Jump to content

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'теодора' or ''.

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Форум само за чланове ЖРУ
  • Братски Састанак
    • Братски Састанак
  • Студентски форум ПБФ
    • Студентски форум
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
    • Унутарправославни дијалог
    • Međureligijski i međukonfesionalni dijalog (opšte teme)
    • Dijalog sa braćom rimokatolicima
    • Dijalog sa braćom protestantima
    • Dijalog sa bračom muslimanima
    • Хришћанство ван православља
    • Дијалог са атеистима
  • Друштво
    • Друштво
    • Брак, породица
  • Наука и уметност
    • Уметност
    • Науке
    • Ваздухопловство
  • Discussions, Дискусии
  • Разно
    • Женски кутак
    • Наш форум
    • Компјутери
  • Странице, групе и квизови
    • Странице и групе (затворене)
    • Knjige-Odahviingova Grupa
    • Ходочашћа
    • Носталгија
    • Верско добротворно старатељство
    • Аудио билбиотека - Наша билиотека
  • Форум вероучитеља
    • Настава
  • Православна берза
    • Продаја и куповина половних књига
    • Поклањамо!
    • Продаја православних икона, бројаница и других црквених реликвија
    • Продаја и куповина нових књига
  • Православно црквено појање са правилом
    • Византијско појање
    • Богослужења, општи појмови, теорија
    • Литургија(е), учење појања и правило
    • Вечерње
    • Јутрење
    • Великопосно богослужење
    • Остала богослужње, молитвословља...
  • Поуке.орг пројекти
    • Poetry...spelling God in plain English
    • Вибер страница Православље Online - придружите се
    • Дискусии на русском языке
    • КАНА - Упозванање ради хришћанског брака
    • Свето Писмо са преводима и упоредним местима
    • Питајте о. Саву Јањића, Игумана манастира Дечани
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Воћарство
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство
  • Пољопривредници's Живот на селу
  • Пољопривредници's Свашта нешто :) Можда занимљиво
  • Kokice's Horror
  • Kokice's Dokumentarac
  • Kokice's Sci-Fi
  • Kokice's Triler
  • Kokice's Drama
  • Kokice's Legacy
  • Kokice's Akcija
  • Kokice's Komedija
  • Живе Речи (емисије и дружења)'s Теме

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

  1. У суботу, 11. марта, у храму посвећеном Успењу Пресвете Богородице, у манастиру Грачаница, опростили смо се од вољене и драге нам схимонахиње Теодоре, игуманије манастира Грачаница", објављено је на интернет страници Епархије рашко-призренске. Заупокојену Литургију служио је Епископ рашко-призренски г. Теодосије уз саслужење свештенства и свештеномонаха Епархије. За певницом су појали ученици Призренске богословије, а присуствовао је и велики број монаха и монахиња, родбине, пријатеља и верника који су дошли да се опросте од вољене нам мати игуманије. Након Литургије, служено је монашко опело, на коме је Епископ Теодосије беседио: "Преподобни оци игумани и браћо монаси, преподобне мати игуманије и сестре монахиње, пречасни оци свештеници, професори и ученици Призренске богословије, драга браћо и сестре, Данас смо се сви сабрали у овој древној свештеној обитељи, да молитвено испратимо нашу игуманију, мати Теодору, из овог пролазног, земаљског и привременог живота, у онај, нама од Бога обећани, непролазни, вечни живот на небу. Живећи овде на земљи и благодарећи Богу на Његовом дару- својом вером, трудом и подвигом, и наду у безмерму Божију милост и доброту, непрестано тежимо оном лепшем, од Бога нам припремљеном, животу у Царству Небеском. Чак, шта више, све оно што чинимо и живимо овде на земљи, свој пуни смисао и значај може добити једино у заједници свих Светих и спашених на Небу. Господње су речи Његовим ученицима да „оно што око не виде и ухо не чу, и у срце човека не дође, то уготови Бог онима који га љубе“. Ове Господње речи и обећање, многи су, живећи земаљски живот у подвигу и труду, имали као водиљу кроз свој живот, да би у датом тренутку ушли у радост Господа свога. Стојећи данас, сабрани у овом храму, пред одром наше мати Теодоре, сведоци смо ових Христових