Jump to content

Епископ западноамерички др Максим (Васиљевић): Чуђење као почетак вере и мудрости (Дивљење, поглед и кинеско хришћанство)

Оцени ову тему


Препоручена порука

пре 2 часа, Lulaby рече

Ne znam ih ni ja. Ali sam slušala predavanje prof. Ranka Rajovića da deca koja uče slova sa hiroglifama imaju najbolju inteligenciju.

Још само да ми неко објасни шта је најбоља интелигенција, несам школовала хироглифе. 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Одговори 188
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

Популарни чланови у овој теми

Постоване слике

пре 2 часа, Lulaby рече

A tamo ne idem. NJET! Samo sam jednom bila i videla da me sablažnjavaju neki stavovi. Ja sam ipak za lepe stvari. Okeani...dubine...iznenadjenja ...čudjenja i nova dimenzija...

Чудно је да је Ава ушао у историју уметности Рима и Лација. Сликао за папе и кардинале, цркве, институције, факултете итд. Не знају Латини, они су отпали од евхаристије па су афирмисали Авину уметност.:)) Кад треба нешто за државног секретара Ватикана, зову Аву. 

Максим лепо пева у цркви и на поселима, црта као дете и све је то лепо. Може нешто он и Лохију да нацрта, није фрка. Но, само је Ава радио са највећим живим католичким уметником, Марком Рупником. Када се прича о уметности, онда идеш код уметника, не код приученог. Ја могу да певам као неки луди репер и то прогласим за уметност. Нисам за певање. Тако је Максим за сликање, само што се он заноси. Ја сам свесан где сам у музици. Он се пак не регулише. И то због таквих трабаната као што сте ви.  

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 12 минута, Панарет рече

У њој има понешто и од Духа Светога, али само ако се не противи Христу. Ми хришћани смо позвани и да кроз ово смештање световне уметности, филозофских система, религијских традиција утиремо свету пут ка Христу.

Ово су бесмислице хришћана. Постоји уметност као таква а која је и антихришћанска. Уметност је уметност. 

Шта ми хришћани? Поготово ови које ти сада хвалиш, а који су ангажовани на прављењу раскола и саблазни. Не разумем уопште ту гордост: Ми хришћани! Ко ти је рекао да си хришћанин? (Не мислим конкретно на тебе, говорим реторички). Видим ту заблуду и слепило јер ови људи које помињеш нису уметници. Они су пародија на уметност. Прочитај текст владике Давида где је оплео Стаматиса. Уметност је озбиљна ствар, не тралала. Уметник је Ван Гог. Шта у Максином сликарству или животу има слично са Ван Гогом? Ништа. Видела жаба да се коњи кују, па и она дигла ногу. 

Ово је све срамно, боље да се ћути.  

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 43 минута, Zoran Đurović рече

Ово су бесмислице хришћана. Постоји уметност као таква а која је и антихришћанска. Уметност је уметност. 

Шта ми хришћани? Поготово ови које ти сада хвалиш, а који су ангажовани на прављењу раскола и саблазни. Не разумем уопште ту гордост: Ми хришћани! Ко ти је рекао да си хришћанин? (Не мислим конкретно на тебе, говорим реторички). Видим ту заблуду и слепило јер ови људи које помињеш нису уметници. Они су пародија на уметност. Прочитај текст владике Давида где је оплео Стаматиса. Уметност је озбиљна ствар, не тралала. Уметник је Ван Гог. Шта у Максином сликарству или животу има слично са Ван Гогом? Ништа. Видела жаба да се коњи кују, па и она дигла ногу. 

Ово је све срамно, боље да се ћути.  

Прочитао сам текст в. Давида. Захвалан сам му зато што видим колико саучествује у свему што пролазимо као Црква и тиме показује да се заиста труди да буде истински пастир. Међутим, не слажем се с њим у погледу оцене уметности о. Стаматиса. Не мислим да је изразито васкрсни аспект његових икона и фресака знак пада у прелест духовне илузије како ми се чини да то назива в. Давид. Ја пред његовим иконама итекако могу да се молим, не осећам ни препреку ни недостатак. За мене као лаика он је успешно помирио канон и оно стварно ново. 

