Епископ западноамерички Максим: Као варалице и као истинити (2 Кор. 6, 8) (или: о номадима и о надилажењу свог ега)

[The Godfather]

Moze intermezzo od teskih tema ?

 

[Стаљиново унуче]

  On 2. 11. 2019. at 21:53, Јеленче рече

Ви јесте у праву, мој бол је био велики, али је хвала Богу исцељен. Не желим јавно да се исповедам, разумите ме. Бол јесте била страшна, чак неподношљива...дуго је трајала...али је исцељена. И код деце такође. И дан данас тамо можете срести искривљених лица (од бола) жене ,децу и болесне од стреса свештенике, мужеве и очеве несретне. 

Немојте молим Вас, ако овако наставим, тражиће да пишем фељтон за неки дневни лист, или да објавим неку књигу...бекство из логора...или живот у логору у 21. веку...или како сте се ослободили и како сте преживели те дане логора....

Колико сам упозната, овде долазе да се хране новинари....не желим бити део неке машинерије.

Expand  

Nije tvoj bol nestao naprotiv jači  je nego ikada.zato ti i piasnje jete toliko paranoidno,strah ti blokira racio o ljubav

[Јеленче]

  On 2. 11. 2019. at 22:08, Стаљиново унуче рече

Nije tvoj bol nestao naprotiv jači  je nego ikada.zato ti i piasnje jete toliko paranoidno,strah ti blokira racio o ljubav

Expand  

Имам један савет за Вас. Крените Ви лепо по Бачкој па испитајте свештенике, али тајно, најтајније. Али ни тад у највећој тајности нећете добити искрене одговоре.

Тамо више ни брат брату истину не сме проговорити, толико се живи у страху. Неће Вам нико испричати ни делићак своје судбе и муке јер зна шта га чека ако се прочује да је нешто зуцно. Мука се умножава а страдање је већ неподношљиво. Својевремено се делила песма Љубомира Симовића, Балада о Стојковићима. Прилажем је.

 

Бије батинаш, богме својски распалио,

пуца нам кожа, лете мрвице меса;

бије сат, бије два, бије три,

откуд му толико штапова и беса?

Удара богато, удара од свег срца,

већ му се лице од напора криви,

губи дах, застаје, предише, више не може,

и пада мртав уморан,

а ми живи.

Поређају нас везане уза зид,

пуцају у нас, – прска нам лобања,

прска цеваница, подлактица, коска,

отежасмо од олова у телу.

Дође и вече. Уморили се стрелци.

Одвезују нас, псују нам Бога и мајку.

Са стрељања се враћамо кући

-ко с посла,

и док се у кујни подгрева вечера

жене нам крпе рупе у оделу.

После вечере прегледам домазлук:

закрпим кров, подупрем ограду,

накупим кишницу у каце и араније.

Уто и спавању време. Пре но заспим

кажем жени: вешаће ме у пет,

гледај да ме пробудиш нешто раније.

Ујутру вешала, нова новцата, чврста,

ужад јака, џелати обучени,

– руку на срце, ничему замерке нема.

Вешају нас брзо, вешто и лако.

Висимо тако обешени до мрака,

време је вечери, скидају нас, – ми живи,

сви нас туку и псују, али ако.

Сутрадан зором довуку грања и дрва,

наслажу ломачу, за њу нас голе вежу,

принесу шибицу, потпале,

и гори тако, гори недељу дана,

цела варош од пепела посиви.

Кад све догори, ми изађемо из дима,

краљица пада у несвест, а краљ

трља очи и гледа нас запрепашћен:

Сунце вам ваше, па ви опет живи!

Растржу нас коњма на репове, распињу нас на

-точку,

секу нам главе, руке и ноге – страшно!

Стрељане нас вешају, поклане нас гуше,

не знамо зашто, а није ни важно.

Судијама је већ свега тога доста!

Смењују стрелце, отпуштају војнике,

џелате вешају – они им као криви.

Па опет на нас: те топузином, те топом,

те вешај, те сеци, те кољи!

-А ми живи.

Није ту нешто у реду, шапће народ,

то неко штити судије од греха!

