Bokisha
-
Број садржаја
1161 -
На ЖРУ од
-
Последња посета
Content Type
Forums
Живе речи утехе
Profiles
Everything posted by Bokisha
-
Веома често се бркају појмови духовне и душевне љубави. Духовна љубав види у човеку оно што је вечно, а то су лик и обличје Божије. То и јесте оно што духовна љубав највише цени код човека и до чега јој је највише стало. За њу је највећа радост да онај кога воли припада Богу. Љубав не тражи своје (види 1. Кор. 13, 5), јер је њено добро Сам Бог, а у Богу има све. Она не може никога изгубити јер не тражи да јој буде узвраћено. Рафаил Карелин
-
Зашто си суморан и зашто те прождире бол? Дух бола захтева да утешиш самог себе, како би надвладао помисли очајања које долазе од лукавога. Ако послушаш иједан савет лукавога духа бола, никад нећеш бити у стању да угледаш радост надања. Када је многомилостиви Отац видео повратак блудног сина, похитао је да га пригрли и да га нежно пољуби. Није обраћао пажњу нити на његову прљавштину нити на његово целокупно жалосно стање, како унутрашње, тако и спољашње. Ко може описати његова очинска осећања у тренутку кад је загрлио љубљено чедо које је сматрао мртвим и изгубљеним, а затим угледао како се враћа жив и покајан? Његова дела показала су његова осећања: истог часа га је уздигао на његов претходни положај сина и наследника. Ако неко смртно сагреши десет хиљада пута али се свим силама примора на покајање, неће бити посрамљен све дотле док се нада. За кога је Христос страдао? Зар није страдао за наше душе које је змај ранио? И ти, смирена душо, треба да се надаш у најслађе милосрђе нашег Небеског Оца, који никада никога није одбио нити се од њега одвратио. Он прима свакога, јер се бесконачно пространство Његовог милосрђа никад не може испунити. Он је милосрдан према првима, али не искључује ни последње, будући да све подједнако прихвата услед Своје велике доброте. Што је грешнији покајник, то је већа слава милосрђа Божијег. „Слава милосрђу Твоме, слава домостроју Твоме, Човекољупче!“ (старац Јефрем Аризонски)
-
У овоме животу је неопходно да трпимо грешке и промашаје наших ближњих, особито наших најближих. То нам је тешко да подносимо и ми то, чак, не покушавамо ни да сакријемо, услед чега се свака врлина који саздавамо у нашој души руши као кула од карата. Још се горе дешава када почнемо да се љутимо и да се свађамо. Такво понашање омета спасење наше душе и сведочи о томе да смо слабашни и млаки Хришћани, јер смо то само на речима, али не и на делу. Бог нам заповеда да волимо једни друге (Јн. 13, 34), да волимо непријатеље своје... да благосиљамо оне који нас проклињу... да чинимо добро онима који нас мрзе... да се молимо за оне који нас вређају (ср. Мт. 5, 44). Муж је дужан да носи бреме своје жене, жена је дужна да носи бреме свога мужа, деца су дужна да носе бреме својих родитеља, родитељи су дужни да носе бреме своје деце, свекрва је дужна да носи бреме своје снаје, снаја је дужна да носи бреме своје свекрве... Само тако можемо да помогнемо нашим ближњима, нарочито члановима наше породице. протојереј Стефан Анатностопулос
-
Будући да је Бог сав љубав и да је све што је створио, и горе и доле, проистекло од Његове велике љубави, Он од човека није тражио ништа осим љубави. Предавши Мојсеју писани Закон, за прву и највећу од свих заповести прогласио је следећу: Љуби Господа Бога свога свом душом својом, свом мишљу својом и свом снагом својом. Другим речима, нека сва душевна стремљења упијају Бога. Нека знање, осећање, мисао (διάνοια), созерцање, озарење, свако кретање ума и све у свему појми (εννοουν) Бога. Нека човек, који је глина, преда “своје од својих.“ Када једном заволиш Бога, тада ћеш и ближњег љубити као самога себе. Чујеш ли, чедо моје, шта говори Господ .Када ти, драго моје дете, чезнеш да будеш од користи свом брату, и одлазиш, и говориш му оно што знаш, када жудиш да му помогнеш, онда је то љубав према ближњем: Љубити брата као самога себе. Оно, о чему пишеш да осећаш у срцу и што ти доноси радост и ликовање, јесте љубав Божија, која почиње да дејствује у твојој души. Уколико чезнеш и хиташ да помогнеш другима, утолико и Бог отвара бујицу љубави и излива је на тебе. Према томе, драго моје чедо, немој тражити ништа осим љубави. ,,Удостој ме, господе да Те љубим онолико, колико Ти љубиш мпене! " Старац Јосиф Исихаста “
-
данас сам примио решење на порез за имовину за 2018.годину.Ради се о деловима парцеле, грађевинском земљишту, при чему се раније никад није плаћао порез. Наслеђено је оставином пре 15 и више година,и никад није било решења за порез. површине делова на парцелама су око 70 квм, 160 квм и 460 квм.... да ли је ово решење за порез са оволиким закашњењем валидно?
