Jump to content

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'епархије'.

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Форум само за чланове ЖРУ
  • Братски Састанак
    • Братски Састанак
  • Студентски форум ПБФ
    • Студентски форум
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
    • Унутарправославни дијалог
    • Međureligijski i međukonfesionalni dijalog (opšte teme)
    • Dijalog sa braćom rimokatolicima
    • Dijalog sa braćom protestantima
    • Dijalog sa bračom muslimanima
    • Хришћанство ван православља
    • Дијалог са атеистима
  • Друштво
    • Друштво
    • Брак, породица
  • Наука и уметност
    • Уметност
    • Науке
    • Ваздухопловство
  • Discussions, Дискусии
  • Разно
    • Женски кутак
    • Наш форум
    • Компјутери
  • Странице, групе и квизови
    • Странице и групе (затворене)
    • Knjige-Odahviingova Grupa
    • Ходочашћа
    • Носталгија
    • Верско добротворно старатељство
    • Аудио билбиотека - Наша билиотека
  • Форум вероучитеља
    • Настава
  • Православна берза
    • Продаја и куповина половних књига
    • Поклањамо!
    • Продаја православних икона, бројаница и других црквених реликвија
    • Продаја и куповина нових књига
  • Православно црквено појање са правилом
    • Византијско појање
    • Богослужења, општи појмови, теорија
    • Литургија(е), учење појања и правило
    • Вечерње
    • Јутрење
    • Великопосно богослужење
    • Остала богослужње, молитвословља...
  • Поуке.орг пројекти
    • Poetry...spelling God in plain English
    • Вибер страница Православље Online - придружите се
    • Дискусии на русском языке
    • КАНА - Упозванање ради хришћанског брака
    • Свето Писмо са преводима и упоредним местима
    • Питајте о. Саву Јањића, Игумана манастира Дечани
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Воћарство
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство
  • Пољопривредници's Живот на селу
  • Пољопривредници's Свашта нешто :) Можда занимљиво
  • Kokice's Horror
  • Kokice's Dokumentarac
  • Kokice's Sci-Fi
  • Kokice's Triler
  • Kokice's Drama
  • Kokice's Legacy
  • Kokice's Akcija
  • Kokice's Komedija
  • Живе Речи (емисије и дружења)'s Теме

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

  1. Патрон Епархије бачке – Чудо светог архангела Михаила у Хони, биће прослављен у понедељак, 19. септембра 2022. године, у храму Ваведења Пресвете Богородице у манастиру Бођанима. Дочек архијерејâ биће уприличен у 8:30 часова, а света архијерејска Литургија ће бити служена са почетком у 9 часова. Извор: Епархија бачка
  2. Из појединих епархија СПЦ најављена су молепствија за благословену нову школску годину: Епархија ваљевска: Традиционално, поводом почетка нове школске године у бројним Храмовима Епархије ваљевске служе се Молепствија. У Храму Васкрсења Христовог Молебан се служи у недељу 4. септембра после Свете Литургије која почиње у 9 сати, док у Храмовима Покрова Пресвете Богородице и Светог Георгија истог дана од 18 часова. У светињама Колубарског и Тамнавског намесништва Молебни се служе такође у недељу 4. септембра, после Свете Литургије која у већини храмова почиње у 8 сати, а у Храму Силаска Светог Духа на Апостоле у Обреновцу после литургијског сабрања које почиње у 9 сати. (Извор: Радио Источник) ** Епархија шумадијска ПРИЗИВ ДУХА СВЕТОГ ЗА ПОЧЕТАК ШКОЛСКЕ ГОДИНЕ: Драги ђаци и студенти, по устаљеној пракси наше Свете Цркве и ове године служиће се молебан са призивом Светога Духа за почетак школске године у свим храмовима града Крагујевца. Сходно томе желимо да вас обавестимо о распореду служења молебна у нашим храмовима који су нам доставиле Црквене општине. САБОРНИ ХРАМ - КРАГУЈЕВАЦ - 4. септембра (недеља) СВЕТА ЛИТУРГИЈА у 9 часова http://www.slovoljubve.com/cir/Newsview.asp?ID=35219
  3. Епархија шумадијска је известила о више догађаја, преносимо у наставку: ОСВЕЋЕЊЕ ХРАМА СВИХ СВЕТИХ НА БРДУ СВЕТИЊА У недељу Свих Светих, прву после Педесетнице, Епископ шумадијски г. Јован благоизволео је осветити храм Свих Светих на брду Светиња, надомак Крагујевца. Након освећења храма Свих Светих, служена је Света Литургија, на којој је Епископ Јован произнео речи благодарења Духу Светоме, јер је вернике окупио око имена Божијег: „Заблагодаримо Богу и народу Божијем на великом дару што данас можемо служити Литургију на овоме светом и мученичком месту. Ово место је обливено људском крвљу. Нека је слава Богу што смо успели да подигнемо овај храм. Морам да вам одам своју тајну. Када сам први пут дошао за владику шумадијског, када сам пролазио овде и када ми је прота Миладин рекао: „Владико ово место се зове Светиња“. Питао сам га због чега, а он ми је одговорио да је на овоме месту, у 17. веку, много нашег народа пострадало, а највише деце. Нажалост, то страдање није мимоишло овај крај као ни цео српски народ ни 1941. године, када су Немци овде много народа нашег убили. Од тада сам чезнуо и желео да на овом месту, које је крвљу обливено, подигнемо храм Божији. Ето, Богу хвала, тек смо то успели ове године. Но, све је то Божији промисао. Кажем, свих ових двадесет година мог службовања сам то желео, али се тек сада остварило. Сећам се речи Светог апостола Павла који говори да има време када се гради и време када се разваљује; да има времена када се кука и када се пева, а апостол Павле додаје да је најбоље када све бива у своје време. Зато мислим да је данас Господ изволео право време за освећење овога храма. Као што видите, овај храм је малих димензија, али то за Цркву не значи много. Сваки је храм онолико велики колико у њему долази народа Божијег ради молитве и причешћа. Дакле, народ чини храм великим. ** ФЕСТИВАЛ ХОРОВА ЕПАРХИЈЕ ШУМАДИЈСКЕ Са благословом Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског Господина Јована, у Недељи свих Светих, 19. јуна 2022. године, у Рековцу одржан је Фестивал хорова Епархије шумадијске. На овогодишњем Фестивалу учешће је узело седам хорова епархије. Чланови хорова су се у поподневним часовима окупили у порти храма Светог Романа у Рековцу. Фестивал је отпочео молитвом благодарности Богу за сва добра којима нас Господ обасипа. Епископ Јован, је осветио славске дарове и са окупљенима пререзао славски колач. Присуство великог броја верника из Левча посведочило је велику заинтересованост окупљених за ово дешавање. ** ДОБРОТОУМЉЕ УСПРАВНОГ ЧОВЕКА – ВЕЧЕ ПОСВЕЋЕНО ЈОВАНУ ТОМОВИЋУ Милановчани су показали да умеју да цене хуманост, доброчинитељство, да негују права пријатељства. А и не само Милановчани. На вечери посвећеној Јовану Томовићу, коју је организовао Музеј рудничко-таковског краја поводом његовог 90. рођендана говорили су његови дугогодишњи пријатељи а и они нешто млађи које је усправни живот Јована Томовића дотакао. ** ОБНОВЉЕНА СУШИЧКА ЛИТИЈА Благословом Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског Господина Јована, прве суботе по Духовима, 18. јуна 2022. године, пред храмом Светог великомученика Димитрија у Крагујевцу обновљена је Сушичка литија, молитвени догађај који вуче корене још из 19. века. Према сведочанствима књига Старе крагујевачке цркве, 1824. године помињу се Милош и Здравка, једни од првих житеља Сушице, села које је 1834. године припојено Крагујевцу. Сушица је тада имала свега 22 куће, док је Крагујевац према попису из нешто касније 1846. године имао 639 кућа и свега 2376 становника. ** ГОДИШЊИ ПОМЕН ПРОТОЈЕРЕЈУ СТАВРОФОРУ СЛАВИШИ ПОП-ЛАЗИЋУ Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Г. Јован служио је, у суботу 18.јуна, на гробљу у Сибници, годишњи помен протојереју-ставрофору Славиши Поп-Лазићу. Преосвећеном Владици саслуживали су свештеници и ђакони епархије шумадисјке уз присуство великог броја пријатеља и кумова породице Поп-Лазић. Након молитвеног помена присутнима се обратио Преосвећени Владика рекавши да су сви људи на земљи пролазници и наша вечна кућа није овде на земљи, већ на небесима, како каже свети апостол Павле. Баш зато што треба да идемо на онај свет у своје време, треба да мислимо и да размишљамо у чему проводимо овај живот у овоме свету. Јер овим животом, како овде живимо, ми или задобијамо ту вечност у ономе свету или губимо вечност. Зато живот треба да схватимо као дар Божији, а оно што је дар треба да чувамо. Нама је живот дат да га чувамо и да га сачувамо за живот вечни. А сачуваћемо га ако будемо веровали у Бога, ако будемо веровали у Васкрсење, ако будемо веровали у вечни живот. Сачуваћемо га ако будемо живели по Јеванђељу, по учењу Цркве. И данас се молимо Богу о годишњици нашег Славише, да га Бог смести у Царство Небеско и молимо се да Бог прими наше молитве и да их пренесе тамо где је наш Славиша, а њега исто молимо да се он моли за нас из онога света. Не смемо да заборавимо наше покојнике и не смемо да заборавимо нашег Славишу, већ морамо имати наше покојнике у нашем сећању, а имаћемо их у нашем сећању ако знамо да се молимо и ако знамо вредност молитве. То је оно што је хришћански, тј. да се молимо једни за друге. Господ није рекао да се молимо само за живе, већ је рекао да се молимо за све, па и за непријатеље, али и за оне који су вером уснули, који су са вером умрли. Нека Господ упокоји душу нашег Славише, нека му подари Царство Небеско. Нека његовој породици, на првом месту, он буде увек пред очима као пример, као родитељ, као свештеник, а треба Славиша да буде пример и свима онима које је он и крстио и венчао и опевао и тиме задужио да га се сећамо. Нека му је вечан спомен међу нама и Бог да му душу прости”, рекао је Епископ Јован. Након молитвеног помена, породица Поп-Лазић се захвалила Преосвећеном Владици и свештенству на речима усрдне молитве и све присутне позвала на трпезу љубави припремљену за покој душе драгог нам проте Славише. ђакон Бојан Миленовић Извор: Епархија шумадијска
