(ВИДЕО) Беседа Епископа Максима поводом осам векова аутокефалности СПЦ

[Александар Милојков]

ТВ ХРАМ

View full Странице

[александар живаљев]

Лијепа бесједа и, како се види, дивна црквена атмосфера у Франкфурту.

Епископ Максим је наглашавајући да је давање аутокефалије Светом Сави било "праведно и исправно", на неки начин се оградио од непромишљеног става на ту тему изнетог у несрећном интервјуу Теологији.нет.

Не може се све рећи у једној бесједи, али у овој је владика Максим, чини ми се, иако је нагласио да је аутокефалија благодет, више се усмјерио на њене организационе аспекте у продубљивању јединства укупне Православне цркве и свих хришћана. Но тај аспект, није довољан, штавише он на често води у спорове о првенству, национализму итд...

Устројство Цркве, па и аутокефалија, има смисла само ако нас уједињује у  светости, православном исповедању вјере и живљењу по њој. Није Немања имао само добар однос са претходним епископима у српским земљама који су му благословили зидање манастира, него се и сам посветио. На светости и призиву на светост заснива се аутокефалија, па и аутокефалија Светосавске цркве, тек посвећени можемо да будемо јединствени. То је, по мени, главни историјски опит 800 година Српске цркве.

[Zoran Đurović]

Поукаши су удовољили молби и изашли у сусрет владици Максиму, да се му агонија оконча, па су закључали једну тему. Имали смо тамо пренети вапај Владичин, као да је у уредништву Поука: „Такође је замолио уредника Поука да се обустави ова бесмислена полемика, ако је могуће“.

Владика не узе да се обрати директно Поукама него преко дрвеног адвоката, о. Небојше, мог старог клијента. То је недоследно, јер се он залаже за персоналне односе, и личност му је увек на првом месту, тако да је било за очекивати да се јави лично. Јер овде има људи који стоје иза својих речи без ник нејма, као што сам ја, тако да ни њему не би пала круна са главе да се јавио својим именом и презименом. Овако остају двојбе. Тражи се од нас да верујемо на реч ник нејму, о. Небојши, који као има преписку са Владиком, а куне се истовремено да нема везе са агентским налогом који је насловљен са Петар Божовић, и који мистериозно нестаде кад је Максим имао гостовање у Немачкој па није могао да се јави. Ја сам тврдио да је то Максим главом и брадом, јер сам обучен да детективски испитујем древне хришћанске текстове, а исти механизми и данас постоје. Поуке су мислили да је неки Максимов посленик, али да је то неко други, тај би се јавио да припомогне Владици у невољи, али је одустао. Слагао је да је сеоски прота, што је факт признат и од њега,  нити је хтео да се представи, и зато ми са правом тврдимо да је иза тог ПБ највероватније Максим.

Овде је поново безобразлук на сцени, јер о. Небојша тражи од нас да верујемо на реч (иако га не знамо ко је), па бисмо били као безбожни или непоштоваоци ако сумњамо у „Максимову“ реч. Ја сам упознао доста лажавих владика. Нажалост, међу њима и патолошких лажова. Ако неко не верује да је то могуће, нека узме да чита историју Цркве. То је сасвим нормална појава. Прилажем како се Артемије клео да неће направити раскол: https://www.youtube.com/watch?v=baVUlo8PAws&fbclid=IwAR0I4VZvYhCTI0Zuur98r7t3olvdhIw_-2uIls8KsIGZNV1d5WyPQZQ7CH0

Исти Денисенко се заклињао како неће правити никакву посебну цркву у Украјини. И шта би после? И владике лажу, иако не сви.