-
Упитаће даље неко: како се то каже, да је васкрсли Господ победио грех, међутим људи још увек греше? Заиста је Господ победио грех. Он га је победио Својим безгрешним зачећем и рођењем; па га је победио Својим чистим и безгрешним животом на земљи; па га је победио Својим праведничким страдањем на Крсту; и најзад крунисао је све те победе Својим преславним васкрсењем. Он је постао лек, поуздани и непогрешни лек против греха. Ко је заражен грехом, само се Христом може излечити. Ко не жели да греши, само помоћу Христа може ту своју жељу остварити. Кад су људи пронашли лек против богиња, они су говорили: ми смо победили ту болест! Исто су тако говорили и онда кад су пронашли лек против гушобоље, зубобоље, костобоље и других неких болести. Ми смо те болести савладали! Ми смо те болести победили! Пронаћи лек против неке болести, дакле, значи победити ту болест. Христос је несравњено највећи Лекар у историји људској, јер је донео људима лек против болести над свима болестима, то јест против греха, из кога се рађају све остале болести и све остале муке људске, и душевне и телесне. Тај лек – то је сам Он, васкрсли и Живи Господ. Он је једини и једино поуздани лек од греха. Ако људи и дан данас греше и од греха пропадају, то не значи, да Христос није победио грех, него то само значи, да дотични људи не узимају једини лек против своје смртоносне болести; значи, или да још не познају довољно Христа као лек, или, ако Га познају, да Га ипак не употребљују из буди каквих разлога. Но историја сведочи са хиљаде хиљада гласова, да они, који привише тај лек на душу своју и узеше га у тело своје, исцелише се и оздравише. Познајући слабост нашег јестества Господ Христос наредио је вернима, да Га узимају као храну и пиће под видљивим обликом хлеба и вина. То је учинио Човекољубац из безмерне љубави према људима, само да би им олакшао приступ живоносном леку од греха и од трулежи греховне. Који једе моје тело и пије моју крв стоји у мени и ја у њему – и он ће живети мене ради. Св Николај Жички
-
-
Јев. 321 (9:11-14) Браћо, кад је дошао Христос, Првосвештеник будућих добара, кроз већу и савршенију скинију, нерукотворену, то јест не од ове творевине, 12. Не са крвљу јарчијом ни јунчијом, него са својом крвљу уђе једном за свагда у Светињу извршивши вјечно искупљење. 13. Јер ако крв јараца и јунаца и пепео од јунице, којом кад се кропе нечисти освећује их да буду тјелесно чисти, 14. Колико ли ће више крв Христа, који Духом вјечним принесе себе непорочна Богу, очистити савјест вашу од мртвих дјела, да би служили Богу живоме и истинитоме. Востаните заблудели
-
Хришћанине мој, у тренутку када идеш да се причестиш треба да верујеш целим срцем својим, целим умом својим и целом душом да је онај којим се причешћујеш Исус Христос, Цар славе, јединородни Син Божији, који је приклонио небеса, сишао и дошао на земљу и постао човек „од Духа Светога и Марије Дјеве“ ради нашег спасења. То је Онај који се разапео, васкрсао, вазнео, послао Пресветог Духа, основао Цркву и свете тајне од којих је једна и тајна свете Евхаристије, на којој се причешћујеш тог тренутка. Када прилазиш светом Причешћу са таквом всром, само тада си исправан пред Богом и имаш наду на спасење. Међутим, химна (Ниње сили) нам не тражи да будемо исправни само пред Богом, него да будемо прави и пред људима. Стога нам тражи да прилазимо, не само са вером, већ и са љубављу. Греба да прилазимо са тако силном и непобедивом чежњом за нашим сједињењем са Њим како би се пред пламеном те љубави истопиле све ледене санте злобе и страсти, мржње, непријатељства и неправде, као што се топи восак на свећи од топлоте њеног пламена. Пред таквом чежњом за светим Причешћем опростимо онима који су нас огорчили, који су нам нашкодили и нанели неправду и све их заволимо целим срцем. Ако један затвореник или онај који је везан ланцима чезне за часом када ће се ланци раскинути и када ће се врата тамнице отворити како би удахнуо кисеоник слободе, колико тек треба да чезне хришћанин за Телом и Крвљу Христа нашега, који нас ослобађа од најгорих ланаца, од ланаца греха, пропасти и смрти и чини нас учесницима вечног живота Важна су, велика и животна значења која нам је открила херувимска песма Литургије Пређеосвећених Дарова. Сажмимо све ово, драги моји хришћани! Када пратимо Литургију Пређеосвећених Дарова и када анђели небески са нама невидљиво прослављају Бога, потребни су пажња и молитва! Пред нама пролази Цар славе Исус Христос, који је Себе принео као тајанствену жртву, савршену и свршену. Приђимо, дакле, са вером и љубављу како бисмо постали причасници вечног живота. Амин! Св Јефрем Аризонски
