Владика Порфирије изабран за новог патријарха

[slovoA]

пре 7 часа, Hadzi Vladimir Petrovic рече

Мораш нечим одјелити Бога од створеног, ако немаш неко ништа  не видим како ћеш избјећи пантеизам?

Уопште није спорно то твоје ништа, ту би био потпуно у праву само да не идеш у крајности, већ да нађеш мјеру. Види шта каже Максим у Мистагогији.

„Нека нашим речима и мислима руководи Бог... Који јесте и постаје све за оно што постоји и што настаје, а сам по Себи ни на који начин нити јесте нити постаје ишта од онога што јесте или што настаје Јер по својој природи не припада апсолутно ни једној врсти постојећих бића. Отуда, због Његове надсуштаствености, више доликује Њему да се именује „Небићем"."

Али Максим је познао мјеру и не иде у крајности, већ даље разјашњава сам проблем.

[Hadzi Vladimir Petrovic]

пре 5 часа, Inženjer Djatlov рече

@Hadzi Vladimir Petrovic Jasno. Znate šta se tu nameće kao problem... Kako govoriti o Bogu ne samo Crkveno, nego i uopšteno, o ideji Boga, dobra, istine, o paradoksu? Kako da se to ,,govor je samo oznaka za biće", ne pretvori u ,,bića ni nema", postoji samo bezbroj diskursa, jezičkih igara, ništa nije samo po sebi... Ja tu vidim najveći problem, koji se preslikava i na umetnost i društvene nauke, začas se pojavi postmoderna toksičnost. Meni ona više smrdi od svih metafizika.

 Нема нецрквеног Бога, а проблем је што и се и од црквеног прави појам, бића ни нема јер је постовјећено са мишљењем и човјек егзистира поред живота, психолошки - ту се јавља привид бога тек слика у уму, ускоро вртуелно, како сад објаснити @Bokisd да живи у постмодерном контексту, гдје су истине заклониле и биће, а камоли нестворено, у средњем вјеку су морали само да се пробију из створеног у нестворено, а ми морамо прво да се пробијемо до створеног јер смо у привиду појму, виртуелном, друга је позиција други пут, дубље смо пропали,, не може се из виртуелног до нествореног, то је прелест, јер је Христос у створеном.

пре 2 часа, slovoA рече

Не разумијеш о чему причам. Један је начин постојања био до пада и ту је све заиста било благословено, осим гријеха (као избора), а други је начин постојања послије пада. Међутим, ако је и сад све благословено осим гријеха, пад се није ни десио. Шта је проблем, значи? Да ли је гријех и сада само питање избора? Ако јесте, онда си у праву, нећемо гријешити и тако ћемо промијенити садашњи начин постојања. Али онда нам за то не треба причест. А да ли је тако? И не гријешећи, условно речено, као савршени ми не можемо промијенити свој садашњи начин постојања, већ једино у Тијелу Христовом. А ти у „твом“ и ја у „свом“ тијелу смо исти пали Адам и можемо се с тим избором само сликати, не, као грешни, већ као такви. Није Адам као начин постојања изабрао гријех, већ је својим гријехом промијенио читав начин постојања, уличнивши природу. А наравно да Отац природу и као такву држи у постојању, али је не прима, прима је једино као Тијело Христово – до Вазнесења су небеса била затворена, јер нас по самом начину постојања Отац више није познавао. Не, уопште, већ нисмо више били дјеца по Његовој вољи, већ смо по својој постали такви, какве нас не познаје.

Зато је Христос, између осталог, воља Очева. А зато је и патријарх Павле говорио оно: „Надам се да ће ме Бог препознати...“

 

пре 1 сат, slovoA рече

Па већ нам се Он открио као цјелина бића Божијег (Тројице). Који види Њега, видио је Оца, очима Духа (и Јована). А то усхођење из славе у славу, о којем причаш, питање је Божије природе и наравно да том усхођењу нема краја. Али спусти се сад мало на земљу.

Мислиш из истине о бићу ка бићу самом, радо, а онда усходимо из славе у славу.

Пре сат времена, slovoA рече

Уопште није спорно то твоје ништа, ту би био потпуно у праву само да не идеш у крајности, већ да нађеш мјеру. Види шта каже Максим у Мистагогији.

