Ава Римски о посту

[Тихон]

   Још је занимљиво како је руски посланик Родофиникин покушао да одвикне Србе од оног деривата шљиве, што горе поменуше. Приметио човек да Срби ждеру неумерено, па звао Карађорђија и поклонио му сандук чаја, а уз њега и сандук рума, да мало заљуте. После неког времена, кратког мним, шаље Црни поруку: чај нисмо попили, има га још, ал' зато рума немамо, шаљи! Чуј, Рус учи Србе да не пију!

[Бојан Илић]

Ко сад може да каже да је ава против подвижништва.

[Бојан Илић]

Аво, опрости. Морао сам мало да се нашалим.

[Zoran Đurović]

пре 1 минут, Бојан Илић рече

Ко сад може да каже да је ава против подвижништва.

Ја сам стари подвижник, неко ко о тим стварима пише изнутра. Био сам пустињак, не као ови хипи подвижници који ми сада држе лекције. Али, радо бих прескочио да говорим о томе...  

[Paradoksologija]

Da je Ava krenuo od sebe, lično, ne bi ničeg kontroverznog bilo i svi bi se lepo složili, ali ne bi nas sve čačnuo da razmislimo o svojim farisejštinama i osuđivanju. Uvodni tekst je po meni baš bio dobro koncipiran u tom smeru.

[Кратос]

пре 18 минута, Тихон рече

   Још је занимљиво како је руски посланик Родофиникин покушао да одвикне Србе од оног деривата шљиве, што горе поменуше. Приметио човек да Срби ждеру неумерено, па звао Карађорђија и поклонио му сандук чаја, а уз њега и сандук рума, да мало заљуте. После неког времена, кратког мним, шаље Црни поруку: чај нисмо попили, има га још, ал' зато рума немамо, шаљи! Чуј, Рус учи Србе да не пију!

Još je zanimljiva priča i njihovom krštavanju kad su birali između pravoslavlja,islama i judaizma.Reče knez bez prasića i alkohola ne možemo tako da je izbor bio neminovan a sve po promislu Božijem.

[Paradoksologija]

Mnogo je bitna ta stavka da se Pričešće ne uslovljava postom. Nije dobra analogija, ali liči mi ta logika uslovljavanja na ovo: kažu ti da je dobro zdravo se hraniti i vežbati. A zamisli kad ti ne bi nedelju dana dali da jedeš jer nisi vežbao prošle nedelje pa ti kažu 'vežbaj sledeće nedelje pa ćeš dobiti hranu'. Hoćeš li imati snage i motivacije za vežbanje?

[Кратос]

Sad nešto razmišljam,na Tajnoj večeri,kada je Isus prvi put pričestio učenike,tada je bila Pasha, a koliko znam za pashu se pripremalo pashalno jagnje,kao sećanje na priklanu jagnjad čijom su krvlju Jevreji obeležavali dovratke svojih kuća kada je Anđeo smrti uzeo egipatske prvence.Da li su učenici onda jeli meso ili su samo pili vino i lomili pashalni hleb?

[Kristijan]

Сад не могу тачно да нађем кога треба да цитирам да се логично надовежем, надам се да не замерате.

Човек је сваштојед. Почев од овлика и распореда зуба у вилици, преко величине желуца па до дужине црева - све указује да је створен као сваштојед. Да је креиран да буде биљојед не би имао очњаке, имао би најмање два желуца и преживао би храну, као и сваки биљојед. Да је креиран да буде месождер имао би оштрије кутњаке и осетно краћа црева (неки месождери имају свега 30 сантиметара црева). Таман је човек направљен тако да може да преживи у свакаквим условима али и да мора да научи да у свему буде умерен.