речи, јер пред нама је наша мати, која је свим својим срц2м и бићем љубила Господа и ближње Своје. Тако су се над њом у правом смислу испуниле ове речи. Од раног детињства свог, научена од својих честитих и побожних родитеља, двенаестогодишња девојчица Милена (које је име добила на светом крштењу) напушта топли родитељски дом и на Христов позив, попут Светих апостола и жена мироносица, креће за Њим да Му служи целим својим бићем и животом. У тим њеним девојачким данима, за њу није постојала препрека у идењу за Христом, као што ће то показати и касније, током целог њеног живота. Као искушеница трудила се да угоди Господу и сестрама, најпре у манастиру Покрова Пресвете Богородице у Мрзеници, затим у манастиру Руденици да би, благословом Патријарха Германа, 1955. године дошла у ову свету обитељ Пресвете Богородице, манастир Грачаница, заједно са својом сестром (сада мати Тавитом) и игуманијом Татјаном. Након четири године, од стране тада Епископа рашко-призренског Павла, бива монашена, добивши име по мученици Теодори, која ће јој бити пример како се воли Господ и како да Му цео свој живот верно служимо. У свом монашком животу, мати Теодора је прошла кроз многобројна послушања. Никада јој ништа није било тешко и са радошћу и песмом радила је и најтеже послове у манастиру. Сва њена радост и утеха били су јој манастир, мати игуманија и сестре монахиње. Скоро седам деценија свога монашког живота, мати Теодора је подарила овом манастиру, житељима Грачанице и нашој заветној земљи – Косову и Метохији. За то време, она је многе задужила својом несебичном љубављу. Ширином своје душе, она је све грлила и Христом љубила: старе и младе, сиромашне, болесне, и све потребите. Њена милостива рука, била је стално испружена ка онима којима је помоћ била потребна. На својим послушањима, попут најсветијих, ревновала је за дом Божји, за храм, за манастирску економију, за све посетиоце и ходочаснике, а као игуманија трудила се да свим сестрама буде права мајка, па некад и више од тога. Зато су је сви волели и ценили као особу која је увек била свима све, како би Божанска љубав кроз њу могла да дође до свакога. Та Божанска, несебична љубав, била је главна одлика њеног живота. Захваљујући тој свакодневној жртви свога духа и живота, и несебичној љубави, којом је стално зрачила, наша мати Теодора се храбро и трпељиво суочавала са многим болестима и тегобама. Била је и остала нама свима пример како се радосно и трпељиво носи свој Крст кроз овај живот. Остаће нам у памћењу како се молитвом Господу побеђује и болест и сва искушења. Сестре монахиње су је затицале како је посвећено, седећи на свом одру, окретала бројаницу и понаособ се молила многим светитељима, призиваући њихову помоћ за себе и за све којима је Божанска помоћ и милост потребна. С тога је она, свој неизоставни крај у овом земаљском животу, у тешкој болести, лежећи на болесничком одру, окружена љубављу многих, дочекала насмејано, ведрог лица, мирно и спокојно, имајући чврсту веру, да је дошао тренутак да се она сретне са многожељеним Жеником своје душе. Само пре неколико дана Господ ме је удостојио да је посетим у болници. Иако без свести, прикључена на апарате, наша мати је била спокојног лица. Изгледало је, као да је утонула у дубоку молитву и да жељно очекује када ће њена душа напустити многонапаћено тело и узлетети Господу у наручје. То се, ево, ускоро и догодило. Њена чиста душа је сада са светима и са анђелима, а ми овог тренутка спремамо и њено тело да буде погребено и сахрањено на овом светом месту, у ову свету косовско-метохијску земљу, где почивају кости многих мученика, преподобних и подвижника. За нашу мати, можемо са сигурношћу данас рећи да је „блажен пут којим данас иде њена душа, јер јој је од Господа припремњено место покоја“. Блажен је данас пут њене душе, јер је посве био блажен и њен живот овде на земљи. Вољеном Господу и Мајци Божијој предала је сву себе и сав свој живот, и зато се она данас неизмерно радује, рекао бих са свима нама заједно. Смрт праведника није губитак, већ је добитак за све нас у Цркви Божијој. Зато, данас сви овде заједно у глас кличемо Господу: Вечан јој спомен и Царство Небеско! Вечан јој спомен код Господа и свих нас. Амин". Вечан ти спомен, драга наша мати Теодора! Извор: Епархија рашко-призренска