Анимозитет који је „о.Небојша“ непрестано показивао према мени, сада је и јасан. Он је Максимов другар. Мада не знамо што се не представи ко је. Из ове клике имамо – изузетак Аца Милојков – све сакривене људе. Наш пак шкоф, Максим, се жали на бестијалне и паклене Поуке, иако су оне редак медиј који је пренео његове интервенције. Ја сам му и поменуо пророчки да ће се наћи у паклу, а сада он, иако не би да у томе учествује са нама, осуђеним на вечне муке, и обитаваоцима 9ог круга пакла, спустиће се у њега. Ако се, угледајући се на св. Исака Сирина, кога наводи у заглављу („Оне који ти противрече изобличи силом својих врлина, а не својим острашћеним речима“, а Максим овде мисли на Буловића), и заиста пригрли то што овај говори, онда ће учествовати са нама у расправи, јер се Исак и за ђаволе молио. Но, видесмо да западноамерички не следи и на делу оно што језиком говори. Ако нешто Исус није подносио то је хипокризија, лицемерје. И то је „врлина“ која је красила најчешће свештенство и „побожне“. Неће Максим да се онечисти сишавши у наш пакао. Он је изнад гамади. Персонолог никад ни на један мој мејл није одговорио. Имао је битнија посла, да спашава Васиону...:))) И сада се прави луд, па као неће да полемише са непознатима. Мене познаје.

[Zoran Đurović]

Имам један кратак осврт на излагање преосвећеног Максима у Дизелдорфу, а који Поуке уредно пренеше.[1] Не бих желео да неко помисли, као наш добри Александар Живаљев; „Епископ Максим је наглашавајући да је давање аутокефалије Светом Сави било "праведно и исправно", на неки начин се оградио од непромишљеног става на ту тему изнетог у несрећном интервјуу Теологији.нет“, да се исти оградио од себе, или пак да није направио непоправљиву штету. Пошто сам прозивао ових дана Максима да каже како је то Сава на превару и неканонски добио кобајаги аутокефалију, он је овде пружио само празну формулу: „исправан начин и праведан“. Немојте помислити да је Ава назидао Максима. За то би било потребно дуго година да слуша Аву. Није ово случајни ексцес, мада се Максим извештио у писању покајних писама, не би ли како сачувао чин и сачекао да умру његови и доброжелатељи као и противници, јер је млађи од њих. Тако би он постао калиф уместо калифа, и организовао своје сатрапе. Ево шта је Максим писао: „Историјске околности и расплети 1219. године доводе Саву у Никеју и шта се збива: тадашњи Васељенски Патријарх, огрнут одеждом немоћи..., потпуно игнорише канонског епископа српских области, а то је био охридски архиепископ Димитрија Хоматијан, и додељује „аутокефалију“ српској држави. Овај историјски момент са почетка 13. века јесте занимљива али и снажна аналогија са неким новијим дешавањима у православном свету“.  Новија дешавања су давање аутокефалије украјинским расколницима са стране Цариграда. То је аналогија коју подвлачи Максим. Када већ наводи ову аналогију, онда је Сава као и Денисенко на незаконит и неканонски начин добио аутокефалију, или, јер tertium quid non datur, је једна и друга аутокефалија законита и канонска.

Писао је Максим у делиријуму и следеће: „Поменусмо да је 1219. године Васељенски патријарх потпуно игнорисао канонску ситуацију у областима државе Стефана Немање које су, важно је истаћи, потпадале под јурисдикцију Охридског архиепископа Димитрија Хоматијана (иначе, једног од најугледнијих каноничара позне Византије) и супротно канонима доделио „аутокефалију“ српској држави. Сви смо данас поносни и радосни због тог смелог, иначе неканонског чина“. Наводим ово због оних споријих у размишљању, јер Максим пише да је Сава на неканонски, тј. безакони начин добио назови аутокефалију јер је ставља под наводнике. И такву, назови аутокефалију, Васељенски Патријарх може да узме кад пожели. То јесте непоправљива штета коју је Максим урадио, јер га у грчким медијима често преносе. Где је сада Максимова фамозна аналогија о безаконом давању аутокефалије Сави и Денисенку? Да неће да каже да су обе канонске и по „праведности“?

