Jump to content

Драгана Милошевић

ГЛОБАЛНИ МОДЕРАТОР
  • Број садржаја

    10600
  • На ЖРУ од

  • Број дана (победа)

    10

Everything posted by Драгана Милошевић

  1. 2. - 8. октобар 2022. Недеља 16. по Духовима Нед 2 Св. муч. Трофим, Саватије и Доримедоннт 19 Све од Господа Исуса Христа, све кроз Господа Исуса Христа, све Господу Исусу Христу. Мимо Њега ми немамо правилне везе ни нормалног општења ни с Богом, ни с људима, ни с другима створењима. Он је глава наша, Он ум наш. (Н) Пон 3 Св. великомученик Јевстатије 20 Боље буди просјак са душом него злочинац без душе. (Н) Уто 4 Св. апостол Кодрат 21 Више вреди кап молитве но море бриге. (Н) Сре 5 Св. пророк Јона; свештеномуч. Фока вода 22 Све оно што је узвишено у нама, и од чега наша душа често уздрхти од милине, дар је Божји и благослов Божји. (Ј) Чет 6 Зачеће св. Јована Претече и Крститеља 23 1) Апостол Павле каже: "Нема више Јудејца и Грка, него смо једно... једно у Христу Исусу. (Кол. 3, 11). Али тај исти апостол Павле каже у другој Посланици да би он прихватио да буде одлучен од Христа, само да се његов народ спасе. Народ, чија је слава, и и завети и Закон и богослужење, чији су оци од којих је Христос по телу (Рим. 9, 3 - 5). Та љубав према своме народу није шовинизам. Пророк Мојсије и апостол Павле су спремни на жртву, да себе жртвују да свој народ спасу. Христос каже: "Од ове љубави нема веће него да човек положи живот свој за пријатеља свога". Ако ли тако волимо свој народ, ми нисмо шовинисти, нити можемо бити. Ту јеванђелску науку морамо да уводимо у живот свог народа. (П) Пет 7 Св. првомуч. Текла; преп. Симеон, св. краљ Владислав уље 24 2) Никад код хришћанина не сме да дође до сукоба између љубави према своме народу и готовости да се, као православни верник, држи заповести Божје, јер заповести Божје и јесу дате за добро свију народа, па и свога народа, али, ако човек дозволи себи да сву добру вољу потроши само на своме породу и своме народу, па му не остане нимало добре воље за друге народе, то је несрећа и за њега и за народ коме припада. (П) Суб 8 Преп. Ефросинија; св. Сергије Радоњешки (Задушнице) 25 Милостиња наша треба да буде "као благослов, а не као закидање" (2Кор. 9, 5). А она ће то бити, ако ми развијемо и умножимо милосрђе у души својој. Но мора се почети од приморавања себе на милосрђе. И чим Бог види види да ми приморавамо себе на милосрђе, Он нам онда даје и додаје благодат на благодат, која развија и усавршава у нама ову еванђелску добродетељ до њених богочовечанских сразмера. (Ј)
  2. 25. септембар - 1. октобар 2022. Недеља 15. по Духовима Нед 25 Свештеномученик Автоним 12 Где храбрости нема, нема ни вере. Кад клоне храброст, клоне и вера, кад умре храброст и вера умире. Храброст и вера се увек копају у један исти гроб. (Н) Пон 26 Обновљење Храма Христа и Бога нашег; свештеномуч. Корнилије 13 Чинити милостињу од онога што човеку треба, то је права милостиња. Не грешити онда кад је човек најизложенији грешењу, то има вредност пред Богом. (Н) Уто 27 Воздвижење Часнога Крста - К Р С Т О В Д А Н уље 14 Један од старих хришћанских писаца, из првих векова Хришћанске цркве, сведочи да су ондашњи Хришћани, следујући апостолској уредби и предању, при сваком раду или покрету ограђивали себе крсним знаком. То су чинили при поласку, облачећи хаљине, обувајући обућу, при умивању, пред јелом и после јела, ложеи ватру, лежући у постељу, седајући после пута, једном речју: при сваком послу, покрету и догађају. А садашњи хришћани обузети некаквим стидом, долазећи пријатељу на Славу и седајући за обед, чак и не мисле да се прекрсте, као да не знају шта је рекао Господ: "Јер ко се постиди мене и мојих речи у овом роду прељуботворном и грешном, и Син Човечији