„Нека нашим речима и мислима руководи Бог... Који јесте и постаје све за оно што постоји и што настаје, а сам по Себи ни на који начин нити јесте нити постаје ишта од онога што јесте или што настаје Јер по својој природи не припада апсолутно ни једној врсти постојећих бића. Отуда, због Његове надсуштаствености, више доликује Њему да се именује „Небићем"."

Али Максим је познао мјеру и не иде у крајности, већ даље разјашњава сам проблем.

Није никаква промјена настала у односу Бога према нама падом, у природи јесте. Дакле на биће у цјелини се  односи птвенствено на створено, не утичу отолошки догађаји на Бога и његов однос према нама, него на створено и наш однос према Богу, наравно да нам ништа не открива Бога Оца, то чини Син у којег се учљањујемо Духом, осим ако се ово ништа не схвати као испражњење човјека, кеноза, покајање, онда нам доноси све, мислим онда је само учињено све што је до нас.

Ипак је правилније рећи да је једна воља у свете Тројице.

Како мјеру код ништа? Има ли нека регија ништа или дио ништа.

[Inženjer Djatlov]

@Hadzi Vladimir Petrovic Kad kažem necrkveni Bog mislim na razgovor sa nekim čovekom zaljubljenim u nauku recimo, koji misli da su dostignuća u fizici ukinula Boga, šta njemu reći osim da stvarnost nije samo fizika, već da postoji i metafizika? Ili ne znam, kada se priča o prirodi matematike? Za ovo drugo pitanje je samo da li su istine zaklonile biće, ili relativizacija istine je zaklonila biće? Konkretan primer je pitanje pola i roda i svega što je trenutno aktuelno sa tim... Dakle, ukidanje nekih do skoro, po sebi, očiglednih istina. Šta sa tim?

[Bokisd]

пре 7 часа, Hadzi Vladimir Petrovic рече

Нема нецрквеног Бога, а проблем је што и се и од црквеног прави појам, бића ни нема јер је постовјећено са мишљењем и човјек егзистира поред живота, психолошки - ту се јавља привид бога тек слика у уму, ускоро вртуелно, како сад објаснити @Bokisd да живи у постмодерном контексту, гдје су истине заклониле и биће, а камоли нестворено, у средњем вјеку су морали само да се пробију из створеног у нестворено, а ми морамо прво да се пробијемо до створеног јер смо у привиду појму, виртуелном, друга је позиција други пут, дубље смо пропали,, не може се из виртуелног до нествореног, то је прелест, јер је Христос у створеном.

Kako istina o bicu moze da sakrije i zakloni bilo koje bice, pa bre Vlado ako otkrijemo istinu o nekom bicu i njegovom postojanju i nacinu delovanja, zar nije onda logicno i ocekivano da nam to onda moze pomoci da budemo u najboljoj (najprisnijoj) komunikaciji i zajednici sa tim istim bicem.

Istina o Isusu Hristu i Njegovoj licnosti, pa to je nasusna potreba da poznajemo zasto se Bog ovaplotio, cilj Njegovog ovaplocenja, i kakvu je licnost Isus Hristos i njegova priroda i sustina. I znas i sam da su mnogi tu pali i otisli u jeres. I ta istina moze da bude i ono sto odmah u prvoj recenici kaze sv.Maksim Ispovednik u svojim Stoslovima :

1. Љубав је добро расположење душе по коме ништа од постојећег не претпоставља познању Бога.

 I, posle dalje razradjuje kako se moze doci do poznanja Boga.

 

[Hadzi Vladimir Petrovic]

пре 57 минута, Inženjer Djatlov рече

@Hadzi Vladimir Petrovic Kad kažem necrkveni Bog mislim na razgovor sa nekim čovekom zaljubljenim u nauku recimo, koji misli da su dostignuća u fizici ukinula Boga, šta njemu reći osim da stvarnost nije samo fizika, već da postoji i metafizika? Ili ne znam, kada se priča o prirodi matematike? Za ovo drugo pitanje je samo da li su istine zaklonile biće, ili relativizacija istine je zaklonila biće? Konkretan primer je pitanje pola i roda i svega što je trenutno aktuelno sa tim... Dakle, ukidanje nekih do skoro, po sebi, očiglednih istina. Šta sa tim?

То што је нешто очигледно је усчовљено онтолошком позицијом, без обзира да ли се неко бави филозофојом, категоричким апаратом, без њема опажања брзине...висине... 