  2. IGUMANIJA TEODORA, STAREŠINA MANASTIRA VOLJAVČA KOD KRALJEVA Molitva, pa organska proizvodnja 2, jul 2021. Dimitrije Gašić Organska hrana je vraćanje sebi. Tehnološki napredak je neophodan, ali treba imati meru u svemu „Mi smo skroman manastir, s malim sestrinstvom, malom ekonomijom i malom površinom obradivog zemljišta. Proizvodimo uglavnom za sopstvene potrebe i potrebe onih koji nam pomažu. Sve što pretekne, mi prodajemo. Imamo krave, koze, koke, magarice. To je budućnost - u proizvodnji mleka i proizvoda od magarećeg mleka“, kaže za Novu ekonomiju Igumanija Teodora, starešina manastira Voljavča kod Kraljeva. Kako kaže, svakodnevno pripremaju hranu, to je jedno od poslušanja u manastiru. „Skoncentrisani smo na molitve i bogosluženja koja su u ranim jutarnjim i kasnim večernjim satima. Nakon molitve, svako ide na svoje poslušanje. Neko kuva, neko radi u šivari, neko oko stoke, neko u bašti, neko je gostoprimac, neko radi na održavanju. Kada je neki veći posao u pitanju, onda smo svi zajedno na poslušanju.“ Mir i tišina vas prvo dočekaju još na ulasku u manastir. Dok ulazimo u portu, monahinja koja stoji pored stabla višnje savija granu i nudi nas da probamo, kako kaže, neobično slatku višnju. Ekskurzije i posetioci non-stop pristižu, a dan ranije bilo je i venčanja i krštenja. Nakon molitve, gosti sedaju za sto ispred manastira i služe se manastirskim proizvodima. Manastir Voljavča u Bresnici kod Kraljeva osnovan je za vreme seobe Srba pod vođstvom patrijarha Arsenija II Čarnojevića. Vekovima je bio muški, a od 1955. postaje ženski. Na posedu se nalaze dve crkve – stara i nova posvećene sv. Prokopiju i sv. Petki. Danas, sestrinstvo čini pet monahinja i igumanija Teodora koje na imanju od dva hektara proizvode organsko voće i povrće, a od kozijeg i magarećeg mleka prave sireve i kačkavalje. Ceo kraj bogat je dunjama, pa se u manastiru proizvodi i prodaje organsko slatko i rakija. Danas ste zvanično pustili u prodaju manastirske proizvode. Šta sve proizvodite? Imamo krave i koze, od njih dobijamo određenu količinu mleka. Prvenstveno smo se skoncentrisali na proizvodnju kozjeg sira i kačkavalja, s obzirom na to da proizvoda od kravljeg mleka ima mnogo na tržištu. Odlučili smo da tržištu ponudimo i dimljeni kozji kačkavalj, takođe. Ko pravi kačkavalj? Svi mi. I vi? Da, ovde pravimo, u manastiru. Nas šest monahinja podjednako učestvujemo u proizvodnji. Imamo i sušaru, opremljenu mašinom, koja odradi najveći deo posla. Svakako, posla tu ima i za nas, s obzirom na to da je tu peć potrebno i ložiti. Dakle, oslanjate se na modernu tehnologiju. Naravno, iako smo manastir, vrlo rado koristimo modernu tehnologiju, ono što je neophodno. Tehnologija te vrste nam veoma štedi vreme. Recimo, nekada smo morali da organizujemo mobe i pozivamo ljude, dvadesetak minimum, iz okolnih sela da nam pomognu da plastimo. Danas, dva čoveka brzo i lako, zahvaljujući traktorima i mašinama za baliranje, mogu da završe posao. Ovaj kraj je bogat dunjama, ima li ih i na manastirskom posedu? Dunja imamo u izobilju. Odlučili smo da napravimo slatko i plasiramo ga na tržište. Naše slatko od dunja nema nikakvih konzervansa, dodataka. Povezali smo se sa ljudima iz Beograda koji će nam pomoći da naše slatko ponudimo tržištu. Kako vi gledate na potrebu sve većeg broja ljudi, ne samo u Srbiji, za organskom hranom? Vraćamo se sebi. Čovečanstvo je malo preteralo u svemu. Tehnološki napredak je neophodan, ali treba imati meru u svemu, da se to ne zloupotrebi. Mi smo to zloupotrebili na svoju štetu. I mi u manastiru Voljavča koristimo tehnologiju, ali kao što rekoh, umereno i ne na svoju štetu. Извор: Molitva, pa organska proizvodnja NOVAEKONOMIJA.RS Organska hrana je vraćanje sebi. Tehnološki napredak je neophodan, ali treba imati meru u svemu „Mi smo skroman manastir, s malim sestrinstvom, malom ekonomijom i malom...
