Претражи Живе Речи Утехе
Showing results for tags 'делегацијом'.
Found 4 results
-
Патријарх Порфирије се сусрео са делегацијом Коптске Цркве
a Странице је објавио/ла JESSY у Вести из Архиепископије
Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије примио је 10. септембра 2024. године у Патријаршијском двору у Београду делегацију Коптске Православне (дохалкидонске) Цркве из Сједињених Америчких Држава. Делегацију су чинили: Митрополит Јужне Калифорније и Хаваја и Епископ Лос Анђелеса г. Серапион и викарни епископи Аврам и Кирило. Високопреосвећени Митрополит г. Серапион је захвалио домаћину у име делегације на гостопримству и истакао да је њихова посета Србији прва посета овом делу света уопште. Данас, у преподневним часовима, гости су посетили храм Светог Саве на Врачару, Саборну цркву Светог архангела Михаила и Музеј Српске Православне Цркве, па су стога патријарху Порфирију током састанка пренели утиске о живој Српској Цркви, која са Коптском Црквом дели сличну страдалну судбину. Митрополит Серапион је захвалио Патријарху српском на делатном сведочењу свевремених начела хришћанске љубави пруживши подршку и могућност да се по први пут у Србији ове године, на Благовести, у Патријаршијској капели Светог Симеона Мироточивог одржи богослужење за вернике древне Коптске Цркве. Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије је захвалио гостима на посети потврђујући став митрополита Серапиона о патњама кроз које су пролазили и пролазе коптски хришћани и православни Срби и њихове Цркве које храбро носе свој крст на путу спасења. – Ма колико да је тешко носити крст, немогуће је без крста разумети поруку Христову – рекао је патријарх Порфирије, који је нагласио значај присуства Коптске Цркве у западном свету, где људи захваљујући Коптима могу много научити о древној духовности која своје корене има у Египту. На крају састанка размењени су пригодни поклони. Пријему су присуствовали Његово Високопреосвештенство Митрополит зворничко-тузлански г. Фотије и протојереј Ђорђе Стојисављевић, шеф кабинета Патријарха српског. Древна Коптска Православна (дохалкидонска) Црква броји више од дванаест милиона верника највећим делом насељених у Египту. У Сједињеним Америчким Државама живи око 600.000 коптских верника које предводи петнаест епископа. Извор: Информативна служба СПЦ- 2 коментара
-
- делегацијом
- сусрео
- (и још 4 )
-
Предстојећи Сусрет са Делегацијом са Фанара
тема је објавио/ла Vladan :::. у Актуелна дешавања у СПЦ
Предстојећи Сусрет са Делегацијом са Фанара https://sozercanje.wordpress.com/2019/08/06/предстојећи-сусрет-са-делегацијом-са/ У интервјуу за лист Данас од 3. августа 2019. г. Његово Преосвештенство Епископ бачки Г. Иринеј, потврдио је гласине о предстојећој посети делегације из Цариграда Његовој Светости Патријарху и Светом Архијерејском Синоду Српске Православне Цркве.[1] Делегацију ће предводити митрополит пергамски Јован (Зизјулас). А претпоставља се да ће у њој бити и митрополит галски Еманул (Адамакис). Ова посета је веома значајна јер је готово јасно, иако не и потврђено, да ће током тога сусрета бити разговора о најважнијој теми светског Православља, о питању прекинутог евхаристијског јединства између Цариграда и Москве, након одлуке цариградског Патријархата о интервенцији у украјински раскол. Спекулише се да ће бити речи и о питању црквеног раскола у Северној Македонији. Нема никакве сумње да су отворени разговори увек неопходан предуслов за решење проблема. Међутим, у овом случају већ у самом старту ствари изгледају веома чудно и не уливају поверење. Проблем број 1. (циљеви састанка) Као прво, јасно је да су представници Фанара сами затражили овај састанак. Такође, изгледа да им је Српска Православна Црква изашла у сусрет и удовољила њиховој жељи. Али оно што је необично јесте то што представници Фанара, како изгледа, нису понудили никакву информацију о томе о чему тачно желе да разговарају. Нити су понудили предлог агенде тога разговора. То даје повод за мишљење да они долазе са својим темама и са