Претражи Живе Речи Утехе

РАЗГОВОР ГОСПОДА ИСУСА СА НИКОДИМОМ Никодим, учени фарисеј и кнез јеврејски, учи се вери. Јер је вера наука, и то најтежа наука. Најтежа стога што она учи како се човвк опредељује за Бога, духовно сједињује са Ботм, испуњујући Његово еванђеље, и непрекидно живи Богом у свима световима и у свима својим животима. А све то значи: поновно духовно рођење човека Богом помоћу Духа Божјег који се сав разлива по бићу човековом и својим божанским силама преображава човека у сасвим ново биће, у биће – „рођено од Духа„, које и живи вечито по вечним законима Духа. „А бијаше човјек међу фарисејима, по имену Никодим, кнез јудејски. Он дође Исусу ноћу и рече Му: Рави, знамо да си учитељ од Бога дошао; јер нико не може ова знамења творити која Ти твориш ако није Бог са њим.“ (3:1-2) Никодим приступа Господу Исусу као учитељу, не као Богу: „ти си учитељ од Бога“ (ст.2). Још нешто: за њега је Госгод Исус учитељ са којим је Бог. То је све у духу старозаветног општења Бога са људима: преко светих Пророка. Са човеком може бити Бог као што је био са Мојсијем, са Илијом, са Исаијом; али да човек буде Бог, то је ново и несхватљиво. А Никодим се баш и нашао пред новим бићем, новом стварношћу. Како то биће схватити? Старозаветним видом оно се не може сагледати, ни старозаветном мером мерити, ни старозаветним умом схватити. Ту се са човеком мора десити нвшто ново: он просто мора добитии нов вид, нов слух, иава чула, нов ум, нову душу да би могао схватити ново биће = Богочовека Исуса. Он се просто мора наново родити не само делимично обновити. „Одговори Исус и рече му: Заиста, заиста ти кажем: ако се ко не роди одозго, не може видјети Царства Божијега.“ (3:3) О томе Господ Исус и говори Никодиму: „Ако се човек не роди наново (не роди одозго), не може видети царства Божјега“ (ст. 3). А родити се наново, то је родити се одозго: свим бићем својим полазити из оног света, свим мислима, свим осећањима, свим расположењима; је ли мисао нека буде с неба, нека буде корењем на небу; је ли осећање, је ли дело, нека такође буде с неба. Одакле ти је мисао? – одозго, с неба. Одакле осећање, одакле савест, одакле жеље? – с неба, с неба, с неба. А ти сам одакле си, човече? – с неба. Ништа твоје нека не буде од земље и са земље. Ти си нови човек тиме што си с неба, што си небо снео на земљу, што на земљи живиш небом. А очи твоје, навикнуте на небо и саме небеског порекла, умеће пронаћи и видети самога Господара неба, и распознати Га свуда ма где Он био, распознати Га и у Исусу. Пошто си као боголико биће с неба, ти си већ видео царство небеско, царство Божје. А на земљи ено васцелог царства Божјег у Господу Исусу. То не виде они који се нису родили „одозго“, него оу свим бићем „одоздо“ са земље, у земљи, на земљи. „Рече Му Никодим: Како се може човјек родити кад је стар? Еда ли може по други пут ући у утробу матере своје и родити се?“ (3:4) Такав је стари човек, старозаветни човек. Типолошки је дат у Никодиму: „Како се човек може родити кад је стар? Еда ли може по други пут ући у утробу матере своје и родити се? (ст. 4). – Да, то је тако кад је реч о телу и телесном рођењу. Али дух, како се дух раћа? Ено мисао се рађа из духа, и осећање, и хтење. А дух, како се он раћа? Одкуда он? Овакав какав је он се сигурио родио. А кад се једном родио, зашто се не може поново родити, препородити? Једну мисао ти много пуга са муком рађаш у духу, из духа свог? То је могуће, зар не? А дух, зашто се дух не би могао по друга пут родити? „Одговори Исус: Заиста, заиста ти кажем: ако се ко не роди водом и Духом, не може ући у царство Божије.“ (3:5) То Спаситељ и објављује Никодиму: „Заиста, заиста ти кажем: ако се човек не роди водом и Духом, не може ући у царство Божје“ (ст. 5). Родити се „од воде и Духа“? Дух Божји, Дух Свети – родитељ човека. Човек се од њега рађа када свим бићем погрузи себе у Њему, када се крсти Њиме, и узаживи Њиме свим бићем: свим срцем, свом душом, овом мишљу, свом снагом: када Истина „Духа Истине“ постане његовом Истином; када светост Духа Светога постане његовом светошћу; када дарови Духа Светога постану његовим даровима; када сав дух свој изводи из Духа Светога и своди на Њега. А то и јесте најсвакодневнија стварност Хришћана, духоносаца; „Не живимо по телу него по Духу“ (Рм. 8,4). „Ви нисте у телу него у Духу јер Дух Божји живи у вама“ (Рм. 8,9). Стога што им је све од Духа Светога, апостол и назива хришћане духовнима (1 Кор. 2,12-16). И све што се у душама њиховим рађа, раћа се од Духа Светога, од блатодати Његове. Пример, свепример: Силазак Светога Духа на дан Свете Педесеинице. Ето апостола Петтра, и осталих; ето шта значи родити се одозго; родити се наново=крстити се Духом Светим. Да је све то тако физички, очигледан дскказ? – Света вода, јер њу Дух Свети силом својом осењује, и тако освећује, и од кварежи избавља. Тело се и само „поново рађа“ у светој води очишћујући се од свакога греха. То је физички доказ да тако бива и духовно рођење = крштење Духом Светим. Тако удуховљен и одуховљен чавек једино и „може ући у царство Божје“ и „видети царство Божје“. То је оно „ново рухо“ без кога се не може бити на „свадби“ Сина Божјег, у царству Божјем. „Што је рођено од тијела, тијело је; а што је рођено од Духа, дух је. Не чуди се што ти рекох: ваља вам се родити одозго.“ (3:6-7) Но све то у своме божанском реду и поретку: тело, његово духовно рођење остаје у границама своје телесности; дух, наново рођен, остаје у границама Духовданске духовности. Отуда је у човека наново рођеног све по новом: на нов начин он и мисли, и осећа, и живи, и види, и чује. У њега су и нове очи и нов уши, и нова чула, јер је у њега нов дух, нова душа, ново срце. У човека нерођеног наново – све је старо и све по старом: све је остарело грехом и састарело смртношћу: стара душа, старе очи, старо срце, и сав духовни живот изнемогао, обогаљио, оболестжо. Под тим теретом старости и греховности, осмрћености су ови људи, зато Спас одлучно препоручује свима: „треба вам се наново родити“ (ст. 7) „Дух дише гдје хоће, и глас Његов чујеш, а не знаш откуда долази и куда иде: тако је сваки који је рођен од Духа„. (3:8) Какве су особине човека рођеног „од Духа“, рођеног „одозго“? Све је у њега бескрајно и бесконачно: и мисли, и осећања, и расположења, јер их све обрађује и прерађује Духом Светим: свака мисао његова постаје духомисао; и осећање – духоосећање. А Дух има ли краја? „Бог не даје Духа на меру“ (Јн. 3,34). Зато је у духоносног човека све бездано, бескрајно, бесконачно. На свему његовом је „печат Духа Светога“: духоносци су „запечаћени“ Духом Светим (Еф. 1,13; 4,30). „Одговори Никодим и рече Му: Како може то бити? Исус одговори и рече му: Ти си учитељ Израиљев, а то ли не знаш? Заиста, заиста ти кажем да оно што знамо говоримо и што смо видјели свједочимо, и свједочанство наше не примате.“ (3:9-11) Није чудо што Никодим то не разуме, јер све то „треба да се духовно разгледа“ (1. Кор. 2,14), мада је у Старом Завету јављено о томе преко светог пророка, што „учитељ Израиљев“ Никодим треба да зна. То је очигледна истина и стварност не само за Исуса него и за свете пророке, који о духовним истинама гаворе на основу личног искуства, личних виђења и упутстава од Духа Светога. Зато Спас у Име Своје и Његово говори о томе: ,3аиста, заиста ти кажем да ми говоримо и сведочимо што видесмо, и сведочанства нашега не примате“ (ст. 11). Свети Златоуст благовести: Спаситељ говори: „Ако се ко не роди одозго“ (сг. 3) и не добије тачно познање о предметима вере, лутаће далеко ван царства небеског. Под царством небеским Господ Исус разуме овде себе сама; показује да је Он не само оно што они виде у Њему, већ да су им потребне и друге очи да би они видели у Њему Месију = Христа. Не треба Биће безгранично потчињавати слабим умовима људским. Знајући то, немојмо својим умом испитивати Божанске тајне, нити их подводити под ток обичних ствари и подчињавати их законима природе, него примајмо и са вером што је речено у Светом Писму. Ништа не производи толико мрака, колико ум људски који о свему расућује по земаљски и не прима просветљење одозго. Земне помисли садрже у себи много нечистоте. Зато су нам и потребна небеска просветљења да униште блато духа нашег, и он узнесен горе прими небеско учење. А то може бити онда када ми покажемо у себи и душу добромислећу и живот прави, јер душа предана страстима не може постигнути ништа велико и благородно. [1] „Када вам казах оно што је земаљско па не вјерујете, како ћете вјеровати ако вам кажем оно што је небеско? И нико се није попео на небо осим Онај Који сиђе с неба, Син Човјечији Који је на небу.“ (3:12-13) Све довде речено Спас назива земаљским, тојест све то још није она највећа и најтајанственија тајна коју Богочовек Исус Собом доноси и има да објави: поновно рођење „од воде и Духа“ и све што је са тим у вези збива се на земљи и „земаљско“ је. Али, када се Богочовек буде телом узнео на небо, када тело човечије буде показао васкрслим, бесмртним, духовним, вечним, како ће онда веровати у то, у то – што је по свему и свачему толико невероватно, јер су тела људска смртна, сва смртна. То је оно „небеско“ што Богочовек, има да открије овету својим Еванђељем. То је врхунац Богочовечанског домосгроја спасења света; то завршно откриће последње тајне. „Небеско“ је и све оно што је уследило за вазнесењем Богочовековим на небо: Силазак Светога Духа на Апостоле, на Цркву, и сва делатност њихова и њихових наследника у свету. То је све у истини „небеско“, и веродостојно само за оне који су рођени „одозго“ с неба. Уствари, све је у Цркви „небеско“ и „земаљско“ уколико се све у Цркви држи истинитим телом Богочовека Христа, и уколико се у њој спасава и тело, вештаство, материја. У истини: „Нико се не попе на небо од људи“, осим Богочовека „који сиђе с неба“ (ст. 13), и као Бог узнесе тело у божанску беомртност и вечност. Тек у лицу вазнесеног Богочовека човек је стварно први пут узшиао на. небо, и остао на небу. И тек тада тиме показао да је „и тело за Господа“ (1 Кор. 6,13), за његову бесмртност и вечност, и да је човек заиста небеско биће, а само привремено земаљско. Тиме је откривена целокупна тајна човекова бића. „И као што Мојсеј подиже змију у пустињи, тако треба да се подигне Син Човјечији. Да сваки који верује у Њега не погине, него да има живот вјечни.“ (3:14-15) Змија – уводитељ греха и смрти у човечански свет; она – нешто најодвратније за људско сазнање и осећање. Но сила Божја и човекољубље Божје и сам лик змије претвара у средство спасења; тако било у пустињи: ко с вером погледао у змију бакарну, спасавао се смрти. Значи: вера нешто заиста надљудско: спасава оним чиме човек убијен, и усмрћеи и умртаљен. Тако и Господ Христос: спасава оним чиме су људи хтели да га убију и за навек осрамоте: Крстом. Зато Спас о томе овоме подизању на крст говори као о нечем што „треба“ да буде. Ради чега? „Да ниједан који верује у њега не погине, него да има живот вечни“ (ст. 15). Вера у крст, – то је подвиг за људско сазнање и осећање, зато спасава и даје живот вечни. И то стога што ће се крст, то оруђе срама и злочинства, због распећа на њему Богочовека Христа, претворити у оруђе вечне славе и вечнога живота. „Сваки који верује“ у Распетог Богочовека, као у Победитеља смрти васкрсењем, „има вечни живот“. Људско биће гине (ван вере и крста, ван Богочовека, јер је ван Њега – царство греха и смрти, а грех убија људско биће, умртвљује га за оно што је вечно, што је Божје, и тако још на земљи врлинама еваиђелским стиче и има живот вечни. Откуда та сила Крсту? Од све љубави Божје у њему: јер у крсиој смрти Боточовековој врхуни божанска љубав према роду људском: смрћу спасти од смрти, сав ући у њу, у њене страхоте, у агонију, у ропац њен, са човеком и ради човека, и сиих људи, осетити и доживети до краја све њене страхоте, и из свега тога изаћи васкрсењем као победитељ, и са Собом изнети род људски, – ето, то је заиста љубав, заиста свељубав Божја лрема роду људском уопшге, и према сваком људском бићу посебно. А и све што је у Богочовековом животу претходило крсту – спасоносно је, јер је од Спаситеља, а све што је од Спаситеља – спасава. Свељубав од Бога, вера од човека, – ето пгга спасава и даје живот вечни човеку. Или: човекољубље Божје и богољубље човеково, – ето шта спасава чоовека од сваке смрти и сваког греха и даје му живот вечни. „Јер Бог тако завоље свијет да је Син Својега Јединороднога дао, да свакки који вјерује у Њега не погине, него да има живот вјечни.