Злонамерна интерпретација историјских догађаја са стране Васиљевића је довела до смутњи у Цркви. Успео је да збуни (да будем бониста, мада нисам такав) и самог Васељенског Патријарха па би он да дође на обележавање Савиног рукоположења у (архи)епископа, али не и на добијање аутокефалије! Ово је јако опасна ствар јер игра око два момента које видимо у изворима, а један је рукополагање Саве за Архиепископа, а друга одвојени чин добијања аутокефалије. Та интерпретација је погрешна из много разлога – да их сада не наводим – али је Максим свесно протура на мала врата не би ли нам загорчао живот. И управо је он тај који ради на расколу између нас и Цариграда, а не сасвим јасна и принципијелна позиција нашег Патријарха и Синода, али и готово целог Сабора. Јер овиме даје повода Фанару да се из незнања залепи за псеудо интерпретације факата и умеша у послове СПЦ. Видели смо већ да се у Фанару позивају на нашег несрећника, Миодрага Петровића. Наводе га као ауторитет за канонско право, а човек – јер то обичан народ не зна – је био песница анатемисаног Артемија.

Максим се невештима сада жели приказати као неки други Максим, да као нисмо га разумели шта говори (ни Буловић га није разумео), и зато је ово што је беседио празна прича. Нервоза је била велика, како се види из снимка, морао је да чита са ајпода или нечег другог нацрт беседе, да не би опет негде пропливао. Троловања са аутокефалија је са свеобухватност, на ништа не интересује. То може бабама да се прича. Опет је поменут омиљени Максиму Хоматијан, онако успут, да не испадне да га се је одрекао, али општи утисак је горчина у устима која нам остаје после ове беседе. Наравно да прилика није била за неки детаљнији говор, али ће Владика имати прилике за исти на мајском сабору, мада је мени жао што га ја као Малхион Павла Самосатског не могу испитати. Ако ме Патријарх Иринеј позове на тај задатак, радо ћу се одазвати, мада имамо ми умних епископа који ће Максима довести познанију права.

 

---

[1]

 

[Bokisd]

1 hour ago, Zoran Đurović рече

Овај историјски момент са почетка 13. века јесте занимљива али и снажна аналогија са неким новијим дешавањима у православном свету“.  Новија дешавања су давање аутокефалије украјинским расколницима са стране Цариграда. То је аналогија коју подвлачи Максим. Када већ наводи ову аналогију, онда је Сава као и Денисенко на незаконит и неканонски начин добио аутокефалију, или, јер tertium quid non datur, је једна и друга аутокефалија законита и канонска.

Da, to je i moja malenkost primetila  pa sam  tamo na nasoj temi o Raskolu vec izneo svoje misljenje.

Ta' analogija o kojoj govoris o.Zorane i uporedjivanje ... kao 'nekanonske' autokefalije SPC sa kao 'nekanonskom' autokefalijom UPC i kao sto je SPC iako 'nekanonska' kasnije tokom vremena priznata od PC kao kanonska, .... moze opet da se po analogiji  aludira da ce i UPC tokom vremena nekim volsebnim nacinom mozda i postati kanonska (kao i nasa SPC)... to e.Maksim nagovestava kada kaze,...Вартоломеј је на себе преузео крст једне историјске одлуке и тек ће даља историја – а не садашњи тренутак – показати да ли је био у праву.... da li je onda to ta' prica o kanonima  i nekanonicnostima UPC slicna kao i u prici oko 'nekanonicnosti' nase SPC i da je zbog toga i uzeta kao kalup (SPC) u koji ce se ukalupiti nova UPC ?

Zbog toga se slazem sa ovom tvojom analizom stavova e.Maksima  iznetim u tekstu na teologija.net i ove najnovije besede sa crkvenog slavlja u Frankvurtu. Moj licni utisak, vec sam pisao (na temi o Raskolu), zaista mi nije jasno, nemam ideju, zbog cega je e.Maskim sada u jednom ovakvom trenutku osetio potrebu da podrzi p.Vartolomeja i njegovo delovanje u Ukrajini  da poteze pitanje nase autokefalije na jedan takav, da kazem , problematican nacin. Ja volim da citam pisanje i tekstove e.Maksima i mnogi stvari u njegovoj teologiji mi se svidjaju i zbog toga mi jos vise nisu bas  jasni njegovi stavovi o svemu ovome o cemu pricamo.