жељом да нешто саопште СПЦ, а да притом очекују да наш Патријарх и Синод то једноставно само саслушају без икакве претходне припреме, консултација, итд., што би значило и без одговора. А знамо да је све ово неопходно за један плодоносан и конструктиван дијалог. Имајући у виду и чињеницу да цариградски Патријарх није нашао за сходно чак ни да одговори на писмо Његове Светости Патријарха Српског Г. Иринеја од пре више месеци, овакво понашање представника Фанара, уколико је информација тачна, поприма још негативније конотације. Проблем број 2. (медији и протокол) Међутим, то нису једини проблеми који се могу појавити везано за овај сусрет. Друга озбиљна опасност јесте опасност од медијске манипулације са и због овог сусрета. Јер као што смо имали прилику да се уверимо, након јануара ове године, непрестано је стварана атмосфера подела и неспоразума у СПЦ. Све то је профилисано као некакав сукоб унутрар наше Цркве око украјинског питања. Насупорт чињеници да је СА Сабор донео једногласан и јединствен став око Украјине. Упркос дакле тој чињеници, довољан је био један или два интервјуа, неке изјаве, и неколико, махом непроверених, вести, неког „цурења информација“ и сличних ствари, да би се обликовала ова слика сукоба. И овај сусрет може да буде искориштен у негативном правцу, на сличан начин. Зато би било идеално када би сусрет био обављен иза, за медије (па и црквене), затворених врата, и када би одмах након сусрета уследило детаљно званично саопштење које не би остављало ни мало простора за спекулације и разна „цурења информација“ и приче из „поузданих извора блиских патријаршији“. Везан за ову проблематику јесте и сам протокол пријема делегације. С обзиром да су оба именована фанарска архијереја лично били саслужитељи урајинског расколника Думенка, такозваног Епифанија, и његовог „клира“, немогуће је Архијерејима Српске Цркве било какво саслуживање са овом двојицом цариградских архијереја. Имајући у виду то да су они лично кроз саслуживање ступили у општење са расколницима, у складу са канонским начелима Православне Цркве и одлукама СА Сабора СПЦ, и у складу са појашњењем и препоруком СА Синода СПЦ од 13. марта 2019.г., наши Архијереји не могу саслуживати са њима. Примена било какве икономије у овом случају након јасно изреченог става наше Цркве била би кршење једногласних одлука Сабора, и препоруке Синода, што би само по себи било апсурдно. А верујем да такво нешто никоме не би пало на памет, и да се неће десити. Проблем број 3. (македонски раскол) Постоји и трећа опасност. Уколико представници Фанара покрену питање решавања македонског проблема свако учешће Фанара у дијалогу на ову тему било би контрапродуктивно. Зато што би и сам чин разговора са њима послао сигнал свима да ми сматрамо да Фанар у садашњој ситуацији може, и треба, и има право, да учествује у разговору о унутрашњем питању, какво је питање македонске јерархије у расколу, једне аутокефалне Цркве, као што је наша. Дакле разговор на тему македонског црквеног раскола ни у којем случају не би смео да се води са Фанаром. Када би се поступило супротно, наша Црква би била стављена у веома неповољан положај, а истовремено би наше евентуално снисхођење и куртоазија изражена кроз саслушавање фанарског става, нанела велику штету канонском поретку у Православљу. Треба имати на уму да су скорашњи ставови Фанара сви усмерени на прокламовање њихових ексклузивних прерогатива да се мешају чак и у унутрашње ствари аутокефалних Цркава. Сетимо се само да је у украјинском „томосу“ написано да су сви поглавари аутокефалних Цркава потчињени цариградском Патријарху. То значи да цариградски Трон сматра и Свјатјејшег Патријарха Иринеја само као једнога од својих потчињених. Када би предтавници Фанара, дакле, били саслушани на тему нашег унутрашњег питања раскола у Северној Македонији, неминовно би њихов следећи аргумент био да ако већ имају право да учествују у „решавању проблема“ на канонској територији Српске Цркве (у Северној Македонији) тим пре имају право да „решавају проблем“ у