Претражи Живе Речи Утехе

Драга Викторија, Пошто си ти нас, све форумаше онако лепо поздравила синоћ, ево и ја тебе да поздравим са пар речи. Иако ме основно васпитање спречавало да те упитам за идентитет сваки пут, ћаскале смо на разне теме, под твојим разним именима. Успут да ти кажем, највише ми се допала Викторија, деловала је некако најсмиреније. Желим ти да заиста живиш тај њен живот, окружена лепим стварима, цвећем, кућним љубимцима, да те супруг и синови обасипају свом пажњом овог света. Желим ти исто тако да заиста спознаш и своју улогу у овом свету. Знаш, супруге свештеника, у нама мирјанкама одувек изазивају неко посебно поштовање, представљају пример врлине, духовности, скромности, стрпљења. Молим те води рачуна о томе. Сигурна сам да је срце многих од нас плакало читајући твој немоћан очај који си овде просула на све. Не могу ти описати какве су се буре у мени водиле док сам гледала све те твоје битке са замишљеним противницима у име вашег добротвора, док му ти тобоже спасаваш углед и част. А све време фали неки део приче, никако да схватим сасвим. Да схватим да је логор о коме ти причаш све време материјалне природе, да одмор који не можеш да прежалиш јесте одмор у Америку - у ово време када многа деца нису видела ни море. Слушала сам у Београду дивне, стварно дивне људе који о својим разлозима не одласка у Цркву овако говоре - Ишао бих, али живим преко пута и сваки дан гледам како поп долази на мотору, носи гиље од 700 Еура и нешто ме ухвати мука. Пробај на то своје страдање да гледаш мало и са те стране. Ви сте пример свету, што сте ви стрпљенији и скромнији, то ћемо и ми уз вас више расти. Пусти супруга, или још боље - свог духовника да води Црквену политику. Ионако ће они сами одговарати много више од нас, па, ако хоће, слободно нека се чупају и за браде. Пребаци то у вишу сферу, гледај свој посао. И ништа не брини, чућемо сви ми позив сигурно, кад будемо требали да будемо ту. Само морамо да се стрпимо, да не би било да га не чујемо од сопственог гласа. И врати се, кад хоћеш, да причамо на лепе теме, нико ти овде сигурно није ништа узео за зло.

Поштовани форумаши, Мој једнодневни бан је истекао. Ретко када у животу сте толико важни да вас забране, а ето, дочекао сам и ја тај дан, који као сваки важан дан у животу дође изненада. Шалу на страну. За оне који не знају, банован сам на теми „Забрањене теме и Мисија у Цркви: Питања за размишљање“ овде: забрањене-теме-и-мисија-у-цркви-питања-за-размишљање/& Према образложењу које ми је послато од стране особе са профилом под називом Поуке.орг добио сам казну због „Форсирање тема (Topic Bumping)“. Наравно, да не могу да вам копирам моје „топик бампинг“ поруке, јер су оне забрањене и не желим да дајем повод Уредништву да и ову моју поруку обрише, иако, из искуства, то може да се деси и без повода. Али то је сада споредна ствар. Само укратко, за оне који нису у току, испричаћу шта се десило пре него пређем на прaви разлог мога јављања. Дакле, @Sofija_ је изнела своје мишљење у вези поступака од стране Поуке.орг особе(особа?) у ситуацији која се одвијала одавде: моје питање на теми Питајте Администрацију Та тема је закључана, а неки чланови бановани. Затим и са овом темом: “Забрањене теме...“ на крају се десило исто. По мојем мишљењу, без увреда, учтиво, уздржано, али јасно, Софија је рекла шта мисли. То њено мишљење је експресно обрисано од стране Админа. Ја (али и она) смо питали зашто. Одговор од стране Поуке.орг је био ово: "Зато што је доста тих "добронамерних" критика. Знамо све, јасно нам је. Нема потребе да једино такве поруке читамо." Затим је Софија послала једну поруку упућену мени, вероватно је и писала пре него што је схватила да је претходна обрисана. Та њена порукица од два реда је била одговор на моје питање. Она је исто експресно обрисана, у пар секунди. Опет, по мојем мишљењу, без разлога, али Уредништво је сматрало другачије, и Софија је истовремено и банована. А ја сам написао да је Софији још једна порука обрисана, јер то у противном никоме није познато осим Поуке.