[Аполоније]

Разумем жељу Њ.П. владике Максима да заборави на целу ову непријатну епизоду, и у ово време поста свакако је боље да се њом што мање бавимо (ако то већ чинимо, бар припазимо на речник), али ставови које је изнео су више него проблематични, а он јасно остаје при њима, иако је донекле ублажио реторику. Дакле, ми у Сабору и даље имамо човека који је, из ових или оних разлога, апологета савременог фанариотског етнофилетизма, и то је оно што ме узнемирава, а не чињеница да неки тамо појединац мисли овако или онако. Ставови епископа Цркве Христове нису само његова лична ствар, већ нешто што непосредно утиче на живот Цркве.

Срећа у несрећи јесте то што већина наших епископа не дели ставове владике Максима, али не треба да потцељујемо утицај фанариотске пропаганде на "грчке ђаке". Аутор књиге „Примат римског епископа“ је један од њих. Штавише, на основу његове књиге може се закључити да је он чак и екстремнији у својим ставовима. За њега је идеја о Христу као глави Цркве "идеологија" (не могу се сетити тачне конструкције, а чини ми се да је у међувремену изменио опис књиге), и он мање-више отворено заговара, и крајње неубедљивим аргументима настоји оправдати, савремени фанариотски неопапизам.

 

[Александар Милојков]

http://www.spc.rs/sr/krstopoklona_nedelja_u_frankfurtu

[Tristatri]

1 hour ago, Bokisd рече

Zbog toga se slazem sa ovom tvojom analizom stavova e.Maksima  ...

 

Nekako nisam ni sumnjao da bi moglo biti drugačije … Je li ti  prehlada prošla?   

 

.

[Tristatri]

1 hour ago, Хаеул рече

... али ставови које је изнео су више него проблематични, а он јасно остаје при њима, иако је донекле ублажио реторику. 

 

Slažem se: ... документи су јавни, изјаве су јавне, посете су биле јавне.

.

[Bokisd]

пре 28 минута, Tristatri рече

Nisam ni sumnjao da bi moglo biti drugačije … Je li ti  prehlada prošla?   

Ajd, ovako, kratko,... rekao sam stavova, sto se tice drugih stvari ne ulazim u tu pricu.

 Da ne bude zabune i da se nesto ne hvalim, o ovome sto Zoki prica vec sam nesto pisao pre (ne znam) 5 -10 dana na temi o Raskolu, znaci moji pogledi i stavovi se podudaraju sa Zokijevim (ili Zokijevi sa mojim ...  ) i mislim da tu nema nista sporno. I, tamo na temi o Raskolu vecina takodje ima slicne stavove koje imamo Zoki i ja, i opet ne vidim nista sporno.

(inace, jos nesto, ako je neko imao polemike i diskusije  sa o.Zoranom povodom raznih crkvenih pitanja onda sam to ja, cak u nekim momentima vrlo ostre i zustre i na granici konflikta, ali smo to uvek nekako prevazilazili kao hriscani,.... tako da ja sigurno nisam neko ko je pristrasan prema licnosti o.Zorana,.... jednostavno kada pricamo o principijalnim stvarima onda se trudim da budem sto vise objektivan.... a ova prica oko Ukrajine nije nimalo naivna i bezazlena prica i treba razmotriti nepristrasno kako zaista stoje stvari..)

(nisi trebao nesto da aluziras na tu moju 'prehladu', jer je u pitanju vrlo teska bolest sa kojom se borim vec tri godine i o.Zoran mi je u privatnoj (i javnoj) prepisci pruzio ruku pomoci kroz molitvu i mnogo mi je znacilo i znaci mi...)

[Леон Професионалац]

пре 51 минута, Bokisd рече

Ajd, ovako, kratko,... rekao sam stavova, sto se tice drugih stvari ne ulazim u tu pricu.

