум.
Дух је на водама. Вољом Свемогућног, знај да су се таласи ломили на тим обалама хиљадама година пре тебе. И ако Бог дозволи, дуго након што оставиш овај свет, таласи ће се и даље разбијати о безбројна зрна песка и бити слушана од покољења нерођених.
Пада киша? Свака кап кише у себи садржи дугу. Пада снег? Свака пахуља снега је чудо, које не може бити опонашано. Киша или снег, знај да Бог очишћује Свој свет.
Живиш у великом граду? Изађи на авеније у којима су поређани дрвореди, раскрснице, паркове и вртове. Слушај шуштећи шапат лишћа у поветарцу. Поветарац је дах Божији, животворни Дух Свети. Лишће говори о мудрости творца. Погледај на влати траве, скоро безбројне у броју, али никад као број милости Божијих.
Гледај у лице цвећа, свако је порасло из семена чудом, свако различито, као лица човечанства која гледају у Бога. Колико год мудар човек може порасти, колико год његових радионица и лабораторија, никада неће бити у стању да створи један лист или једну влат траве или један цвет.
Шуме и поља, планине и потоци, брда и језера, океани и мора, цела Творевина је само огледало силе и лепоте Божије.
У свежини пролећног зеленила, у тишини летње врелине, у изненадности јесење олује, у хладноћи зимског леда, знај, да је Бог овде, са тобом.
Усамљен си? Зашто? Никада ниси сам, јер где год пођеш, војска Творца иде с тобом.
Депресиван си? Зашто? Какав год те бол, нанесен људима, сада мучи, твоја душа ће ускоро кренути иза времена у топлину Божанске Љубави.
Одагнај тугу! Бог је са тобом, у свој лепоти коју је за тебе створио."
Отац Андреј Филипс

[JESSY]

[JESSY]

Вечно спасење јесте духовна тачка у којој се сусрећу и пресецају два међусобно усмерена вектора – Божија милост према човеку и човеково усрдно стремљење ка Богу. Недовољне су само људске силе, јер нико од људи сам од себе неће узићи на Небо. Међутим, и Божија милост сама по себи неће спасти човека ако он сам не буде стремио томе.

 

Валерије Духањин

[Снежана]

МИТРОПОЛИТ ПОРФИРИЈЕ - ...Јер тиме што си ти набројао пред свештеником нешто, то може да значи нешто, али исто тако може да не буде ништа.

Дакле, ми хришћани често смо у опасности да тим спољашњим ритуалима осетимо одједанпут муку и терет од тих ритуала јер нас то не изражава, не лежи нам, копирамо друге макар то били и светитељи, али узели смо само један модел,заправо тај светитељ је копирао само, тако да кажемо, Христа који у себи садржи све и онда му је, рецимо, тај подвиг постао терет. То је једна димензија и онда он од исповести нема никакве користи. Онда дође на исповест са стотину страница, након годину дана таквог исповедања сам себи постане смешан, а камо ли оном ко га слуша. Сад замисли одеш са педесет страница пред свештеника и ти му читаш, као он је ту има да те слуша, уствари, немаш ти користи, а њему узимаш време. Јер тиме што си ти набројао пред свештеником нешто, то може да значи нешто, али исто тако може да не буде ништа. Јер треба да постоји претходно, ово што сам рекао, спознаја: ,,Господе буди милостив мени грешноме.“ Спознаја да смо се удаљили истински од Бога и да доживимо у својој души ту потребу за Христом, у нама се већ, уствари, збио процес покајања.

[JESSY]

Чинити добро дело не значи само помоћи материјално другоме. То може да буде и осмех. Осмех је знак мира.

Данас немамо довољно времена да се осврнемо једнан на другог. Дакле, осмех је дар. Разумевање је непроцењиви поклон. Испружена рука је симбол љубави.

Људи су гладни љубави.