орг-у и Софији, а сматрам да се тиче и осталих чанова, јер ако смо Црква не може да ме се не тиче брат или сестра. Када сам послао ту констатацију типа „Софији је још једна порука обрисана“, још нисам ни знао да је она одмах и банована. Људи просто само нестану као и њихове поруке. На ту моју констатацију сам и ја добио забрану уз образложење да сам „форсирао тему“. Дакле реч је о 2 моје поруке на основу којих сам пре-„форсирао тему“. У једној сам питао „зашто“, а у другој констатовао шта се десило. Баш као и Софија, у једној је питала „зашто“ а у другој мени рекла зашто она мисли да је обрисана. У образложењу другом члану у вези моје забране Поуке.орг-а каже: „@Јанко спорне поруке, спам поруке су обрисане тако да их нема на теми јер по милионити пут читамо једно те исто ...“ Дакле, спамовао сам тему или пре-форсирао, свеједно, са две поруке, „по милионти пут“. Ето, то би, укратко, био разлог за мој једнодневни егзил. Према томе, ја ћу се повиновати одлуци Уредништва и више нећу форсирати теме. Да бих био у складу са уређивачком политиком сајта, послаћу само ову једну поруку. А ни нову тему не бих отварао да ове две теме нису закључане, па нека ми опросте и тај преступ. Надам се да ће ова моја порука проћи кроз критеријуме уређивачке политике и доћи до вас којима је упућена и да неће прекршити ни један од принципа којих се они држе. Јер просто не желим да доводим Уредништво Поуке.орг-а у непријатну ситуацију да моје писање морају да забрањују. Ја знам да то њима тешко пада. Уколико ово ипак крши неки од принципа којима се они руководе, ја их молим за диспензацију да моје писмо ипак буде и остане објављено, а ја, за узврат, обећавам да више нећу тражити диспензације. Уосталом, за њима уопште неће бити потребе после овога. Ја у ствари желим да вам упутим једну једноставну поруку. Желим све да вас поздравим јер се ја овде вероватно више нећу јављати. Када се са неким дружите дуго година, а код мене је у питању далеко више од деценије (од почетка форума Верујем па на овамо) онда је ред да се на одласку и поздравите. Било је много лепих и корисних ствари. Било је много неспоразума и неслагања, али и много праштања. Једном речју било је живота, онаквог какав он јесте, у свој својој ширини и шаренилу. Зато вам свима на свему, и добром и лошем, хвала. И опростите. Што се тиче конкретно ове последње епизоде почевши од стране 551., на теми „Питајте Администрацију“, па на овамо, она, наравно, на личном плану, оставља горак укус у устима. Када вас неко оптужује за лоше намере пројектујући своје унутрашње биће са личним трвењима у јавни дискурс, а ви трошите енергију да се од тога браните и усмеравате разговор на чињеничне ствари, и при томе још под опресијом „власти“, онда, наравно, то не доживљавате као пријатну ситуацију. Али и то је део шареног и занимљивог живота, па иако кажем да је горко пијем с радошћу јер знам зашто пијем. Неки ће рећи да је то све моја искривљена перцепција, и да вероватно неки други имају неку другачију перцепцију, за коју ћу ја рећи да је искривљена. Али нису ствари само тако једноставне, иако би неки волели да кажемо сви су у праву, или, нико није у праву, и кумбаја, да заиграмо коло у трансу. Проблем је у томе што ми уопште не оперишемо на истим таласним дужинама, не крећемо се у истим димензијама. Трудим се да форумски никада не причам ствари напамет, без основа, без покрића, и без ослонца у ономе што се јасно може прочитати или документовати. А када износим мишљења, личне утиске, итд. и тада се трудим да буде јасно о чему се ради. Таква је моја форумска комуникација и философија. Неки други људи, они полазе од унапред одређеног става о некоме или нечему, и онда све податке до којих долазе и све чињенице које читају уклапају у тај став. А ако не могу да их уклопе, они их просто заобиђу, или ураде неку другу акробатику. То су два различита света, и ту комуникације уопште не може бити. Мој је утисак (запазите, мој лични утисак!) да је на овом форуму уређивачка политика постала таква да се тражи овакав, други, приступ комуникацији. Да се, имплицитно или експлицитно, тражи да се заузме а приори став по питању.....xyz...........