постидеће се њега кад дође у слави Оца својега са светим анђелима!" (Марко 8: 38) (П) Сре 28 Св. великомученик Никита; св. Јосиф Темишварски вода 15 Човек је хришћанин, ако Христа у себи носи; човек је хришћанин, ако је Христов. (Ј) Чет 29 Св. великомуч. Јефимија свехвална; преп. Доротеј и Кипријан 16 У војсци је потребна труба, а у народу проповијед. (С) Пет 30 Св. мученице Вера, Нада и Љубав и мати им Софија вода 17 Љубав нема у шта да пређе. Вера ће прећи у гледање, нада у остварење, а љубав остаје веза која нас везује са Богом и у себи, својим снагама, са другим људима. (П) ----------------------------------------------------------------------------------------------------- Суб 1 Св. Евменије Гортински; муч. Ариадна 18 Ви сами када се молите, можете често пута да приметите да некад будемо озарени благодаћу Божјом. Толико се распали срце љубављу, да обухвата не само земаљску куглу, него и целу васиону. Како то ми одједном постанемо, тако неограничиви љубављу? Зато што се душа слије са Господом. Са Богом можемо све обухватити, јер смо у Њему. Видите, ми мали не би могли толико да обухватимо јер смо мала створења, али са Богом - много се може. И све се може са Богом. Зато, да се потрудимо и да се молимо Господу даноноћно. (Т)
  3. Одазивајући се братском позиву Преосвећеног Епископа тимочког г. Илариона, Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије стигао је 23. септембра 2022. године у Богом чувану Епархију тимочку. Првојерарха Српске Православне Цркве испред Саборног храма Свете Тројице у Неготину дочекао је Преосвећени Епископ г. Иларион, заједно са преосвећеном господом архијерејима браничевским Игнатијем и нишким Арсенијем, свештенством, монаштвом и благочестивим народом Епархије тимочке. -Највећи украс овог града, у архитектонском смислу, свакако јесте Саборни храм Свете Тројице, али највећи украс овог храма јесу верни људи и благочестива деца која се овде од малих ногу у великом броју причешћују светим тајнама Христовим, а можемо рећи и да је мноштво деце овде било присутно и пре свога рођења, као она која су ношена у утробама својих благочестивих мајки и који су се и на тај начин, кроз утробу мајке, причешћивали светим тајнама и тако се испуњавали благодаћу Духа Светога. Својим присуством у цркви Христовој, својом љубављу према отачаственој вери, овај благочестиви народ и народ читаве Епархије тимочке сведочи да заиста и по Косовском завету разуме и прихвата да је земаљско за малена царство, а небеско увек и довека, нагласио је Преосвећени Епископ г. Иларион у свом поздравном слову. После свечаног чина доксологије Његова Светост Патријарх је освештао обновљени Парохијски дом при Саборном храму у Неготину. Уследила је посета кући знаменитог композитора Стевана Стојановића Мокрањца и неготинској Старој цркви у којој почива Хајдук Вељко петровић, јунак Првог српског устанка. Беседа Патријарха српског г. Порфирија У име Оца и Сина и Светог Духа. Преосвећени Владико, брате и саслужитељу, браћо и сестре, ја сам данас благословен и сви смо благословени због тога што смо се сабрали у храму који је посвећен Једном у Тројици Богу, Оцу и Сину и Светом Духу, Њему, нашем Оцу, Сведржитељу, али и Њему који је Почетак и Крај. Христос Спаситељ јесте Алфа и Омега, како нас поучава Свето Писмо. Ја сам данас благословен пре свега речима љубави и молитвених жеља Ваших, Владико, али и сусретом са хришћанским ликом, са лицима, браћо и сестре, свих вас на којима стоји печат Христов. Људи могу бити заједница, могу имати јединство на разним темељима, могу бити снажни, могу постизати разне резултате и остваривати недостижне циљеве у том јединству. Многа окруживања и различита уједињавања људи могу бити честита из најбољих побуда, али свако