Па и психологијом, али то већ није точико битно.

 

Што се тиче физике, хајде да кажем одмах шире познања природе, ту као што видимо нема обједињујуће теорије, чак и да се не осврћемо на еволуцију физике. Минумум је да се прихвати да је ствар отворена.

Исто је са неком другом регијом бића, математиком или научном теологијом (као регионалном онтологијом), у свима наукама влада истина којој бит одређује филозофија, односно метафизика, даке поистовјећење бића и појима. Односно техника, магија.

Па је тако научна теологија у ствари магијска, техничка теологија, за њу није потребна Црква нити Бог, као што недавно рече +Иринеј. 

Научна теологија као и свака друга научна дисциплина омеђи регију, обезбеједи себи предмет и општом научном и свјом посебном методологијом оствсрује своје задатке као било који други научни погон. То што је опредмећивање само злочин деконтекстуслизације нико и не примјећује.

Како је метафизика по природи свог магијског поистовјећења бића и мишљења, непријатељ Цркве њен "теолошки" облик је најопаснији "убица" Бога.

Јер на површинском нивоу у тексту остаје све привидно исто, док је суштина те теологије магија.

Да поновим опет шта је изворна теолошка позиција, она је увјек примарно еконоска, ми гледамо само из историје, са земље, из Цркве, али како је "физика" природа једног од Тројице то смо ми по природи, физички али и енергијма унутар Тројице, Црква је и Сину и из Сина "види" Оца, Духа светога који обезбјеђује усиновљење и напокон пророду, физику као своју и Божију, али и као створено, пропадљиво, ништа у односу према Тројици.

Из те позиције природа - физика је увјек ипостасна и условљена вољом односно стањем.

Док савремена физика живи у самообмани објекивности: на све се биће протеже и у свему влада онтолошки пореак: субјект- објект-селфобјект, гдје се превиђа условљеност тих принципа који су модус круга кготације, те једни без других не постоје јер сувјект тек перспектива) или  слабиј речено начин постављања огледа, који је увјек сужавање бића условљав резултат.

А како је техника у бити, и резултат је увјек техника.

Хајдегер каже не треба нам атомска бомба, све је већ пропало, суштински пропало, јер стври укључујући се једна у другу испостсвљају негдје своју суштину и безврједне су (нпр, телефон без мреже), а само преко суштог разарајући техничку - магијску повезсност - свјетовност, предстсве, привиф, вршимо принос бића, анафору.

Однодсно Духом Светим се повезујемо на један други не ненаучни,нетехнички, немагијски,несвјетовмни, недржавни... начин у Христа односно  познајемо непатворене законе природе, њене логосе, али на жив и живоносан начин гдје се и ми слободом питамо о њимс, природу која је нама по Богу по вољи, која је дом, у празнику преображења твари.

Иако запретена, постоји и сакрална математика (Пеђа Исус) али и светотајинскост свих других наука како су и учене док нас метафизика није похарала.

Хајдегер је 33 покушао обнову њемачког универзитета (протестантске аутокефачије), у пост метафизичком смислу.

 Први пут након укидања Академије од стране Цркве, појавила се и идеја Црквене Академије наука и умјетности, чији су зачетници владика Данило Крстић и Жарко Видовић. Рачунало се да је лакше да се крене од умјетности, ту су неки видјели само ухлебљење и бизнисе па су то свели на бољу радионицу све под изговоромима.

Ту није саввладан злодух метафизике па се мирна срца чује нпр "представа Христа". Дакле опредмећивање на снази.

Ту је требало испратити безпредметност Маљевића који је сликарски Ниче...

Односно у најшире смислу разгрананти науке изван магијских позиција или дати немагијску технику, технику као у нсјширем смислу схвсћену као умјеће допуштања истини да се збуде, само да та истона не буде поистовјећење мишљења и бића, будући да је то у корјену, сва нам техника и сва наука у свим формсмс само то и јавља: Да биће јесте мишљење.

Епа шипак, то бих рекао физичару.

Понављам то што је онтолошки темељ нсукама пропао, ни најмање им не смета да се развијају, то је добар рецепт за кстастрофу.