  3. Велика су дела вере! Усред пламене реке радоваше се свети мученик Теодор као да је на освежавајућој води. Будући пламеном спаљен, принесе се као бесквасни хлеб Светој Тројици. Његовим молитвама Христе Боже спаси душе наше. (тропар) Житије Светог великомученика Теодора Тирона Синаксар прве суботе поста Субота Светог Теодора Тирона - прва субота Великог поста Преподобни Јустин Ћелијски: Беседа на Теодорову суботу Патријарх Иринеј: Љубимо Бога, никог не осуђујмо Митрополит Амфилохије: Свака молитва извире из Свете Литургије (видео) Митрополит Амфилохије: Беседа на Теодорову суботу, 2005. године у Цетињском манастиру Беседа Епископа Атанасија у цркви Светог Николе у Приштини на Теодорову Суботу Извор: Ризница литургијског богословља и живота
  4. Његова Светост патријарх српски Иринеј је дана 19 марта 2020.г. поставио монахињу Теодору, досадашњу намесницу, за пету по реду игуманију манастира Ваведења Пресвете Богородице у Београду. Игуманија Теодора, крштено име Јелена, рођена је у Београду 1967. године, на дан светих Божјих угодника Теодора Освећеног, великомученика Теодора Вршачког и мученика Вукашина Јасеновачког. Родитељи су родом из Бањалуке, престонице садашње Републике Српске. Прадеда по оцу Милан био је солунац. Деда по оцу Петар био је затворен неколико година у Аушвицу. Деда по мајци Јелисије убијен је зверски од усташа управо на празник Ваведења 1941. године. Због службе оца породица игуманије Теодоре преселила се у Београд. Расла је у верујућој породици. Учила је Дванаесту гимназију у Београду и намеравала да упише драмску или ликовну академију. Али је Господ све уредио другачије. У својој 23. години, сазнавши да девојке могу да студирају на Православном богословском факултету, са одушевљењем уписује богословске студије. На том факултету тада су професори били епископи: Атанасије Јевтић, Иринеј Буловић, Амфилохије Радовић, Данило Крстић и Игњатије Мидић, и академик проф. Владета Јеротић. Мати Теодора је дипломирала на Богословском факултету. Као студент теологије певала је три и по године у хору професора црквеног појања Предрага Миодрага у цркви Светог Марка. У сестринство манастира Ваведења примила ју је игуманија Агнија Дмитровић, монахиња ретке духовности и културе. Одличан педагог и појац, била је и изванредан сопран. Блаженопочивши патријарх Павле је 2000. г., на празник Рођења Светог Јована Претече, у чин расе замонашио послушницу Јелену давши јој име Теодора по жељи њене старице-игуманије Агније. Патријарх српски Иринеј је на бденију уочи Преподобне Мати Ангелине Српске 2018. године, у време схиигуманије Анастасије, у чин мале схиме замонашио монахињу Теодору и монахињу Нектарију (мајку игуманије Теодоре) са именом Нина у част Светог равноапостолне Нине Грузијске. Дуго година је обављала послове у вези са администрацијом, изградњом, као гостопримац, послове кореспонденције, бавила се свим техничким питањима која се тичу манастира, држала часове црквенословенског језика, црквеног појања, припремала књиге за штампу и дискове с духовном музиком. Први диск са појањем мати Теодоре издао је манастир Свете Јелисавете у Минску 2007. године, на другом диску су песме јеромонаха Романа Матјушина које пева на српском језику. Игуманија Теодора је велики љубитељ акварела, калиграфије, цртежа, сликања. Пише прозу, воли поезију. Изучава историју, језике, ретке занате и технике разних предмета ручне израде. Једно од њених послушања годинама је и у Резиденцији Српског патријарха. Црквено појање учила је на Богословском факултету и у хору храма Светог апостола Марка код проф. Предрага Миодрага, као и касније у певници уз игуманију Агнију и игуманију Анастасију. По благослову митрополита Амфилохија, још као послушница, Јелена написала је два рада. Један је о „Првој српској игуманији Меланији Кривокућин“, а други „Педагошки допринос у Цркви игуманије враћевшничке Ане Аџић“. Била је келејница игуманији Агнији Дмитровић и схиигуманији Анастасији Савковић. Духовно руководство игуманија Теодора нашла је у личностима својих игуманија, као и у српским и руским духовницима и подвижницима. Монахиње манастира Ваведења су у монаштву по 60-70 година. Богато духовно искуство и богослужење, боравак руских монахиња од оснивања манастира дало је посебан акценат на живот манастира Ваведења. Мати Теодора је постављена за намесницу манастира Ваведења 30. марта 2012. године. У децембру 2012. године на трибини коју организује црква Светог Трифуна са Топчидерског гробља у сали Општине Вождовац, мати Теодора била је позвана да говори о „Препороду српског женског монаштва“. Затим, у априлу 2013. године узима учешће на трибини „Хришћанка у свету“. Године 2013. на празник Богојављења у Санкт-Петербургу у Русији добија Сверуску православну књижевну награду Светог благоверног кнеза Александра Невског за „допринос у развоју руско-српске културне размене“, која јој је уручена у Свето-Тројичној Александро-Невској лаври. Патриотска организација „Српски код“, у сарадњи са Руским институтом за стратешка истраживања под руководством администрације председника Руске Федерације Владимира Путина и Фондом „Наслеђе“ из Москве, реализовала је у Сремским Карловцима од 26. до 30. маја 2016. године пројекат под називом „Белогардејци у Србији - Руски дани у Војводини“. Пројекат је посвећен очувању успомене на руску емиграцију у Србији. Пројекат је подразумевао обнову руског гробља у Кикинди и постављање споменика који је израђен у Русији, постављање спомен-плоче и крста игуманији Јекатарини (Јефимовској) у манастиру Ново Хопово, као и одржавање конференције у Сремским Карловцима под називом „Руска бела емиграција у Србији и меморијал у Кикинди“. У оквиру шире руске делегације, учесници овог догађаја били су генерал-потпуковник др Леонид Решетњиков, директор Руског института за стратешка истраживања; митрополит тјуменски и тобољски Високопреосвећени Дмитриј, депутати Државне думе и потомци белогардејаца из Русије и света. На позив представништва Руског института за стратешка истраживања (РИСИ, Москва) монахиња Теодора је 29. маја 2016. године учествовала са својим рефератом «О вкладе русского монашества в возобновление женского монашества на Фрушской Горе и в Сербии» («Допринос руског монаштва у обнови женског монаштва на Фрушкој гори и у Србији»). У крипти храма Светог Саве у децембру 2016. године, по храмовној слави Ваведења Пресвете Богородице, мати Теодора је, по благослову игуманије Анастасије, организовала духовно вече - академију посвећену 80-годишњици постојања и мисије манастира Ваведења. На позив уредника радија Слово љубве и ТВ Храм, мати Теодора је гостовала у неколико емисија. У парохијском дому Светог Саве током Великог поста 2016. године одржала је предавање на тему „О смислу живота“. На позив поглавара Пољске Православне Цркве митрополита Саве, монахиња Теодора је учествовала од 4. до 5. септембра 2017. године на Међународном симпосиону о монаштву са рефератом и темом по благослову и жељи митрополита Саве «Српско монаштво». Симпосион је одржан у мушком манастиру Јаблочино. По благослову Епископа врањског Пахомија, Свеправославно друштво „Преподобни Јустин Ћелијски и Врањски“ Епархије врањске организовало је 7. октобра 2017. године симпосион међународног карактера „Монаштво у Српској Православној Цркви данас“. Том приликом позвана је и монахиња Теодора, намесница манастира Ваведење да прими учешће са рефератом на тему „Обнова српског женског монаштва – кувеждинско сестринство“. По благослову Патријарха српског Иринеја, мати Теодора је 2017. године радила на издавању књиге јеромонаха Романа Матјушина „Тамо је моја Србија“ на српском језику. Ова књига је настала 1999. године приликом очеве посете бомбардованој Србији као његове забелешке са тог пута. А 2018. године приредила је издање „Псалтира“ са упоредним текстом на црквенословенском језику и српским преводом еп. Атанасија Јевтића. Сестринство манастира Ваведење се бавило и бави се шивењем, златовезом, плетењем, издавањем књига и музичких дискова духовне садржине. По благослову патријарха Иринеја, у манастиру је отворена школа црквенословенског језика „Чувари светог језика“ у част Светих равноапостолних Кирила и Методија. Затим, школа црквеног појања и литургике за све оне који желе да уче црквено појање са правилом, како би могли да учествују у богослужењима где год да се налазе или у својим парохијским храмовима. Посебну бригу и време мати Теодора посвећује својим старијим и болесним монахињама, као и многим вернима којима је потребна реч утехе, подршке, поуке. Деца и млади су посебна тема и област којa je мати Теодори изузетно важна и којој је посвећена. Манастир Ваведење је света обитељ, повезана је са многим православним светим обитељима, манастирима, монаштвом, свештенством Русије, Украјине, Белорусије, Молдавије, Румуније, Грчке, Пољске и осталих земаља на свим континентима. Многи верници из других помесних Цркава долазе овде, као што и сестре Ваведења узврате посете када су у могућности. Духовне и пријатељске везе су градиле претходне четири угледне и врлинске игуманије манастира Ваведења. Ту традицију чува и негује и игуманија Теодора са сестрама и верним народом који се окупља у овој великој београдској светињи. Извор: Инфо-служба СПЦ