-
У луци се може наћи спасење, али и пропаст. То добро знају они који плове по духовном мору. Жалостан је то призор, када у самој луци претрпи бродолом онај који се са пучине већ био спасао. св Јован Лествичник
-
По неисказано премудром човекољубљу свом Бог је изабрао оваплоћење Јединородног Сина свог као средство за спасење рода људског. Он је то учинио не што спасење света није могао извршити на други начин, већ што је спасење оваплоћењем најкорисније за људе и најцелисходније. О томе свети Атанасије Велики овако богословствује: И не долазећи у свет Бог је могао само рећи реч и тако разрешити клетву. Али треба имати у виду оно што је корисно за људе, а не предавати се размишљању о томе шта је све могуће Богу. Господ промишља о ономе што је корисно за људе, па то и чини. Он је дошао да устроји наше спасење (την ημών έργάσηται σωτηρίαν). Нема сумње, Он је, по свемоћи својој, могао с неба изрећи реч, опростити грехе људима и ослободити их клетве. Али то би могло бити штетно по људе, јер би они, охрабрени опраштањем, убрзо поново пали у грех; тада би им опет требало опростити, и не би било краја таквим опраштањима, а они би се све више и више навикавали на грех и постајали све гори и гори. Грешећи непрестано, њима би непрестано било потребно опраштање, и никада се не би ослободили грехова и њихових пагубних последица. Догматика -Тајна Боговаплоћења св Јустин Ћелијски
-
из 36. поуке, св Исака Сирина ,на крају: „Зна Господ да они који живе у телесном спокоју не могу остати у Његовој љубави. Због тога им је забранио спокој и његове сласти“.
-
„Искушење је корисно сваком човеку. Ако је апостолу Павлу искушење било корисно, онда нека се свака уста затворе, и нека се читав свет покори Богу. Подвижници се искушавају да би се удостојили још већих награда. Слаби се искушавају да би се сачували од зла. Успавани се искушавају да би се припремили за буђење, а они који су далеко – да би се приближили Богу. Они, пак, који су Божији, искушавају се да би стекли још већу слободу и радост пред Богом“. Св Исак Сирин 37 поука
-
Онај ко не зна истину, не може истински ни веровати, будући да знање по природи претходи вери. Оно што је речено у Писму, речено је не само да бисмо ми знали, него да бисмо и творили.(Ава Исихије)
-
Само присуство Господа већ мучи нераскајане. Тама бива убијена свјетлошћу... Лопов не воли Сунце. У томе је сва дубина психологије сваког невјерја, сваке антирелигиозности. Највиша, Божанска свјетлост – везује, полаже границе својевољи, пржи нечистоту, огњем који је не уништава али вјечно траје... И, ако је срце пуно нечистоте, гордости и безакоња, ако је воља устремљена ка тами – душа се боји да се дотакне Јеванђеоске Истине, она се крије од Христа. А ако јој се изненада и деси да се сретне са Христом, она, мучена Свјетлошћу која реже њене болесне очи, запаљена у својој грешности, урла: „Шта је Теби до мене, Исусе?“... „Не мучи ме!“... „Ја нисам монах!“... „Ја живим у свијету и морам се потчињавати његовим захтјевима“... „Ја носим плот и морам се потчињавати њеним законима“... „Иди од мене са Твојим заповиједима пуним истине и правде, савршене чистоте, истинске љубави. Иди од мене, Исусе... не мучи ме Свјетлошћу Својом!“ Зар тако не урла свијет? Да, тако ми, људи, урламо. Или тај крик изражавамо у безгласном осјећању. (архиепископ Јован Шаховској)
-