[slovoA]

пре 8 часа, Hadzi Vladimir Petrovic рече

не утичу отолошки догађаји на Бога и његов однос према нама,

Ако причаш о природи Божјој, наравно да не утичу. Али ми причамо о икономији и енергији Божјој. Падом је Адам преусмјерио ток благодати и она више није стизала до њега већ га је мимоилазила, а тиме се свакако промијенио и тај однос према нама. А није само ни то. Откуд знаш да Отац, рецимо, неће промијенити свој однос према теби кад направиш неку глупост?

Не разумијем, зашто тако раздвајаш онтолошке догађаје, од Бога? Зар оваплоћење Логоса није онтолошки догађај?

[Inženjer Djatlov]

@Hadzi Vladimir Petrovic Razumem teoretski. Mada mi je teško da zamislim kako bi ta prava, nemagijska nauka izgledala. Mislite da matematika nema neki specijalni status s obzirom da sve nauke prožima? Ovo gore što sam rekao za očigledne istine dolazi iz toga što su sad baš društveno aktuelna ta pitanja: prirodno ili društveno uslovljeno, esencijalizam ili antiesencijalizam, desni ili levi... Ova Vaša priča je neka treća, ali kako se postaviti u ovom okviru? Ja imam utisak da je zdravije očuvati, bez obzira na sve, neki minimalni integritet i nepokolebivu objektivnost prirodnih nauka. Taj pozitivizam možda nije Crkven, ali ima neku stoičko-hladnu crtu koja možda koliko toliko drži stvari na okupu. Na suprotnoj strani je krajnje prenaglašavanje društvenog, koje je skoro potpuno odsečeno od prirodnog (koje se i negira). Tako da tamni brat ovog vašeg pogleda mislim da može da bude prikriveni postmodernizam, mada verujem da ne mora da bude, ako se nađe rešenje kako se odrediti prema ovom gore problemu koji sam naveo.

[Hadzi Vladimir Petrovic]

пре 3 часа, Bokisd рече

Kako istina o bicu moze da sakrije i zakloni bilo koje bice, pa bre Vlado ako otkrijemo istinu o nekom bicu i njegovom postojanju i nacinu delovanja, zar nije onda logicno i ocekivano da nam to onda moze pomoci da budemo u najboljoj (najprisnijoj) komunikaciji i zajednici sa tim istim bicem.

Istina o Isusu Hristu i Njegovoj licnosti, pa to je nasusna potreba da poznajemo zasto se Bog ovaplotio, cilj Njegovog ovaplocenja, i kakvu je licnost Isus Hristos i njegova priroda i sustina. I znas i sam da su mnogi tu pali i otisli u jeres. I ta istina moze da bude i ono sto odmah u prvoj recenici kaze sv.Maksim Ispovednik u svojim Stoslovima :

1. Љубав је добро расположење душе по коме ништа од постојећег не претпоставља познању Бога.

 I, posle dalje razradjuje kako se moze doci do poznanja Boga.

 

Па ето, ако око тебе све не сија као несагорива купина и није као на прображењу, онда немаш добро расположење душе, љубав и не стојиш у Истини него си у некој прелести, ако ти магијске истина да је исто мислити и бити (и све што из тога исходи) не заклања и биће и енергије, ти ми реци шта заклања ?

пре 1 сат, slovoA рече

Ако причаш о природи Божјој, наравно да не утичу. Али ми причамо о икономији и енергији Божјој. Падом је Адам преусмјерио ток благодати и она више није стизала до њега већ га је мимоилазила, а тиме се свакако промијенио и тај однос према нама. А није само ни то. Откуд знаш да Отац, рецимо, неће промијенити свој однос према теби кад направиш неку глупост?

Не разумијем, зашто тако раздвајаш онтолошке догађаје, од Бога? Зар оваплоћење Логоса није онтолошки догађај?

Мислим да нема промјене ни на нивоу енергија, да се сакрио кад је усвојио дулаизам и почео да разликује добро и зло, притом зла није било у рају, а ни данас не постоји  ,нити ће га бити. Мислим да нема таквих измјена у Богу, воља је Божија вјечна по себи, то су те енергије, ту има динамике али нема измјене. не знам чиме бих то бранио.

Мислим да јесте, и вјероватно грјешим, али да то није главно у оваплоћењу, него основ нове науке, а шта ти видиш у природи да је другачије прије и посље Христа, је ли сила теже ослабила или шта?