јединство и свака заједница нас људи ако није у Христу и Цркви Његовој узалудна је ма колико била добра, величанствена и позитивна. Један народ и у наше време и одувек треба да се брине о економији, о свакој врсти прогреса, о одбрани, о различитим социјалним установама… Све то јесте неизмерно важно и око тога се треба трудити, али ако не постоји јединство које је утемељено на Христу и Цркви Његовој, онда свако окруживање личи на љуштуру која нема садржај, личи на орах који има чврсту и снажну љуску, али љуску која је празна. Такав шупаљ орах се и под најмањим поветарцем када удари о камен разбија у парампарчад. Оно, браћо и сестре, што нас чини нераскидиво једним и јединственим, заједницом, јесте наш темељ, правоугаони камен, а то је Господ наш Христос. То јединство није апстрактно, није идеологија људска и самим тим пролазна. То јединство јесте у молитви, јесте у Цркви и јесте у светој Литургији. Отуда се радујем неизмерно речима, које смо чули од вашег Владике, да у овај храм долазите, да се овде причешћујете, да овде градите јединство са Христом, да овде имате заједницу са вашим Спаситељем кроз свету Литургију, кроз свето Причешће, а онда у том Причешћу нераскидиво јединство између себе. Наша православна вера нас је обликовала кроз векове. Откад знамо за себе знамо за себе као православне хришћане. Све наше стваралаштво, што год да постоји чему се сами дивимо и поносимо, али чему се диве многи странци који дођу у наше крајеве, све то на себи носи печат Христов, печат православне вере, понекад видљиво, а понекад невидљиво. Зато је важно не само да чувамо ту своју православну веру, јер ако је чувамо као идеју, као идеологију, а немамо везе са Црквом, онда ће и то имати свој крај и штавише може бити контрапродуктивно, може се претворити у искључивост. Међутим, ако живимо својом православном вером не у смислу да мислимо да смо бољи од других, него баш зато што живимо својом православном вером откривамо у најдубљој својој дубини очима Христовим своје падове, своје слабости, своје немоћи, тј. баш зато што живимо том својом православном вером имамо јасну могућност да видимо свој грех, да га препознамо, али исто тако да спознамо да онда када знамо да смо слаби и немоћни и подигнемо своје очи ка Христу. Он је ту са нама, Он нас исцељује! Иако слаби у Њему постајемо снажни и моћни, јер та снага није од овог света. То је била и снага Хајдук Вељка који је рекао: Главу дајем Крајину не дајем! На први поглед то може бити само реч да хоће да покаже да брани своју земљу – и заиста ју је бранио – али није била пука одбрана неког географског простора. Он је бранио свој дом и домове свих својих ближњих, бранио је огњишта, бранио је срце тог огњишта, а то јесте опет његова православна вера. Узалуд је дом, узалуд је географски простор, узалуд је све оно што малопре рекох – ако нема срца. Узалуд је економски напредак, узалуд је било која врста снаге, ако нема Христа да осмишљава и наше успоне и наше падове. У тој речи Хајдук Вељка јесте и реч свих нас, став свих нас у односу на своју Крајину, на свој дом, на своје огњиште, а то је управо овај свети храм посвећен Светој Тројици – Оцу и Сину и Светом Духу. Тако овде славимо Спасовдан као градску славу, тада славимо пуноћу живота. Наша православна вера, браћо и сестре, значи, у једној речи Христовој, љубав читавим својим бићем према Богу. Та љубав наша према Богу можда је само понекад наша жеља да волимо читавим бићем својим Бога, а тамо где постоји жеља ту је и Бог. Његова љубав постаје наша љубав према Њему, Његова љубав према нама. Понекад можда само желимо да желимо љубав према Богу. У тој нашој жељи за жељом да служимо Богу опет је Он ту са нама, јер Бог је увек на нашој страни. Наравно, из те и