Такође, не мислим да не постоји истински хришћанска и профана уметност. Није све у самом уметничком делу, већ оно добија свој живот и значење и кроз реципијента. Нпр ја јако волим Халила Џубрана. Међутим, верујем да његова поезија добија један особит живот и разумевање када је чита неко ко у њој успева препознати Христа, у мери у којој је то могуће. За мене хришћански поглед на свет није један од могућих путева до Бога, већ поглед на свет који све друго наткриљује и само оно што под овом светлошћу не ишчезне има у себи нешто од вечности, може се назвати непролазним уметничким делом. Али је и ликовна уметност у хришћанству која свој прави израз добија у литургији нешто што за мене представља врхунац у уметности. Из чисто профане перспективе, коју може заузети нпр. један атеиста визнатијска икона може бити далеко мање уметнички вреднована од неких врхунских дела ренесансе или барока. Али из хришћанске перспективе - наравно ово је моје виђење- ствари стоје друкчије. 

У изузетној књизи "О духу литургије" Ј. Рацингер пише да Западна црква не би требало да негира властити пут у ликовној уметности који је започела у XII веку, али да и она мора попут Источне да усвоји јасан канон који одваја ликовну уметност у литургији од било које религизоне уметности. Постоји градација у уметничкој вредности која није истоветна у хришћанству (ако његову пуноћу сагледавамо из перспективе Литургије) и у било којој световној оцени уметничке вредности.  

Чак и да не постоји Васељенска патријаршија, требало би је измислити

Link to comment
Подели на овим сајтовима

1 hour ago, Панарет рече

Међутим, све то има вредност ако се Христос назире на крају пута. Као на пример световна поезија. У њој има понешто и од Духа Светога, али само ако се не противи Христу. Ми хришћани смо позвани и да кроз ово смештање световне уметности, филозофских система, религијских традиција утиремо свету пут ка Христу. Наравно, у мери у којој је то могуће остварити...

Jevreji kao izabrani narod neposredno od Boga vremenom su izgubili pravi smisao tog svog poslanja, pa su od toga napravili da su drugi narodi i ljudi sustinski nizi od njih, te od poslanja napravili razlog za svoje nadimanje i nacionalnu gordost. Zato su posebno u poucnim knjigama Starog zaveta npr. Knjiga o Joni, opominjani bas zbog toga! Pravoslavna Crkva mora ozbiljno shvatiti svoje poslanje.  Kada je rec konketno o uspesnoj misiji u Kini i uopste na Dalekom istoku, inkulturizacija je neminovna, ali prava, u znacajnom obliku (ne ovo do sada, mada je jezuitski pokusaj bio dobar i za izvuci pouke kako dalje)  Npr. nama kao starim Slovenima posluzili su paganski obicaji, kalende i slicno da shvatimo, razumemo i prihvatimo Spasitelja i zivot u Crkvi tj. da se sakralizujemo i ohristovimo. Obicaji koji nisu mogli biti ohristovljeni odbaceni su. Svi narodi sveta, mirijade koji su ziveli i zivece, Bozji su ljudi, jer u dubini  duse svesno ili nesvesno zude za Hristom, jer, citiracu Svetog i blazenog Avgustina: ,,Za sebe si nas stvorio zato je nemirno srce nase dok se ne smiri u Tebi". Jelinima je pomogla jelinska filozofija, iako je u sebi i ona imala mnogo manjkavosti i pogresaka, pa u manjoj meri i panteistickog jereslova i pogresne metafizike o dusi i slicno. Kineski znameniti filozofi koji su ziveli negde u isto vreme kada i ovi jelinski, govorili su jezikom i slikom koju razumeju, te hristijanizacijom narocito njihove moralke, etike i asketike mogu biti usmereni u pravom smeru, sa zadatkom da im   se na duhovnom horizontu pokaze i dokaze Hristos kao spasitelj iz zacaranog kruga samsare, uz objasnjenja da nema reinkarnacija, da nema povratka u nebice (jer zasto bi iz nebica u bice bili prizvani da bi se ponovo u nebice vratilli)... Zatim, pored jezika, forme i nacina misije i propovedi, obratiti paznju na novi ikonopis i freskopis, jer vizantijski je u odredjenim resenjima  NEPRIKLADAN tj. zbunjujuci za jednog Kineza. Npr. banalan primer - Gospod Isus sa raspustenom kosom Kineza asocira u skladu sa nihovom tradicijom na sve samo ne na nesto dobro...