 Da ne bude zabune i da se nesto ne hvalim, o ovome sto Zoki prica vec sam nesto pisao pre (ne znam) 5 -10 dana na temi o Raskolu, znaci moji pogledi i stavovi se podudaraju sa Zokijevim (ili Zokijevi sa mojim ...  ) i mislim da tu nema nista sporno. I, tamo na temi o Raskolu vecina takodje ima slicne stavove koje imamo Zoki i ja, i opet ne vidim nista sporno.

(inace, jos nesto, ako je neko imao polemike i diskusije  sa o.Zoranom povodom raznih crkvenih pitanja onda sam to ja, cak u nekim momentima vrlo ostre i zustre i na granici konflikta, ali smo to uvek nekako prevazilazili kao hriscani,.... tako da ja sigurno nisam neko ko je pristrasan prema licnosti o.Zorana,.... jednostavno kada pricamo o principijalnim stvarima onda se trudim da budem sto vise objektivan.... a ova prica oko Ukrajine nije nimalo naivna i bezazlena prica i treba razmotriti nepristrasno kako zaista stoje stvari..)

(nisi trebao nesto da aluziras na tu moju 'prehladu', jer je u pitanju vrlo teska bolest sa kojom se borim vec tri godine i o.Zoran mi je u privatnoj (i javnoj) prepisci pruzio ruku pomoci kroz molitvu i mnogo mi je znacilo i znaci mi...)

Истину написа Бокисд. 

Не тако давно, заједно са оним Иваном (Марковић ли беше?) Неисповједалцем је био против Зорана. Бокисд је, мени бар, позитиван пример узрастања.

[Ведран*]

пре 3 часа, Zoran Đurović рече

Тражи се од нас да верујемо на реч ник нејму, о. Небојши, који као има преписку са Владиком, а куне се истовремено да нема везе са агентским налогом који је насловљен са Петар Божовић, и који мистериозно нестаде кад је Максим имао гостовање у Немачкој па није могао да се јави. Ја сам тврдио да је то Максим главом и брадом

Човијече!!!

Какве романе и заплете сам ја пропустио!

[Августин]

пре 1 сат, Ведран* рече

Човијече!!!

Какве романе и заплете сам ја пропустио!

То је био само увод.

[Талични Том]

 

Као прво, морам да кажем да Поуке.орг пратим готово од самог оснивања сајта, а регистровао сам се под овим ником (Талични Том) прошле године када се, у једном тренутку, повела расправа са бугарофилом из Македоније који се представља као МКД13.Тај лик (МКД13) се данима спрдао са нашом страдалном браћом и сестрама у Православној Охридској Архиепископији, са архијерејима, свештенством и монаштвом те Цркве, а било му је (и још увек му је) дозвољено и да износи своје ставове који су кудикамо више личили на ”слику пакла” него што је то био случај са, сада већ закључаном (замандаљеном) темом: Епископ Максим: „Сјединити раздељено“ - одговор Епископу бачком Иринеју на текст „О савесним пастирима и неодговорним портпаролима“, од 27. марта 2019. године.

Као друго, морам да питам (притом се надам да ми нећете замерити нити ме погрешно разумети, ) читаву администрацију сајта Поуке.орг – у шта сте се то Ви претворили када једну тако важну тему закључавате, након молбе (не и наређења) епископа Максима? Хоћете ли тему поново откључати, ако Вам се за који дан јави неко од форумаша блиских владики Иринеју бачком и каже да је разговарао са Преосвећеним владиком бачким који дубоко жали што је ова тема закључана, јер није била бесмислена, и топло и скромно моли све одговорне на сајту Поуке.орг да исту поново откључају, те је тиме поново учине доступном за коментарисање?! 

Као треће, хоћете ли закључати и тему Раскол се захуктава уколико Вам се јави неко близак патријарху Вартоломеју и каже како га је тема ”Раскол се захуктава” дубоко ожалостила и у њему буди ”слику пакла”, те стога моли цењено Уредништво да тему ставе под катанац, и да притом нађу техничко решење да се сваки следећи пост, на било којој теми, у коме се напише његово име (у разним варијантама) моментално избрише са сајта?!