Јер не посла Бог Сина Својега на свијет да суди свијету, него да се свијет спасе кроз Њега.“ (3:16-17) То нам казују речи Спасове: „Јер Богу тако омиле свет да и Сина свог Јединородног даде, да ниједан који у Њега верује не погине, него да има живот вечни“ (ст. 16). Овим Еванђелист као да објашњава претходни стих: крст је примио Син Божји не зато што је морао него из човекољубља. Јер да није тог безмерног човекољубља Божјег, зар би Син Божји дошао у земаљски свет смрти да смрћу својом спасава свет од смрти? Не, Он би дошао као Судија, и то праведни, да суди и осуди свет због страшног греха његовог и смрти његове, због безбројмих грехова његових и безбројних смрти његових. Међутим Он је дошао „да се свет спасе Њиме (кроза Њ)“ (ет. 17), спасе у Богочовечанском телу Његовом које је Црква: спасава се сав свет пролазећи кроз Њега, живећи у Њему, остајући у Њему; јер осгаје у Безгрешноме, који једини спасава од греха, осгаје у Бесмртноме, који једини спасава од смрти. Сваки човек који остане изван Њега, остаје у греху и смрти, и зато гине. Само је Он очишћење од грехова људских, очистилиште. Човек се спасава ако свим бићем кроз веру уђе у Њега, остане у Њега, живи у Њему. Истинита је благовест Спасова: „Ја сам врата, ко уђе кроза Ме спасће се“ (Јн, 10,9). Спасење је Спаситељем; спасење је у Спаситељу; мора се бити у Њему и живети Њиме, да би се човек спасао од греха, смрти и ђавола. Другог пута нема. Зато „нема ни у једноме другоме спасења„; зато и „нема другога Имена под небом данога људима којим би се могли спасги“ (Д.А. 4,11-12). Свети Златоуст благовести: Два највећа добра: крсно Распеће Спасово н Света Тајна Крштења показују боље од свега неисказану љубав Господа Христа за род људски: Он је и пострадао за непријатеље и умро за непријатеље и у Крштењу иам даровао потпуни опроштај грехова. Но да не би ко рекао, како се могу спасти они који верују у Распетога када је и Он сам био савладан смрћу, Он нам наводи пример из старе историје: бакарну змију. Када су се Јевреји у пустињи спасавали од смрти погледом иа бакарну змију, утолико пре могу добити огромно добро они који верују у Распетога. Распеће се збило не по немоћи Распетога, и не по томе што су Јевреји однели победу над Њим, већ што „Бог заволе свет“ (ст. 16). Разлог због кога је телесни храм Спасов подвргнут распећу јесте: да ниједан који верује у њега не погине, него да има живот вечни“ (сг. 15). Ето шта је крст и спасење које Он даје. Видиш ли подударност између праслике и стварности? У пустињи се Јевреји спасавају само од привремене смрти; а овде који верују – од вечне смрти. Тамо окачена змија исцељује од уједа змија; овде Распети Исус лечи од уједа духовне змије. Тамо који гледа телесним очима добија исцељење; овде који гледа душевним очима ослобађа се од свих грехова. Тамо је окачен бакар који има обличје змије; овде – тело Господа, образовано Духом Светим. Тамо је змија уједала, змија и лечила; тако и овде: смрт је погубила, смрт и спасла. Али змија, која је погубљивала имала је отров, а која је спасавала није имала отрова; тако и овде: смрт која је погубила имала је грех, као змија отров, а смрт Господа била је слободна од свакога греха, као бакарна змија – од отрова. Речено је за Господа: „Он греха не учини, нити се превара нађе у устима Његовим“ (1. Петр. 2,22). [2] „Који у Њега вјерује не суди му се, а који не вјерује већ је осуђен, јер није вјеровао у Име Јединороднога Сина Божијега. А ово је суд што је свјетлост дошла на свијет, а људи више заволеше таму неголи свјетлост; јер њихова дела бијаху зла.“ (3:18-19) Љубав, не суд, – то је сав Богочовек. Ту је и суд, али не суд којим Бог суди човека, већ суд којим сам човек суди себи. И то суди побућен Христовом љубављу, Христовим човекољубљем. Јер шта је вера човекова у Господа Исуса, кроткога, благога и многострадалнога Спаситеља? Нипгга друго него човекова осуда својих грехова, своје палости и пропалости, своје смрти и смртности. Поверује ли човек у Богочовека, поверовао је зато и тиме што је осудио своје грехе и своју погибао, и помоћу Њега и Његове љубави спасава себе од греха и погибли. Ко пак не верује у Богочовека, већ је осудио себе на смрт, осудио грехом и грехољубљем који увек воде у смрт, а тиме осудио себе и на пакао где је вечно царство греха и смрти. Тако је човек сам себи страшни и коначии судија: или вером у Богочовека стиче живот вечни, или неверјем у Њега осуђује себе на вечне муке. То значе Спасове речи: „Који верује у њега не суди му се; а који не верује већ је осућен, јер не верова у Име Јединороднога Сина Божјега“ (ст. 18). Јер Бог Логос = Светлост, дошавши на свет осветљава до дна свако људоко биће, ове његове тмине и дубине, и сваки човек може у светлости Богочовека видети свега себе: све грехе своје, све смрти своје, и у њима и иза њих и сав пакао свој. А када људи и поред тога, и пошто сагледају сву палост и пропалосг своју, одбацују Богочовека и остају при својим гресима, одбацују Његову светлост и тиме сами остају при својој тами, онда су сами криви и за своју смрт и за свој пакао, јер су већма волели таму него светлост, смрт него бесмртност, пакао него рај. То јасно благовести Спас: „Ово је суд: светлост доће на свет, и људи заволеше већма таму него ли светлост, јер дела њихова беху зла“ (ст. 19). „Јер сваки који чини зло мрзи свјетлост и не иде ка свјетлости, да се не разоткрију дела његова, јер су зла.“ (3:20) Који год зло чини себи чини, јер њиме одређује своју вечну судбу, њиме осуђује себе на вечну смрт, на вечни живот у греху и злу. У ствари, нико другоме не може учинити зла, макар му и убио тело, јер само грех убија душу у човеку, и баца је у пакао. Значи: само грех и јесте зло; само грех и јесте „човекоубица од искони“ (Јн. 8,44). Грех пак човек чиии из сластољубља, из грехољубља. А греховне сласти вуку и маме човека из греха у грех, из смрти у смрт, из пакла у пакао (Јак. 1,14-15). Кроз сваки овој грех човек повећаиа у себи грехољубље, јер се оно грехом храни, јача и расге. А грехољубив увек мрзи све оно што му спречава и онемогућава греховне страсти. Грех мрзи врлину; зло мрзи добро; тама мрзи светлост. Отуда грехољубиви људи не трпе Господа Исуса; често неће ни да чују за Њега; и увек Га гоне, тајно или јавно. За сва времена истинита је реч Спасова: „Сваки који зло чини мрзи светлост и не иде к светлости да се не открију дела његова, јер су зла“ (ст. 20). Све док „зло чини“, док је „злочинитељ“, човек мрзи светлост, мрзи Бога, не иде к Богу, бежи од Њега кроз свако своје зло; јер свако учињено зло – удаљује од Бога; велико зло – удаљује га много – а највеће – највише. Отуда правило; рђави људи не верују у Бога, мрзе Бога. Ако по каткад и не изгледају рђави, јер – или се тајно у себи боре против зла или зло још није потпуно овладало њиховим срцем и сазнањем, али и у том стадијуму они су добровољни кандидати за рђаве људе, за зле људе, богоборце и ботомрзитеље. „А ко истину твори, иде ка свјетлости, да се виде дјела његова, јер су у Богу учињена.“ (3:21) Јер је речено: „Сваки који зло чини“, сваки без изузетка, „мрзи светлост и не иде к светлости да се не открију дела његова, јер су зла“ (ст. 20). Насупрот злу, које одводи од Бога стоји истина која приводи Богу. То бива када човек „чини истину“, твори истину, живи њоме, а не посматра је из далека као неку теорему, као неку логичку схему, као неки апстрактни логични појам. Истина се живи, доживљује, и само тако, и само тада постаје жива сила у човеку која га ослобађа зла и одводи Богу. По Спасовом Еванђељу истина је врлина која се твори, чини; „који чини истину“ (ст. 21). Као што сваки сунчев зрак води сунцу, тако и свака остварена еванђелска истина одводи Господу Христу, Који је оличење и вечност свих еванђелских истина, јер је Сам Спаситељ објавио ту чудесну благовест: „Ја сам Истина“ (Ји. 14,6). А када се та Истина преведе у речи добија се Христово Еванђеље. Онда ове речи Спасове: „чини Истину“ значе испуњује Еванћеље. Свака испуњена еванђелска заповест и јесте „учињена“ божанска истина која одводи самој Свеистини: Господу и Богу Исусу Христу. Свака доживљена еванђелска истина орођује човека са Богом, потапа га у светлост Божју. И човек истином поотаје светлост. Он творећи истину светли, јер оу истина и светлост у Богу једно, као што су зло и тама у ћаволу једно, а и у човеку једно. Ако си далеко од Бога „твори“ истину, и она ће те приближити Богу, Који је сав Истина и Свеистина. „Ко твори истину“ воли Бога и све што је Божје, и живи и дела Богом и у Богу. Кроз творење истине човек „иде к светлости“, путује к светлости: Богу; свим бићем својим он стално кроз истину путује Богу, Који је вечна Истина, бескрајна са сваке стране. Не твори ли истину, човек остаје у тами, не миче се из ње, јер му недостаје силе која вуче к светлости, која „иде к светлости“. А када човек загледа у дела своја учињена еванђелском истином и ради еванђелске истине он види да су „у Богу учињена“, Богам учињена. То значе Спасове речи: „А ко истину твори иде к светлости да се виде дела његова, јер су у Богу учињена“ (ст. 21). ПОСЛЕДЊЕ СВЕДОЧАНСТВО СВ. ЈОВАНА КРСТИТЕЉА О МЕСИЈИ – ИСУСУ „Потом дође Исус и ученици Његови у јудејску земљу, и ту борављаше с њима и крштаваше. А и Јован крштаваше у Енону близу Салима, јер ондје бјеше много воде; и долажаху те се крштаваху. Јер још не бијаше Јован бачен у тамницу. Тада настаде распра међу ученицима Јовановим и неким Јудејцем око очишћења. И дођоше Јовану и рекоше му: Рави, онај што бјеше с тобом преко Јордана, за кога си ти свједочио, ено крштава, и сви иду Њему. Јован одговори и рече: не може човјек ништа примати ако му не буде дано с неба.“ (3:22-27) Велики Претеча, први сведок о Богочовеку и први Апостол Његов, мора да брани Господа Исуса од слабосги својих ученика. Њих збуњује и онерасположује, и у завист доводи што Исус крштава. И они са болом говоре своме учитељу: „Рави, сви иду к Њему“ (ст. 26), а тебе и нас са тобом, већ напуштају. А рави гледа Исуса и Његова дела с неба, са висине Његове божанске мисије у свету: Не може човек, такав човек као што је Исус, узимати на себе нешто ако му не буде дано с неба. Он је сав с неба, и посао који врши – сав је с неба. „Ви ми сами свједочите да рекох: Нисам ја Христос, него сам послан пред Њим. Ко има невјесту Женик је, а пријатељ Жеников стоји и слуша Га, и радошћу се радује гласу Женикову. Ова, дакле, радост моја испуњена је.“ (3:28-29) Ја сам толико пута и пред вама сведочио за себе и за Њега: „ја нисам Христос, него сам послан пред њим“ (ст. 28). Зар нисам сведочио да је Он – Син Божји, Христос = Месија? Моје је то, саамо то, да Њега покажем свету; и кад Њега покажем свету, Њега – Сунце, шта ће онда моје и ваше свећице? Ко пали свеће када сунце блиста на земљи? А сада још и хода по земљи. „Радост моја испуни се“ (ст. 29): Месија је дошао, Он је ту, у свету, а ја сам само слуга његов. О! и каква радост: „пријатељ“ Његов. Он је дошао у овај свет као небески Женик по Невесту; а Невеста је Црква којом ће Он спасавати људе од греха, смрти и ђавола. Ја сам пријагељ Његов који то објављује свету „који стоји и слуша га, и радошћу се радује гласу Женикову“ (ст. 29). Он је тек почео своје огромно богочовечанско дело, које има да узрасте у све бескрајности божанске као ниједно дело људско на земљи. „Он треба да расте, а ја да се умањујем. Који одозго долази над свима је. Који је са земље од земље је, и од земље говори; а који долази с неба над свима је. И што је видио и чуо, то свједочи; и свједочанство Његово нико не прима.