Kako pravedni Ucitelj moze od Boga Oca biti prepusten stradanju i smrti, za Kineza je neshvaljivo, misija je tamo i propala zbog toga najvise. To je pitanje za koje nema jasno pronadjenog resenja kako im to objasniti... Mozda naglasavanjem da i zemaljski Njegov sudija Pontije Pilat utvrdjuje da je nevin, a to konstatuje i Bog Otac poljubivsi ga poljupcem vecnog Vaskrsenja tj. upravo zbog te  nevinosti Njegov zivot se ne zavrsava na krstu, vec Vaskrsenju i Vaznesenju, a iz razloga spustanja (unizenja) silaska da pronadje upkojene pretke... Medjutim, nece se mrdnuti s mrtve tacke ako se njihovim filozofima ne oda otvoreno priznanje, makar u meri  koliko su drevni jelinski crkveni misionari i ucitelji dali priznanja svojim  jelinskim filozofima i uciteljima!

,,Јер Отац не суди никоме, него сав суд даде Сину, да сви поштују Сина  као што  поштују 

Оца!"   Јеванђеље, Јн 5:23

Link to comment
Подели на овим сајтовима

1 hour ago, Благовесник рече

 

"Konfučije (VI - V vek pre Hrista) je propovedao da je suština svakog čoveka čovekoljublje  (仁, pin-jin: rén). Ono je materijalna suština čovekovih dužnosti prema drugima i ispoljava se preko savesnosti prema drugima, lojalnosti (忠, pin-jin:zhōng, džung) ili preko altruizma, obzirnosti (恕, pin-jin: shù, šu). Jedino čovek koji se pridržava čovekoljublja može da pravilno i u potpunosti obavlja svoje dužnosti prema drugima. Aksiom savesnosti prema drugima glasi: Ako želiš sebe da uzdigneš, uzdigni druge (己欲立, 而立人, pin-jin: Jǐ yù lì, ér lì rén; Lun-ji 6:30). Aksiom altruizma glasi: Ne  čini  drugome  ono  što  ne  želiš  sebi  (己所不欲, 勿施于人, pin-jin: Jǐ suǒ bú yù, wù shī yú rén; Lun-ji 2:2)."

 

Zar to nije priprema za Evandjelje, Hrista i Crkvu?

 


-Cini  drugima  ono  sto  zelis  da  drugi  cine  tebi.

-Ko se uzvisi ponizice se, ko se ponizi uzvisice se.

-Slavom i cascu cinite jedni druge vecima od sebe.

 

Dobro, u principu i u filozofiji i kod mnogih filozofa pre Hrista postoje isto ovakve stvari o covekoljublju i slicne reci kao ovde sto vidimo, koje vode i slicne su sa recima koje opisuju hriscanske zapovesti, ali ipak kako kaze jedan svetitelj, vidim da postoje u filozofiji mnoge stvari koje su slicne dogmatima nase vere, ali nigde nisam video da se upuceje na Hrista u telu... u principu samo je kroz stare Jevreje kao izabrani Boziji narod  i Mojsijev zakon i proroke mogao da se nasluti i vidi verom dolazak Mesije u telu.

Po meni kod svih ovog naroda koji ne znaju za Hrista ili nisu bili u mogucnosti da saznaju za Njega moze da bude situacion koju opisuje apostol Pavle u Rimlj. 2, 9 - 16 :

14  Јер кад незнабошци немајући закона чине од природе што је по закону, они немајући закон сами су себи закон;

15  Они доказују да је у срцима њиховим написано оно што је по закону, пошто свједочи савјест њихова, и пошто се мисли њихове међу собом оптужују или оправдавају,

16  На дан када Бог узасуди тајне људске по јеванђељу мојему кроз Исуса Христа.

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 19 минута, Благовесник рече

 Medjutim, nece se mrdnuti s mrtve tacke ako se njihovim filozofima ne oda otvoreno priznanje, makar u meri  koliko su drevni jelinski crkveni misionari i ucitelji dali priznanja svojim  jelinskim filozofima i uciteljima!

 

jelini.jpg

,,Јер Отац не суди никоме, него сав суд даде Сину, да сви поштују Сина  као што  поштују 

Оца!"   Јеванђеље, Јн 5:23

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 22 часа, Lulaby рече

Ne bi ih nazvala meditacije jer nije to pravoslavna reč (bar koliko sam ja upoznata sa pravoslavljem) a vladika je autentično pravoslavan. Zapažanja...poredjenja...