Није код човека од пресудног значаја да ли једе месо, али је унос беланчевина животињског порекла веома битан. Ако се анализира јеловник наших предака види се да се месо јело у веома умереној количини, јер је пре појаве "индустријског" сточарства било ванредно скупо одгајити било коју животињу која ће да се коље због меса. Оно теле угојено из приче о блудном сину зато и симболизује ванредну прилику, славље где се не жали никакав трошак. Код нас је свакако месо могло да се једе у релативно скромној количини, највећи број становника Србије кроз историју су били сељаци који имају скромне поседе, све до средине 20. века највећи број њива је обрађиван тако што крава вуче рало, ко је имао волове за ту сврху је већ био јачи газда. Тамо где се крава преже у јарам и где се крава музе зарад млека није се тек тако размишљало о томе да се баци нешто на ражањ. Наше тренутне навике у исхрани не само да немају никакве везе са наслеђем него немају везе ни са реалним потребама. Много се мање напрежемо а једемо много веће количине осетно неквалитетније хране.

Е сад, ова прича по мени не би требало да се посебно доводи у везу с постом, али није лоше да се има у виду зарад свакодневних навика.

[Zoran Đurović]

пре 10 минута, Kristijan рече

Е сад, ова прича по мени не би требало да се посебно доводи у везу с постом, али није лоше да се има у виду зарад свакодневних навика.

Савршено си у праву! О томе и ја говорим, о употреби мозга у овим стварима. Како се може. Само луд човек може да пропише обавезан пост Србима који се сада нездраво хране. Почели су да продају хлеб на фете. Глад и изумирање су код нас на снази, зато у овој ситуацији треба променити причу, иначе одосмо сви џумле на небо.  

[Бојан Илић]

1 hour ago, Zoran Đurović рече

Почели су да продају хлеб на фете. Глад и изумирање су код нас на снази, зато у овој ситуацији треба променити причу, иначе одосмо сви џумле на небо.  

Слично је и у Р.С. само, мислим, не толико изражено (много народа живи на селу). Замислите, у Бањалуци има гладних људи, поред Лијевче поља гдје не знам шта не успјева (чак има и смокава и кивија код неких домаћина). Жалосно.

[Zoran Đurović]

пре 5 минута, Бојан Илић рече

Слично је и у Р.С. само, мислим, не толико изражено (много народа живи на селу). Замислите, у Бањалуци има гладних људи, поред Лијевче поља гдје не знам шта не успјева (чак има и смокава и кивија код неких домаћина). Жалосно.

Кукала нам мајка... Срце ми пуца због свега тога...

[Леон Професионалац]

пре 2 часа, Кратос рече

Sad nešto razmišljam,na Tajnoj večeri,kada je Isus prvi put pričestio učenike,tada je bila Pasha, a koliko znam za pashu se pripremalo pashalno jagnje,kao sećanje na priklanu jagnjad čijom su krvlju Jevreji obeležavali dovratke svojih kuća kada je Anđeo smrti uzeo egipatske prvence.Da li su učenici onda jeli meso ili su samo pili vino i lomili pashalni hleb?

Вечере се сећамо у Четвртак а Пасхе два-три дана касније. Не верујем да су јели јер се није још зготовила. Додуше, вероватно је и да се тада већ гостило.

Едит: /A oпет, Христос и апостоли су били Срби а срби посте Четвртак. :-D /

Само попови спремају прасе на Четвртак или Петак јер од обавеза не могу да стигну у Суботу. 

Зато они што веле да су видели попа како ије прасе на Петак уствари клевећу јер не знају да поп нема времена да касније пече прасе. Мукица, још га једе ладна. 

(Са Википедије: 

• Занимљиво је да је Свети Сава Српски приликом доласка у Свету земљу, био ктитор и дародавац многих манастира, цркава, па је том приликом на Сионској гори откупио од Сарацена, кућу Јована Богослова, позната као Сионска Горница, у којој је и одржана Тајна вечера. Да би касније све своје манастире, кућу и цркве у Светој земљи, даривао као метох манастирској Лаври Св. Саве Освећеног који се налази у Кедронској долини.)

[Снежана]

пре 36 минута, Zoran Đurović рече

Савршено си у праву! О томе и ја говорим, о употреби мозга у овим стварима. Како се може. Само луд човек може да пропише обавезан пост Србима који се сада нездраво хране. Почели су да продају хлеб на фете. Глад и изумирање су код нас на снази, зато у овој ситуацији треба променити причу, иначе одосмо сви џумле на небо.  

молим вас за мишљење, како смо дошли до овога? Како је православна вера, православна црква, која има толику ширину, дубину, дошла до тога да своје стадо држи у тору?

