Шта је то депресија?

[Sanja Т.]

  On 30. 5. 2017. at 9:52, Матусал рече

Sve je ok sto kazes, izgleda ja bas nisam talentovan da budem utesitelj. Osecam potrebu da u takvim situacijama zauzmem aktivan stav da ne bi i mene uvukli u bolest, jer ako slep slepoga vodi onda idu u jamu obojica. Prihvatam njih (bolesne)ali ne mogu da prihvatim bolest, osecam je kao stanca i imam neku vrstu reakcije na nju i trazim oruzije da joj objavim rat. Ne znam drugacije inace tonem i ja.

Expand  

Mени је и тај твој став сасвим ок. 

Не узимаш на себе више него што можеш да носиш ( а ниси приморан ) , и мени је то стварно фер .

Нисмо сви за све.На крају крајева, теби је сигурно дато нешто друго, са чиме се фантастично ( или под нуждом) носиш, а чему неки други људи не би пришли никако.

[Јелена011]

VSB sve to stoji, nazalost nas drzavni zdravstveni sistem je haos. Kad sam jednom slicno rekla glede psihoterapije za mal ne dobih batine. U subotu sam dozivela da vidim nervni slom nekoga ko se bavi ljudima u zdravstvu, doktorke, jer su im ovim izisom napravili toliki haos, ne stizu lekari nista, uzasno mnogo pacijenata imaju, zena se srucila posle napornog dana u kojem je dosla ranije na posao i jednom otisla do wca na kratku pauzu i sve vreme radila, dobila je blagi nervni slom i samo jecala - toliko posla imamo da vise ne znam ni kome sta prepisujem od terapije, bojim se da cu na kraju pogresiti jer je pritisak uzasan a vremena sve manje.

Ima savesnih i dobrih lekara ali nazalost u drzavnim uslovima rad je retko gde moguc. Pored sve njihove volje i zelje. Ima kretena naravno ima ih svugde, al ima sjajnih ljudi kojima su ruke vezane.

Psihoterapija jos je redak slucaj, svodi se na ogromnu licnu inicijativu i to je to, pa psihoterapeut jos ni ne postoji kao zanimanje u nomenklaturi, nego psihijatri i psiholozi koji rade kao takvi a obuceni su terapeuti rade i to.

Stigma jeste ogromna, medju verujucim pogotovo, a veliki broj verujucih ima slicnih problema, samo cuti. To je sramota reci. Postoji pomak i medju njima i svestenstvom i prepoznavanje da postoji potreba i za dusevnim radom sa ljudima ne samo duhovnim. Samo to mora jos da raste.

[Матусал]

  On 30. 5. 2017. at 8:57, Volim_Sina_Bozjeg рече

Vidi, ja znam ne mali broj ljudi koji su psihički oboleli ali su prihvatili svoj krst i prilepili se uz Spasitelja svim srcem.

Ti ljudi podnose svoje muke ali muke ne prestaju, to nemojte da se zavaravamo. Možemo mi biti istinski radosni radi spasenja ali moramo biti i istinski pošteni i reći da ti ljudi trpe i to jako u ovom životu.

Međutim poenta sve priče je kako dovesti te ljude do takvog stanja da taj krst nose hrabro i pošteno. Borbeno i dostojanstveno, pri tom boreći se protiv stigmatizacije koja je nažalost ogromna pošast i tuče te ljude svaki dan.

Expand  

Једноставно не желим да их видим болесне него као здраве, онако како их види Христос и који може једном речју да их исцели. Стога се трудим да се у опхођењу са њима понашам као и са свима другима игноришући болест или јој пак не придајући никакав значај.

[АлександраВ]

  On 30. 5. 2017. at 10:06, Матусал рече

Стога се трудим да се у опхођењу са њима понашам као и са свима другима игноришући болест или јој пак не придајући никакав значај.

