Претражи Живе Речи Утехе

Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије је служио данас, 16. марта 2025. године, свету Литургију у храму Светог Саве на Врачару и том приликом поучио: - Волео бих да и то кажем, ослањајући се на данашње Јеванђеље, да се наша деца врате у учионице, у основне и средње школе и на факултете, и да управо блокирајући све оно што је грех, блокирајући зле помисли, зле речи и зле поступке једних у односу на друге, сви међусобно разговарају, и учећи се и учећи једни друге да изналазе најбољи пут на којем има места за све. И наравно да кажем и то, јер неретко се доводило у питање шта ми мислимо о студентским захтевима. Мислим да нема човека који није за то да буду испуњени студентски захтеви, али ја нисам тај, а и вероватно је мало од нас сабраних овде који може да каже да ли јесу или нису. То треба да кажу компентентни, позвани и плаћени за то. Зато и ту треба да се блокира безизлаз, да се блокира беспуће, да се блокира у нама искључивост, да се блокира егоизам, да се блокира самољубље, да се блокира све оно у нама што не подразумева постојање другога. СПЦ

Децо Светога Саве, Поштовани житељи престоног Београда, Позивамо вас да данас у 17,30 часова у храму Светог Саве на Врачару, где ће акатист Пресветој Богородици служити Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије, узнесемо усрдне молитве за престанак подела у српском народу, за братско разумевање, за мир у нама, за мир међу нама. Акатист Пресветој Богородици биће служен у свим храмовима Архиепископије београдско-карловачке после вечерње службе са почетком у 17,30 часова. Пресвета Богородице, спаси нас! СПЦ

Обавештавамо верни народ да је ради мира у нама и међу нама Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије благословио да сваког петка у току Великог поста, времена покајања и праштања, у свим храмовима Архиепископије после вечерње службе буде служен акатист Пресветој Богородици са почетком у 17 часова и 30 минута. Пресвета Богородице, спаси нас! Извор: Информативна служба СПЦ

Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије је служио 15. фебруара 2025. године, на празник Сретења Господњег, свету Литургију у храму Светог Саве на Врачару. - У данашњем празнику нам се пре свега, још једанпут, открива и потврђује чињеница да нисмо ми, људи, створени да будемо појединачни, да будемо самци, да будемо усамљени. Онда када бирамо тај пут, ми уистину не чинимо ништа друго него већ овде и сада окушамо самоћу као чињеницу пакла, као чињеницу потпуног и крајњег мрака и отуђења од онога што јесмо, а то у исто време значи отуђења од сваког човека, од сваке твари, а изнад свега отуђења од Бога. Ми смо створени да смисао, пуноћу, лепоту, радост и оно што јесмо реализујемо кроз заједницу, кроз сусрет који није тек успутна станица у нашем животу, него кроз сусрет као трајног стања и динамике нашег постојања- поручио је Патријарх. На светој Литургији, током које је Патријарх Порфирије рукоположио ђакона Александра Милојкова у чин свештеника, саслуживали су преосвећена господа Епископи ремезијански Стефан и липљански Доситеј; протојереји-ставрофори Димитрије Касапис, Велибор Џомић, Теодор ван дер Воорт из Холандије и Маринко Радмило из Нинберга; протојереји Ненад Јовановић, Драган Шовљански, Иван Штрбачки, Арсеније Арсенијевић и Дејан Јаковљевић; јереји Мирослав Васић, Александар Ђаковац, Стефан Јовановић, Србољуб Убипариповић, Владимир Пекић, Стеван Јовановић, Дарко Николић, Бошко Савић, Дарко Радовановић, Зоран Ђуровић; протођакони Драган Радић, Радомир Врућинић и Стеван Рапајић; као и ђакони Никола Масникоса и Василије Перић. Извор: Информативна служба СПЦ

Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије је синоћ, заједно са родитељима Ратком и Снежаном Поњавић, у Клиничком центру Србије посетио повређену студенткињу прве године Правног факултета Соњу Поњавић. Патријарх је Соњи поклонио икону Пресвете Богородице са Христом и изразио најдубље молитвене жеље за брзо оздрављење и потпуни опоравак у родитељском дому у Краљеву, што је хвала Богу сасвим изгледно. Извор: Информативна служба СПЦ