[Ведран*]

Оче Зоране, на кога мислите када кажете да само "луд човек може да пропише обавезан пост"? Мислим да у Цркви нема ништа "обавезно" у строгом смислу. Јер је све у крајњој линији остављено на расуђивање. Према томе, већ имамо општу слободу по сваком питању. Осим ако не мислите на ове, како их ви зовете, талибане који хоће све људе да укалупче у својих 7 дана обавезног поста пред Причешће и сличне којештарије?

Ми немамо проблем због прописаног поста нити због "обавезе" поста, него због недостатка расуђивања. Постоји криза расуђивања. Јер, искрено, има међу нама много оних који нису способни да расуђују, па и међу свештенством, и онда траже правила да се покрију њима. 

Иначе, правила постоје, чињеница је то. Начин поста је уређен у Цркви и он је стриктно везан за богослужбени поредак, али многи то не знају. Али та правила су наведена као идеал, а онда је остављено на расуђивање. То је и добро, јер изгледа да ни Христос не жели да се спасавамо "без мозга", само следујући нека правила а да ни сами не знамо зашто. Па ту постоји увек нека тензија између онога чему тежимо и онога што постижемо. 

Проблем код нас је што се та постојећа правила у сваком погледу и богослужбеном и по питању поста ни приближно не држе, и онда у недостатку искреног и смисленог погледа на исте и приближавања истих потребама човека данас, ми остављамо простор за разноразне девијације. Те рупе се попуњавају овим "талибанским методама", или с друге стране, неки долазе у искушење да све одбаце, тако да баце и "бебу са водом за купање". 99% нашег народа црквеног и верујућег који пости пости (макар повремено) пости или по "правилима" било оним која су ближе Типику, било онима која су "српска пракса", или по сопственом нахођењу потпуно занемраујући било каква правила, тј. посте кад "им дође", "кад осете", итд. Тек можда 1% прати богослужбени живот Цркве и по томе ритму усклађује пост. Кад је блаже онда ублажава кад је строжије онда построжава (ово не мора да значи да пости "по Типику" него да у оквиру својих могућности има неке варијације зависно од тога како тече богослужбени ритам који је наше учешће у смрти и васкрсењу Спаситељевом. Ви сте лепо малопре објаснили (односно Волим Сина Божијег наводећи вас) да се ми спасавамо У ХРИСТУ учествујући у његовом домостроју спасења, у његовој смрти и васкрсењу. Није спасење наше ни подвиг чак није наш, он је Христов, а ми смо само причасници истога. Ево на пример, колико људи који посте зна да се 8. марта уместо 9. преноси празник св 40 мученика, зато што ове године пада у крстопоклону среду, па тада неће бити ублажења поста јер је крстопоклона среда, али зато 8. има. Несхватљиво је, на пример, да ми учествујемо у празнику светих 40 мученика када црквени Типик прописује блажи пост и да по пређеосвећеној, по Причешћу, постимо строго. То је шизофрено. Исто тако несхватљиво је да на крстопоклону среду постимо блаже (зато што тога дана пада празник 40 мученика који је у ствари пренесен на 8.март) него друге дане поста нарочито ако учествујемо у богослужењу. Или рецимо на велики четвртак, причестили се били на Тајној вечери са Христом, а онда удри строги пост тога дана. Апсурдно. А то је све зато што више нико о овоме не води рачуна.

Патријарх Павле је говорио да је потребно ублажити и скратити пост. Ја се слажем. Мени је највећи апсурд да апостолски пост траје једнако дуго као и велики пост. Истина, много је блажи, а ли свеједно. Међтуим, ако се слушају "српска правила" онда није ни блажи (она измишљлотина о првој и задњој седмици које су строге а остале седмице се посте блаже). Јер ако се деси да је апостолски пост две седмице онда је по том "српском правилу" строжији од васкршњег. Ја бих оставио само пар дана апостолског поста и то одмах након Вазнесења, а не пре празника Ап. Петра и Павла. Јер тај пост и нема везе са овим празником, него управо са Христовим речима да ће његови ученици постити када се женик од њих узме. Итд.