  4. На основу уредбе о богословским школама и условима уписа у Богословије Српске православне цркве Епархија горњокарловачка је објавила је К О Н К У Р С за упис у I разред Богословија СПЦ за школску 2022/23 годину, који садржи следеће услове: да кандидат није старији од 18 година; да није ожењен; да је душевно и телесно здрав; да кандидат има развијен слух и глас за појање; да кандидат има основно знање катихизиса и познавање Господњих и Богородичиних празника, као и знање из сфера опште културе; да је завршио основну школу, најмање са добрим успехом и примерним владањем; Молбе за пријем подносе се одмах надлежном архијереју, преко надлежног парохијског свештеника. Уз молбу прилажу се следећа документа: а) оригинал извод из матичне књиге крштених, издат од надлежног пароха; б) сведочанство о завршеној школи, заједно са ђачком књижицом и оценама; в) лекарско уверење да је кандидат душевно и телесно здрав; г) уверење надлежног парохијског свештеника о владању и подобности за свештенички чин и да није ожењен; д) писмени пристанак родитеља/старатеља да кандидат може учити богословију; ђ) писмену обавезу своју и својих родитеља/старатеља, потврђену од надлежног пароха, да ће уредно уплаћивати управи Богословије одређени допринос за своје издржавање у интернату школе. Пријемни испит кандидата за пријем у Епархију Горњокарловачку одржаће се 5. јула 2022. године, у просторијама Епархијског двора Епархије горњокарловачке, поред Саборног храма на старом тргу у Карловцу, са почетком у 10 часова. Потребну документацију доставити до 30. јуна 2022. године, на адресу: Vranyczanyeva 6, 47000 Карловац, Р. Хрватска, са назнаком - за конкурс. Извор: Eпархија горњокарловачка
  5. Преносимо саопштење Епархије врањске у вези са скрнављењем икона у Саборном храму Свете Тројице у Врању: Дана 02.06.2022. године, у Саборном храму Свете Тројице у Врању, примећено је скрнављење и оштећење икона и иконостаса, а поред њих и осталих икона у цркви, параклису и крстионици (укупно 20 икона). Непозната особа оштетила је иконе црвеном бојом, којом су обојене углавном очи светитеља. Дана 03.06.2022. године обавештена је Полицијска управа у Врању, након чега је извршен увиђај у храму Свете Тројице. Сачињен је записник и документовано је скрнављење икона фотографијама. О овом случају полиција је обавестила Основно јавно тужилаштво. Иконостас у Саборном храму датира из друге половине 19. века и дело су Диче Зографа. Иконе са иконостаса су два пута излагане, прво 2001. године у галерији Матице Српске, а 2002. године на Сорбони (Француска). Иконе су ремек дело поменутог Диче Зографа и представљају верско и културно благо Пчињског округа. Епархија изражава велико жаљење због чина вандализма и уништавање светиња представља ненадокнадиву штету, не само за цркву, већ и град и државу. Фотографије оскрнављених икона на страници Епархије: Извор: Епархија врањска
  6. На основу саопштења Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве од 23. маја 2022. године, који је донео одлуку да је препознајући у примеру врлинског живота, мучеништва, исповедништва и подвижништва оних који су показали неугасиву ревност за веру, те је стога Српска Православна Црква уношењем у диптихе светих препоручила новопројављена и новопрослављена свјетила Православља својој духовној деци као пример за углед у врлини и чврстини вере, наде и љубави, Епархија бихаћко-петровачка са поносом своме верном народу саопштава да су у лик светих новомученика прибројани свети свештеномученик Милош (Билбија) грковачко-црнолушки, са датумом празновања 28. јула/ 10. августа, свети свештеномученици Илија (Будимир), Ристо (Ћатић), Коста (Станишић) и остали ливањски мученици, чији датум празновања ће ускоро бити утврђен и саопштен, свети преподобномученици медљански игуман Серафим, монах Авакум и монах Мардарије, са датумом празновања 28. септембра/11. октобра. Извор: Епархија бихаћко-петровачка
  7. http://www.spc.rs/files/u5/untitled-1_57.jpg Епархија захумско-херцеговачка обавештава јавност да ће се од Васкрса ове године епархијска интернет презентација налазити на следећој адреси: eparhija-zahumskohercegovacka.org. Епархијске вести
  8. Преносимо Саопштење из кабинета Епископа милешевског: С обзиром на то да смо се упознали преко друштвених мрежа да житељи Бање код Прибоја најављују протест у Прибојској Бањи, који организују поводом покушаја одвођења бањске лековите воде у село Суво Поље од стране г. Горана Деспића, осећамо обавезу да упознамо јавност, без обзира на то да ли је ова информација тачна или не, да је Епархија милешевска СПЦ у судском спору са поменутим г. Деспићем, ради поништавања раније, 2014. године, незаконито склопљених, и за Цркву штетних, Уговора о закупу земљишта на црквеном простору при манастиру Св. Николаја на Бањи, на коме се налази и извор бањске лековите воде. Чак и тако закључени Уговори, који су под спором, не дају право г. Деспићу да одводи бањску воду до своје приватне куће у селу Суво Поље. Такође, дајемо на знање да Епархија милешевска СПЦ није сагласна да се чини било шта противно закону и да се бањска вода отуђује и одводи са бањског простора. Из кабинета Епископа милешевског Извор: Епархија милешевска
  9. Информативна служба Епархије нишке известила је о садржају новог броја епархијског часописа "Глас". Опширније у наставку. Садржај првог броја часописа Глас за 2022. годину, двадесет трећи по реду пете серије гласила Епархије нишке за хришћанску просвету и културу (ISSN 2560 – 3469), чији је први број прве серије објављен 1899. године, уређен је са благословом Његовог преосвештенства Епископа нишког г. Арсенија, под основним мотивом божићних, богојављенских и светосавских празника у Епархији нишкој. Тим поводом у овом броју Епископ нишки обраћа се читаоцима уводним текстом „Мир Божији – Христос се роди!“ У овом броју часописа објављен је и део божићног разговора са Епископом нишким г. Арсенијем, „Божић је празник живота“, емитованог на таласима Радија Глас Епархије нишке. Рубрика Богословље отвара се делом из Беседе шесте на Постање, Светог Јована Златоустог, под редакцијским насловом „Када време трошимо на бесмислене ствари“. Теологија иностраних православних аутора представљена је текстом протојереја ставрофора Андреја Лаута из Велике Британије, „Реч постаде човек. Никејско православље СветогАтанасија“, док помесне ауторе из Епархије нишке овога пута представља јереј Марко Николић, парох први власотиначки, текстом „Ишчекивање предвечне тајне“. Библијско богословље заступљено је у одломку др Владимира Цветковића, „Јустин као еванђеоски богослов: лична искуственост Светог писма“ из његове недавно објављене књиге посвећене Светом оцу Јустину Ћелијском. Део из Посланице Светог Лава Римског, под редакцијским насловом „Свецели у својем и Свецели у нашем“ превео је са латинског др Илија Марчетић. У рубрици Духовне поуке објављен је разговор са протосинђелом Мардаријем, настојатељем Манастира Светог Јована Богослова код села Поганова, као и сведочанства о старцу Јосифу Ватопедском из нове књиге коју је о њему писао архимандрит Јефрем Ватопедски. У рубрици Црква и савремени свет, Снежана Кадић, асистент на Учитељском факултету Универзитета у Приштини, пише о (те)антропологији тела у поезији Ивана В. Лалића, у тексту под насловом „Када је Бог узео тело човека“. У наставку је објављен есеј „Благослов“ холандског духовног писца Анрија Ноувена. Протођакон Драган Стаменковић из Ниша пише изузетну анализу на тему „Православна вера – за целовити приступ човековом здрављу“, а Јефимија Секуловић, студент драматургије, износи кратак осврт на филм „Божји човек“. Рубрика Хришћански живот садржи репортажу „Музеј Топлице – пример добре сарадње са црквом“, као и интегрални текст беседе проф. др Дарка Танасковића, „Да вазда будемо људи, Срби и ствараоци“, изговорене на овогодишњој Светосавској академији у Нишу. У рубрици Из прошлости објављен је текст Душана Андрејевића, „Конкордатска криза у Нишу 1937. године“, преузет из каталога истоимене изложбе, одржане у Историјском архиву Ниш, која се помиње и у рубрици Прикази и догађаји у овом броју часописа. У наставку следи ауторски текст проф. др Драгише Бојовића, „Богоносни ученици Светог Саве“, као и приказ лексикографског истраживања др Јелене Стошић са Филозофског факултета у Нишу, о тефтеру Нишавске митрополије из XIX века. У рубрици Катихеза приказано је неколико награђених радова деце са литерарног и ликовног конкурса „Христос се роди – Бог долази у овај свет!