Дубоко сам потресен данашњим догађајeм у Београду, када је аутом ударена и тешко повређена студенткиња Правног факултета. Очекујем да виновници овог чина одговарају пред законом. Молим се Господу Исцелитељу за Соњин брзи опоравак од повреда. Oпет и опет упозоравам да агресија и насиље никоме неће донети добро, а све позивам на мир и међусобно уважавање. Патријарх српски Порфирије Извор: Информативна служба СПЦ

Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије је данас благословио Божићну трпезу и ручао заједно са бескућницима и корисницима услуга Црквене народне кухиње у просторијама Верског добротворног старатељства у Београду. У разговору са социјално најрањивијим суграђанима Патријарх је указао на чињеницу да смо сви слаби и немоћни, без обзира на то да ли неко у овом пролазном свету и у кратком и пролазном људском животу има неку позицију или славу, јер је сва слава овога света суштински краткотрајна. Патријарх српски г. Порфирије је овом приликом упутио речи благодарности Преосвећеном Епископу топличком г. Петру и његовим сарадницима из ВДС-а, а посебно гђи Кетрин Фенслоу, оснивачу и председнику Хуманитарне органозације Наши Срби из Чикага, на огромној љубави коју показују, пре свега, према Богу и Мајци Цркви, а ту љубав потврђују и кроз бригу о својој браћи и сестрама у Београду и читавој Србији: – Колико до нас стоји и колико можемо ми ћемо се трудити увек да испунимо оно што Бог од нас тражи, а то је да оно што нам је дато видимо не као моје појединачно, него као свих нас. И ви се трудите колико до вас стоји да се најпре молите Богу, да се трудите да умножавате своју веру и сигуран сам, ако макар направите један мали корак, да ће вам се отворити неке перспективе за које нисте ни слутили да ће бити могуће због ситуације у којој сте се нашли. Никада нико од нас није изгубљен и никада нико не треба да пристане на коначни и пораз заувек, а показатељ да не пристане на то јесте нада и поверење у Бога. Знајте да ако је Бог у нашем животу на првом месту да ће онда све остало доћи на своје место. Верско добротворно старатељство

Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије поделио је данас преко стотину поклон-пакетића деци без родитељског старања из Дома у Звечанској, као и ученицима школа при београдским болницама и малишанима из вишедетних породица. Пакетиће је делио и Његово Преосвештенство епископ топлички г. Петар, известила је Ивана Обрадовић, сарадник Радија "Слово љубве". Организацију радосног скупа у храму Светог Саве на Врачару потписали су, седму годину заредом, Верско добротворно старатељство АЕМ, као и Хуманитарна организација "Наши Срби" из Чикага. Беседа Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија Разговор са децом Патријарх Порфирије је у беседи нагласио: "Онај ко има љубави, никада не пристаје на то да не може да победи тешкоће. Тј. онај ко има љубави сваку тешкоћу и сваку невољу побеђује. Зато што је љубав мост према Богу, али и мост до другог- до човека. Зато, дарујући себе нама Бог, једанпут за свагда нам је показао да баш зато што је Он Љубав, и ми треба да будемо Љубав и да знамо искључиво да када дајемо себе, ми постајемо богатији, ми растемо, независно од препрека." Извор: Радио "Cлово љубве"

Поводом празника Хануке, који у јеврејској традицији обележава сећање на победу у великом устанку против окупатора и ново освећење Храма, Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије упутио је најискреније честитке Главном рабину Јеврејске заједнице Србије г. Исаку Асиелу и члановима Јеврејске заједнице: – Нека вам ова светковина донесе мир, радост и благослов у сваком аспекту живота. Као што светло ханукија осветљава у тами, нека и ваша срца буду испуњена љубављу, топлином и надом. Молимо се Господу да вам празник донесе унутрашњу светлост и радост која се дели са ближњима, мир у нама и међу нама, као и истинско заједништво са породицом, пријатељима и свим људима света. Извор: Информативна служба СПЦ