(сам допиши тему или личност). Дакле, или то, или да потпуно ампутираш размишљање, и евентуално заклимаш главом тренутно владајућем мишљењу. Што се мене тиче, једина а приори ствар коју прихватам, а по опиту сам научио да је прихватам без размишљања, у суштини и није ствар, него личност, а то је Исус Христос, Спаситељ. Богу се служба не чини неким кодексом, декретом, планом, програмом, агендом и спровођењем истих у дело, него хитањем у загрљај Њему. А самим тим и са сваким живим чланом Цркве, са човеком од крви, меса, са осећањима и интелектом и свим својим људским капацитетима, са даровима и харизмама, али и са манама и мукама, слабостима и падовима, итд. Али увек са човеком као са слободним бићем, јер само такво биће, слободно биће, може рећи и Богу и своме брату „да“. Не поробљено, не скучено, другим речима, не одчовечено биће, нечовек, самолишен свога људског достојанства које ни једна светска сила ни стихија не може да одузме, јер је дар Божији, осим нас самих себи. Човек сам себе може да лишит тога дара, да пљуне и одгурне га. А без достојанства остаје само љуштура, и окречени гроб, макар и цвећем мирисао, свеједно гроб, унутра труо и смрдљив. А то људско достојанство и господство, или другачије речено, боголикост, тражи од нас и учи нас, да се не може лажима, подвалама, глумом, клеветама, спиновањима, и сваким другим злом, у спровођењу плана, декрета, агенде, програма, итд., ма колико он „богоугодан“ био, чинити Богу служба. Јер Бог није у декрету, Бог није у плану, Бог није у програму, Бог није у агенди. Бог је живи Бог. Јер да је Бог план и програм, или сместив у план и програм, не би на земљу дошао Син Божији да спасе свет. Послао би нам један УСБ са пдф-овима и снимцима за јутјуб. А није то послао. Сам је сишао, послао нам је Сина Јединородног да Он нама похита у времени загрљај, да би и ми Њему похитали у вечни загрљај. То нам и Он, сам живи Бог, говори када каже: „неће сваки који ми говори: Господе, Господе, ући у Царство небеско“. А у програму и плану може исто да стоји „Господе, Господе“, а да то свеједно буде само једно велико ништа. А свима нама који смо писали или пишемо овде на форуму, или ћемо писати другде, па и анонимнима (укључујући и анонимне Уреднике) ове речи Господње су на поуку. Јер ми овде јесмо окупљени у име Његово, али никада не смемо себи лично да дозволимо да само суво и беживотно говоримо „Господе, Господе“ јер нас тако Бог неће препознати у онај Дан. А то би била трагедија за свакога од нас понаособ. Али исто тако, морамо увек да имамо на уму да говорећи овде, или било где друго, оно искрено „Господе, Господе“ тиме не служимо неком богоугодном плану и програму, него служимо живоме и истинитоме Богу и Цркви Његовој (љубљенима Његовим, браћи и сестрама). И да то никако није могуће без моралног интегритета, јер нисмо сами са собом и због себе него смо Црква. А ако радимо супротно, па чак и да је то у складу са нашим „богоугодним планом“, ипак је то само још једна трагедија, и то овај пут не само за нас лично, него и за све друге са којима долазимо у контакт. Морални интегритет није само перцепција, па да се заклањамо иза паравана и говоримо себи да све оно што радимо другима, а што се не види од стране заједнице, све док остаје сакривено, јесте дозвољено и безопасно само ако је у служби наше мисије. Тако раде само „зли људи и варалице“ који ће напредовати „од зла на горе, варајући и варјући се“. Али да скратим, већ је предуго, а и не знам зашто сам и оволико писао. Хоћу да поздравим и поменем неке људе и да им се посебно захвалим на дружењу, иако ћу сигурно заборавити многе, па ми опростите. Поменућу углавном само оне који ми падају на ум из скорашњих разговора, они од раније нека ми опросте. Јер је много година прошло. Прво желим да поменем човека кога лично знам одавно @Grizzly Adams који је активан у Цркви дуже него што неки форумаши имају година. С њим нисам много форумашио , јер смо се држали различитих тема, али ми је постао синоним за форум, јер је ту од самог почетка, иако га сада често не виђам овде. @Zoran Đurović који иако је поп јест вала и чоек а од којег, слагали се или не са неким његовим ставовима, има много шта да се научи. Он је увек покретао теме које су просто терале на размишљање и истраживање, оне људе који то желе. А код неких других људи су често изазивале и неконтролисане изливе беса. Ипак никога нису остављале равнодушним. И њему од срца хвала. Ту су још