“. Дарко Крстић описује мотиве са овогодишње светосавске прославе у Гимназији „Бора Станковић“ у Нишу, текстом „Свети Сава и Његош – двојица владика и песника чији су гробови у храмовина оскрнављени“, а рубрика се допуњује ауторским текстом Лазара Павловића о Христовим параболама у верској настави. У Приказима и догађајима из протеклог периода године представљене су две недавно објављене монографије, „Црквена историја Ниша 1878‒1914“ проф. Марка Стојиљковића у издању Центра за црквене студије, и „Манастир Светог Николе у Топлици. Археолошка истраживања“ ауторке Емине Зечевић у издању Народног музеја из Београда. У Рубрици је објављена репортажа о научном скупу „825 година пострига Свете Анастасије – Манастир Пресвете Богородице у Куршумлији“. У делу часописа означеном речима Вечан спомен изнети су подаци из живота недавно упокојених свештенослужитеља Епархије нишке: протосинђела Григорија Ивковића, протојереја ставрофора Мирољуба Стојановића, протојереја ставрофора Часлава Станковића и тројице пензионисаних протојереја: Богосава Станковића, Рајка Глишовића и Милана Грбића. У рубрици Из света културе јеромонах Игњатије Ђорђевић и јеромонах Николај Јоцић, у тексту „Игра два ликовњака“, преносе своје импресије са изложбе игуманије Ефимије и Марије Вукосављевић, одржане у Галерији Синагога у Нишу. Након редовних рубрика, Из летописа Епархије нишке и Служења Епископа нишког, у службеном делу часописа објављена је и посебна репортажа о проширеним активностима Верског добротвореног старатељства Епархије нишке. Глас Епархије нишке излази уз помоћ Управе за сарадњу са црквама и верским заједницама Министарства правде Владе Републике Србије. Заслужан за дизајн и компјутерску обраду овог броја је ђакон Милорад Милосављевић, а за лектуру Милена Мишић Филиповић. Садржај првог броја за 2022. годину часописа Глас Епархије нишке је плод саборног труда чланова Уређивачког одбора: протојереја Дејана Јовановића, јеромонаха Игњатија Ђорђевића, јереја Влада Капларевића, јеромонаха Николаја Јоцића, протођакона Далибора Мидића, др Дарка Крстића, професора, Лазара Павловића, професора и уредника др Ивице Живковића, професора, у сарадњи са ђаконом Николом Ераковићем и г. Божидаром Мијаиловићем из Медијско-информативне службе Епархије нишке, као и новинарима Радија Глас Епархије нишке. Претходни број часописа „Глас“, број 22, можете преузети на следећем линку. Извор: Епархија нишка
  10. Порука спасења свима је да је сваки сусрет са Богом спасавајући, сваки истински сусрет са Богочовеком Христом значи Преображење јер тај сусрет означава сусрет вечног и пролазног, земаљског и небеског и управо свако од нас је позван и призван да сусретне Бога у свом животу, једино тај сусрет не оставља човека недореченим и немим пред амбисом пролазности овога света и века на чијем се дну неизоставно налази смрт, рекао је Епископ Јустин у беседи на празник Сретења Господњег у храму Светог великомученика Георгија у Бору. Повезане вести: Άξιος! Достојан! - протонамесник Радоје Мијовић одликован чином протопрезвитера Епископ Јустин служио празнично вечерње у борском Светогеоргијевском храму Празник Сретења Господњег евхаристијски је прослављен у Епархији тимочкој у уторак 15. фебруара, светом архијерејском Литургијом у храму Светог великомученика Георгија у Бору началствовао је Његово Преосвештенство Епископоп тимочки Г. Иларион уз саслужење Његовог Преосвештенства Епископа хвостанског Г. Јустина, изасланика Његове Светости Патријарха српског Г. Порфирија, свештенства и свештеномонаштва Епархије тимочке у молитвеном присуству многобројног верног народа. После прочитаног јеванђелског зачала сабраном верном народу архипастирском беседом обратио се Преосвећени Епископ Јустин у којој је на самом почетку говорио о празнику Сретења Господњег, о историјској страни празника и улози Светог Симеона Богопримца у домостроју спасења. Преосвећени Епископ Јустин је затим апострофирао да је порука спасења свима да је сваки сусрет са Богом спасавајући, сваки истински сусрет са Богочовеком Христом значи Преображење, јер тај сусрет означава сусрет вечног и пролазног, земаљског и небеског и управо свако од нас је позван и призван да сусретне Бога у свом животу, једино тај сусрет не оставља човека недореченим и немим пред амбисом пролазности овога света и века на чијем се дну неизоставно налази смрт. Епископ Јустин је нагласио да само у сусрету са Христом и ми овај живот пун муке искушења и болести можемо да преобразимо и можемо да учинимо бољим и вечним, а то ћемо учинити уколико долазимо на Свету Литургију јер нам се ту Христос открива. Преосвећени је додао да је Христос дошао, оставио Јеванђеље своје, пострадао на Крсту, установио Цркву у којој нам се Он даје на Светој Литургији кроз Свето Причешће. Преосвећени је апострофирао да је насушна потреба свих нас да се на тај начин сусретнемо са Христом, јер ћемо само тако имати могућност да постанемо вечни, непролазни и бољи људи. Епископ је на крају беседе Архипастиру Епархије тимочке Преосвећеном Епископу Илариону, свом свештенству и верном народу Епархије тимочке пожелео срећну славу са жељом да будемо једно у Христу, љубави, праштању и радости. На крају светог евхаристијког сабрања поводом епархијске славе освештани су славски дарови и преломљен је славски колач, а потом се захвалним словом обратио Епсикоп Иларион који је изразио благодарност Епископу Јустину који је по благослову Његове Светости Патријарха српског Г. Порфирија посетио Епархију тимочку и дао свој допринос евхаристијском прослављању епархијске славе. Тимочка епархија основана је на Сретење 1834. године и обухвата црквене општине и парохије у североисточној Србији. Извор: Телевизија Храм
  11. О пословима црквене самоуправе у Шумадијској епархији расправљали су чланови Епархијског савета на заседању које је одржано 17. фебруара 2022. године у Владичанском двору у Крагујевцу. Скуп је почео учествовањем часника овог тела на Светој Литургији коју је служио у Саборној крагујевачкој цркви Успења Пресвете Богородице Његово преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован. Током Литургије молитвено је призван Свети Дух за благословен рад овог пленарног заседања. Сходно црквеном устројству, утемељеном у Светом писму и Предању („Идите по свему свету... који поверује и крсти се биће спасен“, Мк 16, 15-16; „Мир вам! Као што је Отац послао мене, и ја шаљем вас“, Јн 20, 21; „Сви следујте Епископу као Исусу Христу Богу“, Игњатијева Посланица Смирњанима 8, 1) да је Епископ безусловно на челу домостроја спасења, седници Савета председавао је Његово преосвештенство Господин Јован који је у експозеу изнео најважније чињенице о свим аспектима црквеног живота у Шумадијској епархији током 2021. године. Богом поверену свештеничку, учитељску и пастирску власт која се заснива на служењу и молитви, Владика Господин Јован је видљиво остваривао предстојавајући Евхаристијским сабрањима. Тако је у 2021. години, двадесет деветој своје архијерејске службе, одслужио 339 Светих Литургија. Имајући у виду заповести светих Сабора да предстојници Цркава треба да сваки дан, а посебно у дан Господњи, поучавају сав клир и народ речима благочешћа, бирајући из Божанственог Писма мисли и расуђивања о истини и да се држе установљених одлука и предања богоносних Отаца (19. канонско правило Трулског сабора), и Епископ шумадијски је кроз проповеди подсећао свештенство, монаштво и верни народ смислу и начину хришћанског живота. Распоред богослужења је унапред утврђен и канонске посете архијереја равномерно су распоређене по свим парохијама и манастирима. Прошле године Епископ Господин Јован освештао је новоподигнуту Светотројичку цркву у Рибарима код Јагодине, као и земљиште за још два храма. Освештана је и једна црквена припрата, два парохијска дома, један темељ за манастирски конак, четири палионице свећа, један темељ за палионицу, једну чесму, један иконостас, живописе у три цркве, један иконостас и једну икону на трону. Што се тиче нових свештенослужитеља, рукоположена су два ђакона, четири кандидата у ђаконски и свештенички чин. Епархија је добила и по једног јерођакона и јеромонаха. Сходно заслугама, било је и одговарајућих унапређења у свештеничкој служби, као и других црквених признања. И даље у Шумадијској епархији има довољно кандидата за рукоположење и то оних који су завршили Богословски факултет. У први разред богословија СПЦ за школску 2021/2022. годину примљена су четири ученика, док је њих шест завршило ову школу. На богословске факултете примљено је 11 матураната, а постдипломске студије уписало је пет дипломаца. Прошле године упокојило се осам свештеника и једна монахиња. На основу извештаја архијерејских намесника и личног увида, Епископ констатује: „Црквеноадминистративне књиге у највећем броју воде се уредно, храмови и порте држе се у пристојном стању, црквеноопштински одбори обављају дужности у оквирима својих овлашћења, док се материјално-финансијски послови воде у складу са црквеним прописима.