Поводом двадесете годишњице од прибројавања манастира Високи Дечани Листи светске баштине, Министарство културе Републике Србије, у сарадњи са Епархијом рашко-призренском, у седишту Унеска у Паризу организовало је изложбу о изузетним универзалним вредностима српских светиња на Косову и Метохији, чије је очување уједно и мисија Унеска. Присутнима се данас, на почетку свечаног отварања у дворани Сегур обратио г. Лазаре Елондо Асомоа, директор Унесковог центра за светско наслеђе, а затим и г. Арно Гујон, директор Канцеларије за јавну и културну дипломатију Владе Републике Србије. О бројним активностима којима Министарство културе Републике Србије указује на значај српских светиња и споменика културе на Косову и Метохији, уписаних на Листу светске баштине и Листу светске баштине у опасности, као и борби за њихово очување за будуће генерације говорио је г. др Никола Селаковић, министар културе Републике Србије. Изложбу је надахнутим словом отворио Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије: – Високопреосвећена и преосвећена браћо архијереји, уважени министре Селаковићу, поштовани директоре Елондо Асомоа, поштовани господине Гујон, ваше екселенције, часни оци, даме и господо, драга браћо и сестре. Не ужиже се светиљка и меће под суд него на свећњак, те светли свима који су у кући. (Мт 5,15) Где је примереније сетити се ових Спаситељевих речи него овде у Паризу, Граду светлости, a поводом 20. годишњице уношења једног, засигурно ванредно вредног културног и верског светионикa, манастира Високи Дечани, у Унескову Листу светске баштине. Светлост којом сија овај град, као драгуљ историје и културе читавог европског континента, по свему судећи иста је она тиха светлост којом горе дечанска кандила и којом сијају Високи Дечани како православним Србима тако и целом цивилизованом свету. Та светлост јесте одраз Онога који је Светлост истинита што обасјава сваког човека и читав свет, Господа нашег Исуса Христа, и израз вере наших предака у Њега, односно у оно што је истински добро, узвишено и лепо. Због тога бројне цркве и манастири у Србији и Француској, али и у читавом свету, нису само духовни светионици, већ представљају ремек дела архитектуре и уметности читавог човечанства. Високи Дечани, због тешких и сложених историјских околности кроз које је српски народ кроз векове пролазио, а кроз које, нажалост, и данас пролази, своју примарну светлоносну мисију су константно, ћутке и достојанствено остваривали, сведочећи и у најмрачнијим временима да је светлост једини исправни пут и једини прави циљ сваког човека. Тако су они и онда када је тама зла, греха, мржње и насиља била најгушћа и када се чинило да наступа њен тријумф, својом светлошћу обасјавали пут ка добру, врлини, миру и љубави. Својим трајањем и деловањем Дечани су, као и свака друга хришћанска светиња, увек сведочили светост и указивали на њу као на највиши идеал и императив Јеванђеља исказан речима Господњим: Будите свети, јер сам ја свет! (3Мој. 19,2). Тако су они указивали и на то да је светост основно назначење човеково, односно да је сваки човек створен да би постао свет. Зато су манастири места истинског преображаја, јер превасходно кроз подвиг, пост, молитву, богољубље, братољубље и друге врлине, препорађају људе. Како оснивачи манастира тако и њихови житељи јесу људи који припадају једном конкретном народу, али будући просвећени и освећени благодаћу Божијом, они превазилазе границе народа из којег су потекли и поистоветивши се са Христом постају универзални људи и по љубави припадају свима. Зар најбоља илустрација овог о чему говорим није река православних, али и других људи различитих вера и народности, који су приступали и приступају Светом краљу Стефану Дечанском молећи и добијајући помоћ Божију преко њега. То исто важи и за манастире као света места, као светиње. Важи и за Дечане. И они превазилазе границе народа и Цркве којој припадају. Такође, имају универзални значај, припадају целом свету, што не негира њихову примарну припадност српском народу и Српској Православној Цркви који су их изнедрили, дајући тако простора појединим групама или народима да кривотворе историјске чињенице и својатају туђу духовну и националну баштину. Поготову кад се узме у обзир да је управо таква агресивна иницијатива и довела до тога да је Унеско морао да се стави у заштиту Дечана и очување светиња чији је опстанак, у таквом амбијенту упитан, изложен могућем угрожавању и не дао Бог уништењу. Пре тачно двадесет година манастир Високи Дечани је уписан у Унескову Листу светске баштине и то је повод нашег вечерашњег окупљања. Две године касније (2006.) још три српске светиње са подручја Косова и Метохије (Пећка Патријаршија, Грачаница и Богородица Љевишка) такође су уписани у Листу светске баштине у опасности. Стављањем Високих Дечана и остале три поменуте српске светиње под своју заштиту, Унеско је показао њихов универзални значај за цео цивилизовани свет, истовремено их чувајући за будуће нараштаје, за све оне који траже мир, теже добру и љубе светлост. Због тога смо и као народ и као Црква неизмерно благодарни Унеску који је својом делатношћу учинио да се по ко зна који пут покажу истинитим речи Јеванђеља да светлост светли у тами и тама је не обузе (Јн 1, 5). Нека управо та тиха и непотрошива светлост којом целом свету сијају Високи Дечани испуни све нас овде сабране, све људе дечанског окружења и целог света и нека нас свагда води кроз живот. Овим проглашавам вечерашњу изложбу отвореном. *** На крају свечаног отварања хор Богословије Светог Кирила и Методија из Призрена извео је полусатни концерт. Свечаном отварању изложбе присуствовали су: Високопреосвећени Митрополит рашко-призренски г. Теодосије; Преосвећени Епископ париски и западноевропски г. Јустин; протођакон Радомир Врућинић, ректор Богословије Светог Саве; протођакон Драган Радић, професор Православног богословског факултета у Београду. Манастири Високи Дечани, Пећка Патријаршија, Грачаница и црква Богородице Љевишке у Призрену су врхунска остварења српске средњовековне уметности и хришћанска света места највишег ранга, од посебног значаја за српску црквену и националну историју, али и, што је и најважније, за живот Српске Православне Цркве. Ове светиње су прворазредни споменици културе, одабрани да репрезентују домете српског уметничког стваралаштва на подручју Косова и Метохије у средњем веку. Њихове историје се преплићу и уско повезују захваљујући њиховим ктиторима, а у великој мери и сликарима и градитељима који су демонстрирали свој препознатљив уметнички стил и понекад остављали своје потписе на овим споменицима. Сва четири споменика су наручили српски световни и црквени поглавари. Српска културна баштина на Косову и Метохији је и данас најугроженије културно добро у читавој Европи. И поред тога што баштини четири велелепна добра која су део светске баштине Унеска и имају изузетну универзалну вредност, непрекидни насртаји на српску баштину на Косову и Метохији, покушаји преименовања и фалсификовања историје постали су свакодневица. Напади на вернике и објекте Српске Православне Цркве на Косову и Метохији су континуирани и отежавају свакодневни живот, као и активности у вези са заштитом покретног и непокретног културног наслеђа Републике Србије. Само у 2023. и 2024. години догодио се 31 напад, од којих је већина била усмерена на уништавање и скрнављење верских и културних добара. *** Унеско (United Nations Educational, Scientific and Cultural Organization) представља организацију Уједињених нација чији је основни циљ успостављање и одржавање мира у свету кроз међународну сарадњу у науци, култури и образовању. Основан је 16. новембра 1945. године у Паризу. Данас та организација броји 193 земље чланице и још 11 придружених чланова које су укључене у рад ове организације кроз пет главних програма: образовање, природне науке, друштвене науке, култура и комуникација и информисање. Програм светске баштине је један од најпрепознатљивијих програма Унеска. Основан је Конвенцијом о заштити светске културне и природне баштине 16. новембра 1972. До данас су га ратификовале 193 државе света. Светска баштина заправо представља списак места које је номиновао Комитет светске баштине Унеска у циљу очувања тих локалитета од културног или природног значаја. Данас се на тој листи налази 1172 места од којих је 869 од културног значаја, 213 од природног значаја, а 39 подручја која представљају и културну и природну баштину. Србија је чланица Унеска од 2000. године, а на овој листи се налази пет локалитета од културног значаја код нас. То су: Гамзиград, манастир Студеница, Стари Рас и Сопоћани, Српски средњовековни манастири на Косову и Метохији и надгробни споменици, стећци. Чак 12 локалитета је на чекању за листу природних добара. Извор: СПЦ