  5. ДОСАДАШЊА ИГУМАНИЈА ГРАЧАНИЧКА МАТИ СТЕФАНИДА ИМЕНОВАНА ЗА ИГУМАНИЈУ МАНАСТИРА БРЊАК - ЗА ИГУМАНИЈУ ГРАЧАНИЧКУ ИЗАБРАНА СХИ-МОНАХИЊА ТЕОДОРА. Епископ Рашко-призренски Теодосије јуче је донео одлуку да се у циљу унапређења живота у Ибарском Колашину интензивније поради на томе да петнаест монахиња манастира Грачанице на челу са досадашњом игуманијом мати Стефанидом наставе свој монашки живот у обновљеном манастиру у Брњаку, општина Зубин Поток. Тамо је за сада направљена црква посвећена Св. Георгију, а поред храма већ је поодмакла градња новог монашког конака за сестре. У обнови манастира посебно учествује добротвор Раде Добрић са својом породицом из Зубин Потока. Велика жеља народа овог краја наше Епархије јесте да тај манастир изнад језера Газиводе, који је тренутно грачанички метох, потпуно оживи као самосталан манастир и да поред два мушка манастира овога краја (Црном Реком и Дубоким Потоком) буде на додатно духовно охрабрење нашег верног народа. Иначе у Брњаку је у немањићко време деловала позната школа коју је за девојке основала у 13. веку Св. Јелена Анжујска, мајка Св. краљева Драгутина и Милутина, па ће грачаничке монахиње ускоро наставити ову древну традицију из Средњег века. Игуманија Стефанида са својим сестрама пре две године канонски је примљена у Епархију Рашко-призренску након отпуста из Епархије Врањске, где је служила у манастиру Прохор Пчињски. Она је од тада управљала манастиром Грачаницом и са сестрама дала велики допринос у обнови манастирског конака и духовног живота. У договору са мати Стефанидом и грачаничким сестрама управа над манастиром Грачаницом предата је старој схи-монахиња Теодори, која је у Грачаници провела цео свој монашки живот уз покојне игуманије Татјану и Ефросинију и годинама пожртвовано обављала дужност економа. Игуманији Теодори ће у управи манастиром помагати нова намесница, монахиња Сара. По завршеној примопредаји, досадашња игуманија мати Стефанида је ослобођена дужности и ради надзора над обновом новог манастира већ именована за игуманију манастира Брњак. Док траје обнова конака у Брњаку, мати Стефанида са сестрама наставиће да привремено борави у манастиру Грачаница, одакле ће постепено прећи у нови манастир када се за то стекну услови. Шест монахиња, које су и раније живеле у Грачаници, остаће у овом манастиру и даље заједно са мати Теодором наставити да служе Богу и Пресветој Богородици у овој древној светињи која је, поред Призрена, у последњих 20 година седиште Епископа рашко-призренског и епархијске администрације. Обнова новог конака у грачаничком метоху у Брњаку започела је иначе прошле године у августу месецу уз учешће мати Стефаниде са сестрама. Извор: Епархија рашко-призренска и косовско-метохијска
  6. Браћо и оци! Мирјанин, када крене да гради велику и лепу кућу, нема покоја ни дању ни ноћу, труди се, трчи и трпи лишавања све док не заврши градњу. Он је тако усрдан и брижан, да његов ум и све мисли његове бивају заузети само тиме да кров испадне леп и раскошан, и да све остало буде тако украшено и сређено, да би свако пожелио да има такву кућу. И ако би неко почео да обуздава таквог брижног неимара, већма би га повредио. Шта овим хоћу да кажем вашој љубави, браћо честита? С обзиром да сваки од нас за своју душу не гради кућу пропадљиву, од камена и дрвета, него кућу небеску, нетрулежну и вечну, која се зида од врлине и дарова Светог Духа, реците ми онда, зар ћемо ми бити мање вредни и више лени од оних који граде пропадљиве куће? Нећемо ли велики губитак претрпети због тога? Тим пре што кућа трулежна прима плотске људе, а када се смени много власника, и сама стари и руши се; духовна, пак, кућа, грађена од врлина, прима Светог Духа, као што и Апостол говори: ви сте храм Божији, и Дух Свети живи у вама (1 Кор. 3:16). И када наступи време да напустимо овај свет, наше духовно (благо) кренуће за нама на небеса, и биће тамо вечно. Почетак сазидања врлина је страх Божији, јер Божанствено Писмо говори: почетак мудрости је страх Господњи (Пс. 110:10). А затим четири велике врлине: мудрост, храброст, целомудрије, праведност, и остале са њима, које се сједињују и сазидавају савезом љубави, и израстају у свети храм Господа. Правимо стога, браћо, такву обитељ и украшавајмо је врлинама, да бисмо стекли у себи Духа Светога и развеселили свете ангеле и да бисмо и људима донели корист својим врлинама. А пошто је и уздржавање, у којем се сада подвизавамо, једна од великих врлина, уздајмо славу Богу, Који нас је удостојио да свршимо једно поприште свете седмице. Лица наша су се изменила и побледела, али зато сијају благодаћу уздржавања. Од жучи која се појавила услед поста, у устима је нашим горчина, али душе наше су се насладиле надом и благодаћу спасења. Јер душа и плот по природи ратују једна против друге, и када једно јача, друго слаби. Према томе, браћо, радујмо се што смо боље од то двоје учинили јачим. Може неко да пита: „Узимати храну једном на дан – није ли то нарушавање савршенства уздржавања?