“ Тренутно, Епархија има 209 парохија. Њих девет се опслужује због малог број житеља, а упражњених је пет. У Шумадијској епархији служи две стотине свештеника и 19 ђакона у 136 парохијских и 78 филијалних цркава. Гради се у овом периоду још 14 нових цркава и 19 парохијских домова. Свештеници у скоро петини парохија примају дотације из Фонда за помоћ свештеницима на слабим парохијама. Манастира у Шумадијској епархији има 24 (11 мушких и 13 женских), а број житеља се благо увећава. Верску наставу у 91 основној и 33 средњих школа изводи 138 вероучитеља. Ову наставу похађа преко шездесет одсто ученика. Богословију Светог Јована Златоустог похађа 66 ученика, док је у први разред уписано 16 полазника. Брига за потребитима је и у прошлој години била у центру пажње епархијских установа као што су Заједница живих у Брајковцу, Дом Светог Василија Великог у Маршићу и Човекољубље. Сви фондови који функционишу у оквиру Шумадијске епархије испуњавају своје циљеве и доприносе да се умање све недаће неповољних економских околности. За све друге делатности које се обављају у Шумадијској епархији, као што су издавање књига у Издавачкој установи „Каленић“, излажење епархијског часописа „Каленића“, функционисање епархијске радио станице Златоусти, пословање предузећа „Црквене шуме“, рад ,,Пословно продајног центра Епархије шумадијске“ и фондације ,,Ходоичашће“ током заседања Епархијског савета речено је да у постојећим околностима ваљано обављају своју мисију. У знак признања и захвалности за дугогодишње успешно и одговорно обављање поверених им дужности Епископ шумадијски Господин Јован, на предлог Епархијског савета, одликовао је орденом Светих новомученика крагујевачких, досадашњег секретара и благајника Епархијског управног одбора, протојереја-ставрофора Милована Антонијевића и благајницу Пословно продајног центра, госпођу Драгицу Божовић. Трпеза љубави, коју је за чланове Савета приредио Његово преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован, и која се одвијала кроз искрено заједничарење, била је прилика да одговорни људи Цркве разговарају и о многим другим питањима од интереса за спасењско деловање међу народом Божијим. Извор: Епархија шумадијска
  12. Са великом забринутошћу, Српска Православна Црква већ неколико месеци прати изјаве које долазе од стране највиших локалних политичких представника у Приштини, а које се тичу статуса земље манастира Високи Дечани и других судских спорова око наше имовине, у које смо увучени без своје воље. Овога пута, неистине су изречене са највишег места, од стране г.Аљбина Куртија, премијера владе у Приштини, док су се само у децембру о овом питању оглашавали председник скупштине г. Глаук Коњуфца, поједини ресорни министри, г. Рамуш Харадинај као лидер партије ААК и представници општине Дечани више пута. Подривање судских пресуда у јавности од стране политичара у овом случају је без преседана у ширем региону. Једини смисао обраћања свих ових званичника видимо у томе да за Српску Православну Цркву на простору Косова и Метохије не важе било какви закони или судске одлуке. По речима једног од званичника, спровођење ове одлукеби изазвало „ланчану реакцију где би морало да се попушта Цркви и по другим питањима“. Преведено на обичан језик, ово значи да су права Српске Православне Цркве на овом подручју ствар нечије добре воље, а не система који би морао да буде темељ сваког друштва, и да делује исто према свима, што је, уосталом више пута истакнуто од највиших међународних представника који су апеловали на поштовање закона и судских одлука. Уколико се укратко осврнемо на сам судски поступак, онје трајао шеснаест година пред косовским судовима. За време тог поступка, Манастир Високи Дечани је трпео не само претње, него и физичке и оружане нападе,организоване протесте, покушаје блокирања приступа манастиру, а клеветничка кампања која је спровођена против СПЦ и самог манастира је нешто што не би могло да се упореди са било каквом пропагандом након Другог светског рата. За време тог поступка, свако правно питање је детаљно обрађено, пред свим судским инстанцама, сам поступак су све време пратили и међународни представници на овом простору и њихови правни тимови.Верујемо да не постоји поступак од 2000. године који је толико праћен, и који се оволико политизује, не од стране наше Цркве, већ од стране локалних институција. Чак и након таквог поступка, локалне институцијеодбијају да спроведу пресуду у катастру (већ скоро шестгодина), и поред огромних настојања да се одлука Уставног суда изврши, јер је по својој природи коначна и неопозива. Овакво поступање није само одраз стања у ком се налазе косовске институције, већ и отворенедискриминације према Српској Православној Цркви. Даље, овакво поступање јасно говори и каква би била судбина наше Цркве на овом простору уколико би у целости била препуштена на милост и немилост властима у Приштини, из које год политичке групације да долазе. Наша Епархија очекује да ће се судска одлука свакако извршити, али све тешкоће око тог питања, и опструкција владавине права која траје годинама показује да суштински проблеми остају и само је питање времена када могу бити отворени на другом месту. Зато, иако је важно да се судска пресуда изврши, још је важније да се нађу дугорочна решења како да се даља дискриминација спречи и ефикасно заштите права Српске Православне Цркве и њене имовине. Иако локалне институције стално позивају на дијалог са СПЦ, тај дијалог није могућ са неким ко нам на сваком кораку показује отворену етничку и верску дискриминацију и неспремност да поштује сопствене законе. Наша Црква је од првог дана након оружаног сукоба 1999. године учествовала у дијалогу са локалним институцијама и активно радила на изградњи поверења и мостова, што је итекако познато међународној заједници.Стога, спровођење ове одлуке, од стране ове или неке следеће администрације, нужан је услов како би нам се показало да дијалог не би био само представа за камере и стране званичнике, и да постоји спремност да се заустави систематска кампања дискриминације и отвореног непријатељства према Српској Православној Цркви.Наглашавамо и да постоји још читав низ отворених питања и неиспуњених обавеза које је Приштина преузела, али да је решавање овог питања минимум од кога би морало да се крене даље. Упорно третирање пред јавношћу наше Цркве као политичке институције или некога преко кога се прави политички утицај, зашта нема основе, показује суштинско неразумевање концепта слободе и равноправности верских институција у савременом демократском друштву. Неодговорне медијске изјаве, арбитрарно коментарисање правоснажних судских пресуда и стварање конфузије у јавности додатно угрожава безбедност Српске Православне Цркве, њених светиња, свештенства, монаштва и верника и у супротности је са свим међународним стандардима. Српска Православна Црква је најстарија институција која постоји на овим просторима, о чему сведоче бројни домаћи и страни историјски извори, и постојаће, ако Бог да, и у будућности. Бранећи свој идентитет и имовину ничим не желимо да угрозимо друге верске заједнице играђане, без обзира на етничко порекло, нити да се бавимо политиком. У току свог постојања, наша Црква са верним народом преживела је прогоне сваке врсте, и овакав однос за нас није никаква новост. Још више смо решени да останемо на просторима где вековима живимо, али и да не будемо експонент политичких кругова, посебно оних који желе да створе имиџ европског друштва док истовремено игноришу законе и сопствене судске одлуке. Нажалост, овакав неправедан и једностран однос према СПЦ највише штете може да донесе свим грађанима који на Косову и Метохији живе, које год да су вере и националности, јер свако трезвен може да се запита какве су његове могућности и будућност у оваквом систему, уколико институција попут Српске Православне Цркве, посебно манастир Високи Дечани који је континуирано радио на помирењу и помагао свим угроженим у време оружаног сукоба 1998.-1999. године,већ годинама доживљава овакву неправду и дискриминацију. Извор: Епархија рашко-призренска и косовско-метохијска
  13. Одлуком Светог Архијерејског Синода од 24. jануара 2022. године, Његово Преосвештенство Епископ зворничко-тузлански г. Фотије постављен је за администратора упражњене Епархије шабачке, након упокојења Епископа Лаврентија. Света заупокојена Литургија биће служена 26. јануара у Саборном храму светих апостола Петра и Павла у Шапцу са почетком у 9 часова, а у наставку ће бити служено опијело Епископу Лаврентију. Вјечан ти помен, блаженства достојан, владико Лаврентије. Христос Васкрсе! Извор: Епархија зворничко-тузланска