Његова светост Патријарх српски г. Порфирије, који је са члановима свештене пратње у Лондону ради сутрашњег устоличења Преосвећеног г. Нектарија у трон епископа британско-ирских, посетио је данас придворну капелу Светог великомученика Георгија у краљевском замку Виндзор. Поглавару Српске православне цркве добродошлицу је пожелео Преузвишени Епископ г. Кристофер Коксворт, старешина краљевске капеле и пренео лични поздрав Његовог величанства британског краља Чарлса III. Патријарх је домаћину поклонио икону Светог великомученика Георгија, а Епископ Кристофер је узвратио монографијом о Пресветој Богородици, коју је сам написао. Капела Светог Ђорђа у Виндзору је део истоименог колеџа. Изграђена је 1348. године по налогу краља Едварда III, сматра се ремек делом средњовековне енглеске архитектуре. У капели се налази трећи по величини витраж у Енглеској, а посебно је значајна јер је у њој сахрањен највећи број британских краљева, укључујући и краљицу Елизабету II. Његова светост Патријарх српски г. Порфирије началствоваће сутра, 24. новембра 2024. године, у Саборном храму Светог Саве у Лондону Светом литургијом и свечаним чином устоличења Његовог преосвештенства викарног Епископа јегарског г. Нектарија у трон епископа лондонских и великобританско-ирских – опширније ОВДЕ. Извор: СПЦ

Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије одржаће у уторак 29. октобра 2024. године, предавање на тему "Литургија - опредељење за Царство Божије" у великој сали Дома културе "Студентски град". Почетак је у 19 часова, сви су добродошли! Патријарх Порфирије у ДК "Студентски град" WWW.SLOVOLJUBVE.COM Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије одржаће у уторак 29. октобра 2024. године, предавање на тему "Литургија - опредељење за Царство Божије" у великој...

Сазнавши у далекој Канади, где се налази у канонској посети тамошњем свештенству и верном народу, за катастрофалне поплаве у Херцеговини, Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије је дао налог Верском добротворном старатељству у Београду да преко Епархије захумско-херцеговачке најугроженијим породицама упути једнократну помоћ у износу од 100.000 евра. Помоћ ће бити подељена без обзира на то које су вере и ком народу припадају. Духовни поглавар православних Срба се моли Спаситељу Христу за све пострадале, да Господ пружи утеху њиховим породицама и да заустави поводањ како би страдање и уништавање имовине коју су стицала поколења престало. Светејши Патријарх Порфирије апелује на све народе Балкана, а посебно у Републици Српској и Босни и Херцеговини, да у овим тешким данима покажу међусобну солидарност, јер смо сви потребни једни другима. https://spc.rs/patrijarh-porfirije-pomoc-postradalim-u-poplavama-u-hercegovini/