Пре сат времена, Inženjer Djatlov рече

@Hadzi Vladimir Petrovic Razumem teoretski. Mada mi je teško da zamislim kako bi ta prava, nemagijska nauka izgledala. Mislite da matematika nema neki specijalni status s obzirom da sve nauke prožima? Ovo gore što sam rekao za očigledne istine dolazi iz toga što su sad baš društveno aktuelna ta pitanja: prirodno ili društveno uslovljeno, esencijalizam ili antiesencijalizam, desni ili levi... Ova Vaša priča je neka treća, ali kako se postaviti u ovom okviru? Ja imam utisak da je zdravije očuvati, bez obzira na sve, neki minimalni integritet i nepokolebivu objektivnost prirodnih nauka. Taj pozitivizam možda nije Crkven, ali ima neku stoičko-hladnu crtu koja možda koliko toliko drži stvari na okupu. Na suprotnoj strani je krajnje prenaglašavanje društvenog, koje je skoro potpuno odsečeno od prirodnog (koje se i negira). Tako da tamni brat ovog vašeg pogleda mislim da može da bude prikriveni postmodernizam, mada verujem da ne mora da bude, ako se nađe rešenje kako se odrediti prema ovom gore problemu koji sam naveo.

Тешко је било замислити и овакав развој науке када је поистовјећено биће и мишљење, а данас је то стварност. У овој поставци математика је фундаментала, односно њена тенника, начин како се у њој истина пројављује, али није то Богом дато, могао се развој и другачије десити, а сада мора кренути неким новим путем.

Зашто да не очувати и развијати науке какве су дана, али да не буде једини концепт  правац развоја, да не наступи научни тоталитаризам. ево имамо можда медицински. Али као са разумом треба га имати, али по некади држати по страни, глупо је бити тотално разуман ако логика не важи, а имамо Бекета и драме апсурда.

[Inženjer Djatlov]

@Hadzi Vladimir Petrovic A kakav je status onda drugih naših funkcija? Ako ne treba poistovećivati mišljenje i biće, šta je sa željom, intuicijom, motivacijom, lakoćom ili težinom duha, nagonima, percepcijom, emocijama....? I kakav je odnos njih međusobno i odnos njih prema biću?

[Bokisd]

Пре сат времена, Hadzi Vladimir Petrovic рече

Па ето, ако око тебе све не сија као несагорива купина и није као на прображењу, онда немаш добро расположење душе, љубав и не стојиш у Истини него си у некој прелести, ако ти магијске истина да је исто мислити и бити (и све што из тога исходи) не заклања и биће и енергије, ти ми реци шта заклања ?

Ne mogu da te razume bas jasno, ali ja kolko sam upoznat, nesagoriva kupina i preobrazenje su ista stvar.

Citao sam i sad nesto citam, svetitelji na prvo mesto stavljaju pravu veru u Boga, i tek onda posle mozemo da trazimo  istinu naseg bica kroz odredjen duhovni put i zakon. Samo tako mozemo biti na pravom putu na kojem nece biti neka prelest i nesto da zaklanja nasu istinu u odnosu na Boga.

[Hadzi Vladimir Petrovic]

пре 49 минута, Bokisd рече

Ne mogu da te razume bas jasno, ali ja kolko sam upoznat, nesagoriva kupina i preobrazenje su ista stvar.

Citao sam i sad nesto citam, svetitelji na prvo mesto stavljaju pravu veru u Boga, i tek onda posle mozemo da trazimo  istinu naseg bica kroz odredjen duhovni put i zakon. Samo tako mozemo biti na pravom putu na kojem nece biti neka prelest i nesto da zaklanja nasu istinu u odnosu na Boga.

Ако ниси на Тавору или у кипини, чиме си одвојен и шта је то, шта ти мислиш?  Ако си у познању истине зашто све не свијетли око тебе и ти сам?  

Пре сат времена, Inženjer Djatlov рече

@Hadzi Vladimir Petrovic A kakav je status onda drugih naših funkcija? Ako ne treba poistovećivati mišljenje i biće, šta je sa željom, intuicijom, motivacijom, lakoćom ili težinom duha, nagonima, percepcijom, emocijama....? I kakav je odnos njih međusobno i odnos njih prema biću?