  14. Почетком 2022. године, Издавачка установа Епархије шумадијске „Каленић“ објавила је капитално тротомно издање Дневника оца Александра Шмемана, поводом стогодишњице његовог рођења. Према речима преводилаца Јелене и Ивана С. Недића, први пут на српском језику се појављује целокупни дневник преведен са руског језика. У нашој јавности постоји издање Епархије захумско-херцеговачке, међутим, оно представља избор бележака, који је учинила и на енглески превела супруга оца Александра, Јулијана Шмеман. Четвртак, 27. септембар 1973. Сусрети са Пастернаком Александра Глаткова, са веома интересантном критиком Доктора Живага. О песницима и поезији В[ладимира] Вајдлеа (са драгом посветом). У три броја Нове руске речи чланци Корјакова о мени (моја расправа са Шпилером, Весник 106) – нејасни и, сматрам, помало извештачени, иако углађени. Сваког септембра мислим, одлучујем: организоваћу живот другачије, без јурњаве, без губљења нерава, са ритмом, са слојем тишине, рада, усредсређености. Али, ево, прошло је свега три недеље, а све се већ претворило у прах: јурњава на академији, јурњава у цркви, телефони, сусрети. Дан за даном се губи у свему томе. Данас сам из очаја одглумио да сам болестан и нисам отишао нигде. А онда – грижа савести... Одвратан талог на души после јучерашње седнице наставног особља. Прочитао сам свој реферат у ком сам покушао да „дијагностикујем“ наше грешке, постепено претварање академије у површну, псеудоинтелектуалну високообразовну установу. Потпуно неразумевање. Осећај ћорсокака: с једне стране, људи споља академију највише поистовећују са мном („шмеминарија“), с друге стране, ја се у њој осећам потпуно немоћан да променим правац који је, по мом мишљењу, погубан. Исто тако и у свему осталом: Руска Црква (летошње путовање И. М у Совјетски Савез, његова оцена, његова тактика), наши сопствени црквени послови. Ништа не протиче без мене, без моје сагласности и одобрења (отуд страшна заузетост и мучан осећај одговорности) иако ја, у дубини, у суштини нисам сагласан, не одобравам, али не умем то да изразим на оном плану, на оном нивоу на којем се све то одвија. Осећам се потпуно усамљено иако сам, наводно, окружен истомишљеницима. Такав положај је неподношљив. Јулијана каже: „Ти увек на све пристајеш“. Нажалост, то је и тачно и није тачно. Пред савешћу сам чист – свађао сам се навелико и са епископима и са Црквом, с ким год је требало, док су други ћутали. Зато мој пристанак није ствар малодушности већ много чешће ствар бојазни да не ражалостим превише друге, или пак немогућности да изразим оно што стварно осећам. „Али, шта бисте хтели уместо тога?“ – Не знам, нисам сигуран. Понекад ми се чини да је сваки човек позван да каже или да учини само једну ствар, можда чак и малу, али праву, нешто што је само он позван да каже или учини. Али, живот је такав да га други мешају у све, па он губи и себе и оно што је његово и не успева да оствари своје призвање. Све време је приморан да се претвара да заиста све разуме, да све може, да о свему има шта да каже. Тако се све претвара у фалсификат, извештаченост, глуму. Сигуран сам, на пример, да ја нисам позван ни на какво лично руковођење људима. Ја осећам одбојност према „интимним“ исповестима, према личним изливима било које врсте. Кад год исповедам имам осећај да то нисам ја него неко други, да се све што говорим своди на безличне, опште фразе, да то уопште није то. Међутим, од свештеника се то руковођење очекује и захтева, оно се види као суштина свештенства. Можда страшно грешим, али ја, некако, око себе у Цркви никад нисам видео неку нарочиту корист од тог духовништва. Напротив, пре ће бити да сам увек видео штету: повлађивање егоцентризму, перфидној духовној гордости (обостраној), једном свођењу вере на себе и своје проблеме. Одувек, од детињства, суштину хришћанства нисам видео у томе да оно решава проблеме, него у томе да их надилази, преносећи човека на раван где њих нема. А на равни на којој постоје, проблеми зато и постоје што су нерешиви. Стога је хришћанство увек проповед, тј. објава те друге, више равни, објава саме реалности, а не њено објашњавање... Рећи ће ми: а стараштво, којим је данас тако модерно бавити се? Могуће је, штавише вероватно, да је стараштво у Цркви једно посебно призвање које није истоветно са свештенством, пастирством као таквим. Али, ни то призвање се – ако узмемо за озбиљно све што знамо о стараштву – уопште не састоји у интимном духовништву, у објашњавању и решавању разних проблема, него управо у поменутом објављивању саме реалности. Зато је тако опасна појава псеудостараца који су се намножили у наше време и чија је суштина духовно властољубље. То псеудостараштво подстиче сам систем који од сваког свештеника прави „духовника“ и малог „старца“. У Православној Цркви готово да више нема монаха који не сматрају за своју свету дужност да, по истеку две године од пострига, пишу трактате о Исусовој молитви, о духовности и аскези, да друге уче „умном делању“, итд. Нема ни свештеника који себе не сматрају способним да за пет минута разреше све проблеме и упуте на пут истине... Лично бих укинуо приватну исповест сем у случају када је човек учинио очигледан и конкретан грех па исповеда тај грех, а не своја расположења, сумњичавост, потиштеност и искушења. А шта чинити са свим тим уобичајеним „стањима“? Убеђен сам да је истинска проповед увек, ма о чему да говори, истовремено и одговор на њих и њихово исцељење. Јер то је увек проповед о Христу, а све се то „надилази“ једино Христом, знањем о њему, сусретом са њиме, послушношћу њему, љубављу према њему. Ако проповед није све то, онда проповед уопште није потребна. Њена снага је у томе што се истински проповедник обраћа и самом себи, својој потиштености, маловерју, млакости, итд. Шта томе могу додати разговори? Невероватно је колико много људи од оних који се „интересују за духовни живот“ не воли Христа и Јеванђеље. И јасно је због чега: у њему ништа није речено о „духовном животу“ онако како га они схватају и воле. Где сам оно прочитао да управо о таквој духовности говори Христова прича о очишћеној соби у коју се усељавају још гори зли духови [Мт 12, 43–45]? Грешник се каје и обраћа. Човек лажне духовности је осуђен на пропаст: управо је то хула на Духа Светога [Мт 12, 31]. Како је све то страшно! Свом снагом осећам да је једна од највећих опасности, увек и свуда, псеудорелигија, псеудодуховност... И, уопште, „псеудо “ (псеудобогословље, на пример...). Желим да запишем и следеће: Путовање у Фонтенај са Андрејем у уторак, 4. септембра. Из Париза смо кренули у једанаест пре подне, са владиком Александром (Семјоновом Тјан Шанским) ког је требало да одвеземо у Моазне [у скит Богородице Казањске]. Дан као наручен: сунце, чудесно, плаво француско небо, „dans la lumière de l'été“ [фр. у светлости лета]... У Моазнеу нисам био од лета 1943. године, проведеног тамо са Јулијаном која је била трудна са Ањом. Невероватан храм, подигао га је о. Јефтимије [Вент], малтене сопственим рукама; први утисак: кад бих овде служио! Заиста, храм епифанија. Оставили смо владику и наставили за Фонтенај (двадесет – двадесет пет километара), где смо провели три лета (1929, 1930. и 1932). Повратак у детињство, у апсолутно чисту радост без икаквих примеса. Пољане. Пут још увек ограђен старим стаблима. Доручак у Шапел Готјеу, у средњовековној гостионици са метарским столовима, са посебном, да тако кажем „укусном“ хладовином. Затим још седам километара и стижемо у Фонтенај. Скоро све као што је и било, све је исто. Само што нас двојица имамо по педесет две године! Осећај истовремено страшне реалности времена и његове привидности: „К’о да је све, што беше и прође, већ спознало радост васкрсења...“ [Буњин]. Свратили смо до језераца у којима смо се некад купали, са којима ми је повезано празнично сећање. Чудесно путовање и све време осећај потпуног јединства са Андрејем, апсолутног заједништва у истом. Чиста радост. Разговор са Бродским у ресторану пре две недеље. О апсурду као основном осећању – и у религији. Ја: „Где је апсурд тамо нема нити може бити било каквог хришћанства“. Три струје у религији: безлична пантеистичка (подједнако страна и мени и њему), трагичка – а ла Шестов, Лутер, Кјеркегор, која се њему допада и привлачи га; „благодарна“, она коју ја заступам. „Али, и Ваша поезија је благодарна“. Он се слаже: „Ипак, ја у поезији не говорим, не изражавам све...“ Ја: „Уосталом, из апсурда не би проистекла никаква поезија“. Он се опет слаже. Морао сам да га напустим. Серјожа (био је са нама), увече, преко телефона: „Скоро да си га обратио...“ После прочитаних четрнаест (!) великих томова Књижевног Дневника Леотоа: необичан осећај, као да сам лично пред Богом одговоран за тог задивљујућег, из неког разлога бескрајно ми драгог безбожника, развратника и пискарало. Како то да се не умарам од читања, удубљивања, уживљавања у тај живот? Због чега ми је са Леотоом лепо? Зимус, у Паризу, био сам на изложби посвећеној њему у [павиљону] Арсенал. Откуд та усхићеност у потпуно празној сали са његовом фотељом, рукописима, књигама? Зашто из свега тога мени нешто, очигледно, „сија“? Као да, док га читам, постајем једноставнији, чистији, спокојнији, скромнији. Можда противотров за сву извештаченост? Уторак, 12. новембар 1974. Осам и тридесет ујутро. Седим у свом кабинету после повратка са јутрења. Данашња перспектива: испит из литургике, зубар, седница малог синода, седница управног одбора, предавање на програму допунског образовања, општа исповест. Сем тога, треба да нађем времена да за сутра напишем скрипт за радио Слобода. Ето! Таквим данима си уморан чим устанеш... Сем тога, моле ме да их примим: студент универзитета Колумбија који пише о Солжењицину, англикански монах из Енглеске, Верховској. И имам састанак поводом изградње нове зграде. Сваки дан ме нешто избаци из колосека, с тим што ми више није јасно ни где је тај „колосек“, осим ако није у непрестаној јурњави и губљењу живаца. Ових дана са синовицом Наташом. Дивна, прозрачна, светла, „по природи хришћанка“. „Утеха“ којом зраче такви људи. Синоћ седница нашег наставног особља, у мирној и пријатељској атмосфери. Реферат „историчара“ – Мајендорфа и Ериксона. С тим у вези, размишљао сам – опет и опет! – о богословском образовању уопште и конкретно о „историји“. У идеалном случају, проучавање историје Цркве требало би, наравно, да ослобађа од робовања прошлости које је карактеристично за православну свест. Нажалост, то је само идеал. Сећам се колико сам се и сам споро ослобађао од идолопоклоничког односа према Византији, старој