Украјини коју сматрају, иако неисправно, својом канонском територијом. На овај начин би наша братска отвореност за дијалог могла бити страшно злоупотребљена. А то никако не бисмо смели да дозволимо. Фанар дакле не би смео ни да буде саслушан на тему македонског раскола од стране наше Цркве, јер би то био чин индиректне легитимизације њихових неканонских поступака. Поред тога, македонско питање, у овоме тренутку, на жалост, готово је немогуће решити на неки коначан и свеправославно прихватљив начин. Под овим подразумевам решење тога питања без стварања додатних проблема. Предуслов за коначно решење јесте решење Украјинског проблема. Ово је тако не због недостатка жеље да се проблем реши, јер и Св Архијерејски Сабор је недавно донео одлуку о обнови дијалога, што само показује да постоји добра жеља за проналаском решења, него зато што би било какав потез у правцу решења могао да изазове шире проблеме у светском Православљу. Уколико би, претпоставимо, СПЦ доделила аутокефалију Цркви у Скопљу, Цариград такво решење не би прихватио. Зато што они сматрају да само они имају ексклузивно право да додељују атуокефалије. А уколико би Цариград одлучио да, неканонским мешањем у наше унутрашње ствари, додели аутокефалију Скопљу, наша Црква, а вероватно и велики број сестринских Црква, то не би прихватиле. Једино је могуће неко привремено решење у виду евентуалне доделе аутономије Цркви у Макединији од стране Српске Православне Цркве, која једина има право да јој додели аутономију, и да то затим буде прихваћено и признато од свих осталих Цркава укључујући и цариградску. Наравно ово би било могуће након покајања македонске јерархије за вишедеценијско истрајавање у расколу. Постоје и друге могућности, али њихова реализација би била много компликованија. Украјинско питање Што се саме Украјине тиче, став наше Цркве био је и јесте да је решење проблема у Украјини могуће једино на свеправославном нивоу. То је уосталом став и руске Цркве, и многих других помесних Цркава, ако не и свих редом, осим, наравно, Цркве у Цариграду. Једино Цариград је противан томе ставу јер они сматрају да је решење овога питања искључиво у њиховој надлежности. Као што сматрају да је у њиховој надлежности решење свих питања која се тичу аутокефалије било чије и било где. На другима је само да то прихвате. Стога је сасвим јасно да би њихово учешеће на неком свеправославном Сабору на ову тему, за њих било прихватљиво једино уколико је пре Сабора загарантовано да ће тај Сабор легитимисати овај њихов ексклузивни став и позицију. Ово није само моје лично мишљење или неутемељена претпоставка. Ово је потрврђено кроз чињеницу да је питање аутокефалије уклоњено са агенде критског Сабора управо због тога што на предсаборским конференцијама није постигнут пристанак помесних Цркава око тога да је цариградски Патријарх једини привилеговани који одлучује о додели аутокефалија, а да све остале Цркве, у лицу својих предстојатеља, само прихватају оно што цариградски Патријарх самостално одлучи. Цариград је чак одбијао и формулацију по којој он „одлучује“, а остали „саодлучују“ са њим. Жеља Цариграда је да само њихов Патријарх одлучује, а сви остали да се једноставно само слажу и прихватају. Управо због тога што ово није било прихваћено на предсаборским конференцијама, питање аутокефалије је једноставно потпуно уклоњено са дневног реда критског Сабора. Јасно је дакле да ће Цариград одбијати сваки Сабор чија решења нису унапред припремљена у њихову корист. Али ово је већ једно друго питање. О чему разговарати? Имајући у виду све изнад наведено, веома је сужен оквир онога о чему је могуће разговарати са делегацијом Фанара. Коначно решење македонског раскола може да уследи након свеправославног коначног дефинисања начина доделе аутокефалија, које би морало да буде на дневном реду неког будућег Сабора (у противном свака помесна Црква има право да додељује аутокефалију својим, у црквеном смислу, осамостаљеним деловима). Пре решења овога питања, тај исти Сабор би морао да реши и украјинско