Expand  

I to je sasvim OK. Interakcija između dva čoveka je jedinstvena, posebna, pa tako gradeći odnos sa osobom koja ima problem mi ne stavljamo u centar bolest nego čoveka, ali ipak čoveka sa svim njegovim ispoljavanjima, među kojima je i ono što donosi bolest. To je onoliko neponovljivih i posebnih relacija koliko imamo ljudi u svom okruženju. Nema tu pravila. Osluškujemo se, posmatramo, dajemo i primamo, vodimo se zajedno ka nečem dobrom. Tako bi trebalo da bude sa svima, i sa znanima i sa nepoznatim ljudima koje svakodenvno susrećemo. Ali, nažalost, ljudi to jednostavno ne rade. Neko ko se bori sa depresijom ne može da je prenese nama, može da nas unervozi, smori, rastuži, uguši, da jednostavno ne razvijamo empatiju, itd, ali nešto što je loše to je stigmatizacija i tu se slažem sa VSB. Protiv toga se moramo boriti, bez obzira koliko "loših" ličnih iskustava imamo sa takvim osobama. Bolest nikome nije prijatna. Ljudi beže od bolesnih. Ljudi se upravo plaše da se tako nešto i njima ne dogodi, i to je prvi i osnovni i najčešće potisnut razlog zašto ljudi stigmatizuju obolele i ljude sa invaliditetom. Strah za sebe. A zaboravljamo da smo svi jedno - ako si ti bolestan i ja sam. Ne moram aktivno da učestvujem u konkretno tvom ozdravljenju, isceljenju, ali mogu svojim stavom i onim šta pričam i kako se ponašam da doprinesem da ljudima u mom okruženju bude bolje. Tako nekako...

[Јелена011]

  On 30. 5. 2017. at 10:06, Матусал рече

Једноставно не желим да их видим болесне него као здраве, онако како их види Христос и који може једном речју да их исцели. Стога се трудим да се у опхођењу са њима понашам као и са свима другима игноришући болест или јој пак не придајући никакав значај.

Expand  

To ti radis po svojoj slabosti i to je ok, ljudski i legitimno. Al da se ne lazemo nisi ti Hristos koji vidi u punoci preobrazenog vaskrslog coveka komplet, nego neko kome je tesko da gleda bolesnog i da izdrzi sve to, pa je lakse da otfikaris jedan deo koji ti tesko pada i da se pravis kao da ne postoji. To je ljudski, svi mi to nekad radimo, al to nije ono kako nas Bog vidi jer kao sto rekoh da se ne lazemo mi te sposobnosti nemamo. Mi spadamo pod obicne smrtnike koji kao sto apostol kaze sam za sebe -zlo koje ne zelim da cinim cinim, a dobro koje zelim ne cinim. Vaskrsli preobrazeni covek nije krnji covek nego potpuno realizivani covek.

[Матусал]

  On 30. 5. 2017. at 10:31, АлександраВ рече

Ljudi se upravo plaše da se tako nešto i njima ne dogodi, i to je prvi i osnovni i najčešće potisnut razlog zašto ljudi stigmatizuju obolele i ljude sa invaliditetom.

Expand  

То је посматрање света и човека само материјалне и телесне перспективе. Григорије Богослов држећи једну беседу којој су присуствовали неки губавци, се осврнуо на њих и рекао да нико од нас није мање губав него они и да смо пред Господом сви губави и болесни једни телом а други душом носећи губу грехова на себи. Из Божије перспективе нас је све захватила болест и то тешка, зато никада нисам у појединима гледао обележене, више сам то видео као њихов крст и борбу која ће им донети венце. Они који сада живе немарно, немајући никакву муку и предавши  се у потпуности свету и његовим жељама су из перспективе вечности много угроженији од ових.

[Драгана Милошевић]

У некој фази болести "верујући душеврижници" донесу ми житије Блажене Матроне... ваљда да схватим да инвалидност пред Богом не значи пуно...

Читање је дало тада у том моменту контраефекат, а мени је дошло да ове душебрижник ошамарим.

[Volim_Sina_Bozjeg]

Postoje ljudi koji se zahvaljuju Bogu sto im dade taj krst bolesti,jer kakvi su bili pre tog nuznog smirenja nikad se ne bi spasili.

Zaista postoje i to su njihove reci potkrepljene pricama kako su ziveli pre obolenja.