У Царство небеско воде многи путеви и само један пут. Пут је један стога што је једна врлина, премда се остварује и до дела доводи кроз разна добра дела. Прихватимо њу једину и свемоћну, те један нека ходи путем богоподражавајућег послушања, други путем Христоносног смирења, који је најравнији и најкраћи, а обојица нека воле одсецање своје воље као непорочну жртву. Ја ћу са пророком запитати: Који је човек који жели живота, који љуби да види дане добре (Пс. 33, 12), и одговорити: онај ко истински одсеца своју вољу. Он ће живети и неће видети смрти (Пс. 88, 49) пада, већ ће душу своју избавити из руке адове. Он је син светлости и његова душа је очишћена од сваке страсности. Јер, он са кореном истрже сваку страст. Откуда су код нас огорчења, непријатности, сукоби, спорови, зависти? Од настојања да чинимо по своме и да заступамо своја решења и прохтеве. Да, заиста је тако. Једини, дакле, начин да се избавимо од замки ђавољих јесте да одсецамо своју вољу. св Теодор Студит
-
Ако си се одрекао телесних наслада, људске славе, расејаног живота, онда се нећеш предавати гневу и тузи, неће те обузети ни гордост, ни завист; несметано ћеш ходити путем заповести Божијих ка спасењу, ка великом богопознању, доступном једино онима чистог срца. св Игњатије Брјанчанинов,Аскетски огледи
-
ДУХОВНИ РАЗУМ | Молим Бога да вам дарује истински разум, те да све сусрете окрећете на корист и ни због чега да не губите свој мир, нити да се претерано жалостите. Није чудо што једни негодују због овога, а други због онога. Сви смо ми у неким невољама. . Потребно је само да себе и свога ближњег на све могуће начине подржавамо и миримо, а главни начин да то постигнемо јесте да се смирено обраћамо Господу и поверимо своју немоћ и немоћ наших ближњих Његовој свесилној помоћи и Његовом спасењу. Оно што је нама немогуће да исправимо, то је без сваке сумње могуће Богу, захваљујући Коме и живимо и крећемо се. За све се моли и све стрпљиво подноси (преп. Мојсеј, 267) Поуке оптинских стараца .
-
МОНАШЕЊЕ У МАНАСТИРУ ПОДМАИНЕ Данас је замонашено 4 брата и 7 сестара Митрополит Јоаникије у манастиру Подмаине: Хришћанину је могуће да већ овдје доживи Царство небеско | Православна Митрополија црногорско-приморска (Званични сајт) MITROPOLIJA.COM Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије служио је јутрос Свету службу Божију у манастиру Подмаине. Саслуживало му је свештенство и свештеномонаштво из...
-
Ова стаза је тешка, али Плодоносна Да ли разумеш да нам је Бог подарио силу која себе превазилази; утеху која се рађа из патњи; созерцање које произилази из страдања; радост која долази кроз Крст; Крст који сатире смрт („Крстом Твојим смрт је побеђена“); Да ли разумеш шта значи „они који чекају Господа поново ће задобити њихову крепост. Подићи ће се на крилима као орлови (Ис. 40,31); и да ће другачија снага процветати из њих?У њима ће искушења бити преображена у благослове. И физичке болести и тешкоће постаће њихова прилика да досегну снажније духовно устројство. А обожење, према светом Максиму Исповеднику нема почетак, већ је „непојамна пројава . Ово су незамисливе и недосежне стварности које се не подучавају, већ силазе на човека, изненада, неочекивано. И оне се дају човеку који пребива у трпљењу, усуђујем се да кажем, ономе који друге не повређује. Ово је главна врлина и једна од највећих: не повредити друтога. Уместо да кажемо „Мислим, дакле постојим , верујем да можемо рећи „Праштам, дакле постојим! Ако, онда, неко трпељиво подноси тешкоће које је Бог дозволио да га се дотакну – а тешкоће су благослов – ако свима опрости и нема ништа ни против кога, у једном трену, неочекивано, и без спољашњег узрока, како каже ава Исаак, „благослов Божији ће стићи. Тада се човек просветљује, и постаје светлост по благодати“. отац Василије Гондикакис
-
Komunjare, komunjare vi volite samo pare, svi ste vi komunisti pravljeni na kalup isti,🙂
-
Високоумље се види у томе, што ти мислиш да волиш Бога, а уствари само мислиш да Га волиш. Ко Бога воли, он има и љубав ка ближњима... Ко воли Бога, макар му и хиљаду увреда дневно чинили, не раздражује се и не љути се, не губи душевни мир, не може му се десити да се унутра сав разбесни, да се од смућења не може ни молити, као што то бива са тобом. Љубав је, наравно, изнад свега. Ако налазиш да у теби нема љубави, а желео би да је имаш, онда чини дела љубави, иако ће она у почетку бити без љубави. Господ ће видети твоју жељу и труд и улиће у твоје срце љубав Преподобни Амвросије оптински
Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука. Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано. Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.
© ☦ 2021 Сва права задржана.