А и нас каткад хвата зебња пред сан:

нисмо бесмртни, неће дуго овако,

доћиће једном и нама крај,

нећемо издржати

-и умрећемо

од смеха.

Save

[Снежана]

  On 2. 11. 2019. at 22:23, Јеленче рече

Имам један савет за Вас. Крените Ви лепо по Бачкој па испитајте свештенике, али тајно, најтајније. Али ни тад у највећој тајности нећете добити искрене одговоре.

Тамо више ни брат брату истину не сме проговорити, толико се живи у страху. Неће Вам нико испричати ни делићак своје судбе и муке јер зна шта га чека ако се прочује да је нешто зуцно. Мука се умножава а страдање је већ неподношљиво. Својевремено се делила песма Љубомира Симовића, Балада о Стојковићима. Прилажем је.

 

Бије батинаш, богме својски распалио,

пуца нам кожа, лете мрвице меса;

бије сат, бије два, бије три,

откуд му толико штапова и беса?

Удара богато, удара од свег срца,

већ му се лице од напора криви,

губи дах, застаје, предише, више не може,

и пада мртав уморан,

а ми живи.

Поређају нас везане уза зид,

пуцају у нас, – прска нам лобања,

прска цеваница, подлактица, коска,

отежасмо од олова у телу.

Дође и вече. Уморили се стрелци.

Одвезују нас, псују нам Бога и мајку.

Са стрељања се враћамо кући

-ко с посла,

и док се у кујни подгрева вечера

жене нам крпе рупе у оделу.

После вечере прегледам домазлук:

закрпим кров, подупрем ограду,

накупим кишницу у каце и араније.

Уто и спавању време. Пре но заспим

кажем жени: вешаће ме у пет,

гледај да ме пробудиш нешто раније.

Ујутру вешала, нова новцата, чврста,

ужад јака, џелати обучени,

– руку на срце, ничему замерке нема.

Вешају нас брзо, вешто и лако.

Висимо тако обешени до мрака,

време је вечери, скидају нас, – ми живи,

сви нас туку и псују, али ако.

Сутрадан зором довуку грања и дрва,

наслажу ломачу, за њу нас голе вежу,

принесу шибицу, потпале,

и гори тако, гори недељу дана,

цела варош од пепела посиви.

Кад све догори, ми изађемо из дима,

краљица пада у несвест, а краљ

трља очи и гледа нас запрепашћен:

Сунце вам ваше, па ви опет живи!

Растржу нас коњма на репове, распињу нас на

-точку,

секу нам главе, руке и ноге – страшно!

Стрељане нас вешају, поклане нас гуше,

не знамо зашто, а није ни важно.

Судијама је већ свега тога доста!

Смењују стрелце, отпуштају војнике,

џелате вешају – они им као криви.

Па опет на нас: те топузином, те топом,

те вешај, те сеци, те кољи!

-А ми живи.

Није ту нешто у реду, шапће народ,

то неко штити судије од греха!

А и нас каткад хвата зебња пред сан:

нисмо бесмртни, неће дуго овако,

доћиће једном и нама крај,

нећемо издржати

-и умрећемо

од смеха.

Save

Expand  

u strahu od čega,  reci konkretno ili nas mani te paranoje

[Стаљиново унуче]

  On 2. 11. 2019. at 22:23, Јеленче рече

Имам један савет за Вас. Крените Ви лепо по Бачкој па испитајте свештенике, али тајно, најтајније. Али ни тад у највећој тајности нећете добити искрене одговоре.

Тамо више ни брат брату истину не сме проговорити, толико се живи у страху. Неће Вам нико испричати ни делићак своје судбе и муке јер зна шта га чека ако се прочује да је нешто зуцно. Мука се умножава а страдање је већ неподношљиво. Својевремено се делила песма Љубомира Симовића, Балада о Стојковићима. Прилажем је.

 

Бије батинаш, богме својски распалио,

пуца нам кожа, лете мрвице меса;

бије сат, бије два, бије три,

откуд му толико штапова и беса?

Удара богато, удара од свег срца,

већ му се лице од напора криви,

губи дах, застаје, предише, више не може,

и пада мртав уморан,

а ми живи.

Поређају нас везане уза зид,

пуцају у нас, – прска нам лобања,

прска цеваница, подлактица, коска,

отежасмо од олова у телу.