Као четврто, постављам питање и Вама у Уредништву и свима осталима (владики Максиму такође): са ким се то спрда Преосвећени владика Максим, када у приватном мејлу о. Небојши отписује овако: 

”Стога би супротно моме ”вјерују” било да се јављам иза туђег имена и да полемишем са неким кога не видим, не знам и не познајем. Мислим да је би то било низлажење на њихов ниво, а ја у ’слици пакла’ не желим да учествујем”?! 

Ако Преосвећни владика Максим не зна (не може и не мора да зна) ко су: Леон Професионалац, Августин, фарисејски.буквојед, Боксид, Трифке, Талични Том…, зашто не жели да види да на сајту Поуке.орг постоје конкретне Личности које се одазивају на имена Владан, Ведран, Милан Николић, Александар Живаљев… који се могу, такође (случајно или намерно), наћи на неком од његових предавања и поставити му неко незгодно питање? Да ли би и тада одговорио да не може да полемише са неким кога не познаје довољно? А Владан, Ведран и Милан Николић су Преосвећеном владики Максиму (и његовим браниоцима на горе поменутој теми) постављали смислена и конкретна питања, на која су често добијали несувисле одговоре од актера блиских владики Максиму. На концу, све и да је у праву Преосвећени епископ Максим када каже да никог од нас не познаје, то се не може рећи и за оца Зорана Ђуровића, што је о. Зоран лепо приметио и објаснио:

 ”Владика не узе да се обрати директно Поукама него преко дрвеног адвоката, о. Небојше, мог старог клијента. То је недоследно, јер се он залаже за персоналне односе, и личност му је увек на првом месту, тако да је било за очекивати да се јави лично. Јер овде има људи који стоје иза својих речи без ник нејма, као што сам ја, тако да ни њему не би пала круна са главе да се јавио својим именом и презименом.” 

Ако нас (непознате и безличне) не жели да удостоји никаквог одговора, зашто не скупи храброст да макар њему (о. Зорану) отпише по коју? 

Преосвећени владика Максим мора да зна да тиме што је архијереј у једној (Православној) Цркви, самим тим је и јавна личност чије речи и дела су подложне критици. Ако на критику није спреман, онда нека се не оглашава јавно. Он је, као и сваки други архијереј СПЦ, могао своје прво писмо упућено свештенству и монаштву (поверене му) епархије Западно-америчке да напише, заведе у деловодне књиге, одштампа, потпише и одштамбиља, и пошаље на адресе свих подређених му парохија и манастира. Успут је могао да нареди свим свештеницима, свештеномонасима и инима који то писмо прочитају да исто не износе у јавност. Тако би избегао и полемику са владиком Иринејем бачким и са свима који не мисле као он. Напротив, он је урадио баш оно што је хтео да уради! То своје писмо поставио је на епархијски сајт са једном једином намером! Намером да скрене пажњу на писмо и изазове реакцију једне конкретне особе. Притом није рачунао да ће његово писмо, попут закона спојених судова, да изазове рекацију и код Владана, Ведрана, Милана Николића, о. Зорана, Леона Професионалца, Августина, фарисејског.буквоједа, Трифкета и иних… на тамо неком православном форуму.

За крај, испричаћу Вам једну поуку коју сам чуо од једног скромног и дивног монаха (сасвим случајно и архијереја СПЦ) коју ми је, једном приликом рекао: ”Синко, кад год будеш пожелео да делиш лекције било коме, кад год будеш пожелео да увредиш некога, стани испред огледала, погледај у огледало и кажи – ’Господе, овај човек кога видим у огледалу је најгоре и најгрешније створење које хода земљом.’ То понови неколико пута, па тек потом размисли да ли желиш да другима делиш лекције и вређаш их, на било који начин.” Илити, што би рек’о чувени Марко Миљанов: ”Радије сам погинути главом, но образом!”.  

ПС: Драги владико Максиме, топло Вам препоручујем да запамтите речи Вашег брата и архијереја и следећи пут, када говорите о паклу, пре него што било шта кажете станете пред огледало. Остало ће Вам се само касти...

[Талични Том]

Дочеках и ја да ми о. Зоран (Ђуровић) лајкује коментар. Сад могу на миру да умрем...