“ Не. Тога се не требамо бојати, јер да је тако, не би нам Христос наредио у молитви „Оче наш“ да молимо за потребну храну сваког дана, не би доносио вране пророку Илији, као и божанственом Павлу Тивејском сваки дан храну; ни Антоније Велики не би сматрао да је боље да се сваки дан једе по мало, него да се буде у посту по три, четири, седам дана. А ја мислим да је за то разлог следеће: тело наше од дневног труда изнемаже и слаби, и Бог, стварајући нас, тако га је устројио, да се оно свакодневном храном поткрепљује, како бисмо могли да извршавамо заповести Божије, и да се човек не раслаби, као што бива са онима који посте по два и три дана; они не могу вршити ни честе метаније, нити могу да упражњавају како је заповеђено читање и псалмопеније, нити могу да исправно извршавају остале службе и обавезе; да и не говоримо о ономе што је изнад тога. Према томе, узимање хране сваког дана, према правилу и чину који указасмо, није дело несавршених, него и већма савршених; уосталом, све што су код нас установили божанствени оци јест добро и богољубиво. О, када би нам Господ даровао и мало више здравља и снаге душевне и телесне, да служимо Богу Живом и Истинитом и да очекујемо последњи дан узвраћања, у који вам желим да са свима од века светим просијате попут сунца, добивши у наслеђе Небеско Царство, у Христу Исусу Господу нашем, Којем приличи слава и моћ са Оцем и Светим Духом, сада и увек, и у векове векова. Амин. Извор: Ризница литургијског богословља и живота
  7. У пастирској беседи владика Венијамин је истакао да је пример човека као што је Фјодор Ушаков неопxодан за покољења која долазе. -Данас се сећамо Адмирала, заштитника нашег отачаства. Ми њега прослављамо посебно овде, зато што је он овде крштен, овде је одрастао и долазио је у овај храм, који је у то време био манастирски храм. У њему се напојио духовном мудрошћу и молитвеношћу. Наравно, олитве његовог деде Преподобног Фјодора имале су велику улогу у његовој духовној постојаности с којом је заиста постао национални херој, не само нашег народа, већ и других народа. Стога ми њега прослављамо на данашњи дан и дужни смо да и сами подражавамо такве узоре. Фјодор Ушаков давно је постао узор не само Русима, већ и православним хришћанима у многим земљама света. У беседи окупљенима, Његово Преосвештенство Владика пакрачко-славонски г. Јован истакао: -Овде смо сабрани из разних српских земаља: Србије, Црне Горе и Републике Српске. Дошли смо у Русију како бисмо заблагодарили руском војнику, који је нас, Словене на југу, спасаво вековима. На крају молитвеног сабрања владика Јован је уручио је владици Венијамину копију иконе Богородице Филермосе, коју је насликао апостол и јеванђелист Лука, а затим је обављен крсни вход - литија од храма до споменика подигнутог на обали Волге у част Светог праведног адмирала Теодора (Фјодора) Ушакова и његовог деде Фјодора Санксарског. Извор: Српска Православна Црква
  8. На дан Сверуског фестивала културе у Хопиљеву, родном селу Светог Теодора (Фјодора) Ушакова, у Богојављенском храму, са свештенством и верним народом Митрополије јарославске, свету архијерејску Литургију служили су Преосвећени епсикопи рибински и даниловски г. Венијамин и пакрачко-славонски г. Јован. У пастирској беседи владика Венијамин је истакао да је пример човека као што је Фјодор Ушаков неопxодан за покољења која долазе. -Данас се сећамо Адмирала, заштитника нашег отачаства. Ми њега прослављамо посебно овде, зато што је он овде крштен, овде је одрастао и долазио је у овај храм, који је у то време био манастирски храм. У њему се напојио духовном мудрошћу и молитвеношћу. Наравно, олитве његовог деде Преподобног Фјодора имале су велику улогу у његовој духовној постојаности с којом је заиста постао национални херој, не само нашег народа, већ и других народа. Стога ми њега прослављамо на данашњи дан и дужни смо да и сами подражавамо такве узоре. Фјодор Ушаков давно је постао узор не само Русима, већ и православним хришћанима у многим земљама света. У беседи окупљенима, Његово Преосвештенство Владика пакрачко-славонски г. Јован истакао: -Овде смо сабрани из разних српских земаља: Србије, Црне Горе и Републике Српске. Дошли смо у Русију како бисмо заблагодарили руском војнику, који је нас, Словене на југу, спасаво вековима. На крају молитвеног сабрања владика Јован је уручио је владици Венијамину копију иконе Богородице Филермосе, коју је насликао апостол и јеванђелист Лука, а затим је обављен крсни вход - литија од храма до споменика подигнутог на обали Волге у част Светог праведног адмирала Теодора (Фјодора) Ушакова и његовог деде Фјодора Санксарског. Извор: Српска Православна Црква View full Странице
  9. Током састанка разговарало се о билатералним и свеправославним питањима, као и међуконфесионалним и међуверским односима. У разговору су учествовали епископ Мемфиса Никодим и епископ вавилонски Теодор (Александријска Патријаршија), а такође заменик председника ОСЦО протојереј Николај Балашов, представник Патријарха московског и све Русије код Патријарха александријског и све Африке свештеник Виктор Кулага, и сарадник овотг Одељења свештеник Анатолије Чурјаков. Извор: Српска Православна Црква