Русији, итд., од тог заноса, те „игре“. Данашњи студент, који је на првом месту одређен потпуним непознавањем историје, још мање је способан за проналажење своје сопствене синтезе и „целовитог погледа на свет“. Овде је најважније то да Црква нема своју „свештену историју“, онакву каква је библијска историја. Међутим, у нашем наставном систему „историја“ Цркве се издваја као нешто посебно и тиме се, хтели ми то или не, претвара у свештену историју. Тако се изопачује, пре свега, само учење о Цркви, схватање и доживљај њене суштине. Има у томе нечег дубоко погрешног, али како то исправити, како то, пре свега, објаснити, формулисати – не знам. Отуд моја несигурност и пометеност. С једне стране, слажем се са „историчарима“: без историјског приступа настају лажни апсолутизми. С друге стране, слажем се и са „пастирском“ фракцијом, која тежи да ограничи историју у корист реалне, живе, постојеће Цркве... Испада да је, да би се дефинисала Црква, потребно дефинисати најпре „историчност“ Цркве, а за то је потребна „историја Цркве“ и њено проучавање... Основна „формула“ је, чини ми се, и овде иста: есхатолошка. Црква је присуство светог и свештеног у времену, у историји, али не по принципу дихотомије „сакрално – профано“, већ по есхатолошком принципу, да би све у времену и историји могло бити упућено ка Царству Божијем и самим тим вредновано. Али, управо у том смислу сама Црква нема неку тамо „историју“ као сакралну категорију свог бића. Њен живот је увек „сакривен са Христом у Богу“ [Кол 3, 3], њен истински живот није у историји него у Царству Божијем. Зато је њена историја увек и једино историја њеног сусрета са светом, увек и једино „саоднос“. Васељенски сабори, на пример, нису „свештени сабори“ по себи, у „онтолошком“ смислу, зато што у духовној реалности не постоји никаква „епоха васељенских сабора“. У Цркви они квалитативно ништа не мењају и у том смислу су „релативни“, као и све друге форме и изрази Цркве, као сва њена „видљивост“ и „историчност“. Њихова важност је у томе што су они увек одговор свету, потврда могућности спасења и преображења. Међутим, чим их „апсолутизујемо“ као нешто што има вредност по себи, а не искључиво у односу на свет – другим речима, чим их претворимо у „свештену историју“ – ми им одузимамо стварну вредност и значај. Такав један очигледан грех је „апсолутизација“ историјске културе православља: пет источних патријархата, грчко схватање „васељенског патријарха“ као сакралне и вечне категорије православља, итд. Стога богословска претпоставка у проучавању историје Цркве треба да буде управо ослобађање историје Цркве од њене сакралне апсолутизације. А проучавање Цркве је већ одавно усредсређено на Цркву по себи, уместо на њен саоднос са светом, културом, итд., те је у томе порекло и тог опасног и штетног приступа: „свештена историја“. Уместо ослобођења имамо поробљеност – то, нажалост, највеће бреме православља. Извор: Епархија шумадијска
  15. У божићном интервјуу Његовог Преосвештенства Епископа бачког господина др Иринеја, датом за Телевизијску продукцију Епархије бачке, Преосвећени владика је честитао најрадоснији хришћански празник, упутивши надахнуте поуке и тумачећи божићни поздрав „Мир Божји, Христос се роди!ˮ. Епископ Иринеј је потом говорио о Владичанском двору, дивном историјском здању које је ове године навршило сто двадесет лета, о обележавању осамдесетoгодишњице Погрома у Бачкој, о нерешеном статусу предмета и наставникâ верске наставе, као и о многим другим актуелним темама. Извор: Инфо-служба Епархије бачке
  16. Поред централног помена у знак сећања на невино страдале у злогласном јануарском Погрому (,,Рацији”) у јужној Бачкој, који је одржан у уторак, 4. јануара 2022. године, у Мошорину, служењем помена невиним жртвама Погрома ("Рације"), молитве за душе невино пострадалих узнесене су широм Епархије бачке. Документарни филм "Деца бесмртности" * * * Парастос жртвама Погрома („Рације”) у Чуругу У оквиру обележавања осамдесетогодишњице Погрома у Чуругу, 6. јануара 2022. године, служен је парастос у Музеју жртава Рације (Топалов магацин), где је у једном маху излива злочиначке мржње побијено више од пет стотина Чуружана. Парастос новомученицима чурушким и свима који су пострадaли 1942. године, у походу Хортијевих нациста, служили су: протонамесник Милорад Мировић, парох новосадски, протојереј Милан Ђурић, и јереј Милоје Ђорђевић, пароси чурушки, уз молитвено учешће вероучитељâ, студената и богословаца. Присутнима су се обратили протонамесник Милорад Мировић и Божидар Војиновић, председник Меморијалног друштва „Рација 1942.” После парастоса у Музеју жртава Рације служен је помен на месту страдања на Трећој рампи на Тиси, а потом су представници општине Жабаљ, Меморијалног друштва „Рација 1942”, Националног савета ромске националне мањине, Јеврејске општине Нови Сад, Националног савета мађарске националне мањине и Савеза војвођанских Мађара положили венце крај споменика жртава Погрома. Погром („Рација”) је назив за незапамћене злочине мађарске војске и жандармерије, која је у црно завила житеље Чуруга, Жабља, Ђурђева, Госпођинаца, Гардиноваца, Вилова, Лока, Титела, Мошорина, Шајкаша, Кисача, Србобрана, Темерина, Новог Сада и Бечеја. Хортијева „Рација”, која је почела 4. јануара у Чуругу, представља један од најстрашнијих злочина у светској историји, а по суровости надмашује многа нечовечна дела. Чуружани који су хапшени по налогу локалног Одбора за рацију, на чијем челу је био председник чурушке општине Ђула Варга, убијани су одмах, углавном у згради Општине, или су затварани у неколико житних магацина у самом месту. Највећи од тих магацина био је Топалов магацин, у којем се данас налази Музеј жртава рације 1942. Површина магацина је сто педесет метара квадратних, а 5. и 6. јануара 1942. године у тај простор било је натискано више од четристо мушкараца, жена и деце. Пошто су џелати за њих већ били донели смртне пресуде, а појединачно убијање је, како је сведочио један од егзекутора – Петер Телеки, било исувише споро и заморно, они су у том магацину, кроз врата и прозоре, побијени митраљеском ватром. Рафали и крици жртава су се мешали у језиве звуке, који су се, како сведоче преживели мештани, чули у свим деловима села. На зидовима магацина се и данас виде трагови крви и рупе од метака. Топалов магацин (чији је власник, Бранислав Новаков, убијен још 18. априла 1941. године, приликом уласка мађарских окупационих снага у Чуруг) није био једино место заточења и егзекуције невиних Чуружана. На исти начин, део њих је убијен и у нешто мањим магацинима двеју породица: Лемпел и Шегуљев. У драгоценом зборнику докумената под насловом Рација – III група масовних злочина, који је приредио историчар др Драго Његован, као једно од места мучења и убијања наводи се и основна школа у Чуругу. Обележавање осамдесет година од Погрома у Жабљу На Бадњи дан, 6. јануара 2022. године, светом Литургијом у храму Преноса моштију светог оца Николаја Мирликијског началствовао је протојереј-ставрофор Ђорђе Ђурђев, настојатељ Саборног храма у Новом Саду, уз саслужење свештеног братства овог храма. После свете Литургије, поводом осамдесет година од Погрома („Рације”), злочиначке војно-цивилно-полицијске акције под руководством мађарских окупационих снага, служен је помен код места страдања жабаљских свештеника, као и великог броја житеља Жабља и Госпођинаца. Такође, на месту прозваном Црна ћуприја, служен је помен невино пострадалим жртвама у Погрому о Божићу 1942. године. У беседи после помена, прота Ђорђе је истакао да овакви скупови никада нису организовани да би се на било кога упирало прстом, нити да би било ко био осуђен, већ да се свагда сећамо жртве коју су наши преци поднели само зато што су били православци и Срби. На Бадњи дан 1942. године, мађарске окупационе снаге су, уз помоћ једног броја локалног мађарског живља, отпочеле хапшења и масовна убиства цивилног становништва у Жабљу. Међу првима је у подруму парохијског дома убијен протојереј-ставрофор Милош Катић, а потом и јереј Георгије Живанов, у дворишту зграде Општине Жабаљ, заједно са осталим недужним цивилима. Трећи парох жабаљски, јереј Чедомир Еремић, стрељан је на Црној ћуприји. Сва тројица су у једном дану, ишчекујући Божић, доспели са својим парохијанима под лед реке Тисе. Обележавање осамдесетогодишњице Погрома у Шајкашу На празник Сабора Пресвете Богородице, 26. децембра/8. јануара, у Шајкашу је молитвено обележена осамдесетогодишњица Погрома у Шајкашкој. Светом Литургијом началствовао је протојереј Миладин Бокорац, архијерејски намесник жабаљски, уз саслужење свештенства и ђаконства Епархије бачке. У надахнутој беседи прота Миладин је подсетио верни народ на догађаје који су се догодили пре осам деценија и позвао све присутне да не заборављамо мученике шајкашке, чија је једина кривица била та што су били православни Срби. После свете Литургије, уз присуство представникâ локалне самоуправе, служен је помен код крста, на месту страдања протојереја-ставрофора Светозара Влашкалића. Помен Госпођинчанима невино страдалим у Погрому 1942. гoдине Већ осамдесет година се при храму Светог апостола и првомученика Стефана, на други дан Рождества Христовог, одржава помен мештанима Госпођинаца, невино страдалим у Погрому 1942. године. Ове године, на осамдесетогодишњицу, свету