Архимандрит Виктор Мамотс

[Лапис Лазули]

Деца су украс света!❤❤❤

 

[Bokisha]

Осуда другог – зараза себе

Св. Гаврило Грузијски

Молим те, сине мој, немој никада да осуђујеш, никога. Сети се како је Христос на прашини исписао грехове оних који су хтели да убију жену ухваћену у прељуби. Чувај се да се не заразиш туђим грехом али сажали се на човека који је заражен. Можда се не каје, можда је зао и жели да зарази намерно и друге, али сажали се јер - умире. Немој да осуђујеш јер ће тако и Бог онда теби 

[Bokisha]

БЕСЕДА

о расуђивању по телу и по духу
Ви судите по тијелу (Јов. 8, 15)
Тако рече Господ Свезнајући злим Јеврејима — ви судите по тијелу. Јер они беху ухватили у прељуби једну жену и хтедоше је каменовати због тог телесног греха. Но Господ прозре у душу женину и виде да се она да још спасти и исправити, наведе ја на покајање и отпусти. Јер иако учини прељубу телом, ипак душа њена не беше сва прељубна. Прељубни грех фарисеји су ипак непрестано носили у срцу своме, но они су то вешто крили, и то нису осуђивали, а осуђивали су само и једино дело телесно код оних који се у томе ухвате.
Духовни људи суде по духу, а телесни по телу. И дан-данас Јевреји, кажњени и по целом свету расејани, никако не могу да се науче духовно мислити и судити, него увек још мисле и суде само телесно, само по спољашности, по одредбама закона писаног на хартији или у природи — тек никако по духу. Јер кад би се научили судити људе и дела по духу, они би одмах признали Господа Исуса као Месију и Спаситеља.
Чувајмо се ми хришћани да не судимо само по телу. Чувајмо се, да не будемо брзи осудити онога ко се због невештине омакне у недело, ни похвалити онога ко се вештином држи да се не омакне пред људима, а срцем је већ сав у понору греха. Чувајмо се од заблуде, да људе и природу судимо према чулним утисцима, и старајмо се да све духом просуђујемо духовно. Гле, ми смо деца духа и светлости, јер смо крштени.

Пролог 24.2.

св Николај жички

[Bokisha]

Радујте се свему

Радујте се свему што нас окружује. Све нас поучава и све нас води Богу. Све око нас су капљице Божије љубави. И живо и неживо, и биљке и животиње, и птице и планине, и море и залазак сунца, и звездано небо. То су мале љубави кроз које долазимо до велике Љубави – Христа. Цвећe, на пример, има своју благодат, учи нас својим мирисима, својом величанственошћу. Говори нам о љубави Божијој. Расипа своје мирисе, своју лепоту и на грешнике и на праведнике.

Старац Порфирије Кавсокаливит

http://www.prijateljboziji.com/Pouka-dana/2018-02-24/26.html

[JESSY]

Увреде, неправедно нам нанешене ма од кога било, Бог нам урачунава или у опроштај грехова или у давање награде.

Свети Јован Златоусти

[Bokisha]

Исповест није инквизицијa

Исповест није намет, инквизиторски – тако да кажемо, однос према вернику. Исповест је, јер је Црква то предвидела, наша потреба. Нема никакве потребе свештеник да испитује ко је шта радио, али ми имамо потребу да стојећи пред Господом изнесемо своје проблеме. Понекад то могу бити и духовни узлети! Није исповест само таксативно изношење својих грехова, може бити да неки верник има некаква позитивна духовна искуства, па хоће у Светој Тајни да их провери, да изнесе своме свештенику. 

Дакле, ми имамо потребу за исповешћу зато што смо грешни људи, нико није без греха, како каже Псалмопевац: Ти си једини без греха, правда је твоја правда вечна... Једини је Бог без греха! Значи нема тог човека који нема потребу за исповешћу. Зашто? Зато што је исповест потврда покајања. И зато што је исповест искање благодати Божје, да исцели наше ране које смо нанели себи кроз своје грехе. Дакле, ми треба дубоко да погледамо у своју душу, стојећи пред Христом и да се исповедамо кад год осетимо да постоји неки проблем...

Митрополит Порфирије