Обрунут, у односу на метафизику, у психологији на примјер не труди се мисао да иконтролише осјећања, него на осјећањима, или надахнутом осјећају настаје свијест, а онда свјест уобличава у мишљење, доводи се говор (оно што би хтјели казати, што интуитивно осјећамо) до језика који служи тек да укаже на биће, однос према бићу није само пука употреба него дивљење,  оно треба да се спасе, усвоји. 

Док у метафизици влада идеологија језика, граматика је закон бића. Ако хоћеш и математска граматика, па се онда тај подмет вазда "открива" у бићу и есенција је сваког експерименталног налаза. 

Ове друге ствари су ми непознате или недовољно јасно поставенем, али и нагони су нека осјећања на њима се јавља свјест о њима она се артикулише...мислим да ће бити посљедица по све набројано.

[Inženjer Djatlov]

@Hadzi Vladimir Petrovic Lakoća i težina kao stanja duha, pa i u jeziku koristimo te neke metafore lagan kao pero, težak kao zemlja... U jogi i autogenom treningu se i time bavi, težina i lakoća u telu, ili kao neka planisko-kišna prozračnost Zena, sad sam proverio, i Niče je oko toga nešto razglabao, ali nisam čitao ništa od njega. Neko je izjavio, ne sećam se ko, da je prozračnost (pa i lakoća) duha glavna manifestacija ljubavi. Meni je to baš fantastična misao. 

[Hadzi Vladimir Petrovic]

пре 1 минут, Inženjer Djatlov рече

@Hadzi Vladimir Petrovic Lakoća i težina kao stanja duha, pa i u jeziku koristimo te neke metafore lagan kao pero, težak kao zemlja... U jogi i autogenom treningu se i time bavi, težina i lakoća u telu, ili kao neka planisko-kišna prozračnost Zena, sad sam proverio, i Niče je oko toga nešto razglabao, ali nisam čitao ništa od njega. Neko je izjavio, ne sećam se ko, da je prozračnost (pa i lakoća) duha glavna karakteristika ljubavi. Meni je to baš fantastična misao. 

Тамо су извиори метафизике, они су први побјегли унутра, у психологију. Нема никаквог унутра и споља још једна лажна дијалектика. Саборни ум, а не мрак мозга.То је опет магијска техника само је предмет "унуташњост". 

Европа издваја човјека од животиња, то је круцијална разлика.

[Inženjer Djatlov]

@Hadzi Vladimir Petrovic Pa ne znam baš, Jung recimo insistira na tome, koliko sam ga ja shvatio, da nesvesno nije nikakav mračan ćošak u glavi, unutra, nego da je baš kvaka u tome da je spolja unutra, a unutra spolja, pa samim tim ta podela može i da se ukine. On pravi paralelu sa prirodom, okeanom, koji samo ima silinu, i koji je mimo dobra zla, on samo postoji, zapljuskuje i moćan je. To je on od njih pokupio. Ja mislim da na neki način svaki pojedinac mora da prođe istoriju čovečanstva u sebi. Ta obožavanja prirode su bila prva koliko ja znam. Bez toga se uleti odmah u evropsku uštogljenost, kravatice, odelca. Ko sozercava šta je okean, priroda, nebo, i njihova neposrednost, preplavljivanje, očas posla može i Hrista da prihvati. Nije džabe što se mistici podvizavaju u prirodi, a ne u centra grada.

[Inženjer Djatlov]

Razlika između metafizike i istočnjačke duhovnosti je što pojam ne ostaje mrtvo slovo na papiru, već dolazi do neke identifikacije sa njim i ukidanja refleksije. Prosto sama činjenica da to, kako ga zovete ,,magijsko" postoji, govori da i ono negde mora da se smesti. Naprosto, psihologija pomaže ljudima, iako je magijska. Čovek mora da bude celovit, ne osakaćen. Ako hoćete da skačete u dalj, ne molite Boga da Vam da veštinu, nego ponavljate i vežbate. Isto je i sa psihologijom i duhovnošću istoka. Ona je prirodna i bezlična. E sad, ja se slažem da se najviše vrednost dobijaju kao Božiji dar čoveku. Ali Bog i priprema našu volju da može i sopstvenim snagama da radi. Neko upadne u depresiju, pa mu ona bude ukinuta. Ali onome kome nije ukinuta, očigledno da postoji blagoslov za njeno korišćenje.