Ima svega samo ljubavi i dobre volje sve tje biti ok.

[Bokisd]

  On 30. 5. 2017. at 8:49, Bokisha рече

да ли  су чести психотерапијски разговори кључ у бржем изласку из депресије?

По причи програм  познанице је у ЗЗМЗ је трајао можда 8 месеци до годину дана.након тога контрола на 6 месеци.иде нисам сигуран на колико ради усклађивања  терапије лековима,али колко сам схватио нема психотерапија.Колико је то добро?

Expand  

Koliko kontam stvari, trebalo bi da deluje. Ipak je i psihologija nauka, sigurno postoje mentalne tehnike koje mogu pomoci.

Najbitnije je, da se covek izvadi iz 'crne rupe'. Kada se mentalno otkravi, onda je posle sigruno mnogo lakse napredovati ka konacnom izlecenju.
 

[Биљана 1234]

немам одговор на питање..мислим можда је у вези са жељама...желиш нешто па ти се деси, па видиш да си се негде прерачунао

или, кад ти се деси нешто за спасење душе твоје, а ти ниси баш то замислио

замишљаји

у свету, ко нема учитеља,или духовника бар, и никако да га сретне, тај осети колико је вера у Господа нашег једина Истинита, и једина Живот

[александар живаљев]

@Жељко је као сви духовити људи кандидат за депресију и на вријеме је покренуо тему

Не ваља му једино што избјегава љекара (психијатра, психолога, психотерапеута). Јелена011 је објаснила много ствари значајних за тему, понешто бих придодао. Код "депресије" ради се о читавом спектру поремећаја од неуротичних до психотичних. То могу да буду повремене анксиозности (о страху је овдје мало писано, а он је врло битан), панични напади и фобије, карактеропатије, поремећаји у склопу хормонских промјена (40% жена у перименопаузи или менопаузи има депресију), до потпуне радне онеспособљености, некада и самоубиства ( некада само један "психотични шуб(епизода)" депресије којој ништа није претходило може да доведе до самоубиства, најчешће су таква "ђачка самоубиства"). Разлика између неуротичне и психотичне депресије није у поријеклу (етиологији) већ само у "квалитету", интензитету поремећаја.

Сада знамо да се ради не само о недостатку серотонина код депресије, мада је и он присутан, већ о читавом спектру можданих промјена у дјеловима задуженим за наше расположење. Оне су и полигенетске и посљедица раног одвајања од мајке ("сепарациони страх" у 8-9 мјесецу живота), а "окидачи" могу да буду најразличитији, од класичног губитка вољене особе до све чешћег насиља на послу (мобинга). Ако сте социопата, мала је вјероватноћа да ћете обољети од депресије, штавише лакше ћете се уклопити у "би хепи" савремену културу.

По мени, погрешно је изједначавати депресију и "униније". Тачно је да цјеловитог зацјељења нема без духовног, литургијског причешћа Христом, али за претходно  отклањање душевне патње (која често има и тјелесне манифестације, главобоља и др) напходна је и фармако и психотерапија и окупационо-радна терапија.

Због тога је јако добра иницијатива која се успјешно спроводи, нажалост само у Београду, постојање Пастирско-православног саветодавног центра у коме раде заједно и духовници и разни специјалисти. У парохијским заједницама би од присиљавања депресивца на "самокритику" што раде неискусни духовници, много корисније било организовати за њих осим молитвеног и радна послушања (у којима би учествовали равноправно и "здрави").

[Снежана]

  On 30. 5. 2017. at 7:02, Volim_Sina_Bozjeg рече

Naravno da ti opraštam.

No da se ja uporno vrnem na moju tvrdnju.

Nagledao sam se i suviše ostavljenih bolesnih ljudi po ustanovama psihijatrijskog tipa, gde lekari nemoćno sležu ramenima jer nisu čudotvorci niti imaju adekvatan lek i program za takve ljude, oni su hteli mi to priznati ili ne a po samim rečima lekara specijalista, zaista jedino oslonjeni na bližnje i jedino im bližnji uz pomoć lekara mogu pomoći.