такве понекад слабашне љубави, која посрће према Њему, рађа се и наша љубав према ближњем, боље рећи, наш став према ближњем, тј. према сваком човеку. Наш став није став затворености и искључивости. Отуда и овај изазов и искушење – које је владика Иларион поменуо, са којим смо се суочили – није ни ново ни од јуче. Оно не подразумева ни у ком случају нашу искључивост и, не дај Боже, нашу мржњу према било коме, жигосање и прогоне. Напротив, то је позив нама на молитву, позив свима нама да будемо бољи, да будемо бољи и аутентичнији сведоци Христове вере. Ако такви јесмо онда ћемо свима и сваком на све четири стране света бити пример, пожелеће и други да Христа изаберу за темељ свога живота, за пут, за свој живот, па ће се онда и они, без обзира у каквим изазовима се сами налазе, обраћати Христу за помоћ и у Њему налазити спасење. Увек је свако искушење, без обзира које је врсте, са којима се суочавамо као појединци, али и као заједница, нама позив на веће преображавање у Христу, на потпуније посвећивање себе Христу и једне другима. Господ каже: Дођи и види, тј. Филип Натанаилу у Јеванђељу када хоће да му покаже Христа као Месију, али не зна како да објасни да је Христос Месија. Онда каже: Дођи и види! Шта имамо да покажемо? Ми свима и свакоме треба да кажемо дођи и види својом заједницом. Христос је наша заједница у мери у којем ми јесмо једно, у којој се трудимо да служимо једни другима, да праштамо једни другима, да иштемо опроштај једни од других, да живимо једни за друге. У тој мери ми постајемо аутентични сведоци онога што се дешава овде на светој Литургији. Онда своју заједницу показујемо као аутентичну, јер за заједницом чезне сваки човек. Човек је створен за заједницу. Самац макар био савршен и у моралном смислу те речи, макар испуњавао све заповести Божје – није Црква. Христос неће то! Он неће самозаљубљеног савршеног усамљеника, него хоће заједницу у којој неко узраста у врлини незадрживо по промислу Божјем да би собом носио и друге, а неко посрће и има потребу да га други придржи за руку.Без обзира ко је на којем месту, ако је Христос у центру те заједнице, ако је Он на првом месту свима, онда ће свако од нас бити на своме месту. Љубављу вашом надахнут, али и скромном својом љубављу према вама и браћи архијерејима, засигурно да бих могао до ујутру овде са вама да будем. Међутим, завршићу управо једном сликом из Старог завета која поткрепљује оно о чему сам говорио. Сећате се приче о Содому и Гомору, када је Господ због греха који се тамо умножио хтео да спржи и спали те крајеве. Аврам, праведни свети човек, угодник Божји, пошто баш зато тога што воли Бога воли свакога човека, не поставља себе као судију и не одређује он ко је онај који је грешан, а који није, каже: Господе, немој! Спаси, сачувај овај град ако у њему има педесет праведника. И Господ каже: У реду, доведи ми тих педесет. Међутим, Аврам није успео да нађе педесет праведника, па онда каже: Господе, нема педесет, али да ли ћеш сачувати овај град ако нађем четрдесет? Каже Господ: Хоћу, доведи. Не нађе међутим Аврам ни четрдесет праведника, па је онда молио Господа да их спаси ако нађе тридесет праведника, па је спуштао цифру све до десет: Господе, ако буде десет праведника спаси овај град. И Господ каже: Хоћу због тебе и твоје љубави и твоје вере. Али не нађе Аврам ни десет праведника. И онда шта је био резултат? Тај град је уништен. Ако смо ми аутентични хришћани, онда живимо својом вером окупљајући се у светом храму на светој Литургији, у смирењу, у покајању – не у покајању као самоосуђивању себе, као једном психолошком стању у којој хоћемо да кажемо: Господе, ја сам такав и такав, урадио сам тај и тај грех, али сам заправо бољи; и не у самокињењу себе, него, како