Његова Светост Архиепископ пећки митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски Павле (световно Гојко Стојчевић) рођен је 11. септембра 1914. године у селу Кућанци, срез Доњи Михољац (тада у Аустроугарској, а сада у Хрватској) у земљорадничкој породици. Патријарх Павле је био 44. врховни поглавар Српске православне цркве од 1990. до 2009. године. Животопис блаженопочившег Патријарха Павла Гимназију је завршио у Београду, шесторазредну Богословију у Сарајеву, а Богословски факултет у Београду. Рано је остао без родитеља – отац је отишао да ради у САД, тамо је добио туберкулозу и “вратио се кући да умре” кад су дечаку биле три године, убрзо му је умрла и мајка. Одгајила га је тетка. Увидевши да је дете „врло слабачко”, поштедела га је тешких послова и омогућила му да се школује: иако је мали Гојко био склон „предметима где не мора да меморише, као што су математика и физика”, иако је из веронауке имао двојку, утицај родбине је превагнуо и његов коначан избор био је богословија. После завршене ниже гимназије у Тузли (1925-1929) и богословије у Сарајеву (1930-1936) дошао је у Београд где је уписао Богословски факултет. Ту је ванредно завршио преостале разреде гимназије да би могао упоредо да упише и Медицински факултет. На Медицинском факултету је стигао до друге године студија, а Богословски је завршио и ту га затиче Други светски рат. Да би се издржавао радио је на београдским грађевинама, што му није одговарало због слабог здравља. На позив свог школског друга Јелисеја Поповића одлази у овчарско-кабларске манастире где је провео остатак рата и где почиње свој монашки живот. Прво је био у манастиру Свете Tројице у Овчару а потом вероучитељ деци избеглица у Бањи Ковиљачи. Тада се тешко разболео „на плућима” и лекари су веровали да је то туберкулоза предвиђајући му још три месеца живота. Извесно време провео је у манастиру Вујан где се излечио и у знак захвалности је изрезбарио један дрвени крст и поклонио га манастиру. Замонашен је у манастиру Благовештењу 1946. године, када је унапређен у чин јерођакона. Од 1949. до 1955. био је сабрат у манастиру Рача. Школску годину 1950/51. провео је као учитељ заменик у призренској Богословији св. Кирила и Методија. У чин јеромонаха унапређен је 1954, протосинђел је постао 1954, а архимандрит 1957. Од 1955. до 1957. године био је на постдипломским студијама на Богословском факулету у Атини. Изабран је за епископа рашко-призренског 29. маја 1957. године, а посвећен је 21. септембра 1957. године, у београдској Саборној цркви. Чин посвећења обавио је патријарх српски Викентије. За епископа рашко призренског устоличен је 13. октобра 1957. године, у призренској Саборној цркви. У Епархији рашко-призренској градио је нове цркве, обнављао старе и порушене, посвећивао и монашио нове свештенике и монахе. Старао се о Призренској богословији, где је повремено држао и предавања из црквеног певања и црквенословенског језика. Често је путовао, обилазио своју епархију и служио у свим местима. Са косовским егзодусом, призренска Богословија св. Кирила и Методија је привремено премештена у Ниш, а седиште Рашко-призренске епархије из Пећи у манастир Грачаницу. Као епископ рашко-призренски сведочио је у Уједињеним нацијама пред многобројним државницима, о страдању српског народа на Косову и Метохији. Бавио се и научним радом. Објавио је монографију о манастиру Девичу, „Девич, манастир Светог Јоаникија Девичког” (1989, друго издање 1997). У Гласнику Српске православне цркве, од 1972. године објављује студије из Литургике у облику питања и одговора, од којих је настало тротомно дело „Да нам буду јаснија нека питања наше вере I, II, III” (1998).Приређује допуњено издање „Србљака”, које је Синод Српске православне цркве издао 1986. године. Такође, приређује „Христијанскије празники” од М. Скабалановича. Аутор је и издања „Требника”, „Молитвеника”, „Дополнитељног требника”, „Великог типика” и других богослужбених књига у издању Синода. „Питања и одговори чтецу пред преоизводством” објављује 1988. године, а „Молитве и молбе” 1990.Заслугом патријарха Павла умножен је у 300 примерака „Октоих” из штампарије Ђурђа Црнојевића. Патријарх Павле дуго година је био председник Комисије Светог архијерејског синода за превод Новог завета, чији је први превод, који је црква одобрила, објављен 1984. године, а исправљено издање тог превода 1990. године.Исто тако, био је председник Литургичке комисије при Светом архијерејском синоду, који је припремио и штампао „Службеник” на српском језику. Од када је постао српски патријарх, обновљено је и основано више епархија. Обновљена је Богословија на Цетињу 1992. године. Отворена је 1994. године Духовна академија Светог Василија Острошког у Фочи и Богословија у Крагујевцу 1997. године, као одсек Богословије Светог Саве у Београду. Основана је и Информативна служба Српске Православне Цркве. У Београду је 1993. године почела да ради Академија СПЦ за уметности и консервацију, са неколико одсека (иконопис, фрескопис, конзервација).Године 2002. настава веронауке је враћена у школе, као и Богословски факултет у оквире Београдског универзитета из кога су га комунистичке власти избациле 1952. године. Имајући у виду заслуге Патријарха српског Павла на научном богословском пољу, Богословски факултет Српске православне цркве у Београду, доделио му је 1988. године звање почасног доктора богословља. Српски Патријарх постао је 1990. године, када је на том месту наследио патријарха Германа. Мисли и поуке Патријарха Павла: * Што већи положај у Цркви имаш, то више треба да служиш. Само земаљски господари „владају“, а у Цркви се служи. * Шта вреди човеку да је све угодно и све лако, ако изгуби образ и душу. Ако су тешкоће ту, муке од других, а ми сачувамо образ и душу, утолико је још већа заслуга и већа част пред Богом. * Под сунцем има довољно места за све људе. Зато је мир најпотребнији свима, и нама и нашим непријатељима. * Нама је боље да нестанемо као људи, него да опстанемо, биолошки да преживимо као злочинци и нељуди. * Човек не може да бира време и место где ће се родити, нити прилике и околности у којима ће живети. То не зависи од нас. Али оно што зависи од нас и што се од нас очекује јесте да будемо људи – увек и свуда. Да нас као људе призна за своје Бог, а препознају преци и упознају савременици. https://mitropolija.com/2024/09/11/451052/

Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије примио је 10. септембра 2024. године у Патријаршијском двору у Београду делегацију Коптске Православне (дохалкидонске) Цркве из Сједињених Америчких Држава. Делегацију су чинили: Митрополит Јужне Калифорније и Хаваја и Епископ Лос Анђелеса г. Серапион и викарни епископи Аврам и Кирило. Високопреосвећени Митрополит г. Серапион је захвалио домаћину у име делегације на гостопримству и истакао да је њихова посета Србији прва посета овом делу света уопште. Данас, у преподневним часовима, гости су посетили храм Светог Саве на Врачару, Саборну цркву Светог архангела Михаила и Музеј Српске Православне Цркве, па су стога патријарху Порфирију током састанка пренели утиске о живој Српској Цркви, која са Коптском Црквом дели сличну страдалну судбину. Митрополит Серапион је захвалио Патријарху српском на делатном сведочењу свевремених начела хришћанске љубави пруживши подршку и могућност да се по први пут у Србији ове године, на Благовести, у Патријаршијској капели Светог Симеона Мироточивог одржи богослужење за вернике древне Коптске Цркве. Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије је захвалио гостима на посети потврђујући став митрополита Серапиона о патњама кроз које су пролазили и пролазе коптски хришћани и православни Срби и њихове Цркве које храбро носе свој крст на путу спасења. – Ма колико да је тешко носити крст, немогуће је без крста разумети поруку Христову – рекао је патријарх Порфирије, који је нагласио значај присуства Коптске Цркве у западном свету, где људи захваљујући Коптима могу много научити о древној духовности која своје корене има у Египту. На крају састанка размењени су пригодни поклони. Пријему су присуствовали Његово Високопреосвештенство Митрополит зворничко-тузлански г. Фотије и протојереј Ђорђе Стојисављевић, шеф кабинета Патријарха српског. Древна Коптска Православна (дохалкидонска) Црква броји више од дванаест милиона верника највећим делом насељених у Египту. У Сједињеним Америчким Државама живи око 600.000 коптских верника које предводи петнаест епископа. Извор: Информативна служба СПЦ

Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије, путем Инстаграм налога, упутио је честитку свим српским представницима на овогодишњим Олимпијским играма у Паризу, и казао: "Свим нашим спортистима, учесницима Олимпијских игара у Паризу од срца честитам и захваљујем што су осветлали образ наше Србије и доказали да тамо где постоје искрена љубав, труд и рад, ни Божји благослов неће изостати!" Његова Светост, раније овога дана, а поводом победе српских ватерполиста у финалу поменутог такмичења, путем Инстаграм налога, честитао је Ватерполо репрезентацији Србије на освојеној златној медаљи, следећим речима: “Драги ватерполисти, од срца Вам честитам! По договору, видимо се поново у Храму Светог Саве!” Придружујемо се честиткама. Извор: Радио Слово љубве

Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије честитао је највећем српском спортисти свих времена и од данас олимпијском шампиону, освојену златну медаљу на Олимпијским играма у Паризу и у честитки навео: "Хвала Ноле. Крст је сила и знамење! Бог је велики! Твоје злато сија изнад олимпијског злата. Твоје злато искључује Олимпијаду". Придружујемо се честиткама! Такође, важно је поменути још двоје "златних" српских спортиста на овогодишњој Олимпијади, а то су стрелци, Зорана Аруновић и Дамир Микец, којима овом приликом такође честитамо. Извор: Радио Слово љубве

Васељенски Патријарх Вартоломеј коментарисао је увредљиве сцене на отварању овогодишњих Олимпијских Игара у Паризу. Како преноси грчки сајт ”ромфеа.гр” патријарх Вартоломеј је истакао да су Олимпијске игре врхунски спортски догађај, који привлачи интересовање милиона наших сународника из свих крајева свијета, а церемонија њиховог отварања је од великог значаја јер служи да се истакне историја и култура земље домаћина и пошаљу позитивне поруке које су од значаја за цио свијет. ”Са великом тугом смо током церемоније у Паризу гледали увредљиве сцене за хришћане али и за сваког цивилизованог човјека, који признаје право на исповиједање вјере и поштовање вјерских символа. Ове слике не само да нису уљепшале церемонију отварања, већ су је укаљале. Није напредак хулити на Бога, нити ико има право да вријеђа вјерска увјерења ближњих. Спонтаним изражавањем гађења и неодобравања од стране многих у свијету, надамо се, послата је довољно гласна порука одговорним и представља извор наде да ће се у будућности овакви и слични поступци избјегавати”, закључио је патријарх Вартоломеј. https://mitropolija.com/2024/07/30/patrijarh-vartolomej-o-uvredljivim-scenama-na-otvaranju-oi/