Исихазам спада у врсту медитације:ok:. Има САНУ пар радова на ту тему. иако исихазам нема везе са источњачким праксама, баш превише

Link to comment
Подели на овим сајтовима

On 23.6.2019. at 11:40, Логос рече

А шест векова после Хераклита и Лао Цеа, на грчком острву Патмосу живео је свети апостол и јеванђелист Јован Богослов. Ту, у прогонству, у једној острвској пећини, син Грома је свом ученику Прохору диктирао оно што је директним откривењем, зачуђен, примио од Бога. „У почетку беше Логос, и Логос беше у Бога, и Логос беше Бог“. И тако Тао постаје тело што, можда у будућности, кинеску религију може да ослободи од мистицизма и учини је оваплоћенском (иако Кинези верују у реинкарнацију, ипак се страшно боје смрти). Одступање од Тао (скретање с Пута) јесте промашај циља, амартија. Кинески Пут, ослобођен протолошке интровертности, може да послужи као задивљујући мост ка хришћанству.

Збуњује ме намера текста, да ли Максим уопштено говори о религијама или стварно о мисионарењу Православља, на овај начин? или је ово уопштено написано за неке друге потребе типа САНУ...

По мени, хришћанско мисионарење има највећи пролаз преко комунизма које је атеизам. Иако они стварно навелико оживљавају конфучијизам. У коме је суштина у поштовању хјерархије, хармоније и предака. мсм. да би они тешко прешли на хришћанство, да притом није у питању Православље, иако је тамо преко 30.000.000 хришћана кинеза.

мсм. ипак је нама хришћанство грађено на вери предака, тај Сократ је дефинисао демона, Платон нека друга питања, Аврамелин је такође битан за разматрање...

On 23.6.2019. at 11:40, Логос рече

За разумевање (и евангелизацију) Кине, сматрам да је важно проучавање физиономије, посебно лица које нас доводи до „човека срца“. „Оспољашњење“ унутрашњих стања, које показује ерупцију унутрашњих осећања. То је једно дубоко егзистенцијално стање које лице преноси, те узводи мисионара на друго поље, један други ниво. Феномен кинеског погледа се разликује од хиндуског. Иако је то наизглед стилизовано лице, оно према вама одаје врло снажан израз, тако динамичан да га ниједна холивудска шминка не може дочарати.

Хахаха, ово нисам очекивао, можда нисам ни схватио:945729:.

Али што се холивудске шминке тиче, ту није у праву уопште, кинескиње имају посебну науку о шминки и овим концима са којма затежу лице. Била је емисија о томе на ТВ, зезају их због тога у пола света, јер тога нема ни у холивуду без злоупотреба ауто кеда0703_read... 

Видео снимак који то доказује

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 4 часа, Lulaby рече

A tamo ne idem. NJET! Samo sam jednom bila i videla da me sablažnjavaju neki stavovi. Ja sam ipak za lepe stvari. Okeani...dubine...iznenadjenja ...čudjenja i nova dimenzija...

Taj osecaj "prijatnosti" i lepe stvari ne vrede nista, ako se na tome zavrsi. 

Ne treba se sablaznjavati. Ako mi nesto nije jasno, konsultujem Jovana Damaskina, Vasilija Velikog, Sofronija Saharova...pa tako ucim. 

Citao sam Rouza pre desetak godina, nije mi ovo nista novo...Samo, Rouz nikako nije bio povrsan, sve sto je pisao, prvo je proziveo. Kada se bavio drevnom kineskom filizofijom, poceo je da uci i savladao je njihov jezik, kad je postao monah, ziveo je to do koske...kod njega nije vazio taj pricncip prijatnosti, vec sve za Istinu.

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 45 минута, Lulaby рече

Meni je iskreno žao što se Vama ne svidja ono što se nama svidja ali svakako imate pravo na svoje mišljenje. Pa i to da sam ja trabant poštujem. Vi mene niste ni upoznali ali sam trabant jer mi se svidja tekst vladike Maksima ili knjiga svetog oca Justina. Slava Bogu i trabanti znaju da vole i da se raduju. Svako dobro!

OK je to, ali ovo nisu nikakve bogoslovske dubine, vec lagano stivo.

Teme o kojima je vec pisano.

Misao koja skakuce tamo-amo, nema jasne niti koja povezuje sve. Meni se takav stil ne svidja.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 3 часа, Zoran Đurović рече

Ово су бесмислице хришћана. Постоји уметност као таква а која је и антихришћанска. Уметност је уметност. 