Литургију је служио протојереј-ставрофор Славко Пајовић, надлежни парох, уз саслужење протојереја Милана Ђурића, пароха чурушког, и протонамесника Горана Димића, пароха при Саборном храму у Новом Саду. После Литургије служен је помен Госпођинчанима невино страдалим у Погрому. Надлежни парох се, пре тога, пригодним говором обратио присутном верном народу. Помену је присуствовао и господин Борис Страживук, председник Савета Месне заједнице Госпођинци и члан Општинског већа Општине Жабаљ, који је положио венац испред крста у порти храма. Парастос жртвама Погрома у Локу и Вилову На празник Сабора Пресвете Богородице, 8. јануара 2022. године, служена је света Литургија и помени невино пострадалим жртвама у Локу и Вилову, у оквиру обележавања осамдесет година од Погрома. Литургију у Локу је служио протонамесник Радоје Марковић, парох у Ђурђеву, уз саслужење протонамесника Стојана Марића, пароха у Локу и Вилову. После Литургије је служен парастос пострадалим жртвама из Лока. Помен у Вилову су служили протонамесник Радоје и протонамесник Стојан, као и јереј Бранко Милосављев, парох у Будисави. Молитвеним сабрањима су, поред сабраног народа, присуствовали представници Месне заједнице и локалне самоуправе. Парастос жртвама Погрома у Гардиновцима На празник Сабора Пресвете Богородице, 8. јануара 2022. године, служена је света Литургија и помен невино пострадалим жртвама у Гардиновцима, у оквиру обележавања осамдесет година од Погрома. Свету Литургију је служио протојереј Прадраг Толимир, парох при храму Светих Кирила и Методија у Новом Саду, уз саслужење протојереја Ивана Вачика, пароха гардиновачког. После свете Литургије, у порти храма, испред споменика невино пострадалима на Божић у Погрому 1942. године, служен је помен. По завршеном помену делегације Месне заједнице и Црквеноопштинског управног одбора отишле су на само место страдања на обали Дунава, звано „Бадаш”, где су у воду Дунава спустили венац и погачу, као видљиви знак и подсећање да је хришћански праштати, али да невино страдали неће бити заборављени. Парастос жртвама Погрома у Ђурђеву На празник Светог првомученика и архиђакона Стефана, у храму Вазнесења Господњег у Ђурђеву, на светој Литургији је началствовао протонамесник Никола Темеринац, парох жабаљски, уз саслуживање парохâ ђурђевачких, протонамесника Петра Ђукића и протонамесника Радоја Марковића. После свете Литургије служен је помен жртвама Погрома 1942. године у Ђурђеву. Помену су присуствовали и представници Месне заједнице Ђурђево. Протонамесник Никола Темеринац је произнео надахнуту беседу о праштању и изразио наду да се такав злочин више никада неће поновити. Парастос жртвама Погрома у Тителу На празник Светог првомученика и архиђакона Стефана, 27. децембра / 9. јануара, у Тителу је молитвено обележена осамдесетогодишњица Погрома у Шајкашкој. Светом Литургијом началствовао је протонамесник Ранко Милојевић, парох жабаљски, уз саслужење протојереја Милоша Јевросимова, пароха тителског. Протонамесник Ранко Милојевић је у надахнутој беседи подсетио верни народ на догађаје који су се догодили пре осам деценија и позвао све присутне да не заборављамо мученике тителске, чија је једина кривица била та што су били православни Срби. После заамвоне молитве, уз присуство представникâ локалне самоуправе, служен је помен невино пострадалима у Погрому 1942. године, после којег је протојереј Милош Јевросимов подсетио све присутне да је у Погрому страдало на хиљаде и хиљаде људи разних узраста, од новорођене деце до људи дубоке старости. Сви они – нагласио је прота Милош – жртвовали су себе за правду, мир и истину, после чега је уследило њихово пред Богом васкрсење, прослављење и победа над смрћу. По завршеном помену, испред спомен-плоче која се налази код јужних врата храма, венац је положила госпођа Весна Кнежевић, представник Општине Тител. Извор: Инфо-служба Епархије бачке
  17. Издавачка установа Епархије бачке Беседа, у периоду од 4. до 14. јануара 2022. године, нуди попуст од 20% за сва издања издавачких установа Беседа, Бернар и Чувари. Поводом предстојећег празновања Христовог Рођења, књиге по попусту је могуће купити у Бесединим књижарама у Новом Саду, Сомбору и Суботици. Извор: Инфо-служба Епархије бачке
  18. Овим путем обавјештавамо свештенство и вјерни народ Епархије захумско-херцеговачке и приморске да се, усљед позитивног резултата теста на Ковид-19, налазимо у самоизолацији. Уз блаже симптоме болести, надамо се брзом опоравку. Из тог разлога, нећемо бити у прилици да учествујемо у богослужењима божићног периода као што је претходно најављено. Молимо свештенство и вјернике да се у овим празничним данима у својим молитвама сјећају свих потребитих и болесних и да се са пажњом и љубављу односе једни према другима, дјелатно се трудећи да и сви наши ближњи, без обзира на године, имовне или здравствене прилике или неприлике у којима се налазе, осјете радост и спокој Божића. Желећи вам мирне и благословене празничне дане, као и свако добро од Христа Богомладенца, шаљемо вам наш архијерејски благослов и упућујемо радосни поздрав: Срећан Бадњи дан! Мир Божји – Христос се роди! Ваистину се роди! Епископ ЗХиП + Димитрије Извор: Епархија захумско-херцеговачка и приморска
  19. Његово Преосвештенство Епископ источноамерички г. Иринеј изражава своју благодарност Његовој Светости Патријарху српском г. Порфирију и уваженим члановима Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве што су исказали очинску бригу за своју духовну децу где год били широм наше дијаспоре, а нарочито у Њујорку, како бисмо сви заједно могли васпоставити мир, слогу и искрену братску љубав међу тамошњим парохијанима, и тиме унапредити изградњу изгорелог храма. Досадашњи рад на храму и његовој заштити награђен је 6. маја 2021. године врхунским признањем, наградом „Луси Г. Мозес“. Да живимо сви у слози, Свети Саво ти помози! Из Канцеларије Епархије источноамеричке
  20. Поводом 800 година од Утемељења првобитне Епископије хумске, из штампе је изашао први том петотомне монографије Епархије захумско-херцеговачке и приморске, под називом Шематизам Епархије захумско-херцеговачке и приморске. С благословом Његовог преосвештенства Епископа захумско-херцеговачког и приморског Господина Димитрија, издавачи Шематизма Епархије захумско-херцеговачке и приморске су Епархија захумско-херцеговачка и приморска, Мостар–Требиње и Видослов, Београд–Требиње. Главни уредник је протопрезвитер – ставрофор Радивоје Круљ, а редакцију чине: Епископ Димитрије Рађеновић, игуман Василије Копитић, игуман Сава Мирић, игуман Данило Павловић, игуманија Павла Ћузулан, игуманија Текла Даскалаки, протојереј-ставрофор Владан Перишић, протојереј-ставрофор Велимир Ковач, протојереј-ставрофор Небојша Коловић, протојереј-ставрофор Младен Жуловић, протојереј-ставрофор Милан Бужанин, јереј Александар Шмања, јереј Марко Гојачић, јереј Саша Којовић, јереј Младен Чалија, јереј Ратко Зубац и јереј Стеван Дурић. Сарадници на тексту су: +Епископ Атанасије Јевтић, епископ Максим Васиљевић, архимандрит Исаија Дан, архимандрит Лазар Лазаревић, протојереј-ставрофор Борис Бандука, протојереј-ставрофор Александар Илић, протојереј-ставрофор Никица Ајдер, јеромонах Марко Прцовић, јереј Миодраг Вртикапа, јереј Душко Којић, јереј Бранимир Боровчанин, јереј Драго Зубац, јереј Душко Шаровић, јереј Славко Лаловић, јереј Бранко Калаба, јереј Милош Мандић, јереј Мирослав Бошковић, протојереј Небојша Радић, ђакон Александар Црногорац, ђакон Бранислав Рајковић, монах Игњатије Марковић, јеромонах Теофил Петровић, монахиња Јустина Брковић, Горан Комар, Зоран Козић, Срђан Милошевић, Андреј Јефтић, Горан Брборић, Тијана Башић, Маја Чучковић, Нада Ајдер, Милена Капор, Драгана Радовановић, Борис Антељ, Милош Ивановић, Вук Бачановић, Предраг Јовановић, Слободан Шакотић, Александар Пантић, Драган Шуковез, Јелена Килибарда, Драгана Будалић, Зорица Гојачић, Неда Радан, Милица Ковач, Мишо Станисављевић, Стојанка Гудељ, Бранка Јанковић, Владо Ружић, Горан Гуровић и Мирко Лечић. Рецезенти књиге су: др Милан Гулић, др Драга Мастиловић, др Вукашин Милићевић и др Милош Ивановић, лектор и коректор је мр Данијела Јелић. За фотографије је био задужен Младен Вујадиновић, а избор старих фотографија направили су Здравко Јефтић и јеромонах Теофил Петровић. Дизајн, графичку припрему, слог и прелом радила је Божана Ђурић, а идејно рјешење насловне стране израдио је ђакон Бранислав Рајковић. Шематизам је штампан захваљујући финансијској подршци Републичког секретаријата за вјере Владе Републике Српске, чији је директор господин Драган Давидовић, у штампарији Атлантик – Бања Лука, а у тиражу од 1000 примјерака. „Вијековима је у оним подручјима које обухвата Епархија захумско-херцеговачка и приморска вјера тијесно повезана са идентитетом, са опстанком, са свакодневним животом, обичајима, страдањима и надањима … Недаће и ратови никада нису били јачи од вјере и жеље за обновом … Зато је међу корице ове књиге смјештена жива вјера претходних генерација Херцеговаца и Херцеговки и њиховог вјерског живота, без обзира на то колико су у том периоду били слободни да је исповиједају. Вјера која се огледа у животу васкрслих Пребиловаца и мостарске Саборне цркве, на коју у сумрак опет пада мостарско сунце, када већ на цијели град падне мрак, и која се узвисила попут Херцеговачке Грачанице на Црквини; вјера која се исповиједала у Дужима, Добрићеву, Завали, Тврдошу, Житомислићу, али и у свим сеоским црквама у које су долазили наше баке и дједови, облачили најсвечанија одијела, везена и плетена, у недјељни дан или на слави своје цркве, која је уносила радост и смисао у живот ових тежака.