Брада

Машиш бураз смисао приче. Са истим циљем је рађено и једно и друго. Одвајање Срба од Срба по било ком основу, стварање нових нација, парчање територије и подизање тензија и сукоба. Зависно од карактера становништва и могућности уплитања суседног фактора и историјских прилика на терену, мало се приступ разликује. Српска Православна црква је постојала и постојаће свуда где има Срба и она не може да се дели и цепа исто како неко цепа и дели државу. Шта она треба да ради по теби? Да гледа како јој цепају народни корпус, преводе вернике и на крају отимају храмове, прекречавају и присвајају? Пробају да створе нову нацију, доделе јој територију, део културног наслеђа, налупетају историју и онда хоће и посебну, адекватну цркву да им направе, јер је СПЦ ослонац Српског идентитета, културе, језика и постојања. Због тога данас, нажалост нема Срба других вероисповести, јер ни ислам ни римокатолицизам нису хтели да Срби ту опстану као Срби, да задрже идентитет, него управо да се обезличе, одроде, окрену против своје некадашње браће и да нестану као такви, што је и био циљ.

Ево стоји уклесано, кад у једном моменту ''обрнуше кола низа страну''. Иста ситуација после '45, када су мом ђеду хтели да упишу да је Црногорац по националности, а отац и мајка му се писали као Србин и Српкиња из околине Никшића. Срећом није дао, јер су га на време научили ко је и ко су му стари.

Ми Срби и Руси, такви какви смо, ипак нисмо склони расизму нити нам је тај појам близак. Имао сам прилике у Русији да сретнем припаднике разних народа и са многима да сарађујем, говора није било о нечијој боји коже или вери, језику и да је неко због тога био унижен. Једино ми је било интересантно кад ти се Кинез или Африканац обрати на руском акценат такав да не можеш да се не насмејеш. Зато нам слово увек држе они који су уништавали Индијанце, затварали их по резерватима, уништавали Индусе, црнаце у Африци, одводили људе у робље, затварали по зоо вртовима по западној Европи као животиње, имали отворен лов на Абориџине и овцама и псима давали већа права и слободе.

Бугари су нам споменике и сваки помен нашег имена затирали када год су могли, од њих су и видели како се краде и преправља. Шиптаре не вреди ни спомињати. Грци су такође кумовали уништавању и хеленизацији свега што није било Грчко, највише у првој половини 20 века. Нема нама ту никакве подршке, нити ми требамо коме да је дамо. Ми само не смемо да се одричемо свога, својих предака, наслеђа, историје, ни добрих ни лоших ствари. То смо ми. Нико не може присвојити твоје ако се ти предходно тога не одрекнеш. Ми требамо да прихватимо сами себе, да не идеализујемо ствари, него да учимо из грешака како их не би опет поновили и како би их, кад за то дође време, могли колико-толико исправити.

Ми Срби ћемо имати прилике да још дуго гледамо последице и горке плодове црвених и ''братства-јединства'', па ће нам сва она летовања са парадајзом и краставцима, синдикалне прославе, куповина фиће од једне плате и бајке о ''лепим временима'' ваљда једном изаћи на нос. Схватићемо једном да је то био само продужетак нешто раније изрежираног плана парчања нашег народа, губљења идентитета, територије, отимања наше културе, историје и свега онога што су нам преци оставили. Праве се новокомпоноване нације којима се додељује наше наслеђе, које они мењају, преправљају и проглашавају за своје како би добили неко историјско утемељење. Македонци су само један од пројеката насталог на парчању српског корпуса, који због великих апетита Шиптара и Бугара (од којих су учили занат), није баш у потпуности самостално заживео. Због велике хистерије да не буду Срби, постали су нико и ништа и на добром су путу да нестану са карте.

класика и једноставност

Где је граница савета лекара? Поготову оног који није уопште верник и не схвата потребу верника. Да ли треба послушати лекара кад нам саветује да не идемо на литургију, јер је по њему ризик, да се не причешћујемо, јер се по њему можемо заразити, да не славимо славу са више од 5 људи? Вероватно нису чули да се Богојављенска вода користи и пар година након што се узме, иначе би се и поводом тога огласили...