Шта ми хришћани? Поготово ови које ти сада хвалиш, а који су ангажовани на прављењу раскола и саблазни. Не разумем уопште ту гордост: Ми хришћани! Ко ти је рекао да си хришћанин? (Не мислим конкретно на тебе, говорим реторички). Видим ту заблуду и слепило јер ови људи које помињеш нису уметници. Они су пародија на уметност. Прочитај текст владике Давида где је оплео Стаматиса. Уметност је озбиљна ствар, не тралала. Уметник је Ван Гог. Шта у Максином сликарству или животу има слично са Ван Гогом? Ништа. Видела жаба да се коњи кују, па и она дигла ногу. 

Ово је све срамно, боље да се ћути.  

Bravo! 

Iskreno, meni bi bilo tesko da se molim pred nekim Stamatisovim ikonama. 

Kad sam hteo da provalim ko si i sta si, samo sam pogledao ikone na tvom sajtu. Ovo pisanje neko moze da ukopca, neko ne. Moze da zavara, ali sa ikonama nema greske. :D

Sjajne su. Avgustin, Sava, Nikola, Spiridon, Georgije...

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 3 минута, Lulaby рече

Možda tema i nije tako loša ali ja sam izgleda ušla u pogrešno vreme....Zaista se trudim da čitam i slušam predavanja, imam omiljene predavače već godinama i decenijama pratim njihov rad. Vladika Maksim je mladji episkop i razlikuje se od ostalih profesora i predavača koje sam slušala ili čitala. Verujte na nekoliko predavanja u Beogradu na kojima je on govorio uvek se nešto novo nauči, nesvakidašnje i poučno. A sada i novi tekstovi...nadahnuti...Meni je sličan svetom ocu Justinu ....Znate kad čitate neko štivo letite...a na nekim se mučite dok čitate (otuda beg sa teme o preegzistenciji)..a ja volim da letim dok čitam i da se radujem. A tako se i utvrdjujem u veri već godinama. Samo se udopunjujem razumete. I biram ono što mi je lepo i što volim....

Maksim slican Justinu? 

Necemo vise na ovu temu. :D

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 7 минута, Вукашин рече

Ovo pisanje neko moze da ukopca, neko ne.

Ma, bre Vukasine nije e.Maksim pisao nekim andjelskim jezikom pa da se ne moze ukopcati sustina i kontekst i poruka koja postoji u njegovom tekstu, nego sto da ne kazemo da je nesto okey ako bilo koji covek napise nesto dobro i lepo o bilo cemu, bez obzira da li se slazemo sa njim oko nekih stvari,....  znamo za tu neslavnu epizodu koju je imao e.Maksim sa fanarom i nismo zaboravili i pazicemo sta pise i radi na tom polju ali on je episkop nase crkve i treba da imamo odredjeno postovanje i uvazavanje prema njemu narocito ako pise i zalaze se za hriscansku i pravoslavnu veru, to je ljudski i normalno. Meni se svidja tekst e.Maksima ali smatram, po meni, nije to sad to nesto sto je najizvrsnije sto postoji na ovu temu i kao da smatram da sad to moze da bude neki etalon za neko uzviseno razmisljanje .... (al sam rekao... :cheesy3:)

Sv.Teofil Aleksandrijski je proterao silom  monahe origeniste iz pustinja i bio ostar protivnik Origenizma, ali je rekao za Origena,.... Origenova djela nalikuju livadi na kojoj raste svakojako cvijeće. Ako na njoj nađem neki lijepi cvijet, ubrat ću ga; ali ako mi se čini da je nešto puno trnja, izbjegavat ću to kao što bih izbjegavao žalac....

Znaci, trebamo postovati i druge i njihova misljenja ukoliko su po veri i ako imaju dobar kontekst i poruku, a hriscanstvo i njegova propoved medju kinezima je prica u ovom tekstu e.Maksima i sto je po meni okey ispricao neku svoju pricu u vezi toga.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 2 минута, Lulaby рече

Pa po meni jeste. Jeste li čitali Srna u izgubljenom raju? Ne smete da imate predrasude kad čitate. Uzmete i ne mislite ko je napisao. Znate nas predrasude u startu odbiju ili privuku ali je to greška. Lakoća pisanja i ljubav prema  Tvorcu i tvorevini...Na šta Vas asocira otac Justin? Mislim konkretno delo...?

Rekoh da necu vise :D

Justin reze kao nozem, razdvaja meso od kostiju. Sve sto pise i govori izvire iz molitve.

Citao sam pre par dana jednu njegovu besedu. Strasno. Dize mrtve.

Maksim ne dobacuje ni blizu.

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

×
×
  • Креирај ново...