Поводом 80 година од страдања Светих мученика величких и горњеполимских, Његова Светост Патријарх српски Господин Порфирије са више архијереја наше Свете Цркве, служиће Свету Архијерејску Литургију у Цркви Светих мученика Кирика и Јулите у Велици у недељу, 28. јула са почетком у 9 часова, саопштила је Епархија будимљанско-никшићка. Извор: Епархија будимљанско-никшићка

Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије је примио 23. јула 2024. године у спомен храму Светог Саве у Београду чланове ватерполо репрезентације Србије, учеснике предстојећих Олимпијских игара у Паризу. Подсећајући да је ватерполо репрезентација Србије символ заједништва и сатрудништва, Његова Светост је поручио: "Тамо где су присутни труд, рад, међусобна љубав и поштовање и Господ ће додати своје благодати, па ће и резултат бити бољи. Хвала вам што нашу земљу представљате у најбољем светлу". Том приликом, председник Ватерполо савеза Србије г. Виктор Јеленић, селектор Урош Стевановић и капитен Никола Јакшић су уручили Његовој Светости тренерку ватерполо репрезентације Србије са натписом "Патријарх Порфирије". Извор: Информативна служба СПЦ

Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије упутио је данас честитку Његовој Светости новоизабраном Патријарху бугарском г. Данилу следеће садржине: Ваша Светости, драги Нам у Христу брате и саслужитељу, У име Сабора архијерејâ Српске Православне Цркве и у Наше Лично име, братољубиво Вам упућујемо срдачне честитке поводом Вашег избора и ступања у најсветији Трон патријарахâ бугарских. Пуноћа васколике Цркве Христове, Тела његовог, данас кличе и радује се заједно са клиром и верним народом сестринске Нам Бугарске Православне Цркве, препознавајући благоизвољење Пресветог Духа и сатрудништво отаца Архијерејског Сабора, који су у лику Ваше Светости препознали достојног наследника њених богомудрих предстојатеља, изабравши Вас за новог поглавара Бугарске Патријаршије. Ваша Светости, Божја воља је да сви народи света познају Онога који је прави Пут, Истина и Живот (Јн. 14, 6) и да кроз Њега дођу у познање истине (1Тим. 2, 4). Верујући у ове речи, уздамо се да ћемо носећи Христовo бреме и благи јарам (Мт. 11, 30) као предстојатељи, заједничким снагама, неућутно и без оклевања, проповедати Истину, сведочећи Јеванђеље Христово и веру једне, свете, саборне и апостолске Цркве, нарочито данас када су на испиту јеванђелски системи вредности. Молимо се Господу нашем Исусу Христу да Вам подари обиље своје милости, пастирске мудрости и духовне снаге у новом послушању за које Вас је Дух Свети призвао. С љубављу у Христу Господу, АЕМ и ПАТРИЈАРХ СРПСКИ Порфирије Извор: СПЦ

Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије ће на дан спомена Спаљивања моштију Светог Саве, на Источни петак, 10. маја 2024. године, началствовати Светом Литургијом у Светосавском храму на Врачару. Уочи празника, у четвртак, 9. маја, празнично бденије ће у Храму почети у 18 часова, док ће од 20 сати, у Крипти, бити одржана Свечана академија, најавио је Храм Светог Саве на интернет страници (плакат поред). Како Радио Слово љубве сазнаје, у Храм на Врачару ће бити донете свете мошти четворице Светитеља, о томе на линку испод: Мошти четворице Светитеља стижу у Храм на Врачару Извор: Храм Светог Саве

У недељу, 28. априла 2024. године, на празник Уласка Господњег у Јерусалим – Цвети, у храму Свете Тројице у једном од најлепших подавалских села Рипњу Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије обавиће саборно крштење неколико десетина деце, младих светосаваца и ученика околних основних школа. Света Литургија почиње у 8.30 часова. Дођите да заједно узмемо учешћа у радости празника и овог благословеног догађаја! - стоји у позиву Инфо службе СПЦ медијима. Извор: СПЦ