досетљиви @Vladan :::., који уме да се шали али и да озбиљно размишља и озбиљно разговара, @Снежана са којом сам се и качио, ја ћу рећи да је она мене закачила, а она да сам ја њу, али је она особа другог и другачијег кова од ситничавих и уских људи. Она ме је још истјазавала са неким интервјуом-двоћошком који је испао округао па на само једно ћоше, и ту је негде на форуму објављен. @Ivan Markovićкоји има ту ретку част да је да је из мога пера добио тропар, све са кондаком, и то има негде на форуму, затрпано у једној од маратонских тема. @Volim_Sina_Bozjeg којега Син Божији воли. @Матусал који господски пише, и господски отписује. @Toma миротворац, који се мало јавља али када се појави вазда виче: „појте Богу нашему, појте, појте Цару нашему, појте“. @Trifke, мој „прогонитељ“, Ђејс Бод ? детектив, и брат. @Danijela, ветеран православног интернета у Срба, али и фотографије. И шаљиви @Леон Професионалац са оком соколовим. Ту су и два члана са којима се на две маратонске теме нисам сложио готово ни у чему, а за које верујем да би на неку другу тему, и у неким другим околносима, нашли заједнички језик @Bokisd и @Кратос али и @Milan Nikolic чије фотографије волим далеко више од теологије Оне са којима нисам толико комуницирао, а који су се укучили у ову последњу дискусију са разумним питањима, ставовима, примедбама, запажањима, @Lady Godiva@GeniusAtWork, @Дијана., @ana čarnojević, @Јанко, @obi-wan Наше римокатоличке пријатеље, @Isusovo magare, које је хтело све небеске ливаде да заузме за себе, типично ватикански @kopitar, @Zayron и атеиста, богопросветљени @Avocado истјазатељ Православних, који не дира Римокатолике . Оне који су пратили моја шкрабања, а које не поменух, @Јелена011 која не говори ни по бабу ни по стричевима, а која, како ми се чини, у задње време, овде више не говори никако. @Гајић, @АлександраВ, @Jace Jerimoth, @Ика Лопандић, @Hattori Све оне остале са којима сам мало или ни мало разговарао, а чије писање сам ценио из најразличитијих разлога. Ви знате који сте. И оне који су давно писали. Заборавио сам многе, опростите. Кад се сетим, поменућу вас пред Богом. Oдлазим задовољан. Задовољан и срећан зато што сам имао прилику да вас, овако виртуелно, упознам. И задовољан зато што мислим да нисам узалуд писао. То мислим из више разлога. Такође приметио сам пре него што сам банован, да је моје писање било најпопуларније ове недеље, што мени само сведочи о вама. Ово ће бити и моја јубиларна 4800 порука (са нешто преко 10500 лајкова), па је и бројчано згодно место да се стави тачка, или запета, до неке друге прилике, ако не пре, а оно барем у Царству небеском. Ако се случајно неко запита, нисам натеран нити приморан да престанем да пишем, нити одлазим из неког бунта и протеста, иако је повод јасан. Просто сматрам да више није корисно да пишем на овоме месту. А с друге стране одлука је помало и себична јер ћу сада оно мало слободног времена које имам да посветим другим стварима. Све вас поздрављам и желим вам од Бога и у Богу спасење, свима вама који сте остали и онима који су отишли, било својом вољом или туђом. Ако можете, понекад помените у својим молитвама. Живели на многаја и благаја љета! Администрација и Уредништво Поуке.орг-а сада колективно и индивидуално може мало да одахне. Ја их поздрављам. Ведран П.С. Ако неко некада пожели или затреба да ме контактира можете то урадити преко [email protected] (да не остављам лични емаил), преко мог блога (у потпису), или преко приватне поруке овде, у догледно време, уколико не будем искључен (јер, ако нисте знали када сте под забраном приватне поруке не раде као што је то било раније, вероватно у складу са новом уређивачком политиком да се не би организовао пуч и слично). Нисам на друштвеним мрежама. П.П.С. Венце, и цвеће можете куповати у форумској продавници, и остављати их овде испод. А ко жели, може и да да милостињу, донацију, Администрацији за мој форумски покој.

5. јубиларни фестивал „Бајке детињства“ отворен је данас у Центру Културе у Београду. Russia Beyond на српском језику је добила ексклузивну могућност да учесницима фестивала и свим читаоцима пренесе обраћање познатог руског космонаута Сергеја Рјазанског са Међународне свемирске станице.