питање. Решење раскола у Украјини једино је могуће кроз претходно поништавање одлука Цариграда и повратак на стање пре расколничког сабора у Кијеву. Али исти тај свеправославни Сабор морао би да реши и друга отворена јурисдикцијска питања као што су питање Америчке Православне Цркве, на пример. Велико је питање је колико ће тај процес потрајати? У међувремену, за нас је од егзистенцијалног значаја, у физичком и духовном смислу, да наша Црква непоколебљиво заузме принципјелан, чврст и пастирски одговоран став о начину решења постојећих проблема и да на њему истрајава на свим нивоима, укључујући и током овог сусрета са делегацијом цариградске Патријаршије. Верујем да ће тако и бити. Нашим Архијерејима предстоји важан сусрет и разговор, а могуће и веома тежак. Молитве целе пастве Српске Цркве широм света, засигурно су са њима као и увек до сада. 6. август 2019.г. чтец Ведран Гагић [1] http://www.spc.rs/sr/episkop_bachki_dr_irinej_intervju_za_dnevni_list_danas- 8 нових одговора
-
- предстојећи
- сусрет
-
(и још 2 )
Таговано са:
-
Са стране Руске православне цркве сусрету су такође присуствовали предсједник Одјела спољних црквених веза Митрополит волоколамски Иларион и замјеник предсједника овог Одјела протојереј Николај Балашов. Током разговора покренута су питања везана за проблематику очувања међуправославног јединства, стоји у саопштењу. РИА Новости објавиле су кратку изјаву протојереја Николаја Балашова, који је након састанка рекао да је сусрет Патријарха Кирила с представницима Константинопољске цркве био користан за обје стране. „Чланови делегације Константинопољске цркве обећали су да ће позицију Руске православне цркве исказану током разговора пренијети Патријарху константинопољском Вартоломеју и члановима Свештеног синода Константинопољске цркве“, казао је отац Николај Балашов. Раније је саопштено да ће делегација Константинопољске патријаршије, у склопу консултација с осталим помјесним црквама, након што је украјински предсједник Петро Порошенко затражио од Константинопољског патријарха Вартломеја да помогне у успостављању јединствене аутокефалне православне цркве у оквиру украјинске државе, посјетити Московску патријаршију. Извор: Митрополија црногорско-приморска
-
- патријаршије
- константинопољске
-
(и још 6 )
Таговано са:
-
Свјатјеши Патријарх московски и све Русије Кирил сусрео се данас у својој радној резиденцији на Чистом переулку у Москви са члановима делегације Константинопољске патријаршије Митрополитом галским Емануилом и смирнским Вартлоломејем, саопштено је на званичном сајту Московске патријаршије. Са стране Руске православне цркве сусрету су такође присуствовали предсједник Одјела спољних црквених веза Митрополит волоколамски Иларион и замјеник предсједника овог Одјела протојереј Николај Балашов. Током разговора покренута су питања везана за проблематику очувања међуправославног јединства, стоји у саопштењу. РИА Новости објавиле су кратку изјаву протојереја Николаја Балашова, који је након састанка рекао да је сусрет Патријарха Кирила с представницима Константинопољске цркве био користан за обје стране. „Чланови делегације Константинопољске цркве обећали су да ће позицију Руске православне цркве исказану током разговора пренијети Патријарху константинопољском Вартоломеју и члановима Свештеног синода Константинопољске цркве“, казао је отац Николај Балашов. Раније је саопштено да ће делегација Константинопољске патријаршије, у склопу консултација с осталим помјесним црквама, након што је украјински предсједник Петро Порошенко затражио од Константинопољског патријарха Вартломеја да помогне у успостављању јединствене аутокефалне православне цркве у оквиру украјинске државе, посјетити Московску патријаршију. Извор: Митрополија црногорско-приморска View full Странице
-
- кирил
- константинопољске
-
(и још 6 )
Таговано са:
Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука. Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано. Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.
© ☦ 2021 Сва права задржана.