“ (3:30-32) Зато: „Он треба да расте, а ја да се умањујем“ (ст. 30). Све што је људско треба да се смањује пред Њим, повлачи, смирава, у пепео претвара због свеопште греховности људске. Њега чини бескрајно великим и недосежним Његова безгрешност, а нас људе, све људе чини бескрајно малим наша грешност. Нико од људи није велики пред Њим. То је сазнање и осећање „највећег између рођених од жена„. Зашто? Зато шго је Он – сав с неба; а људи, сви су људи са земље и од земље. Све што је људско – заудара на земљу; све што је Христово – мирише на небо. Он долази „одозго“, а људи – одоздо, од земље. „Који одозго долази над свима је; који је са земље од земље је, и од земље говори; који долази с неба над свима је“ (ст. 31). Ко је са земље, мали су видици и његових мисли, и његових телесних очију, и његових речи. А Месија=Исус долази с неба, види сву земљу као зрно песка, и зна шта јој треба. Када говори Он у ствари: сведочи о ономе што види и што чује, што види својим божанским видом ишто чује својим божанским слухом: „и сведочанство Његово нико не прима“ (ст. 32); нико од оних што су са земље и од земље. „Који прими свједочанство Његово, потврди да је Бог истинит.“ (3:33) Али то сведочанство примају они који се добровољно смањују пред Његовим божанским величансвтом који смерно признају своју људску сићушност и ништавност пред Њим – свевеликим Богом и Спаситељем. И тиме потврђују да је Бог истинит: у свима обећањима и речима, и делима својим; нарочито у свима обећањима, речима и делима Христовим. Без Богочоввка=Месије, нити је Бог истинит, нити човек. Јер без Њега, како би Бог могао доказати људима да је Он: Истина, Љубав, Правда, Милост, Доброта, Бесмртност, Рај, Живот Вечни? Без Богочовека Бог је тиранија, а човек – сићушна играчка њена. „Јер кога Бог посла, онај ријечи Божије говори: Јер Бог Духа не даје на мјеру.“ (3:34) Људи „од земље“, говоре ,од земље“; Исус Богочовек – „речи Божје говори“ (ст. 34), јер је послан од Бога. У таме је сва разлика између човечијег и Богочовечијег. Нема речи Христове која није Божја, и у њој – сав Бог, сав Дух Божји: „јер Бог Духа нг даје на меру“ (ст. 34): „јер Бог Духа не даје на меру“ најпре Њему – Исусу = Човеку = Богочовеку, а преко Њега и свима људима. Ништа Божје није остало што Бог није дао Богочовеку Исусу, ништа небеско, зато што је као Јединородни Син Божји у свему једнак са Богом Оцем у свему послушан Њему. Јер Очинском љубављу својом Отац Себе, све своје даје Сину, а Син Му исто тако свега Себе, све Своје узвраћа љубављу. „Јер Отац љуби Сина, и све је дао Њему у руку. Ко вјерује у Сина, има живот вјечни; а ако је непослушан Сину, неће видјети живота, него гњев Божији остаје на њему.“ (3:35-36) „Јер Отац љуби Сина, и све даде у руке његове“ (ст. 35). Даде Му као човеку у Богочовеку, као савршеном човеку. Даде Му све: и небо и земљу, и човека и сав род људски, и спасење света и суд над светом. Зато што је Богочовек ималац свега Божјег, и што је Бог Син: што је људима донео, показао и дао сва савршвнсгва Божја, све дарове Божје: „Ко верује у Сина, има живот вечни“, још овде на земљи има; „а ко не верује Сина, неће видети живота, него гњев Божји остаје на њему“ (ст. 36). Зашто неће видети живота? Зато што је сав, са свих страна опкољен и затворен смрћу, коју око њега и у њему луче греси, и претварају је у његову безпрозорну и бездверну тамницу. То значи: он се добровољно изједначио са грехом и злом, одбацио је све Божје; и на њему почива гњев Божји, јер је боголику слободу злоупотребио, и на грех употребио, не на божанско добро. Нема живота где нема Бога и добра Божјег, где нема Богочовека, јер је ван Њега – све сам псевдоживот, назовиживот, фалсификат живота, смрт која себе проглашује за живот, сенке и сновиђења који лудују и себе у лудилу проглашавају за стварност и јаву. Стога, мртве душе су сви који у Христа не верују; они „неће видети живота“, а камоли имати га. НАПОМЕНА: Беседа на Еванђеље Јованово 24, 2-3. стр. 146. и беседа 25, 3; стр. 147. Тамо, беседа 37, 1-2; PG 59, 158-159. извор

Да се оградимо од сваког снебивања, које се изазива површним читањем ове приче, потребно је пре свега правилно разумети завршне речи Господа: „начините себи пријатеље неправедним богатством“ (Лук. 16, 9). Овде Господ подразумева не само оно земаљско благо, које је стечено преваром или крађом, већ свако уопште материјално богатство, противопостављајући га богатству врлинами и благодаћу; само такво духовно богатство јесте стално и праведно богатство. То се потврђује даљим Његовим речима: „ако дакле у неправедном богатству верни не бисте, ко ће вам поверовати истинско?“ (ст. 11) То јест: „ако ви, имајући жалосно (неправедно) новчано богатство, нисте њиме послужили Богу, то како ће вам Бог поверити истинито благодатно богатство – силу исцељавања и виђења“? Слично пише и ап. Павле Тимотеју: „богатима на овоме свету (њих противопоставља духовним богаташима, т. ј. светим људима) заповедај, да се… не уздају у богатство пропадљиво (неправедно), већ… нека добро чине, нека се богате у добрим делима“ (истинито богатство) и т. д. Неко ће рећи: али ако Господ под неправедним богатством разуме и оно новчано богатство, које је добивено истинитим трудом или по законитом наслеђу, то зашто Он наводи за пример неправедног управитеља, који је тајно раздавао туђе, да се затим храни „од сиромаха, који су се помогли туђим добром? Одговор је прост: Господ сасвим неће да одобри такав поступак непоштеног управитеља, и ако је „господар похвалио неверног управитеља, што је он досетљиво поступио“, то није било похвалом моралног одобрења, већ ироничном похвалом, похвалом умешности непоштеног човјека. Али Спаситељ, како у другим случајевима, тако и овде, наводи такав неодобриви поступак у земаљском животу, чија је сличност врло одобрива у духовном животу. Таква је прича о неправедном судији, „који се није бојао Бога нити стидио људи“, и прича о жени, која је нашла изгубљену драхму (о жени среброљубивој и неразумној). Слично томе и овде, сасвим неодобравајући поступак неверног управитеља, Господ предлаже слушаоцима да се науче оној предусмотривости у духовном животу, коју је показао управитељ у земаљском животу. Чије је имање он раздавао? Господарево. – Па чије је у самој ствари и оно имање, којим ми владамо? Разуме се – Божје, а ми само привремено њиме управљамо, док живимо на земљи, али ће доћи час смрти наше и суда Божјег, и Господ ће одузети од нас то имање. И тако, ако смо ми само привремени располагаоци овог имања, онда зашто да га чувамо? Раздаваћемо га онима, који могу бити нама корисни, кад нас Господ лиши земаљског живота и уједно с њиме и сваког имања. Који су ти пријатељи, које ми добијамо неправедним (т. ј. материјалним или новчаним) богатством, који, кад ми осиромашимо (т. ј. умремо), могу нас примити у „вечне обитељи“? То су сиромаси, који ће нам својом молитвом о упокојењу наших душа отварати врата царства небеског. Ове ријечи Господа уперене су протнв оних, који одбацују молитве за умрле, т. ј. против протестаната свих врста. Тим Господњим речима сличне су и Павлове даље речи после наведених више, у којима апостол учи Тимотеја, да поучава богате „нека добро чине, нека се богате у добрим делима, нека буду подашни, заједнични, сабирајући себи темељ добар за будућност, да постигну живот вечни“ (1. Тим. 6, 18, 19). Напротив, у другој причи, богаташу, који не имађаше љубави према сиромашнима, Господ прети изненадном смрћу, питајући при томе: „а што си приправио чије ће бити“? (Лук. 12, 20). „Тако бива ономе, завршује Спаситељ причу Своју, који себи стиче благо а не богати се у Бога“ (Лук. 12, 21)“. У свим овим речима Христа и апостола раскрива се једна те иста мисао, што и у причи о неверном приставу (управитељу), – наиме, да је раздавање имања сиротињи не само дужност љубеће душе, већ и просте разумности: јер то имање све једно није код нас вечно, шта више није ни наше, већ Божје, па онда дајте да га путем доброчинсгва променимо на вечно богатство. Митрополит АНТОНИЈЕ Храповицки извор

Прича о мудрим и лудим девојкама, прича о талантима, о Страшном Суду 1-5. Тада ће бити Царство небеско као десет дјевојака које узеше свјетиљке своје и изиђоше у сретање женику. А пет њих бијаху мудре и пет луде. Јер луде узевши свјетиљке своје не узеше са собом уља. А мудре узеше уље у посудама са свјетиљкама својим. А будући да женик одоцни, задријемаше све, и поспаше. У причи о девојкама Господ говори о милостињи, да би оне који цене величину девичанства научио да не теже стицању само ове врлине, а при том занемаре остале. Зато разуми да ако не будеш био милостив, бићеш избачен са блудницима (из Царства небеског), иако живиш у девичанству, јер онај који нема саосећања и милосрђа с правом заслужује да буде избачен иако је девствен. Блудника побеђује сурова и природна страст, док немилостивог човека побеђује новац. Пошто се бори с противником слабијим од демона блуда, човек кога савлада страст среброљубља тим мање заслужује опроштај. Такав је човек заиста „луд“, јер победивши природну распаљеност тела бива савладан ништавном страшћу за новцем. Реч „задремаше“ означава смрт, док „одоцњење женика“ показује да Његов други долазак неће брзо доћи. 6-13. А у поноћи стаде вика: Ево женик долази, излазите му у сретање. Тада устадоше све дјевојке оне и украсише свјетиљке своје. А луде рекоше мудрима: Дајте нам од уља вашега, јер се наше свјетиљке гасе. А мудре одговорише говорећи: Да не би недостајало и нама и вама, боље идите продавцима и купите себи. А кад оне отидоше да купе, дође женик, и спремне уђоше с њим на свадбу, и затворише се врата. А послије дођоше и оне друге дјевојке говорећи: Господару, Господару! Отвори нам. А он одговарајући рече им: Заиста вам кажем, не познајем вас. Стражите, дакле, јер не знате дана ни часа у који ће Син Човјечији доћи. У причи се каже да се вика зачула „у поноћи“, да би се показало да ће Господ доћи изненада, јер у пола ноћи сви спавамо дубоким сном. Он долази уз „вику“, јер ће Његов други долазак огласити труба. „Светиљке“ су наше душе, јер је ум свакога човека светило његове душе. Светиљка гори онда када је напуњена „уљем“ врлина и милостиње. Заиста су биле луде оне девојке и због тога што су пошле да траже уље онда када за то није било време. Мудре девојке кажу: „Да не би недостајало и нама и вама“, што значи да је врлина мога ближњега једва довољна за његов одговор на Страшном суду, а камоли за мене, пошто ће се сваки човек оправдати својим делима, а не делима свога ближњега. Ипак, луде девојке одлазе „продавцима“, то јест сиромасима. Шта то треба да значи? Оне су се раскајале зато што (на време) нису давале милостињу и сада први пут схватају да је „уље“ требало набавити од сиромаха. На ово се мисли када каже да су отишле „да купе уље од продаваца“, то јест, мислено су отишле сирома-сима, размишљајући какво је добро дело милостиња. Али, врата су за њих била затворена, зато што после одласка из овога живота нема времена за покајање и делање. Зато им Господ говори: „Не познајем вас“, јер човекољубиви и милостиви Бог не познаје немилостиве. Како би и могао да позна оне који Му нису слични и који су Му туђи? Знај добро, да је свака душа добила „светиљку“ и просветљење од Бога и да све душе устају у сретање Господу, јер желе да се сретну и сједине с Њим. Међутим, мудре душе од Бога им датом просветљењу и „светиљци“ наливају уље својим добрим делима, док луде остављају своје светиљке без уља да се угасе, јер немају добрих дела којима ће у њима запалити светлост. Ако, дакле, не будемо чинили добро угасићемо светлост Божју која је у нама. 14-19. Јер као што човјек полазећи на пут дозва слуге своје и предаде им благо своје; и једноме даде пет таланата, а другоме два, а трећему један, свакоме према његовој моћи: и одмах отиде. А онај што прими пет таланата отиде те ради с њима, и доби још пет таланата. Тако и онај што прими два, доби и он још два. А који прими један отиде те га закопа у земљу и сакри сребро господара свога. А послије дугог времена дође господар ових слуга, и стаде сводити рачун с њима. Пошто је горе рекао: „Не знате дана када ће доћи Господ“, Го-спод додаје и ову причу како би показао да ће доћи изненада. Он је позвао своје слуге као човек који се спрема на далек пут, и поверио им своју имовину, нешто једном, нешто другом. „Човек који полази на пут“ јесте Христос који је нас ради постао човек. Он је „отпутовао“ зато што је узишао на небеса, али и због своје дуготрпељивости, јер не тражи одмах плодове наших дела, већ чека на њих. Његове „слуге“ су они којима је поверена служба речи Божје: архијереји, свештеници и ђакони, дакле, они који су примили духовне дарове, једни веће, други мање, али сваки према својој сили, то јест, по мери своје вере и чистоте (срца). Бог ће положити Свој дар за мене у онај сасуд који Му ја принесем. Ако, дакле, принесем мали сасуд, мало ћу и примити; ако, опет, принесем велики, добићу од Њега и већи дар. Онај слуга који је примио пет таланата одмах је отишао и умножио их. Погледај његово усрђе, како не ленчари, већ се одмах даје на делање, удвостручујући оно што је примио. Када је човек обдарен говором, богатством, угледом код цара, или било којом другом способношћу или умећем, он удвостручава оно што му је дато, и не користи само себи већ жели да помогне и другима. Међутим, онај који се брине само о властитој користи, не мислећи на друге, закопава свој таланат, те зато бива и осуђен. Ако видиш човека паметног и способног, који троши своју памет у разним сујетним занимањима, преварама и светским пословима, с правом можеш рећи да је такав човек за-копао свој таланат „у земљу“, дакле, у овоземаљске послове. Али, након много времена враћа се Онај који је Својим слугама поверио „сребро“, то јест своје божанствене речи, које су „чисте (као) сребро у ватри очишћено“, или просто сваки дар који човека чини чувеним и славним. На крају их све сабира како би чуо шта су учинили с талантима они који су их примили. 20-30. И приступивши онај што је примио пет таланата, донесе још пет таланата говорећи: Господару, предао си ми пет таланата; ево још пет таланата које сам добио с њима. А госпо-дар његов рече му: Добро, слуго добри и вјерни, у маломе си био вјеран, над многим ћу те поставити; уђи у радост господара својега. А приступивши и онај што је примио два таланта рече: Господару, предао си ми два таланта; ево још два таланта која сам добио с њима. А господар његов рече му: Добро, слуго добри и вјерни, у маломе си био вјеран, над многим ћу те поста-вити; уђи у радост господара својега. А приступивши и онај што је примио један талант рече: Господару, знао сам да си ти тврд човјек: жањеш гдје ниси сијао, и скупљаш гдје ниси вијао; па се побојах и отидох те сакрих талант твој у земљу; и ево ти твоје. А господар његов одговарајући рече му: Зли и лијени слуго, знао си да жањем гдје нисам сијао, и скупљам гдје нисам вијао: Требало је, зато моје сребро да даш мјењачима; и дошавши ја бих узео своје са добитком. Узмите, дакле од њега талант, и подајте ономе што има десет таланата. Јер свакоме који иМа даће се, и претећи ће му; а од онога који нема, и што има узеће се од њега. А неваљалога слугу баците у таму најкрајњу; ондје ће бити плач и шкргут зуба. Господар једнако похваљује оне слуге који су се трудили и увећали предати им дар, те сваки од њих слуша речи: „Добро, слуго добри и верни.“ Реч „добар“ овде означава „човекољубивог и незлобивог“ човека, онога, који своју доброту преноси на ближње. Они који су се показали верни у малом биће постављени над великим. Ако се у овоме животу удостојимо (неких) благодатних дарова, то ипак није ништа у поређењу с будућим добрима. „Радост Господња“ је бескрајно весеље Господа који се радује Својим делима, како каже Давид. Таквом радошћу својим делима радују се и светитељи, као што и грешници тугују због својих (злих) дела и кају се због њих. Светитељи као своје богатство имају Господа и радују се Њему. Видиш како су обојица слуга удостојени истих блага, и онај који је примио пет таланата, и онај који је примио два. Када, дакле, човек прими мало, али правилно користи добијени дар, без обзира колико мали он био, добиће исту част као онај који је много примио и много постигао. Зато се сваки човек сматра успешним по томе колико је постигао у ономе што му је дато. Такве су захвалне слуге, док зли и лењи слуга оправдава себе на њему својствен начин. Он свога господара назива „тврдим човеком“, као што данас тако многи називају своје учитеље. Тешко је тражити послушност од људи, које Бог није начинио послушним, нити у њима засејао семе покорности. Управо је то оно што мисли зли слуга када каже: „Жањеш где ниси сејао“; другим речима, тражиш покорност од онога у коме ниси засејао семе покорности. Називајући господара „тврдим“, слуга осуђује самога себе. Он је управо зато био дужан да се још више потруди, пошто је знао да му је господар тврд и строг, јер ако он тражи уздарје од других још више ће тражити и од њега. Зато је требало да умножи примљени талант и начини себи ученике, од којих би Господ могао да затражи оно што су дужни. Христос своје ученике назива „мењачима“, јер они строго одговарају за реч која им је поверена. Какав „добитак“ (камату) Он очекује од ученика? Да покажу своја дела, јер ученик који прими реч од учитеља, мора не само да је сачува и врати је у целости већ да уз њу преда и „добитак“, то јест, добра дела. Тако Господ одузима дар од злог и лењог слуге. Онај ко је примио дар да би њиме користио другима, а то не чини, и сам губи предати му дар. Видиш да онај који се више труди добија и већи дар (од Бога)? Ономе који се потруди даће се већа благодат и то у изобиљу. Али, од човека који се не труди узеће се и онај дар који мисли да има, јер онај који нема ревности и не тргује са оним што му је поверено заправо и нема дар већ само мисли да га има. Он га је изгубио својим немаром и лењошћу. 31-33. А када дође Син Човјечији у слави својој и сви свети анђели с њим, тада ће сјести на пријесто славе своје. И сабраће се пред њим сви народи, и разлучиће једне од других као пастир што разлучује овце од јаради. И поставиће овце с десне стране себи, а јарад с лијеве. Господ каже: „Када дође у слави Својој“, пошто је Његов први долазак прошао уз бешћашће и увреде. Када буде други пут дошао доћи ће у слави, праћен анђелима. Најпре ће раздвојити светитеље од грешника, избављајући их тако од патњи, и поставиће их (Себи с десне стране) и говориће им. Светитеље назива „овцама“, због њихове кротости и зато што нам они попут оваца дају своје плодове и служе нам, као овце које нам дају „вуну“, то јест, божански и ду-ховни покров, и „млеко“ као духовну храну. ,Јарад“ су грешници, јер они ходе по урвинама (греха) и неуредни су и бесплодни као јарад. 34-40. Тада ће рећи Цар онима што му стоје с десне стране: Ходите благословени Оца мојега; наследите Царство које вам је припремљено од постања свијета. Јер огладњех, и дадосте ми да једем; ожедњех, и напојисте ме; странац бијах, и примисте ме; наг бијах, и одјенусте ме; болестан бијах, и посјетисте ме; у тамници бијах, и дођосте ми. Тада ће му одговорити праведници говорећи: Господе, кад те видјесмо гладна, и нахранисмо? Или жедна, и напојисмо? Кад ли те видјесмо странца, и примисмо? Или нага и одјенусмо? Кад ли те видјесмо болесна или у тамници, и дођосмо ти? И одговарајући Цар рећи ће им: Заиста вам кажем: кад учинисте једноме од ове моје најмање браће, мени учинисте. Док прво не пресуди, Господ никога не награђује нити кажњава. Будући човекољубив, Он и нас учи да не кажњавамо друге док добро не испитамо њихову кривицу. Тако они који буду кажњени, после суда неће имати никаквог изговора. „Благословеним“ назива светитеље, јер их је Отац примио (у Царство небеско). Назива их наследницима Царства како би показао да их Бог чини заједничарима Своје славе, као Своје синове. Није им рекао „примите“ већ „наследите“, као што синови наслеђују имање свога оца. ,Дајмањом браћом“ зове своје ученике, или просто сиромахе, јер сваки сиромах је брат Христов пошто је и сам Христос живео у сиромаштву. Видиш ли Божју праведност, како похваљује светитеље, али и њихову благомисленост, јер смирено поричу да су Му служили. Ипак, оно што је учињено сиромасима Господ прима као учињено Себи. 41-46. Тада ће рећи и онима што му стоје с лијеве стране: Идите од мене, проклети, у огањ вјечни који је приправљен ђаволу и анђелима његовим. Јер огладњех, и не дадосте ми да једем; ожедњех, и не напојисте ме; странац бијах, и не примисте ме; наг бијах, и не одјенусте ме; болестан и у тамници бијах, и не посјетисте ме. Тада ће му одговорити они говорећи: Господе, кад те видјесмо гладна или жедна, или странца или нага, или болесна или у тамници, и не послужисмо ти? Тада ће им одго-ворити говорећи: Заиста вам кажем: кад не учинисте једноме од ових најмањих, ни мени не учинисте. И ови ће отићи у муку вјечну, а праведници у живот вјечни. Оне који су с леве стране шаље у огањ припремљен за ђавола. Пошто су демони немилосрдни и према нама се понашају сурово и непријатељски, разумљиво је да истом казном буду кажњени и они који су једномислени с њима и који бивају проклети због својих власти-тих дела. Видиш да Бог није припремио огањ за људе, нити је створио пакао за нас, већ за ђавола, али ми сами себе чинимо виновницима пакла. Задрхти, дакле, о човече, и разуми из овога да ови људи нису кажњени због блуда, отимачине или неког другог злог дела, већ зато што нису чинили добро. Заиста, ако добро размислиш, грабљивац је онај који има много, а не даје милостињу, чак иако јавно никоме не чини неправду. Све што он поседује преко својих потреба отео је од оних који су у оскудици и који ништа од њега нису примили. Да је с њима поделио своје имање, они не би ни оскудевали. Али, пошто је он своје благо закључао и присвојио за себе, они су се нашли у сиромаштву. Зато је немилостив човек лопов и чини неправду свима онима којима је могао помоћи, а није помогао. Стога ће он и њему слични отићи у вечну муку без краја, а праведници у вечни живот. Као што светитељи обитавају у бесконачној радости, тако ће неправедни наследити вечно мучење, иако Ориген празнослови да ће пакленим мукама доћи крај и да грешници неће бити вечно мучени, те да ће доћи време када ће и они ући у обиталишта праведних, очишћени пакленим мукама. Оригеново учење је овде јасно оповргнуто када Господ говори о „вечној муци“, која нема краја, и када праведнике упоређује са овцама, а неправедне с јарадима. Као што јаре никада не може постати овца, тако се ни грешник (после Суда) никада не може очистити и постати праведник. „Крајња тама“ (која се спомиње у претходној причи о талантима) сасвим је далеко од светлости Божје, што мучење чини још тежим. Постоји и други разлог који би могао да се спомене: грешник је још у овоме животу у тами, пошто је отпао од „Сунца Правде“, али како постоји нада за обраћења, то још није „крајња тама“. Међутим, када умре и када се испитају зла дела која је починио, тада га обузима „крајња тама“. Тада више нема наде за обраћење и грешник остаје потпуно лишен Божјих блага. Док је још у овоме животу, човек донекле ужива добра Божја, мислим на вештаствено благо, и верује да је на неки начин слуга Божји и да обитава у овом створеном свету као у дому Божјем, храњен и помаган Богом. Али, онда ће потпуно бити одсечен од Бога, и неће имати никаквог удела у Његовим добрима. То је та тама која се назива „крајњом“, у поређењу са овдашњом тамом која није „крајња“, пошто грешник још није потпуно одсечен од Бога. Зато и ти бежи од немилостивости и чини милостињу, не само телесно већ надасве духовно. Нахрани Христа који је „гладан“ нашег спасења. Ако нахраниш и напојиш онога који је гладан и жедан духовног учења, нахранио си и напојио самог Христа, јер у сваком хришћанину живи Христос и његова вера се храни и јача учењем. Ако угледаш некога ко се као странац отуђио од небеске отаџбине, узми га са собом. Док ти будеш узлазио на небеса, поведи и њега са собом да се не би проповедајући другима сам показао неискушан. Ако неко збаци са себе одећу нетрулежности коју је добио на крштењу, и остане наг, одени га, а раслабљеном у вери помози, како каже Павле. Посећуј онога који је затворен у мрачној „тамници“ овога тела и саветом твојим обасјај га као светлошћу. Упражњавај, дакле, ових шест врста љубави, телесно и надасве душевно, јер будући да смо састављени од душе и тела, то обоје могу да учествују у овим делима љубави. извор