Дође и вече. Уморили се стрелци.

Одвезују нас, псују нам Бога и мајку.

Са стрељања се враћамо кући

-ко с посла,

и док се у кујни подгрева вечера

жене нам крпе рупе у оделу.

После вечере прегледам домазлук:

закрпим кров, подупрем ограду,

накупим кишницу у каце и араније.

Уто и спавању време. Пре но заспим

кажем жени: вешаће ме у пет,

гледај да ме пробудиш нешто раније.

Ујутру вешала, нова новцата, чврста,

ужад јака, џелати обучени,

– руку на срце, ничему замерке нема.

Вешају нас брзо, вешто и лако.

Висимо тако обешени до мрака,

време је вечери, скидају нас, – ми живи,

сви нас туку и псују, али ако.

Сутрадан зором довуку грања и дрва,

наслажу ломачу, за њу нас голе вежу,

принесу шибицу, потпале,

и гори тако, гори недељу дана,

цела варош од пепела посиви.

Кад све догори, ми изађемо из дима,

краљица пада у несвест, а краљ

трља очи и гледа нас запрепашћен:

Сунце вам ваше, па ви опет живи!

Растржу нас коњма на репове, распињу нас на

-точку,

секу нам главе, руке и ноге – страшно!

Стрељане нас вешају, поклане нас гуше,

не знамо зашто, а није ни важно.

Судијама је већ свега тога доста!

Смењују стрелце, отпуштају војнике,

џелате вешају – они им као криви.

Па опет на нас: те топузином, те топом,

те вешај, те сеци, те кољи!

-А ми живи.

Није ту нешто у реду, шапће народ,

то неко штити судије од греха!

А и нас каткад хвата зебња пред сан:

нисмо бесмртни, неће дуго овако,

доћиће једном и нама крај,

нећемо издржати

-и умрећемо

од смеха.

Save

Expand  

Ja sam u Bačkoj od pamtiveka, svi moji,često sam sa sveštenstvom nemam ni blizu takav utisak a ni saznanja,

A ovde nisu tema oni nego tvoj bol, i tvoja agonija,tema je to našeg razgovora. I ja bih iskreno da ti pomognem ali ti nedaš da ti se pomogne,Stalno bežiš od sebe.

[Јеленче]

  On 2. 11. 2019. at 22:40, Снежана рече

u strahu od čega,  reci konkretno ili nas mani te paranoje

Expand  

У страху од Епископа и његових жбирова, секретара, намесника....има их, доушника.... То не можете замислити. Боје се своје сенке. Ко се не повинује систему, оде кичма, живци, укидање плата, премештаји, разне комисије, измишљотине...малтретирање свакодневно...извештаји, преписке, папир да потпишеш који ниси сам срочио а притом је неистинит, ако одбијеш црно ти се пише. Није то само да те преместе, већ те цеде и цеде  нон стоп држе у неком страху....војска је мајка мара...а притом та околина или ти неколицина, живи грофовски, никад им не би била у кожи. Само те назову и обавесте о некаквим законима, самоизмишљеним у тој Епархији. Ако идеш на годишњи мораш писати где идеш. Мог мужа није пустио у Америку на годишњи одмор, није га пустио на Свету Гору за Васкрс...није нам одговарао 2,5 године да ли можемо добити канонски или не. Кад се уверио да су све парохије подељене дао нам канонски да немамо куд..за 10 дана смо морали напустити стан, ако га не окречимо и не извадимо сваки ексер из зида идемо на црквени суд...остали без новца, без осигурања здравственог, без крова над главом....узели нам кратице за телефоне, оштетили наш буџет, неисплаћеним многим платама...враћали смо туђе дугове и плаћал грешке самог епископа за земљиште на којој је црква изграђена по његовом благослову а ми у њој тад  нисмо ни били....само неправда....а разлог, ниси покоран секретару и тражио си да идеш од мене...е сад ћеш видети....шта те чека....премештали нас по парохијама, по становима...само јер се није слагао са секретаром...покушавао епископа да убеди овај није хтео да чује да је секретар скренуо...итд...могла бих писати још....мислим, озбиљно да ту нешто дебело смрди.

