Jump to content

Ава Римски о посту

Оцени ову тему


Препоручена порука

  • Одговори 666
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

Популарни чланови у овој теми

Постоване слике

пре 15 минута, Volim_Sina_Bozjeg рече

Да те не виде људи гдје постиш, него отац твој који је у тајности; и отац твој који види тајно, платиће теби јавно.

 

Ne stvarno bez šale, kako Crkva na osnovu ovih reči propiše javni post?

Isto kaže i za molitvu.Odnos sa Bogom je intimna stvar a ne paradiranje i lupanje na sva zvona.O tome je reč.

Најдубља молитва јесте  молитва без икаквих речи када у тишини ума једноставно живимо у присуству Божијем. Архимандрит Сава Јањић

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 28 минута, Volim_Sina_Bozjeg рече

Да те не виде људи гдје постиш, него отац твој који је у тајности; и отац твој који види тајно, платиће теби јавно.

 

Ne stvarno bez šale, kako Crkva na osnovu ovih reči propiše javni post?

Просто, Христос је ово изјавио јавно, Црква прописала јавно.

Ми постимо тајно.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Управо сада, Volim_Sina_Bozjeg рече

Да те не виде људи гдје постиш, него отац твој који је у тајности; и отац твој који види тајно, платиће теби јавно.

 

Ne stvarno bez šale, kako Crkva na osnovu ovih reči propiše javni post?

pedagogija je to valjda brate. proteze. štake. s vana ka unutra. vrijeme je potrebno da se stvari usvoje. ja bi pre tražio smisao u onome što sveta crkva odredi nego nelogičnosti  jer verujem crkvi i verujem u crkvu onako kako ispovedamo u simvolu.

ne znam ko je rekao, vezano za kung fu menščini, da kada posle dosta vremena savladaš tehniku, moraš onda zaboraviti sve što znaš. i tada počinje umjetnost.

mi se iz godine u godinu, iz posta u post, vežbamo, što o. Zoran kaže radimo duhovne sklekove, da bi možda kad se sve sabere skupili 40 dana Hristovog posta u toku cijelog života. 

 

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Da se razumemo ja jesam za post ali onaj na krilima ljubavi i savesti a ne na krilima obaveze i uslovljavanja.

razumem, jedno smo Telo te treba da budemo i kao jedan, da ako se već posti to radimo u iste ili približne dane ali ja bi voleo da se svakako podrazumeva da post nije obaveza i u propisane dane, evo prepišite post tokom cele godina ali da to nije obaveza, nego da je post podvig iz ljubavi i imaćemo u mnogo većem broju vernika koji iskreno poste, neobavezujuće, neuslovljavajuće već čvrsto i podvižnički a opet lako i zdravo bez ikakvog preterivanja jer LJUBAV je ta koja ne dozvoljava preterivanje.

Imaćemo zdrave verujuće ljude snažne ispošćene i nikada ama baš nikada im nećeš videti na licu da li poste ili ne poste.

Ljubav se u duši ogleda, nebo je još nesagledivo.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

 

пре 2 минута, Volim_Sina_Bozjeg рече

razumem, jedno smo Telo te treba da budemo i kao jedan, da ako se već posti to radimo u iste ili približne dane ali ja bi voleo da se svakako podrazumeva da post nije obaveza i u propisane dane, evo prepišite post tokom cele godina ali da to nije obaveza, nego da je post podvig iz ljubavi i imaćemo u mnogo većem broju vernika koji iskreno poste, neobavezujuće, neuslovljavajuće

pa i nije obaveza. ko kaže da jeste. mislim jel to što neko kaže da se valja ili da treba, obaveza? ne. to je pre predlog. niko neće da me ubije ili proganja  ako neću da postim. ljudi vole samo tako da gledaju na te stvari. obaveza bi bila ako bi bila pravila i obaveze kao u islamskoj državi. ili kod miroljuba"podmačbato" petrovića.

 

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 11 минута, Volim_Sina_Bozjeg рече

Da se razumemo ja jesam za post ali onaj na krilima ljubavi i savesti a ne na krilima obaveze i uslovljavanja.

Ја се са овим слажем. Међутим, има један моменат који се уопште није спомињао у читавој овој расправи. Постоји и елемент послушања који је сам по себи у ствари пост, јер послушање често подразумева одрицање (од своје воље). (Овде не мислим на послушање духовнику, нарочито не код лаика који трче за свакакве глупости и замарају духовнике, а и неки духовници који се упуштају у свакакве ствари руковидећи лаицима). Мислим на послушање Христу и Његовој Цркви. За пост се каже да је духовна дисциплина. Пост је неприродан, он јесте мучење и покоравање тела и вежба, дисциплина наше воље. А све то да бисмо могли и друге своје прохтеве уподобљавати јеванђељу Христовом. Покоравати страсти. Није природно у палом свету бити свети човек. А позвани смо управо на то, да будемо свети. Да надилазимо природу већ сада и овде. Тежак задатак. А ако слушамо само себе, то никада нећемо постићи. Зато мислим да када на ово "обавеза" гледамо у оквиру послушања, онда то не искључује љубав и савест. Ово није једно другом супростављено. Напротив и једно и друго је неопходно.