Има доста снимака по интернету. Занимљиво је видети у бојама, мада ми некако и црно-бели снимци имају посебну драж . Овај је са краја 19ог века.

@Срђан Шијакињић Оних чији су се резултати и мишљења мењали по сто пута до дана данашњег и још се нису одлучили? Годину-две брате и мислиш да је ту крај? Лепо ти говоре да прихватиш ово као нову реалност. Стално ти говоре о новим таласима и пиковима који следе. Ако је разумно да наставимо са отуђивањем једни од других, а да за то време пролупамо у параноји и размишљању о потенцијалном позитивном тесту, онда ок. Искрено ти кажем брате, сваки дан показуј љубав према ближњима и учествуј у сваком њиховом дану, јер не знаш када ће ко отићи са овог света и да ли ће то бити изненада. Нажалост, више пута сам дочекао, тако да та прича 5, 10, 20 година не вреди. Целокупну ситуацију осликава овај несрећни снимак и показује у какву се крајност отишло Ово је, између осталих, намењено и деци, па се лепо запитајмо какву то пометњу прави у њиховим главама. Ако волиш мајку, удаљи се од ње! Деки не прилази! Муж уколико воли жену да је не додирује! Како овакве ненормалне поруке делују, нарочито на децу?! Значи све је ок у породици, нико нема знаке болести, али се не зна ко уствари носи вирус и ко је скривени преносилац и зато дистанца! Неће се пренети и заразити што су сви у истом дому, просторијама, кревету, користе исто посуђе, исто купатило, али хаос настаје уколико неко неког пољуби, загрли и покаже присност, љубав!

Коса нам је на глави избројана, а камо ли дани живота овде на земљи. Наше је да се трудимо, али није све до нас. ''Не искушавај Господа, Бога свога.”, речи су нашег Господа и ту је речено да не срљамо свесно у ризик ината ради и кушања. Ту не треба сврставати оне који су свесно страдали и улазили у ризик из љубави према другом, после чега их је Господ оставио још у овом животу или узео себи. Овде се уопште не ради о инаћењу и не вођењу рачуна. Овде је ствар о прављењу атмосфере константног страха и панике да смо сви потенцијално заражени, асимптоматски преносиоци и зато је најбоље да се сви склањамо и бежимо једни од других. Да се не грлимо, не љубимо, да се дистанцирамо и да подозриво гледамо у онога који је без маске, јер нам је претња по здравље. То нам упорно сервирају. Да перемо руке пре јела, након пипања квака, пара, вожње у превозу, да не пипамо лице и очи прљавим рукама. Да се не уносимо у лице човеку док разговарамо, да не идемо код другара и у госте људима и код старих слабог здравља, када смо болесни и не осећамо се добро. Те ствари се уче у кући од малих ногу, па онда у школи код учитеља, било да има или нема епидемије. Тако водимо рачуна о другоме и себи и радимо што је до нас.

Вјечнаја памјат и Царство Небеско!

Има ли негде теме за конзолаше ?

Колико се сећам, у почетку је требала минимум хируршка маска (једнократна). Сада долазе у обзир све, памучне, крпе, шивене од овога и онога, једнократне које се носе месецима. Само стави маску преко уста јер је тако прописано, није битно какву. Гледам, људи је носе док возе бицикло (и летос по највећој јари) да им се заманта па да се поломе. Носе је док сами возе аута. Једна је девојка носила у теретани на траци за трчање, пала у несвест, умало се не изломи. Давно је ово престала бити епидемија вируса и болести, а постала епидемија страха, панике, унезверености, параноје. Здравље није само телесно и као такво једино битно, бар би ми Православни то морали знати. Не знам ко ће ме убедити да том и таквом маском могу заштитити другога и себе. Ипак, је ставим кад уђем у продавницу или пошту зато што ће нека тетка или бака бити мирнија када сам поред ње у реду, јер она мисли да помаже.