Православна порука, мисао дана....

[Bokisha]

Тешко је нашој плоти

Тешко је нашој плоти, хришћани, своје се зле ћуди одрећи. Међутим, то вера хришћанска тражи од нас. Да бисмо се очистили, потребно је следеће: 1) Увек да имамо пред очима својим непорочни живот Христов и у то својим духовним очима да гледамо. Зато је потребно читати или слушати свето Јеванђеље, у којем је живот Христов описан. Ово не искључује житија светитеља Божијих, који су тако, имајући пред собом Његов божански лик, Њему подражавали.

2) Свом снагом и свом силом себе терати на борбу са страстима које се рађају у срцу. Чим се у срцу оне појаве, одмах их одсецати, а оно што је њима супротно у срце примати. На пример, против гордости - смирење, против гнева, злобе, освете, мржње, зависти, нечистоте - трпљење, кротост, љубав, добронамерност, чистоту живота Христовог примати, те тако страсти које се рађају смиривати и кротити. Лако је то говорити, али није лако чинити, о хришћанине! Јер, зло нам је у природи, те против страсти се борити и побеђивати их није ништа друго до борити се против себе сама и себе самог побеђивати. Тешка је то битка и победа, али је победа велика!

3) Будући да је наш труд без помоћи Божије недовољан, Христа треба у помоћ призивати, како би нам Он помогао и уместо наше зле нарави Своју благост Духом Светим усадио у срца наша. Због тога је Он дошао на земљу, да би злобу, тај воњ који се у душе наше уселио, одагнао и миомирисом Својих божанских начела испунио. Нека наш труд, наша вера и молитва буду усрдни. Видећи то, Он ће показати милост и подариће нам благодат Духа Светога која ће нам помагати у свему што се тиче спасења нашег.

Свети Тихон Задонски

http://www.prijateljboziji.com/Pouka-dana/2017-09-03/26.html

[Bokisha]

„Наука над наукама“ јесте спознати себе, своју ништавност, победити у себи страсти, очистити савест. То значи: никада се не нервирати, ни на кога се не љутити, волети све, чак и своје непријатеље; не очаравати се никим и ничим, живети у Богу ради Бога и ближњих, то јест, чврсто стајати сам на путу спасења и ићи њиме, помажући другима и спасавајући ближње.

Књига: СТАРАЦ САВА ПСКОВО-ПЕЧЕРСКИ – ГОСПОДЕ, ТИ СИ ЖИВОТ МОЈ!Изворник: СХИИГУМЕН САВВА, Сретенскии монастырь, 2001 г.

https://svetosavlje.org/gospode-ti-si-zivot-moj/

[Tavita]

" Главни узрок проблема који вас, најчешће, прате скоро читав живот јесте што сте заволели прљаштину коју носите у себи, и што очекујете неко други треба да ту прљавштину очисти из вас. А кад неко то и покуша, добијате нападе хистерије и беса.. Пролем је саможивост, егоизам, и крајњи кукавичлук који живе у вама и хране се вашом прљавштином. 
Више волите да живите у агонији и самосажаљењу, него да одбаците смрад из вашег карактера и живота, и да живите живот због кога сте рођени. Живот који је Бог замислио да живите кад вас је створио. "

Гервасије Агиорит

[Bokisd]

Koja će učena osoba, pitam ja, smatrati logički konzistentnim objašnjenje da je bio "prvi dan" i "drugi" i "treći", u kojem se također spominje "večer" i "jutro" , bez sunca, bez mjeseca, i bez zvijezda, a u slučaju prvog dana čak bez neba (Post 1:5-13) ... Sigurno, mislim da nitko ne sumnja, ove izjave Pisma su dane u vidu vrste kojom upućuju prema određenim misterijima.

Origen (iz Aleksandrije)

[Bokisd]

„Mи морамо изучавати састав космоса и разматрати васелену не на основу принципа земне мудрости, него како слугу свога учи Бог”

Дела св. Василија Великог, I, 31

[Кратос]

Истинска вера налази место у срцу, а не у разуму. За антихристом ће поћи онај чија вера буде у разуму, а чија вера буде у срцу, препознаће га.
Св. Гаврило Грузијски

[Кратос]

[Bokisd]

" Bilo što da pripovijedaš, čini to tako da onaj komu govoriš slušajući – vjeruje, vjerujući – nada se i nadajući se – ljubi. "

" Kada u Crkvi ne bi bilo oproštenja grijeha, ne bi postojala ni nada u vječni život i vječno oslobođenje. Zahvalimo Bogu što je Crkvi dao takav dar. "

 

Sv. Avgustin

[Bokisd]

Тромо се време вуче
И ничег новог нема,
Данас све као јуче,

Сутра се исто спрема…
И место да смо у рату,
Где бојне трубе јече,
Ево нас у казамату,
На нама ланци звече.