[Талични Том]

  On 2. 11. 2019. at 17:24, ana čarnojević рече

crne rupe, Srbije i ostali Sinodi

kao sto vec rekoh, ep Maksim Vasiljevic je voljen i postovan covek. 

 npr ja znam zasto domaca akademska javnost cuti, rekla mi pticica. 

 

Expand  

А, јелти та ”птичица” јавила, којим случајем, да ли је неко од тих 86 професора написао и потписао апел васељенском патријарху вартоломеју у коме га моли да преиспита и преиначи своју одлуку о издавању тзв. ”Томоса о аутокефалности” украјинским расколницима и самосвјатима?

[Снежана]

@Јеленче razumem, ali malo je glupo da paranoično praviš petsto profila i da u pp porukama pleteš kako se iza tog i tog profila nalazi sekretar taj i taj, da pokušavaš svojim strahom da zaraziš i druge, tvoja priča gubi na kredibilitetu,  znaš koliko god se mi slagali ili ne slagali sa Z. Đurovićem, čovek je stao iza svog imena i to se poštuje.

[Јеленче]

  On 2. 11. 2019. at 23:25, Снежана рече

@Јеленче razumem, ali malo je glupo da paranoično praviš petsto profila i da u pp porukama pleteš kako se iza tog i tog profila nalazi sekretar taj i taj, da pokušavaš svojim strahom da zaraziš i druge, tvoja priča gubi na kredibilitetu,  znaš koliko god se mi slagali ili ne slagali sa Z. Đurovićem, čovek je stao iza svog imena i to se poštuje.

Expand  

Није мени битно име, јер они су ме бановали сваки пут и ја сам отварала ново. Мени је битно да они знају да сам то ја...могу се ја звати и Јованка Броз. И Јованка Орлеанка, познајемо се...Мој циљ јесте да зауставим даља страдања људи, епископа, професора....ништа друго...ја имам свој живот, и хвала Богу и дивном старцу светом исцељена сам од тих траума. Хвала Богу цела породица...рехабилитација...која је била неопходна а што је најбитније срце чисто, не мрзим и не светим се, не дај Боже. Мој старац каже освета је лепа само један сат... а после  те мучи...

Према њима, све најбоље им желим.... али дајем свој допринос за данашње страдалнике од истих џелата. Неуморно.....дајем свој допринос....

[Талични Том]

  On 2. 11. 2019. at 23:32, Јеленче рече

Није мени битно име, јер они су ме бановали сваки пут и ја сам отварала ново. Мени је битно да они знају да сам то ја...могу се ја звати и Јованка Броз. И Јованка Орлеанка, познајемо се...Мој циљ јесте да зауставим даља страдања људи, епископа, професора....ништа друго...ја имам свој живот, и хвала Богу и дивном старцу светом исцељена сам од тих траума. Хвала Богу цела породица...рехабилитација...која је била неопходна а што је најбитније срце чисто, не мрзим и не светим се, не дај Боже. Мој старац каже освета је лепа само један сат... а после  те мучи...

Према њима, све најбоље им желим.... али дајем свој допринос за данашње страдалнике од истих џелата. Неуморно.....дајем свој допринос....

Expand  

Искрено се надам да ово што пишем нећеш схватити као напад, још мање као покушај ”сољења памети”. Немој да се љутиш, али морам да приметим како тај твој сат (колико је освета лепа, по речима твог Старца) још увек траје и још увек те мучи. Јер да не траје, ти о свему томе не би писала. Просто, оставила би све то иза себе и радовала се животу, а на своје тлачитење не би ни мислила а камоли се с њима прегањала на којекавим форумима. Тиме би на најбољи начин показала да си исцељена од свих тих траума. А то што пишеш да ти је крајњи циљ да зауставиш даља страдања људи, епископа, професора... је у читавој причи само обичан декор, којим би да замаскираш суштину - лако видљиву огорченост, бес, бол, патњу...