Исусова осуда лицемерја књижевника и фарисеја, жалост над Јерусалимом 1-3. Тада Исус рече народу и ученицима својим говорећи: На Мојсејеву столицу сједоше књижевници и фарисеји. Све, дакле, што вам кажу да држите, држите и творите; али по дјелима њиховим не поступајте, јер говоре, а не творе. Када је Господ ућуткао фарисеје, и показао им да су неизлечиво болесни, почиње да говори о њима, њиховом животу и понашању. Он упозорава Своје слушаоце да не презиру своје учитеље иако живе порочним животом. Истовремено показује да се Он не супротставља Закону, већ, штавише, жели да се Закон поштује, иако су они који га проповедају недостојни. Поручује им да све што говоре учитељи прихвате као да говори Мојсеј или радије сам Бог. „Треба ли онда све чинити што они говоре, чак иако нас уче злу?“ Мислим да се прави учитељ никада неће усудити да другога наводи на зло. Али, ако претпоставимо да се деси да неки учитељ подстиче људе на рђав живот, такав, очигледно, није од „столице Мојсејеве“ нити говори од Закона. Господ говори о онима који седе на „столици Мојсејевој“, то јест, о онима који поучавају народ Закону. Потребно је зато да слушамо оне који нас поучавају Закону Божјем, чак иако они сами не творе оно што говоре. 4-5. Него везују бремена тешка и незгодна за ношење, и товаре на плећа људска, а прстом својим неће да их помакну. А сва дјела своја чине да их виде људи; јер проширују амајлије своје, и праве велике скуте на хаљинама својим. Фарисеји су везивали тешка бремена људима присиљавајући их да испуњавају ситничаве и тешке за вршење заповести Закона. Штавише, оптерећивали су их све већим бројем заповести, позивајући се на предања која су надилазила границе Мојсејевог Закона, док они сами нису били спремни ни прстом да макну да би испунили те заповести, нити су се усуђивали да узму на себе таква бремена. Када учитељ учи не само речима већ и делима, он тада сам носи бреме својих ученика и труди се заједно с њима. Али, када ми натовари бреме, а сам ништа не чини, тада ме још више оптерећује, показујући својим немаром да је немогуће испунити оно што говори. Зато Господ окривљује фарисеје да сами неће да носе бреме заповести и да их испуњују. Међутим, они не само што не чине никакво добро већ се лицемерно претварају да то чине. Чак и да су учинили неко добро дело ради тога да би их људи видели, остали би без награде. Зато су они заиста достојни сваке осуде, јер не чинећи ништа добро, хтели су да их људи прослављају као делатнике врлине. А шта они заправо раде? „Проширују своје амајлије и праве велике скуте на хаљинама својим“. Ово има следеће значење. У Закону пише: „И вежи их себи на руку за знак и нека ти буду као почеоник међу очима.“ Фарисеји би, дакле, исписали на два комада коже десет заповести Закона и један би привезали за чело, док би други окачили за десну руку (то су називали амајлијама). „Велике скутове“ су правили тако што би на рубови ма својих хаљина пришивали ресице љубичасте или црвене боје. И за то су били нашли речи у Закону, који је прописивао ово правило да они не би заборављали заповести Божје. Али, Бог то није хтео. Када је рекао да на рукама својим носе амајлије, желео је да каже да треба испуњавати заповести (Божје), док су као крв црвене ресице показивале како треба да будемо обележени крвљу Христовом. Фарисеји су, међутим, правили велике амајлије и проширивали скуте како би људи који их виде мислили да ревносно држе Закон. 6-7. И воле зачеља на гозбама и прва мјеста по синагогама, и да им се клања по трговима, и да их људи зову: учитељу! Авај, шта то Господ говори? Осуђује их само зато што воле зачеља? Када је, дакле, осуђен онај који само воли почасно место, колика тек казна очекује човека који чини и више од тога? „На првим местима по синагогама“; управо тамо где је требало да друге поуче смирењу, сами су показивали своју исквареност, јер су све чинили ради (светске) славе. Они не само што нису због тога осећали срам већ су још више волели да их људи зову: „рави, рави!“, што значи „учитељу!“. 8-12. А ви се не зовите учитељи; јер је у вас један Учитељ, Христос, а ви сте сви браћа. И оцем својим не зовите никога на земљи; јер је у вас један Отац, који је на небесима. Нити се зовите наставници; јер је у вас један Наставник, Христос. А највећи између вас да вам буде слуга. Јер који се уздиже понизиће се, а који се понизи узвисиће се. Христос нам не забрањује да некога зовемо „учитељем“, већ да сами са страшћу желимо да нас други тако зову и да се на све начине трудимо у томе. Учитељско достојанство у суштини припада само Богу. Када каже „Оцем својим не зовите никога“, Он не забрањује поштовање које смо дужни указати својим родитељима, јер Господ жели да поштујемо своје родитеље и посебно своје духовне очеве, већ нас упућује да познамо истинског Оца, Бога, јер је наш Отац пре свега Бог. Наши телесни родитељи нису виновници нашег рођења, већ Божји служитељи и помоћници. Да би им показао каква је корист од смирења, говори им да онај који је велики међу њима треба да им буде слуга и последњи, јер онај који се уздиже, мислећи да је нешто, биће понижен и Бог ће га оставити. 13. Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемјери, што затварате Царство небеско пред људима; јер ви не улазите нити пуштате да уђу они који би хтјели. „Ви“, каже, „не само да сте неверници који живите порочним животом већ и друге учите да Ми не верују и кварите их својим животом и примером.“ Људи су склони да се саображавају својим вођама, посебно ако их виде наклоњене злу. Видиш, дакле, да су речи „тешко вама“ претња која следује свакоме учитељу и владару који својим животом онемогућава остале да напредују у добру. 14. Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемјери, што једете куће удовичке, и лажно се молите дуго; зато ћете већма бити осуђени. Лицемерима их назива зато што се пред другима показују побожни, иако не чине оно што приличи побожности, већ се притворно дуго моле и једу удовичке новце. Они су заиста били обмањивачи који су исмевали просте људе и поткрадали их. „Зато ћете већма бити осуђени“, јер сте појели сва удовичка имања, уместо да сте им помогли у њиховом сиромаштву. Постоји још један разлог због кога ће још већма бити осуђени. Они су се, наиме, молили под изговором да чине добро дело, док су у ствари чинили зло једући имања удовичка. Онај, дакле, који под изговором добра наводи другога на зло, заслужује највећу казну. 15. Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемјери, што проходите море и копно да бисте добили једнога сљедбеника, и кад га придобијете, чините га сином пакла двоструко већим од себе. „Ви не само“, каже, „кварите Јевреје већ и оне који из идолопоклонства прилазе јеврејској вери, и које зову прозелити. Трудите се да обратите некога јеврејском начину живота и обрезању, а када почне да живи као Јеврејин, тада пропада искварен вашом злоћом.“ „Син пакла“ означава онога који заслужује пакао и који му је душом толико близу да бива опаљиван његовим пламеном. 16-22. Тешко вама вођи слијепи који говорите: Ако се ко куне храмом, то није ништа; а ко се куне златом храмовним, крив је. Безумници и слијепци! Јер шта је веће, злато или храм који злато освећује. И ако се ко куне жртвеником, ништа је то, а који се куне даром на њему, крив је. Безумници и слијепци! Јер шта је веће, дар, или жртвеник који дар освећује? Који се, дакле, куне жртвеником, куне се њим и свим што је на њему, и који се куне храмом, куне се њим и Оним који обитава у њему. А који се куне небом, куне се пријестолом Божијим и Оним који сједи на њему. Назива их слепцима јер нису хтели да друге уче ономе што је било потребно. Мање важним стварима указивали су поштовање, док су пренебрегавали оно што је заиста вредно поштовања. Храмовно злато, ликове херувима и златни сасуд ценили су више од самога Храма. Зато су и учили народ да ништа није заклети се Храмом, већ да се треба заклињати храмовним златом, које је управо и било поштовано зато што се налазило у Храму. Говорили су да су дарови положени на жртвенику часнији од самог жртвеника. Чак су учили да онај који се закуне златним сасудом, волом или овцом принесеним на жртву, а потом погази своју заклетву, треба да буде осуђен тако што ће платити цену у вредности дара. Фарисеји су више ценили дар од самога жртвеника због зараде коју су имали од жртвоприношења. Али, ако се неко заклео Храмом, а потом погазио заклетву, бивао би ослобођен од дуга, пошто није могао да сагради ништа слично Храму. Зато су среброљубиви фарисеји заклетву Храмом сматрали мање важном. Христос није допуштао да се дар сматра већим од жртвеника, јер се код нас (у Цркви) жртвеник освећује даровима, пошто се принеше ни хлеб божанском благодаћу претвара у само Тело Господше, те тако освећује жртвеник на коме је положен. 23-24. Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемјери, што дајете десетак од метвице и од копра и од кима, а остависте што је претежније у Закону: правду и милост и вјеру; а ово је требало чинити и оно не остављати. Вођи слијепи, који оцјеђујете комарца, а камилу прождирете. Опет их прекорева као неразумне, јер су презирали веће заповести, а тражили строго поштовање мањих, не запостављајући чак ни десетак од кима који су давали. Када би их неко прекорио као ситничаве, одмах би говорили да тако заповеда Закон. Било би много боље и богоугодније да су од народа тражили правду, милост и веру. Шта је правда? Не чинити ништа неправедно и неразумно, већ све радити с расуђивањем и разумом. Одмах после правде следи милост. Онај, наиме, који све чини с расуђивањем добро зна коме треба да удели милостињу. Иза милости долази вера, јер онај који је милостив чврсто верује да ништа неће изгубити и да ће све добити. Или, у другом смислу, треба бити милостив, али такође и веровати Богу истинитоме. Многи су Јелини били милостиви, али пошто нису веровали у живога Бога, нису ни поседовали милост која се рађа из вере. Дакле сваки учитељ мора „узети десетак“ од свога народа, то јест, тражити правду, милост и веру од десет чула: пет телесних и пет душевних. Господ каже: „Ово је требало чинити“, не да би их пбдстакао да дају десетак од биља већ да не би помислили да се противи Мојсеју. Назива их „слепим вођама“, јер су се гордили својим учењем мислећи да све знају, а никоме нису били од користи, већ су, штавише, све кварили и гурали у понор неверја. Каже им да „оцеђују комарца“, јер су се чували малих грехова, а да „прождиру камилу“, то јест, превиђају велике грехове. 25-26. Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемјери, што чистите споља чашу и здјелу, а изнутра су пуне грабежа и неправде. Фарисеју слијепи, очисти најприје изнутра чашу и здјелу да буду и споља чисте. Држећи се отачких предања, они су прали чаше и зделе за јестива, иако су пили вино и јели храну коју су непоштено стицали и тако их још више оскврњивали. Зато им Господ каже: „Не стичите вино неправдом и тада ће унутрашњост чаше бити чиста.“ По другом тумачењу, Он не говори о чашама и зделама, већ пореди телесно и спољашње стање са унутрашњим и духовним. „Ти се“, каже, „трудиш да спољашњост чаше, то јест, твоје спољашње понашање, буде што достојанственије, док си изнутра пун нечистоте, похлепе и неправде. Треба, дакле, прво очистити унутрашњост, дакле, душу, јер се сјај очишћене душе огледа у достојанству спољашњег понашања.“ 27-28. Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемјери, што сте као окречени гробови, који споља изгледају лијепи, а унутра су пуни костију мртвачких и сваке нечистоте. Тако и ви, споља се показујете људима праведни, а изнутра сте пуни лицемјерја и безакоња. И ово поређење има исто значење као претходно. Фарисеји су хтели да се у својој спољашњости покажу достојанствени. Зато их пореди са окреченим гробовима, споља избељеним кречом, а изнутра пуним сваке нечистоте, мртвих и трулежних дела. 29-31. Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемјери, што зидате гробове пророцима и красите споменике праведника. И говорите: Да смо ми били у вријеме отаца својих, не бисмо с њима пристали у крв пророка. Тиме сами свједочите за себе да сте синови оних који су побили пророке. Не сажаљева их зато што зидају гробове пророцима, јер је то богоугодно, већ зато што то чине лицемерно, и осуђују своје очеве, иако су гори од њих и далеко их надмашују у злу. Они отворено лажу када говоре: „Да смо били у време својих отаца не бисмо убијали пророке“, јер су намеравали да убију самога Владику пророка. Зато им Христос и каже: 32-33. Испуните и ви мјеру отаца вашиж. Змије, породи аспидини, како ћете побјећи од осуде за пакао? Када им каже: „Испуните и ви меру отаца ваших“, Он им не наређује нити их принуђава да Га убију, већ намерава да им каже следеће: „Пошто сте ви змије и као пород таквих отаца тврдоглаво се држите њиховог безумља, будући неизлечиви, убрзо ћете и ви пожелети да надмашите своје очеве и да ме убијете. Ви ћете достићи крајњи степен злобе када испуните злочин који су ваши оци пропустили да почине. Како ћете као такви избећи казну?“ 34. Зато, ево, Ја ћу вам послати пророке и мудраце и књижевнике; и ви ћете једне побити и распети, а друге бити по синагогама својима и гонити од града до града. Прекорева их зато што су лажно рекли: „Да смо били у време својих отаца не бисмо убијали пророке.“ „Јер гле“, каже, „Ја вам шаљем пророк и мудраце и књижевнике, али и њих ћете побити.“ Ово говори за апостоле, јер их је Свети Дух, украсивши учењем, учинио истинским књижевницима, то јест, народним учитељима, као и пророцима и мужевима испуњеним сваке премудрости. Каже „шаљем“ да би показао силу Свога божанства. 35-36. Да дође на вас сва крв праведна што је проливена на земљи од крви Авеља праведнога до крви Захарије сина Варахијина, којега убисте између храма и жртвеника. Заиста вам кажем да ће ово све доћи на род овај. Говори им да ће сва неправедно проливена крв доћи на Јевреје који су тада живели и да ће они бити строжије кажњени од својих отаца зато што се нису уразумели ни после таквих примера. И Ламех је такође био строжије кажњен од Каина, иако није убио свога брата, зато што се није научио на Каиновом примеру. „На вас ће“, каже, „доћи сва крв од Авеља до Захарије.“ С правом спомиње Авеља јер је он убијен из зависти, исто као и Христос. Али, који се Захарија овде спомиње? Једни кажу да је реч о једноме од дванаесторице пророка, други, опет, да је то отац Претечин. У предању је остало да је у Храму постојало место на коме су стајале девице. Када је, дакле, Захарија (Претечин отац) био првосвештеник, ставио је Богородицу, после рођења Христовог, на место одређено за девице. То је разгневило Јевреје који су га убили зато што је с девицама уврстио жену која је родила. Није никакво чудо да је отац Претечин имао оца по имену Варахија, као што је имао и један од дванаесторице пророка кога су звали син Варахијин. Будући да су делили исто име, сасвим је могуће да су им и очеви били имењаци. 37-39. Јерусалиме, Јерусалиме, који убијаш пророке и засипаш камењем послане теби, колико пута хтједох да саберем чеда твоја, као што кокош скупља пилиће своје под крила, и не хтједосте! Бто ће вам се оставити кућа ваша пуста. Јер вам кажем: Нећете ме одсада видјети док не речете: Благословен који долази у име Господње. Два пута понавља име Јерусалима из милоште и сажаљења према њему. Као што се заљубљени свесрдно труди да себе оправда пред својом драгом која га је изневерила, намеравајући да је казни, тако и Христос оптужује Јерусалим (престоницу Јевреја) за убиство. Много је пута Он желео да јој укаже милост, али она то није хтела, већ је веровала ђаволу који је расипао њену децу и удаљавао их од истине која сједињује с Богом, те није прихватала Господа који је њену децу сакупљао. Ништа толико не удаљује од Бога као грех, нити нас тако сједињује с Њим као чиста савест. Да би показао Своју родитељску љубав, он наводи пример кокоши. „Али пошто ви не желите Моју љубав, остављам Храм празан.“ Из овога учимо да Бог ради нас обитава у храмовима, и када ми напустимо Бога онда и наши храмови остају пусти. „Нећете Ме одсада видети до другог доласка. Али, тада ћете, хтели не хтели пасти ничице преда Мном и рећи – „Благословен који долази…“ Разуми да „одсада“ значи „од распећа“, а не од времена када је изговорио ове речи, јер су Га они после тога много пута видели, док Га после распећа нису видели, нити ће Га видети до Његовог Другог доласка. svetosavlje.org

Прича о посленицима у винограду, пут у јерусалим и треће предсказање страдања, молба мајке синова Зеведејевих и о првенству, исцељење два јерихонска слепца 1-7. Јер је Царство небеско слично човјеку домаћину који ујутро рано изиђе да најми посленике у виноград свој. И погодивши се с посленицима по динар на дан, посла их у виноград свој. И изишавши око трећега часа,[1] видје друге гдје стоје на тргу беспослени. И њима рече: Идите и ви у виноград мој, и што буде право даћу вам. И они отидоше. И опет изишавши око шестога и деветога часа, учини тако. А око једанаестога часа изишавши, нађе друге гдје стоје беспослени и рече им: Што стојите овдје цијели дан беспослени? Рекоше му: Јер нас нико не најми. Рече им: идите и ви у мој виноград, и што буде право примићете. „Царство небеско“ је Христос, који се уподобио човеку примивши на себе наше обличије.[2] Још се назива „домаћином“, јер је Он господар куће, то јест, Цркве. Христос је, дакле, изашао из наручја Очевог да најми посленике у „винограду“, то јест, у проучавању Писма и испуњавању заповести. Он такође унајмљује сваког човека да ради у винограду своје душе.[3] Једнога унајмљује „ујутро“, дакле, у дечјем узрасту, другог у „трећи час“ – у младости. Трећег, опет, у „шести“ и „девети час“, када им је двадесет пет, тридесет година или више, или једноставно у доба зрелости. Последње унајмљује у једанаести час као старце, јер је много оних који су поверовали и у старим годинама. Ову причу можеш разумети и на други начин: ,дан“ означава време у коме живимо, јер у њему радимо као у току дана. Господ је, дакле, позвао у „први час“ оне који су живели у време Еноха[4] и Ноја;[5] у „трећи час“ оне из времена Авраама; у „шести час“ људе из времена Мојсеја; у „девети час“ Пророке, а у „једанаести час“, дакле, на крају времена, Господ је позвао незнабошце, који су били лишени сваког доброг дела. Њих нико није био унајмио, јер незнабошцима није био послан ниједан пророк. 8-16. А кад би увече, рече господар винограда приставу својему: Дозови посленике и подај им плату почевши од посљедњиж до првих. И дошавши који су око једанаестога часа најдољени, примише по динар. А кад дођоше први, помислише да ће више примити, и примише и они по динар. И примивши роптаху на домаћина, говорећи: Ево ови посљедњи један час радише, па их изједначи са нама који поднијесмо тегобу дана и жегу. А он одговарајући рече једноме од њих: Пријатељу, не чиним ти неправду; ниси ли погодио са мном по динар? Узми своје па иди; а ја хоћу и овоме посљедњему да дам као и теби. Или зар ја нисам властан у своме чинити шта хоћу? Зар је око твоје зло што сам ја добар? Тако ће бити посљедњи први и први посљедњи; јер је много званих а мало изабраних. „Вече“ означава крај света. Дакле, на крају свако прима по један динар. „Динар“ је благодат Светога Духа која преображава човека по лику Божјем и чини га заједничарем божанске природе. Они који су живели пре Христовог доласка више су се трудили, јер још није била побеђена смрт, нити ђаво савладан, него је још владао грех. Али ми, који смо благодаћу Христовом оправдани Крштењем, добијамо силу да побеђујемо нашег непријатеља ђавола, кога је Христос већ победио и савладао. Према првом тумачењу, они који су поверовали у младости имају пред собом већи труд него они који су поверовали у старости, јер младић, борећи се са страстима, мора да носи бреме гнева и огањ по-жуде, док старац живи у спокоју (јер су се његове страсти примириле). Ипак, сви су удостојени једног истог дара и благодати Светога Духа. Ова прича нас учи да се и у старости могуће покајати и задобити Царство небеско, јер је то „једанаести час“. Светитељи не завиде онима који примају исту нагараду. Не било тога. Овде се, међутим, види да су блага која ће наследити праведници таква, да би чак и светитеље могла да подстакну на завист. 17-21. И полазећи Исус горе у Јерусалим узе насамо на путу Дванаесторицу ученика, и рече им: Ево идемо горе у Јерусалим, и Син Човјечији биће предан првосвештеницима и књижевницима; и осудиће га на смрт; и предаће га незнабошцима да му се ругају и да га шибају и разапну; трећи дан васкрснуће. Тада му приступи мати синова Зеведејевих са синовима својим клањајући му се и молећи га за нешто. А он јој рече: Шта хоћеш? Рече му: Реци да сједну ова моја два сина, један са десне стране теби, а један с лијеве стране теби, у царству твојему . Синови Зеведејеви (Јаков и Јован), мислили су да ако Господ иде у Јерусалим да ће тамо завладати земаљским и пролазним царством, јер су Га често слушали да говори: „Идемо у Јерусалим“. Будући побеђени људском слабошћу, наговорили су своју мајку[6] да она умоли Христа, јер су се они плашили да Му сами јавно приђу. Зато Му и прилазе кришом, како то каже Марко,[7] који пише да дођоше пред Њега Јаков и Јован, желећи да каже да су дошли тајно и насамо. 22. А Исус одговарајући рече: Не знате шта иштете. Можете ли пити чашу коју ћу ја пити и крстити се крштењем којим се ја крштавам? Рекоше му: Можемо. Оставивши мајку, Господ се обраћа синовима, желећи да покаже како Му није непознато да су они наговорили своју мајку. Он им говори: „Не знате шта иштете“, то јест, тражите оно што је велико и страшно и анђелским силама. Како би их одвратио од таквих помисли, предочава им опасности које их чекају. Поставља им питање не зато што није знао одговор већ да би они својим одговором спознали да су рањени гордошћу, те се потрудили да испуне своје обећање. Зато им каже: „Пошто нико не може да има удела у Моме Царству, ако не буде имао удела у Моме страдању, кажите ми да ли сте спремни да пострадате на исти начин као и Ја“? „Чашом“ назива Своје страдање и смрт, ис-товремено показујући да је умрети лако као што је лако испити чашу вина. Зато и ми увек треба да будемо спремни на стра-дање. Овим такође показује да Он добровољно иде у смрт. Као што онога који испије чашу вина лако савлада сан, тако и онога који испије „чашу страдања“ обузима смртни сан. Своју смрт назива „крштењем“, јер њиме сви бивамо очишћени. Апостоли су, дакле, олако дали обећања, не знајући шта говоре, само да би добили оно што траже. 23. И рече им: Чашу, дакле, моју испићете и крштењем којим се ја крштавам крстићете се; али сјести мени с десне и с лијеве стране, није моје да дам, него којима је припремио Отац мој. „Да ћете пострадати“, то знам. Тако се и десило, јер је Јакова убио Ирод, а Јована је осудио Трајан због сведочења речи истине.[8] „Али, да седнете (с десне и с леве стране), није Моје да дам, него онима којима је то припремљено“, то јест, онима који се нађу да поред мученичког венца имају и све остале врли-не. Такви ће примити дар. Овај дар је припремљен онима који су се трудили, исто као што победничке венце у играма добијају само такмичари. Замислите да се одржава трка коју суди сам цар, те да онај који уопште није трчао приђе и каже судији: „Дај и мени венац, о судијо, иако се нисам такмичио!“ Цар ће му свакако одговорити: „Није моје да ти без заслуге дам венац, јер он припада ономе за кога је припремљен“, дакле, ономе који је трчао и победио. Зато и овде Христос каже: „Не могу вам дати на дар да седнете с десне стране Мога престола, јер то место припада онима који су се потрудили и за које је то место припремљено.“ Запитаћеш: „Да ли ће тамо уопште неко седети?