рекох, у смирењу: Господе, то сам што сам, не уздам се у себе, сву своју наду полажем у Тебе. Ти си љубав, Ти знаш шта ми треба, Ти знаш моје слабости; и не у својој охолости према другима, у самозамишљеној чистоти, у самољубљу, у гордости – уздајући се у Бога и трудећи се колико год можемо да једни према другима будемо онакви како Бог од нас хоће. То је православна вера, она нас је обликовала кроз векове и њом јесмо оно што јесмо. Ту веру је заправо бранио Хајдук Вељко и толики јунаци и свети мученици стратилати и борци из нашега рода. Нека би Господ дао, браћо и сестре, да том православном вером својом живимо, да се сабирамо под окриље овог храма, под окриље Свете Тројице, Оца и Сина и Светога Духа, у Христу Господу нашем који је постао један од нас да бисмо ми у Цркви Његовој и кроз Цркву Његову постали по благодати оно што Он јесте како бисмо онда и овде и сада у овом свом животу не само предокусили него живели тајну Царства Божјег које у пуноћи нас очекује у будућем веку, где се непрестано вечно сада и увек слави име Свете Тројице, Оца и Сина и Светог Духа. Амин! *** Другог дана посете Епархији тимочкој, 24. септембра 2022. године, Патријарх српски г. Порфирије ће освештати храм Свете Петке у Малајници, а затим служити свету Литургију уз саслужење више архијереја. ФОТОГАЛЕРИЈА
  4. Watch WWW.FACEBOOK.COM Original shows and popular videos in different categories from producers and creators you love
  5. Фестивал хришћанске културе: Промоција књиге „Јеванђеље на филму“ На Феликс Ромулијани, у кули 19, 18. септембра 2022, одржано је предавање „Јеванђеље на филму“. О књизи су говорили директор Нишког културног центра Срђан Савић и Дејан Дабић, уредник филмског програма Нишког културног центра.
  6. 7. Фестивал хришћанске културе: Предавање Небојше Дугалића Дана 17. септембра 2022, у оквиру VII Фестивала хришћанске културе, у Саборном храму Рођења Пресвете Богородице у Зајечару Небојша Дугалић одржао је предавање „Хришћанска култура данас“.
  7. 18. - 24. септембар 2022. Недеља 14. по Духовима Нед 18 Св. пророк Захарија и праведна Јелисавета 5 Моли се Богу и Бог ће ти помоћи. (Н) Пон 19 Чудо св. Архангела Михаила у Хони; муч. Евдоксија 6 По чему се најочигледније хришћанин разликује од нехришћана? По томе што хришћанин слави и велича истинитог Бога и Господа - Исуса Христа. А нехришћани? Они обично величају себе, као најближе себи богове, па затим, све лажне богове редом. А њихово је име легион. У самој ствари, на себевеличању стоји и постоји сам ђаво, сам Сатана, и сваки ђаволизам, сваки сатанизам. Јер сатанизам почиње одавде, одакле и себевеличање. (Ј) Уто 20 Св. муч. Созонт 7 Јеванђелске сузе су оне што теку из скрушеног и покајаног срца. Јеванђелске сузе јесу сузе за изгубљеним Рајем. Јеванђелске сузе јесу и оне што се мешају са сузама деце и страдалника. Јеванђелске сузе јесу и оне што перу наше увреде нанете небеској Љубави. (Н) Сре 21 РОЋЕЊЕ ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ - Мала Госпојина риба 8 Јеванђеље Пресвете Богородице се састоји не из четири Јеванђеља него из четири речи: "Што год вам рече - учините." О браћо моја, послушајмо је. Послушајмо је као мајку, и више него мајку своју, јер она нам жели највеће добро- царовање у вечном царству Сина њеног. О, Пресвета Дјево, помози нам испунити речи Његове. Теби и Њему слава и хвала вавек. Амин. (Н) Чет 22 Св. праведни Јоаким и Ана 9 Знамо да је породица осно целокупног друштва. Ако је здрава породица и друштво ће бити боље, здравије и онакво какво треба. Разуме се да то зависи и од времена у коме смо. Али човек не сме да буде само пасивни рефлекс прилика и неприлика. Он је биће које може да дејствује. У том погледу, породица мора да створи основицу за будућност - да генерације одрастају у добру. (П) Пет 23 Св. муч. Минодора, Митродора, Нимфодора вода 10 Рђави пут штети гуме на аутомобилу, а развратно друштво људску душу. (С) Суб 24 Преп. Теодора; преп. Сергије и Герман 11 Кад се човек испразни од злог ветра охолости, онда му у души настаје тишина, у коју улази Дух Божји... О, Хришћанине мој, главно је, да ми не сметамо Духу Божијем, да уђе и зида. Главно је, Хришћанине, да презреш у себи све оно што је од тебе а не од Бога, па било у области знања или осећања или хтења. (Н)