...Не оправдавам оне који су свему томе допринели, далеко од тога, али не могу да не видим како се и ти према правди односиш селективно. Јер, да се према правди не односиш селективно макар једном би прокоментарисала како је понашање в. Максима у односу на црквену кризу у Украјини (нарочито изражено у чувеном интервјуу ”Ако ово буде крај, знаћу да није љубав” и након тога у ништа мање чувенијој преписци са в. Иринејем бачким) све остало само није поштено, још мање је црквеноградитељско. Када будеш избацила селективност у правдољубивости, тада ћеш заиста моћи да причаш о томе да си исцељена од свих тих траума. Уосталом, сасвим сам сигуран да ћеш тада мање времена да проводиш на форуму пишући о онима који су криви за твоја и страдања твојих најмилијих.

Свако добро ти желим!

[Августин]

  On 2. 11. 2019. at 17:37, ana čarnojević рече

Milane нa мерама сам па ми напорно да се дописивам, матора сам ја за те педагогије... ал ти волеш моје кување па си привилегован да ти одговорим.. не, ово што знам је по бабине линије, није са твиће. 

Expand  

Што си Ти на мерама па била си недодирива док је Милан Ракић- НАТО овде јурио све редом.Зависно од надахнућа и духа.Занимљиво што на енглеском реч spirit не значи само дух него и нешто друго.

[Јеленче]

  On 3. 11. 2019. at 0:33, Талични Том рече

Искрено се надам да ово што пишем нећеш схватити као напад, још мање као покушај ”сољења памети”. Немој да се љутиш, али морам да приметим како тај твој сат (колико је освета лепа, по речима твог Старца) још увек траје и још увек те мучи. Јер да не траје, ти о свему томе не би писала. Просто, оставила би све то иза себе и радовала се животу, а на своје тлачитење не би ни мислила а камоли се с њима прегањала на којекавим форумима. Тиме би на најбољи начин показала да си исцељена од свих тих траума. А то што пишеш да ти је крајњи циљ да зауставиш даља страдања људи, епископа, професора... је у читавој причи само обичан декор, којим би да замаскираш суштину - лако видљиву огорченост, бес, бол, патњу...

...Не оправдавам оне који су свему томе допринели, далеко од тога, али не могу да не видим како се и ти према правди односиш селективно. Јер, да се према правди не односиш селективно макар једном би прокоментарисала како је понашање в. Максима у односу на црквену кризу у Украјини (нарочито изражено у чувеном интервјуу ”Ако ово буде крај, знаћу да није љубав” и након тога у ништа мање чувенијој преписци са в. Иринејем бачким) све остало само није поштено, још мање је црквеноградитељско. Када будеш избацила селективност у правдољубивости, тада ћеш заиста моћи да причаш о томе да си исцељена од свих тих траума. Уосталом, сасвим сам сигуран да ћеш тада мање времена да проводиш на форуму пишући о онима који су криви за твоја и страдања твојих најмилијих.

Свако добро ти желим!

Expand  

Слушај ме Томе сад добро. Ти имаш право да мислиш шта хоћеш, моја савст је мирна и ја се не светим. Сматрај овај коментар мојим последњим коментаром на тему Бачког. Паметноме доста!

Поредити наша дугогодишња страдања у Епархији Бачкој са Максимовим ставом о кризи у Украјини није примерено.

И ја теби желим свако добро!

[Јеленче]

  On 3. 11. 2019. at 0:37, Августин рече

Ово сирото Јеленче није изгледа још добило оно што јој у њеним фантазијама долази на бициклу па и даље лудује.Како да јој помогнемо драга браћо па и сестре ко зна за чим жуди њена душа и тијело.

Expand  

Мени помоћ форумске браће и сестара апсолутно није потребна, све ја имам што ми је потребно и у фантазији и на јави. Бавите се собом и молим Вас да ме заобиђете у будуће. Не треба ми комуникација са Вама. 

[Августин]

  On 3. 11. 2019. at 1:05, Јеленче рече

Мени помоћ форумске браће и сестара апсолутно није потребна, све ја имам што ми је потребно и у фантазији и на јави. Бавите се собом и молим Вас да ме заобиђете у будуће. Не треба ми комуникација са Вама. 

Expand  

Извини сад сам схватио ко си ти пошто нећеш да причаш са мном.Ми се добро знамо.Ово није вређање стварно.Да ли си ти била позната у друштву што се не переш?

[Milan Nikolic]

Чувајте се бапских прича.