“ Знај добро да тамо нико неће сести. То место припада само божанској природи, јер коме је од анђела Бог икада рекао: „Седи мени с десне стране“?[9] Господ је наиме ово казао због њихове сумње, јер они су тражили да седну са десне и леве стране Господу не разумевши да је Онај, који им је рекао да ће сести на дванаест престола, желео да покаже каквом ће славом бити овенчани за своје врлине. 24-28. А чувши то десеторица, расрдише се на та два брата. А Исус дозвавши их рече: Знате да кнезови народа господаре њима и великаши владају над њима. Да не буде тако међу вама; него који хоће да буде велики међу вама, нека вам буде служитељ. И који хоће међу вама да буде први, нека вам буде слуга; као што ни Син Човјечији није дошао да му служе, него да служи и даде живот свој у откуп за многе. Када су десеторица видела како је Христос прекорио двојицу браће, и сами су почели негодовати, показујући да је и њима стало до такве части. Будући још несавршени, Јаков и Јован су желели да се уздигну над осталом десеторицом, док су остали апостоли, опет, завидели двојици браће. Пошто су се десеторица апостола смутила чувши ове речи, Господ их позива и умирује самим Својим позивом пре него што им је ишта рекао. Синови Зеведејеви су, наиме, насамо говорили са Христом, одвојивши се одос талих. Сада км Господ свима заједно говори. Будући да је знао да је властољубље велики тиранин душе, те заслужује оштру казну, Христос их још више смирава упоређујући их са незнабошцима и неверницима који трче за пролазном славом. Он их посрамљује говорећи: „Други људи се хвале тиме што су кнезови и владари, јер је властољубље страст незнабожаца, међутим, моји ученици добијају част по своме смирењу које се огледа у томе да онај који жели да буде већи треба да служи онима који су му потчињени, што је знак крајњег смирења. Ја вам то сам показујем, јер сам Владар и Цар на небесима који се смирио и дошао да послужи вашем спасењу. Служићу вам до те мере да ћу и душу Своју дати за откуп многих“, то јест, за све, јер „многи“ означавају све људе. 29-34. И кад они излажаху из Јерихона за њим пође народ многи. И гле, два слијепа сјеђаху крај пута, и чувши да Исус пролази повикаше говорећи: Помилуј нас Господе, сине Давидов. А народ им пријећаше да ућуте; а они још већма повикаше говорећи: Помилуј нас Господе, сине Давидов! И ставши Исус дозва их и рече: Шта хоћете да вам учиним? Рекоше му: Господе да се отворе очи наше. И смилова се Исус, и дотаче се очију њихових, и одмах прогледаше очи њихове, и отидоше за њим. До слепаца су биле дошле гласине о Господу, и зато, када су чули да пролази путем, искористили су прилику, поверовавши да је Исус од семена Давидова по телу и да их може исцелити. Њихова вера је била толико јака да нису ућутали ни онда када су им претили, већ су још гласније повикали. Зато их Он не пита да ли имају вере, већ одмах шта желе, како нико не би помислио су једно желели, а Он им друго дао. Господ показује да нису викали да би добили сребрењак, већ да буду исцељени. Својим додиром их исцељује како бисмо и ми научили да је сваки уд Његовог светог тела животворни уд Божји. Иако Лука и Марко помињу само једног слепца, они, ипак, не противрече Матеју, јер су поменули оно што су сматрали важнијим. Друго објашњење јесте да Лука говори како је Христос исцелио једног слепца пре него што је ушао у Јерихон, док Марко помиње друго исцелење, када је Господ већ изашао из града. Да би сажео причу, Матеј у једном догађају обухвата оба случаја. Под „слепцима“ разуми незнабошце које је Господ исцелио уз пут, јер Он није био дошао ради незнабожаца, већ ради синова Израиљевих. Као што су слепци по чувењу сазнали за Исуса, тако су и незнабошци по чувењу поверовали. Они који су претили слепцима, говорећи им да не помињу име Исусово јесу цареви-прогонитељи (хришћана). Они су покушали да ућуткају Цркву, али је Она још гласније исповедала име Христово. Зато је и исцељена и још јасније гледа светлост истине и иде за Христом подражавајући Му својим животом. svetosavlje.org

1. Не судите, да вам се не суди. Господ не забрањује да исправљамо друге, већ да их осуђујемо. Док је исправљање на корист ближњих, осуђивањем их исмевамо и презиремо, јер сами имајући велике грехове, осуђујемо друге који су мање грешни од нас и које ће судити Бог. 2-5. Јер каквим судом судите, онаквим ће вам се судити; и каквом мјером мјерите, онаквом ће вам се мјерити. А зашто видиш трун у оку брата својега, а брвно у оку своме не осјећаш? Или, како ћеш рећи брату својему: стани да ти извадим трун из ока твога; а ето брвно у оку твоме? Лицемјере, извади најприје брвно из ока свога, па ћеш онда видјети извадити трун из ока брата својега. Онај који жели да исправи друге мора сам да буде беспрекоран. Ако он има „брвно“ у оку своме, то јест велике и јавне грехове, а прекорева другога, који у оку има само „трун“, учиниће га још бестиднијим у своме греху. Господ нам показује да онај који много греши није у стању да јасно види грех брата свога, јер како ће човек који има „брвно“ у оку видети (грехове) човека који је мање сагрешио. 6. Не дајте светиње псима; нити бацајте бисера својих пред свиње, да их не погазе ногама својим, и окренувши се не растргну вас. „Пси“ су неверници, а „свиње“ верници који воде нечист и сраман живот. Зато не треба причати о тајнама вере пред неверницима, нити говорити прекрасне и скупоцене речи богословља пред нечистима. „Свиње“ ће презрети и погазити оно што смо рекли, а „пси“ ће се окренути и растргнути нас. То раде такозвани философи, јер када чују да је Бог распет, растржу нас својим силогизмима, мудрујући да тако нешто није могуће. 7-8. Иштите, и даће вам се; тражите, и наћи ћете; куцајте, и отвориће вам се. Јер сваки који иште, прима; и који тражи налази; и који куца, отвориће му се. У претходним поукама, Господ нам је предао велике и тешке заповести. Овде нам показује како се оне извршавају уз помоћ непрестане молитве. Рекао је: „Иштите“, дакле, непрестано тражите, а не „једном затражите“. После тога, Своје речи потврђује примером из свакодневног живота: 9-10. Или који је међу вама човјек у кога ако син његов заиште хљеба, камен да му да? Или ако рибе заиште, да му да змију? Овде нас учи да није потребно само да упорно тражимо, већ и да тражимо оно што нам је на корист. „Када вам деца“, каже, „траже оно што им је потребно, хлеб и рибу, ви им дајете оно што желе. Тако и ви, тражите оно што је духовно, а не телесно.“ 11. Када, дакле, ви зли будући, умијете даре добре давати дјеци својој, колико ће више Отац ваш небески дати добра онима који му ишту? Људе назива злим, упоређујући их са све добрим Богом. Наша је природа добра, јер је Бог такву створио, али зли постајемо својом слободном вољом. 12. Све, дакле, што хоћете да чине вама људи, тако чините и ви њима: јер то је Закон и Пророци. Укратко нам показује пут ка врлини. Ми, људи, сами по себи знамо како треба да се понашамо према својим ближњим. Ако желиш да ти други чине добро, чини и ти њима добро. Ако желиш да те твоји непријатељи воле, воли и ти њих, јер нас Закон Божји и Пророци уче исто оно што нам налаже и природни закон. 13. Уђите на уска врата; јер су широка врата и широк пут што воде у пропаст, и много их има који њиме иду. „Уским вратима“ назива подвиге које добровољно прихватамо, дакле пост и друго, као и искушења која нам долазе мимо наше воље, на пример, затвори и прогони. Као што крупан човек, или онај који носи велики терет, не могу да прођу кроз уска врата, тако исто кроз њих не може да прође ни сластољубац или богаташ. Такви улазе на широка врата. Да би показао како је тескоба краткотрајна, а ширина пролазна, користи речи „врата“ и „пут“. Кроз „уска врата“, то јест, злострадања пролази онај који се злопати, док сластољубљем, као „широким путем“, иде човек који живи без уздржања. Пошто су оба пута пролазна, треба изабрати онај који је бољи. 14. Јер су уска врата и тијесан пут што воде у живот, и мало их је који га налазе. Ове речи изражавају чуђење, као да говори: „Авај, како је тесан тај пут.“ Али, како то да Господ на другом месту каже: „Моје бреме је лако“?[3] Оно је заиста лако, ако имамо у виду награде које нас чекају. 15-16. Чувајте се од лажних пророка, који вам долазе у одијелу овчијем, а изнутра су вуци грабљиви. По плодовима њиховим познаћете их. Јеретици су лукави и варалице, и зато Господ каже: „Чувајте се!“ Они говоре слатким речима и претварају се да живе часно, али у томе и лежи замка. „Одело овчије“ је кротост у коју се они преоблаче како би нам ласкали и преварили нас. Познаћемо их по њиховим „плодовима“, то јест, по њиховим делима и животу. Иако су у стању да се лицемерно прикрију за неко време, ипак ће их изобличити они који имају расуђивања. 16-17. Еда ли се бере с трња грожђе, или са чичка смокве? Тако свако дрво добро плодове добре рађа, а зло дрво плодове зле рађа. „Трњем“ и „чичком“ назива лицемере. Они су као трње јер нас изненада убоду, а као чичак, због своје лукавости и превејаности. „Зло дрво“ јесте сваки човек који је искварен нечистим и распусним животом. 18. Не може дрво добро плодове зле рађати, ни дрво зло плодове добре рађати. „Дрво зло“ не може родити добра плода док год је болесно, али ако оздрави, може. Видиш, дакле, да није рекао „неће моћи“, већ само док је болесно не може (да роди добра плода). 19-20. Свако дрво које не рађа добра плода, сијече се и у огањ баца. И тако, дакле, по плодовима њиховим познаћете их. Господ се обраћа Јеврејима, и говори исто што им је Јован говорио. Дрво је слично човеку јер се може прицепити од бесплодног греха на врлину. 21. Неће сваки који ми говори: Господе, Господе, ући у Царство небеско; но који твори вољу Оца мојега који је на небесима. Христос нам овим речима показује да је Он сам Господ и Бог. Такође нас учи да нећемо имати користи од своје вере, ако је не потврдимо делима. „Онај који твори вољу Оца мојега“ није онај који је само једном извршио вољу Божју, већ онај који је непрестано врши до смрти. Није рекао: „који твори Моју вољу“, да не би саблазнио своје слушаоце, већ „вољу Оца Мојега“, јер је увек једна воља оца и његовог сина, осим ако се син одметне од оца. 22-23. Многи ће ми рећи у онај дан: Господе, Господе, нијесмо ли у име твоје пророковали, и твојим именом демоне изгонили, и твојим именом чудеса многа творили? И тада ћу им јавно казати: Никад вас нисам знао; идите од мене ви који чините безакоње! На почетку проповеди, многи који су били недостојни изгонили су демоне. Они су бежали од имена Исусовог, јер је благодат деловала чак и у недостојнима, исто као што ми примамо освећење и од недостојних свештеника. И Јуда је чинио чудеса, чак и синови Скевини. Када Исус каже: „Никад вас нисам знао“, Он жели да каже, да их у време када су чинили чудеса није познавао, то јест, није их љубио, јер се овде под „знањем“ подразумева „љубав“. 24-25. Сваки, дакле, који слуша ове ријечи моје и извршује их, упоредићу га са човјеком мудрим који сазида кућу своју на камену; и удари дажд, и дођоше воде, и дунуше вјетрови, и навалише на кућу ону, и не паде; јер бјеше утемељена на камену. Ниједна се врлина не може задобити без помоћи Божје, те зато Христос каже: „Упоредићу га са човеком мудрим.“ „Камен“ је Христос, а „кућа“ је душа. Дакле, ништа неће поколебати човека који изгради своју душу на делању заповести Божјих; ни „дажд“, то јест, ђаво који је пао са неба, ни од дажда нарасле „воде“, које представљају зле и неправедне људе који се од толиког „дажда“ умножавају, ни „ветрови“, односно, зли духови, ни било какво друго искушење, не могу да оборе таквог човека. 26-27. А сваки који слуша ове ријечи моје и не извршује их, биће сличан човјеку лудом који сазида кућу своју на пијеску; и удари дажд, и дођоше воде, и дунуше вјетрови и ударише на кућу ону, а паде, и пад њезин бијаше страшан. Говорећи о човеку који верује, али не извршава заповести Христове, Господ није рекао: „Упоредићу га са човеком лудим“, него: „биће сличан човеку луду“, дакле, сам ће му се уподобити. Такав човек гради кућу своје душе на песку, од лошег материјала, (то јест, без врлинских дела која су чврст темељ). Зато и пада под искушењима. Када претрпи непогоду, то јест, када се на душу обруши искушење, она пада „страшним падом“. Неверници не падају, јер они стално леже на земљи, већ верник (који не живи по заповестима Божјим). Зато је и његов пад страшан, будући да је хришћанин. 28-29. И кад заврши Исус ријечи ове, дивљаше се народ науци његовој. Јер их учаше као онај који власт има, а не као књижевници и фарисеји. Нису се дивиле старешине, јер како би Му се дивили они који су Га презирали? Дивило Му се незлобиво мноштво људи, и то не Његовој речитости, већ одважности и ауторитету његовог говора. Он је говорио са већом влашћу него Пророци. Док су они говорили: „Тако говори Господ“, Христос се народу обраћао као Бог: „Ја вам кажем“. извор