  8. Проф. Милош Ковић на 7. Фестивалу хришћанске културе (видео) Проф. Милош Коцић одржао је предавање на Фестивалу хришћанске културе 15. септембра 2022. у Саборном храму Рођења Пресвете Богородице у Зајечару. Снимак предавања проф. Милоша Ковића:
  9. Предавање о. Рафаила на Фестивалу хришћанске културе (видео)
  10. Свечано отварање 7. Фестивала хришћанске културе (видео) 14. септембра 2022. Епископ тимочки г. Иларион свечано је 15. септембра 2022. у порти Зајечаског саборног храма отворио 7. Фестивал хришћанске културе. Пре владике Илариона присутнима се обратила госпођа Јелена Поповић, редитељ чувеног филма „Човек Божји“, који је премијеру у Србији имао управо у Зајечару на прошлогодишњем Фестивалу, и градоначелник Зајечара г. Бошко Ничић. Пошто је завршена церемонија свечаног отварања, игуман манастира Подмаине о. Рафаило (Бољевић) је у порти одржао предавање „Модерна и хришћанска култура“. Након тога на Градском тргу у Зајечару одржан је концерт Данице Црногорчевић.
  11. Литургијом отпочео VII Фестивал хришћанске културе (видео) 14. септембра 2022. Седми по реду Фестивал хришћанске културе почео је у среду 14. септембра 2022. године светом архијерејском Литургијом служеном на темељима ранохришћанске базилике на Феликс Ромулијани. Литургијско сабрање предводио је Преосвећени Епископ тимочки господин Иларион уз саслужење игумана манастира Подмаине оца Рафаила, јеромонаха Јоакима, сабрата подмаинског манастира, и свештенослужитеља Епархије тимочке. После Јеванђења сабранима је беседио о. Рафаило а после Литургије је говорио и владика Иларион. На литургијске прозбе одговарао је хор зајечарског Саборног храма Рођења Пресвете Богородице. Епархија Тимочка
  12. То си сад Ти рекао. Патријарх (а значи сви ми) их позива у окриље Цркве, Нас позива на молитву за такве. п.с. Мало лагиш а нас називаш лажовима.
  13. У наше време тога није било. Нико нам кроз лекције није наметао девијације. Као да деца не знају за гејеве, па сад морају да уче из књиге.
  14. ЊС: "Да се молимо да нам Бог да мир и здраву породицу, слогу и јединство, јер имамо много искушења и проблема. И зато је потребно да будемо једно у вери и добру. Да се молимо за нашу посрнулу браћу, са сваким нашим падом и грехом". Очински позив свима нама.
  15. 11. - 17. септембар 2022. Недеља 13. по Духовима Нед 11 Усековање главе св. Јована Крститеља - Сабор Српских Светитеља уље 29 Примивши свето крштење, српски и руски народ створили су аутентичну духовност, самобитну културу и уметност, и што је најважније, они су усвојили основну истину хришћанске вере: не бојати се моћника овога света "који убијају тело, а душу не могу убити", него се више бојати "Онога који може и душу и тело погубити у паклу". (Мт. 10,28) (П) Пон 12 Пренос моштију св. Александра Невског 30 Главно је да знаш и да мериш како свако твоје дело, реч или помисао, неизбежно чини утисак на четири стране: на Бога и свет духовни, на природу, на људе и на твоју душу. Ако се извежбаш у овом сазнању, достићи ћеш виши ступањ спасоносне опрезности. (Н) Уто 13 Полагање појаса Пресвете Богородице; муч. Јасеновачки 31 Ми не бежимо од смрти кад је она за Христа, јер знамо да је смрт наша за