Dakle terapija sama zahteva pomoć bližnjih bez te pomoći Snežana mi gubimo čoveka za navek, jer čovek sam ne može da se izbori sa tom opakom bolešću.

Stigmatizacija je prevelik problem čak i za članove porodice a kamoli za bolesnog čoveka kome u tom momentu odbrambeni mehanizam jeste oslabljen i koji samim tim jeste osetljiviji i nemoćniji da se odbrani od takvih udaraca.

Dakle sama terapija uključuje pomoć bližnjih, prema tome odgovornost postoji, žao mi je ali to je tako.

Komfornije je takvog pacijenta terati da pije lekove i slati ga u ustanove, nego se uhvatiti zaista razumevajuće u problem i pomoći mu.

Ima jedna stvar koje je istinita a to je da kod psihijatrijskog bolesnika strada cela porodica, međutim porodice na žalost ne žele da snose taj teret i bolest ne smatraju kao svoju nego kao lični problem onoga koji je oboleo.

Terapija je nemilosrdna ona uključuju pomoć bližnjih i ko to negira taj onda ukida terapiju samom bolesnom čoveku.

Žao mi je ali to je tragedija cele porodice i nema veze sa narkomanskom pričom.

Expand  

Наравно Марко, нико није ни рекао да болесне треба препустити саме себи, ја се дивим твојој борби, али ти си један од хиљаду. Као што се здрави подсвесно плаше болести тако се и болесни плаше болести, морам рећи да је врло мало болесних који пе свега прихвате ту чињеницу, који пприхвате одговорност лечења, а то је први корак који болесни мора да направи, без тог првог корака околина па и ам Бог не могу да учине много. Много више штете направе болесни ами себи не признавањем болести, немарношћу у лечењу и не узимањем терапије.

[Grizzly Adams]

  On 30. 5. 2017. at 13:04, александар живаљев рече

Ако сте социопата, мала је вјероватноћа да ћете обољети од депресије, штавише лакше ћете се уклопити у "би хепи" савремену културу.

Expand  

Нама је лако...

[Grizzly Adams]

Ја не знам медецину, ту слушајте доктора.

Оно што овако народски могу да саветујем - код нас нажалост не постоји баш та "култура" да се свесно води рачуна о својем менталном стању. То је као хигијена, као што переш руке, зубе, тушираш се итд. да би тело било чисто, тако треба свакодневно радити и на уму. Сваки дан човек треба себи да испланира неко време "за себе" где ће мало да седне и преиспита се, да прочита нешто охрабрујуће, да се сети добрих ствари у животу.

Јер ако то препустиш "случају", онда мозак ради хаотично. Он стално нешто мува, нешто претумбава, неке ствари преувеличава, неке заборавља... То је превише битна ствар да би се препустила случају. Ето за хришћане је лакше јер већ имају молитву изјутра/увече, па је то већ (или би требало да буде) једно "сређивање ума". Али ништа не смета, с обзиром на убрзано и хаотично време у ком живимо, да се на то дода и мало "световног сређивања". Прочитај нешто лепо, подсети се добрих ствари у животу, само то што си жив је добро.

Јер те ствари, по неком мом лаичком мишљењу, је много боље и лакше превентирати, него после лечити. Јер се у тај бездан (ако није у питању нека физичка повреда или сл.) упада постепено, кроз низ дана, месеци и година када запустимо "менталну хигијену. А окружени смо свакаквим глупостима, негативни вестима итд. Искључи ТВ. Дођи на Поуке. Подели песму дана и уживај мало.

[Bokisd]

Zanimljiv i poucan teskt o depresiji, koja je vidjena sa hriscanske strane ( vredi procitati ) :

http://www.manastir-lepavina.org/vijest.php?id=327

Samo da izdvojim od sv. Jovana Zlatoustog :

“Uninije je teško mučenje duše, neizrečena muka i kazna koja je mnogo gorča od svake druge kazne i mučenja” 
“Uninije i neprestana nespokojstva mogu da skruše duševnu snagu i dovedu dušu do kranje iznemoglosti”