1. Пазите да милостињу своју не чините пред људима да вас они виде; иначе плате немате од Оца својега који је на небесима. Пошто их је довео до љубави као највеће врлине, Господ сада говори о сујети која се прикрада добрим делима. Погледај шта каже: „Пазите“; као да говори о некој страшној звери и упозорава те да пазиш да те она не растргне. Ако дајеш милостињу „пред људима“, и то не радиш да би те они видели, нећеш бити осуђен. Али, ако то чиниш ради сујете, бићеш осуђен чак и ако подаш милостињу тајно у својој соби, јер Бог кажњава или награђује нашу намеру. 2. Када, дакле, дајеш милостињу, не труби пред собом, као што чине лицемјери по синагогама и по улицама да их људи хвале. Лицемери нису имали трубе, већ овде Господ исмева њихову намеру, пошто су они желели да раструбе (пред људима) своје милосрђе. „Лицемери“ су они који настоје да се представе другачијим него што заправо јесу. Тако се они показују као милостиви, иако нису такви. Заиста вам кажем: Примили су плату своју: Сва ће им плата бити похвала коју су примили од људи. 3. А ти кад чиниш милостињу, да не зна љевица твоја шта чини десница твоја. Желећи да нагласи своје речи, Господ каже: „Ако је могуће, сакриј и од самог себе да си дао милостињу.“ У другом смислу, „левица“ означава сујету, а „десница“ милостињу. Дакле, „да не зна сујета за твоју милостињу“. 4. Да би милостиња твоја била у тајности; и Отац твој који види тајно, узвратиће теби јавно. Када? Када све буде откривено и јавно, и тада ћеш још више бити прослављен. 5. И када се молиш Богу, не буди као лицемјери, који радо по синагогама и на раскршћу улица стоје и моле се да их видељуди. Заиста вам кажем: Примили су плату своју. Лицемерима назива и оне људе који мисле да служе Богу, а у ствари служе људима. Од њих ће зато и примити своју плату. 6. А ти када се молиш, уђи у клијет своју, и затворивши врата своја, помоли се Оцу своме који је у тајности; и Отац твој који види тајно, узвратиће теби јавно. „Шта, дакле; зар не треба да се молим у цркви?“ И те како треба, али са исправним настројењем срца, а не ради показивања. Не смета молитви место, већ начин и намера с којом се молимо. Много је и оних који се тајно моле да би угодили људима. [1] 7. А када се молите, не празнословите као незнабошци. „Празнословити“ значи тражити у молитви светске ствари, као што су слава, богатство или победа. Ова реч[2] (на грчком језику означава неразговетан, дечији говор. Зато пази да не празнословиш (у молитви). Јер они мисле да ће за многе ријечи своје бити услишени. Нису нам потребне дуге молитве већ краће и учесталије. Боље је изговорити мање речи, али зато бити истрајнији у молитви. 8. Не будите, дакле, слични њима; јер зна Отац ваш шта вам треба прије но што заиштете од њега. Циљ молитве није да научимо Бога шта нам је потребно, већ да одвојимо свој ум од житејских ствари и да добијемо духовне користи од разговора с Богом. 9. Овако, дакле, молите се ви: Оче наш који си иа небесима. Једно је завет, а друго молитва. Завет је обећање које дајемо Богу, на пример, када се заветујемо да ћемо се уздржавати од вина или нечег другог. Молитва је, међутим, тражење неког добра од Господа. Када каже: „Оче“, Христос ти показује каквог си се блага удостојио, поставши син Божји (по благодати). А када каже: „на небесима“ показује ти отаџбину твоју и очински дом. Ако хоћеш да Бога имаш за Оца, онда гледај у небо, а не у земљу. Не говори „Оче мој“, него „Оче наш“, јер си дужан да на све људе гледаш као на своју браћу, децу једног Оца (небеског). Да се свети Име Твоје: Ово значи: учини нас светим да би се и Ти прослављао кроз нас. Јер, као што се Бог хули преко мене, тако нека се кроз мeне и „свети“, то јест, нека се слави као Свет. 10. Да дође царство твоје, то јест, други долазак (Господњи). Само онај који има чисту савест моли се да дође Васкрсење и суд. Да буде воља твоја и на земљи као на небу. „Научи нас да вршимо вољу Твоју као што је врше анђели на небу.“ 11. Хљеб наш насушни дај нам данас. Каже: „насушни“,то јест, хлеб који нам је потребан за одржање живота и телесног здравља. Овим нас учи да одбацимо сваку бригу за сутра. „Хлеб насушни“ је такође Тело Христово, па се зато молимо да се њиме причешћујемо без осуде. 12. И опрости нам дугове наше, као што и ми опраштамо дужницима својим. Пошто грешимо и после крштења, молимо се Богу да нам опрости, и то да нам опрости као што и ми опраштамо „дужницима својим“. Ако будемо злопамтили, Господ нам неће опростити, јер Он гледа на нас, и како ми чинимо другима, тако ће и Он учинити нама. 13. И не уведи нас у искушење. Ми људи смо слаби и зато не треба да трчимо у искушења. Ако смо већ пали, треба да се молимо да нас искушење потпуно не савлада. За онога кога је искушење победило и савладало кажемо да је пао у „јаму искушења“. То се не односи на онога који је пао, али је ипак успео да победи искушење. Но избави нас од злога: Није рекао од злих људи, јер нам зло не чине људи, већ ђаво. Јер је твоје царство и сила и слава у вијекове. Амин. [3] Господ нас храбри, јер ако је наш Отац Цар, силан и славан, тада ћемо сигурно победити злога и напослетку бити прослављени. 14. Јер ако опростите људима сагрешења њихова, опростиће и вама Отац ваш небески. Опет нас учи да не памтимо зло. Подсећа нас на Оца, како би се постидели Њега, јер смо деца таквога Оца, а понашамо се као дивље звери. 15. Ако ли не опростите људима сагрешења њихова, ни Отац ваш неће опростити вама сагрешења ваша: Ништа толико не мрзи кротки Господ као немилосрђе. 16. А кад постите, не будите суморни као лицемјери; јер они натмуре лица своја да се покажу људима како посте. Заиста вам кажем: Примили су плату своју. „Натмурити лице“ значи побледети у лицу, како оно не би изгледало онакво какво јесте, већ суморно и мрачно. 17-18. А ти када постиш, намажи главу своју,[4] и лице своје умиј, да те не виде људи гдје постиш, него Отац твој који је у тајности; и Отац твој који види тајно, узвратиће теби јавно. Некада су се људи у знак радости мазали уљем после купања. Тако и ти чини и буди радостан када постиш. „Уље“ још означава милосрђе, а наша „глава“ је Христос, кога треба помазивати делима милосрђа, а „лице“, то јест, чула, омивати сузама покајања. [5] 19-21. Не сабирајте себи блага на земљи, гдје мољац и рђа квари, и гдје лопови поткопавају и краду; него сабирајте себи блага на небу, гдје ни мољац ни рђа не квари, и гдје лопови не поткопавају и не краду. Пошто је изобличио болест сујете, сада говори о нестицању, јер људи управо због сујете скупљају више него што им је потребно. Показује нам да су земаљска блага бескорисна, јер одећу и храну кваре мољац и рђа, док злато и сребро краду лопови. А онда, да Му нико не би приговорио како не бивају сви људи покрадени од лопова, Господ каже: „Па чак и да се ништа од тога не догоди, само то што сте заробљени бригом о богатству, велика је мука.“ Зато им каже: Јер гдје је благо ваше, ондје ће бити и срце ваше. 22-23. Свјетиљка тијелу је око. Ако, дакле, око твоје буде здраво, све ће тијело твоје свијетло бити. Ако ли око твоје кварно буде, све ће тијело твоје тамно бити. Ако је, дакле, свјетлост која је у теби, тама, колика је тек тама! То значи ако оптеретиш свој ум бригом о пролазним стварима угасићеш светиљку и помрачити своју душу. Као што здраво око просветљује тело, а кварно и болесно га помрачује, тако и бриге (овога света) ослепљују ум. А када се ум помрачи, помрачује се и цела душа, а с њом још више и тело. 24. Нико не може два господара служити. Двојицом господара назива оне који дају међусобно противне заповести. Такви су господари Бог и мамон.[6] Ми од ђавола правимо свога господара, као што од свога стомака правимо себи бога, иако је у ствари Господ наш једини и истинити Бог и господар, док је мамон неправда. Јер или ће једнога мрзити, а другога љубити; или ће се једнога држати, а другога презирати. Не можете служити Богу и мамону: Видиш ли да је немогуће богатом и неправедном човеку да служи Богу, јер га његово користољубље удаљује од Бога? 25. Зато вам кажем: Не брините се душом својом шта ћете јести, или шта ћете пити; ни тијелом својим у шта ћете се одјенути. Зашто нам ово говори? Зато, што брига о пролазним стварима удаљује човека од Бога. Душа не може да једе јер је бестелесна, али Господ ово каже држећи се уобичајеног начина говора. Очигледно је да душа не може да борави у телу, ако се оно не храни. Господ нас не спречава да радимо, већ нам забрањује да се потпуно предамо својим бригама и тако занемаримо Бога. Треба обрађивати земљу, али и радити на својој души. Није ли душа претежнија од хране, и тијело од одијела? Зар нам неће дати храну и одећу Господ, који нам је дао оно што је претежније од тога, створивши нам душу и тело. 26. Погледајте на птице небеске како не сију, нити жању, ни сабирају у житнице; па Отац ваш небески храни их. Нисте ли ви много претежнији од њих. Иако је могао да наведе пример Илије и Јована (Претече), Он спомиње птице, да би нас постидио, јер смо постали бесловеснији од њих. Господ их храни тако што им је дао природни нагон да сакупе храну. 27. А ко од вас бринући се може придодати расту своме лакат један! Ово значи да иако се много бринеш, ништа не можеш учинити, ако то није по вољи Божјој. Зашто онда себе мучиш без разлога? 28-29. И за одијело што се бринете? Погледајте на кринове у пољу како расту; не труде се нити преду. Али ја вам кажем да се ни Соломон у свој слави својој не одјену као један од њих. Господ нас посрамљује не само преко бесловесних птица већ и преко кринова који вену. Када је Бог тако украсио цвеће коме то није потребно, колико ће тек пре задовољити нашу потребу за одећом? Он нам показује да колико се год ми бринули, никада се нећемо тако лепо обући као кринови у пољу. Чак ни премудри и преславни Соломон, за све време свога царевања, никада се није тако обукао. 30. Па кад траву у пољу, која данас јесте а сутра се у пећ баца, Бог тако одијева; а камоли вас, маловјерни? Из овога можемо да научимо да се не треба бринути о спољашњој лепоти, јер то приличи пролазном цвећу. Зато су они који себе украшавају налик на траву. „Али, ви сте, каже, словесна створења којима је Бог саздао душу и тело.“ „Маловјерни“ су сви они који се брину (за пролазне ствари), јер када би имали савршену веру у Бога, не би се о томе толико бринули. 31-32. Не брините се, дакле, говорећи: шта ћемо јести, или шта ћемо пити, или чиме ћемо се одјенути? Јер све ово незнабошци ишту. Не забрањује нам, дакле, да једемо, већ да говоримо: „Шта ћемо јести!“ Богати увече говоре: „Шта ћемо сутра јести?“ Видиш да забрањује преједање и неумереност. 32-33. А зна и Отац ваш небески да вама треба све ово. Него иштите најприје Царство Божије, и правду његову, и ово ће вам се све додати. Царство Божје је уживање (вечних) блага. Оно се стиче праведношћу. Ономе који тражи духовна блага, Господ, у својој великодушности, даје и телесна. 34. Не брините се, дакле, за сутра; јер сутра бринуће се за се. Доста је свакоме дану зла свога; То јест, невоље и муке своје. Доста ти је да се трудиш и мучиш за данас. Ако се још будеш бринуо за сутра, и стално себе оптерећивао телесним стварима када ћеш имати времена за Бога? извор