Ал’ право је реко
пре Жерајић, соко сиви
Ко хоће да живи, нек мре,
Ко хоће да мре, нек живи.
 

*Ово је написано на зиду затворске ћелије Гаврила Принципа у Трезену, Чешка, 1918. године,
неколико дана пред његову смрт.

[Iulianus]

пре 2 часа, Bokisd рече

Тромо се време вуче
И ничег новог нема,
Данас све као јуче,

Сутра се исто спрема…
И место да смо у рату,
Где бојне трубе јече,
Ево нас у казамату,
На нама ланци звече.

Ал’ право је реко
пре Жерајић, соко сиви
Ко хоће да живи, нек мре,
Ко хоће да мре, нек живи.
 

*Ово је написано на зиду затворске ћелије Гаврила Принципа у Трезену, Чешка, 1918. године,
неколико дана пред његову смрт.

Je l` on to aludira na Knjigu Propovjednikovu? 

[Bokisd]

пре 8 минута, Iulianus рече

Je l` on to aludira na Knjigu Propovjednikovu? 

Odlicno pitanje .

Ne znam koliko je bio upoznat sa hriscanstvom, pogotovo sa tom knjigom verskih i raznih drugih filosofskih mudrosti, ali, zaista je Gavrilo pogodio neku sustinu price iz Propovednika.

Ali, ono sto je mene najvise dojmilo , jeste, ovo sto kaze na kraju. Vrlo je slicno onome iz Pisma :

"Јер ко хоће своју душу да сачува, изгубиће је; а ако ко изгуби душу своју мене ради, наћи ће је. "

Kako kaze :

"Ко хоће да живи, нек мре,
Ко хоће да мре, нек живи. "

[AnaLaz]

 

Заиста је пријатно поменути у молитви душе оних за које знаш да су им очи свагда упрте ка Господу и да се у Њему зближавају са нама. Само Свезнајући Бог зна ко чини веће добро другоме: онај који се моли или онај који је тражио молитву. Молитва нас приближава Богу и наспрам тог средишта бића и светова, не види се оно што видимо у овом променљивоме свету.

Душа која стално тражи Господа и која Му се моли, она припада Господу, без обзира на то што њен нижи, чулни део, понекад и против њене воље, бива узменирен због близине и делања сила које нису сродне души човека. Како нас света Црква премудро учи: у миру се помолимо Господу и за једнога и за све. Душа онога који се моли у смирењу, ако се и разгори, гори тихим и чистим пламеном. Гори, али не сагорева. Кипи, али не искипи. Излива се, али се никада не испразни. Зар душа која се усрдно моли, зар она не ступа у заједницу са оним за кога се моли? Зар у том јединству она не даје снажан подстицај снаге души којој је потребна помоћ?

Свети Филарет Московски

[JESSY]

Молитва је најтеже делање, али ако се научиш молитви, она доноси највеће олакшање, као кад се тушираш, и онда кажеш: јој, како је добро! Лакше ми је! Освежио сам се!

 монах са Свете Горе

[JESSY]

Господ, Који вас милостиво штеди, свакоме од нас пружа могућност да постепено спознаје своје грехе и бори се са њима. Ни одрастао човек ни дете не треба да исповедају оно што сами не увиђају да је грех и не треба то неко други да чини уместо њих.

Нека нам греси наше деце пре послуже да се сетимо грехова своје младости и да их оплакујемо. Када приметимо код њих оно што смо заборавили да смо сами некада чинили, схватимо то као подстицај да обновимо у себи дух покајања, да плачемо пред Богом и молимо се да оно што је повредило и помрачило нас, не науди души наше деце. Можда нас Господ тиме опомиње на наше грехе.

Протојереј Алексије Умински

[Bokisha]

Заволимо Господа макар онолико колико волимо своје пријатеље. Често сам виђао људе који су Бога увредили и нимало се због тога нису секирали; а када су ти људи неком ситницом увредили своје пријатеље – употребили су сва средства, домишљали се на сваки начин, све трпели, за све се извињавали, и лично, и преко рођака, и поклонима – само да би обновили првобитну љубав.

https://svetosavlje.org/lestvica/3/