“ (Из предговора Епископа ЗХиП Димитрија Шематизму Епархије захумско-херцеговачке и приморске) „Ове и сљедеће (2020/2021) године славимо 800 година од установљења Епископије хумске (захумско-херцеговачке и приморске) … Тим поводом, епископ захумско-херцеговачки и приморски Григорије дао ми је задатак да окупим најбоље историчаре, библиографе, научнике и да кренемо у пројекат израде и штампања капиталних дјела о нашој епархији … Замисао је била, још од првог састанка Уређивачког одбора, 2. јануара 2018. године, да у овом јубиларном шематизму буде „све и свја“ у нашој епархији на исти начин и у истом обиму третирано и обрађено, од епископа до вјероучитеља и парохијана. У том смо науму, чини ми се, само дјелимично успјели.“ (Из поговора Шематизму Епархије захумско-херцеговачке и приморске, главног уредника, свештеника Радивоја Круља) „Већ на први поглед читаоцу постаје јасно да се ради о дјелу у који је уложен огроман труд, воља, енергија и наравно ерудиција већег броја аутора. Исто тако, већ самим увидом у садржај може се закључити да се ради о једном пројекту који је од капиталног значаја не само за Српску православну цркву већ и за српску културу уопште … Шематизам, чији сетекст рукописа налази пред нама, представља не само вриједно свједочанство времена у којем је настао већ и прворазредни историјски извор, чија ће вриједност с протоком времена све више добијати на значају.“ (Из рецензије проф. др Драге Мастиловића) „Од 1219. године Српска православна црква налази своје упориште и у племенитој земљи, која ће у XV вијеку бити земља „херцега од Светог Саве“. Тада, на крају друге деценије XIII вијека, основана је њена Хумска епархија, која траје пуних осам вијекова … Ангажујући се у изради Шематизма, Епархија је показала да схвата значај јубилеја, да разумије прошлост, али и да гледа у будућност, јер без разумијевања прошлости – нема ни будућности. Отуда пред читаоце ступа овај Шематизам као свједочанство прошлости и путоказ за будућност.“ (Из рецензије др Милана Гулића) „Оно што важи за духовну топографију важи и за духовну фактографију – управо оно што нам доноси нови Шематизам Епархије захумско-херцеговачке и приморске … Епархија захумско-херцеговачка, светосавска Хумска епархија, једна је од мањих епархија Српске православне цркве … Једна од мањих, једна од сиромашнијих, једна од страдалнијих. И једна од најживљих. Ништа чудно, могло би се рећи, само још једна потврда тога да је сва наша вера у парадоксима … Стога није за чуђење ни то што је последњи васкрс Епархије захумско-херцеговачке почео у времену смрти. Епархија је свој самостални живот наново отпочела у времену када су, услед демонског излива братоубилачке мржње свих вера и адета, многи одустајали од вере у смисао живота. Хумска је земља свога епископа, након више деценија, коначно добила у тренутку када је његова катедра буквално одлетела у ваздух. Но, „Свевишњи не живи у рукотвореним храмовима“ (Дап 7, 48; уп. 17, 24), а показало се да је у рукама тога епископа управо херцегова земља идеалан материјал за градњу оног нерукотвореног … Стога Шематизам Епархије захумско-херцеговачке на првом месту читам као сведочанство обнове тога јединога истинитог храма, чији је дивни симболички израз свршетак обнова катедралног храма Епархије у Мостару, чему управо у ове дане сведочимо. Но, као и сваки свршетак који са Богом бива, и овај је свршетак тек нови почетак.“ (Из рецензије проф. др Вукашина Милићевића, свештеника) „Може се закључити да Шематизам Епархије захумско-херцеговачке и приморске. Јубилеј 800 година Епархије, 1220–2020. представља изузетно важно дело, и то не само за познавање црквених прилика на тлу Епархије. Захваљујући њему боље се може упознати богата историја и култура читавог подручја које Епископија обухвата. Књига је писана јасним језиком, а прегледна структура омогућава њено једноставно кориштење. Подаци садржани у њој биће неизоставни извор за будуће проучаваоце нашег времена.“ (Из рецензије др Милоша Ивановића) Уз управо издати Шематизам, преостала четири дијела монографије Епархије захумско-херцеговачке и приморске, који су у припреми, сачињаваће томови под називима: Историја, Лексикон, Прилози за историју и Библиографија Епархије захумско-херцеговачке и приморске. Извор: Епархија захумско-херцеговачка и приморска
  21. Обавештавамо заинтересовану јавност да ће Његово Преосвештенство Епископ нишки г. Арсеније своју Крсну Славу, Светог Николаја Мирликијског Чудотворца, услед пандемије Covid-19 вируса, и ове године прославити у кругу својих најближих сарадника. Свима онима који славе Светог Николаја Мирликијског Чудотворца желимо срећну Крсну Славу и да у миру љубави и слози у кругу својих породица прославе свог Небеског заштитника, наводи се у званичном саопштењу Епархије нишке.
  22. Поводом вишедневних медијских објава у којима се Српска Православна Црква, односно Епархија бачка, доводе у везу са актуелним проблемима у Клиничком центру Војводине и чак наводе као организатори скупа подршке проф. др Весни Туркулов, смењеној управници Инфективне клинике Клиничког центра Војводине, обавештавамо јавност да Српска Православна Црква и Епархија бачка као њен саставни део нису имали никаквог учешћа у организацији и отказивању реченог скупа нити су учествовали у било чему што је везано за вођење кадровске политике Покрајинске владе, Скупштине АП Војводине и Клиничког центра Војводине, нити су имали нити имају такве аспирације, јер то просто-напросто излази ван оквира надлежности Цркве и њеног назначења у свету. Уосталом, свој однос према проф. др Весни Туркулов Црква је показала на Ђурђиц ове године у Саборном храму у Новом Саду, када ју је Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије одликовао орденом Светог Саве. Свештеник Владан Симић је као један од многих благодарних пацијената др Весне Туркулов (тако се и потписао) написао Апел у њену одбрану, што је објављено на порталу Вечерњих новости 10. децембра 2021. године, a касније, по уобичајеној пракси, преузето и на сајт Епархије бачке, као и на многе друге сајтове и информативне портале. Дакле, свештеник Владан је лично, потпуно легитимно и оправдано, јавно устао у заштиту др Весне Туркулов коју по њеним изузетним професионалним и људским квалитетима познаје цео Нови Сад. Нигде се, нити једном речју, овај свештеник није позвао на своју дужност секретара Епархије бачке нити је макар једним словом наговестио да апел пише у име Цркве, односно Епархије бачке, него је јасно нагласио да се обраћа јавности као један од обичних грађана ове државе и града у којем живи и пацијент на правди Бога прогоњене др Весне Туркулов. Хвала Богу, било је и оних часних медијских посленика који су тачно и прецизно пренели вест и истинито информисали своје читаоце. Ипак, поједини кругови којима је политизација сваке теме и отворени анимозитет према Српској Православној Цркви основна делатност и овога пута нису седели скрштених руку него су нетачно и нечасно, преко својих медија, дезинформисали јавност да Епархија бачка организује наведени скуп подршке и да се ставља на једну или другу или трећу или ко зна коју (партијску) страну. Црква је увек била и биће заједно са својим верним народом и изнад свих друштвених подела и нема потребе да јој у томе ,,помажу” било који медији и њихови гласноговорници и налогодавци. Да ли је у питању само површност одређених медија у извештавању или њихова пословична опредељеност дезинформисању јавности, верујемо да ће народ сâм непогрешиво просудити. Информативна служба Епархије бачке
  23. Црквена општина Бијељина и пароси бијељински ових дана су добили више пријава својих парохијана да су непознате особе обилазиле домаћинства и позивајући се на неке од пароха бијељинских "сакупљале прилоге". Пароси парохија бијељинских о овоме су одмах обавестили припаднике МУП-а. Овом приликом парохијско свештенство града Бијељине свом верном народу и парохијанима жели јавно да демантује да је у току било каква акција прикупљања добровољних прилога по домаћинствима верних. У питању је груба обмана и превара разних самозванаца који на тако безобзиран начин дају себи за право да се лажно позивају на свештена лица и тако варајући народ придобијају за себе личну материјалну корист! Због тога што живимо у времену многих лажи, превара и обмана, народу се скреће пажња да се за сва духовна питања и ствари везане за Цркву обраћају искључиво својим парохијским свештеницима. Извор: Епархија зворничко-тузланска
  24. Издавачка установа Епархије бачке Беседа, од 25. до 31. октобра 2021. године, нуди сајамски попуст од 20% за сва издања издавачких установа Беседа, Бернар и Чувари. Књиге по попусту је могуће купити у Бесединим књижарама у Новом Саду, Сомбору и Суботици. Извор: Инфо-служба Епархије бачке
  25. Нови број листа Епархије бачке Виноград Господњи доступан је у пдф формату на званичној интернет страници Информативне службе Епархије бачке. Преузмите пдф примерак
×
×
  • Креирај ново...