Gravatar mali

 
"Упути ме на истину Твоју, и научи ме, јер си Ти Бог Спас мој" (Пс. 24.5)

https://sozercanje.wordpress.com/

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 53 минута, gor.anger рече

pedagogija je to valjda brate. proteze. štake. s vana ka unutra. vrijeme je potrebno da se stvari usvoje. ja bi pre tražio smisao u onome što sveta crkva odredi nego nelogičnosti  jer verujem crkvi i verujem u crkvu onako kako ispovedamo u simvolu.

ne znam ko je rekao, vezano za kung fu menščini, da kada posle dosta vremena savladaš tehniku, moraš onda zaboraviti sve što znaš. i tada počinje umjetnost.

mi se iz godine u godinu, iz posta u post, vežbamo, što o. Zoran kaže radimo duhovne sklekove, da bi možda kad se sve sabere skupili 40 dana Hristovog posta u toku cijelog života. 

Ми не можемо никада скупити 40 дана поста Исуса Христа јер је природа његовог поста месијанско сотериолошка док је природа нашег поста аскетска.Он је наиме постио за све видљиве и невидљиве светове и сва бића у њима док наш пост тешко може да се подведе под то.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Наиме ако би пост Исуса Христа био као наш то би у најмању руку био психологизам,свакако номинализам и несторијанство.О томе постоји критика прот.Флоровског који критикује митрополита Антонија Храповицког зато што говори о Исусу Христу који "преживљава" страдања,Флоровски сматра да је то на неком много вишем нивоу.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 47 минута, Vedran рече

Ја се са овим слажем. Међутим, има један моменат који се уопште није спомињао у читавој овој расправи. Постоји и елемент послушања који је сам по себи у ствари пост, јер послушање често подразумева одрицање (од своје воље). (Овде не мислим на послушање духовнику, нарочито не код лаика који трче за свакакве глупости и замарају духовнике, а и неки духовници који се упуштају у свакакве ствари руковидећи лаицима). Мислим на послушање Христу и Његовој Цркви. За пост се каже да је духовна дисциплина. Пост је неприродан, он јесте мучење и покоравање тела и вежба, дисциплина наше воље. А све то да бисмо могли и друге своје прохтеве уподобљавати јеванђељу Христовом. Покоравати страсти. Није природно у палом свету бити свети човек. А позвани смо управо на то, да будемо свети. Да надилазимо природу већ сада и овде. Тежак задатак. А ако слушамо само себе, то никада нећемо постићи. Зато мислим да када на ово "обавеза" гледамо у оквиру послушања, онда то не искључује љубав и савест. Ово није једно другом супростављено. Напротив и једно и друго је неопходно.

Odlicno receno. :ok:

Samo da dodam, da se kaze, da je put uzak i da se carstvo nebesko na silu uzima, tj. treba malo i napora i truda za zadobijanje buduceg blazenstva, pa, i post kao vrsta borbe i asketike moze spadati u ovu kategoriju. :whackado:

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 11 минута, Августин рече

томе постоји критика прот.Флоровског који критикује митрополита Антонија Храповицког зато што говори о Исусу Христу који "преживљава" страдања,Флоровски сматра да је то на неком много вишем нивоу.

Zanimljivo. Koja knjiga?

 

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Путеви руског богословља где говори о Антонију и његовом схватању голготе.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 5 минута, Августин рече

Наиме ако би пост Исуса Христа био као наш то би у најмању руку био психологизам,свакако номинализам и несторијанство.О томе постоји критика прот.Флоровског који критикује митрополита Антонија Храповицког зато што говори о Исусу Христу који "преживљава" страдања,Флоровски сматра да је то на неком много вишем нивоу.

Јако си лепо приметио. Није Хр живот био нека променада, и да је он све лако поднео, као у неком филму, зато што му је ипостас божанска. Нема никакве драматургије. Он је у телу радио, ми смо на истом нивоу. У телу живимо. Хр пост је наш пост, али који је он у себи изнео, тако да када и ми нисмо баш у том посту, он је наш, иако смо пали. Да будем јаснији. Хр је испостио за све нас. Пост је као подвиг, туга, мрак, радост, прошао кроз Оваплоћеног. Ми само у томе учествујемо. Али очишћење које је дато кроз пост Хр је једно, тако да ми само мистички можемо у њему да учествујемо. Јер пост није здрава исхрана или ово безумно послушање "мудрој" цркви у коју су се увалили силни склекови, него мистична борба против демона кога је Ис победио у пустињи. Блажен је онај који пости са Исусом.   

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

×
×
  • Креирај ново...