Христа пут за наше васкрсење у Христу и наше вазнесење са Христом. Хришћане у овом свету исмевају, муче, убијају, а они својим убицама из онога света одговарају: "ево смо живи!" (Ј) Сре 14 Преп. Симеон Столпник; Црквена Нова година уље 1 Кад човек почне криво, баш као што дрво криво расте, ожиљци остају. (П) Чет 15 Св. муч. Мамант; св. Јован Посник 2 Човек врло споро сазрева духовно јер је окружен многим саблазнима са свију страна и потребно му је дуготрајно искуство док не сазри и док не дође у крајње смирење, јер је крајње смирење савршенство хришћанског живота, а не васкрсавање мртвих и чинити разна чудеса. (Т) Пет 16 Свештеномуч. Антим; Св. Јоаникије, први патријарх Српски вода 3 Не заборављајте никад: свако дело и свако расположење и сваки покрет душе ми хришћани треба да меримо Христом, Еванђељем. Не доприноси ли нашем спасењу и спасењу наших ближњих неко наше дело или реч или покрет срца, треба их одбацити, и кајати се, јер су од греха и воде греху. (Ј) Суб 17 Свештеномуч. Вавила; пророк Мојсеј; св. Петар Дабробосански 4 О нека би свак од нас, који се крстом крстимо, не само лако подносио него са задовољством примао назив будале Христа ради! Радујмо се и веселимо се, ако нас неверници тако назову, јер то значи да смо близу Христа а далеко од неверника. Радујмо се и веселимо се, и поновимо силним ехом свету у уши; да, да, ми смо будале Христа ради! (Н)
  16. 4. - 10. септембар 2022. Недеља 12. по Духовима Нед 4 Св. муч. Агатоник; свештеномуч. Горазд Чешки 22 1) Заиста, свети Апостоли ништа немају од онога што свет сматра за имање, али имају Христа Господа, и тиме "све имају". Зато свети апостол изјављује хромом просјаку: "Сребра и злата нема у мене, него што имам то ти дајем: у име Исуса Назарећанина устани и ходи". (Д.А. 3, 6) Попут светих Апостола, пуки су сиромаси били, и јесу, и увек ће бити, сви његови најбољи следбеници: светитељи. Од чега они почињу? Обично од тога што Христа ради све раздаду сиромасима. Другим речима: почињу од тога што се ослобађају ствари, робовања стварима, служења стварима, да би несметано могли служити Господу Христу. Пон 5 Свештеномуч. Иринеј; муч. Луп 23 2) Стога је Спаситељ и препоручио такво сиромаштво као почетак пута који води еванђелско савршенство: "Ако хоћеш савршен да будеш, иди продај све што имаш и подај сиромасима; и имаћеш благо на небу, па хајде за Мном" (Мт 19, 21). (Ј) Уто 6 Свештеномуч. Евтихије; муч. Сира 24 Није људски ни хришћански бранити злочин, а неопростив грех био би правдати нечији злочин зато што његов починилац потиче из народа коме припадамо. Као људи и хришћани, али и као одговорни представници Цркве Православне, увек смо именовали и осуђивали сваки злочин, а злочин и злочинце никад нисмо мерили различитим мерилима, у зависности од тога из које су верске и етничке заједнице поникли. (П) Сре 7 Пренос моштију апостола Вартоломеја: апостол Тит вода 25 Милосрђе је најочигледнија пројава вере и љубави еванђелске. (Ј) Чет 8 Св. муч. Адријан и Наталија; Богородица Владимирска 26 1) Са јачањем вере ми све више убијамо раздаљину између нас и Христа Господа. Што јача вера то ближи Христос. Најзад се срце испуњава Христом, и не може да се одвоји од Христа као плућа од ваздуха. Тада човек са сузама радости општи са Христом у срцу своме молитвом: Пет 9 Преп. Пимен Велики вода 27 2) Господе Исусе, помилуј ме грешнога! И неосетно срце се испуњава светлом и топлом љубављу. Тако се љубав сједињава са вером и надом, и кад се сједине, губи се граница међу њима, те човек не може ни мишљу одредити, докле иде вера, а одакле почињу нада и љубав. (Н) Суб 10 Преп. Мојсеј Мурин и Сава Псковски 28 Тешко мјесту куда војска прође, а души и тијелу где страсти бораве. (С)
×
×
  • Креирај ново...