  10. У манастиру светитеља Николаја Чудотворца у Каиру Блажењејши Патријарх александријски и све Африке Теодор II примио је 5. маја 2018. године председника Одељења за спољне црквене односе Московске Патријаршије митрополита волоколамског Илариона, који је дошао у Египат по благослову Свјатејшег Патријарха московског и све Русије Кирила. Током састанка разговарало се о билатералним и свеправославним питањима, као и међуконфесионалним и међуверским односима. У разговору су учествовали епископ Мемфиса Никодим и епископ вавилонски Теодор (Александријска Патријаршија), а такође заменик председника ОСЦО протојереј Николај Балашов, представник Патријарха московског и све Русије код Патријарха александријског и све Африке свештеник Виктор Кулага, и сарадник овотг Одељења свештеник Анатолије Чурјаков. Извор: Српска Православна Црква View full Странице
  11. Ту су и два текста сестара, монахиње Синклитикије из манастира Преображења Господњег на Сомини, и сестре Иване, учитељице из Котора, које су подијелиле своја сјећања на монаха Теодора Митровића. Емисија је прожета и грчком духовном музиком, коју поје Христос Сантикаи из Грчке. Вјечнаја памјат и Царство Небеско, блаженопочившем оцу Теодору Косијеревцу. Христос воскресе – Ваистину воскресе! Извор: Радио Светигора
  12. Поводом годишњице од упокојења блаженопочившег монаха Теодора Косијеревца, редакција Радио Светигоре, приредила је кратку емисију сјећања на овог слугу Божијег. У прилогу ће те чути дио из бесједа Владике Јоаникија и игумана манастира Косијерево о. Арсенија Самарџића, које су изговорили на сахрани монаха Теодора 30. октобра 2016. године. Звучни запис емисије Ту су и два текста сестара, монахиње Синклитикије из манастира Преображења Господњег на Сомини, и сестре Иване, учитељице из Котора, које су подијелиле своја сјећања на монаха Теодора Митровића. Емисија је прожета и грчком духовном музиком, коју поје Христос Сантикаи из Грчке. Вјечнаја памјат и Царство Небеско, блаженопочившем оцу Теодору Косијеревцу. Христос воскресе – Ваистину воскресе! Извор: Радио Светигора View full Странице
  13. Његово Блаженство Папa и Патријарх aлександријски и све Африке г. Теодор II стигао је 26. септембра 2017. године у вечерњим часовима у Ниш. У Катедралном храму Силаска Светог Духа на Апостоле одржана је доксологија у његову част. Његово Блаженство, у пратњи Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја и делегација Александријске Патријаршије и Српске Православне Цркве, свечано је дочекао Његово Преосвештенство Епископ нишки г. Арсеније уз многоборојно свештенство, представнике Града и Војске Србије, и верни народ царског Ниша и Богомспасаване Епархије нишке. Патријарх Теодор у Нишу: Саздани сте од храбрости, борите се за своју земљу! У пратњи предстојатеља Александријске Патријаршије и Српске Православне Цркве налазили су се Високопреосвећена господа Митрополити загребачко-љубљански Порфирије, гвинејски Георгије и пилусијски Нифонт, као и Преосвећена господа Епископи бачки Иринеј и зворничко-тузлански Фотије, као и секретар Синода Александријске Цркве високопреподобни архимандрит Данило. Од представника Града Ниша учешће у овом историјском догађају узели су својим присуством и градоначелник г. Дарко Булатовић са сарадницима, представници Војске Србије - генерал-мајор Желимир Глишовић, пуковник Предраг Грбић, као и представници Жандармерије. Након чина доксологије којим је у Саборном храму началствовао игуман суковског манастира протосинђел Серафим (Мишић), уследили су узајамни поздрави Епископа домаћина и Његовог Блаженства. Епископ Арсеније даровао је иконом Светих цара Константина и царице Јелене Његово Блаженство који је узвратио даром - Александријским крстом. Владика Арсеније упутио је поздрав Његовом Блаженству изразивши велику радост јер после тек нешто мање од два месеца столовања древном Епархијом нишком има Божји благослов да укаже гостопримство Патријарху Александриском и све Африке г. Теодору. Након поздрава Епископа нишког, Његово Блаженство се обратио Патријарху, Епископу, свештенству, представницима Града, Војске Србије и верном народу бодрећи их да буду поносни на своју земљу и свој народ. -Ваша отаџбина је благословена, ваша отаџбина је земља хероја, оних који су се борили за мир и слободу. Ви сте народ који је саздан храброшћу и спремношћу да се бори за слободу и своју земљу, рекао је патријарх Теодор II. Извор: Српска Православна Црква
  14. Његово Блаженство Папa и Патријарх aлександријски и све Африке г. Теодор II стигао је 26. септембра 2017. године у вечерњим часовима у Ниш. У Катедралном храму Силаска Светог Духа на Апостоле одржана је доксологија у његову част. Његово Блаженство, у пратњи Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја и делегација Александријске Патријаршије и Српске Православне Цркве, свечано је дочекао Његово Преосвештенство Епископ нишки г. Арсеније уз многоборојно свештенство, представнике Града и Војске Србије, и верни народ царског Ниша и Богомспасаване Епархије нишке. Патријарх Теодор у Нишу: Саздани сте од храбрости, борите се за своју земљу! У пратњи предстојатеља Александријске Патријаршије и Српске Православне Цркве налазили су се Високопреосвећена господа Митрополити загребачко-љубљански Порфирије, гвинејски Георгије и пилусијски Нифонт, као и Преосвећена господа Епископи бачки Иринеј и зворничко-тузлански Фотије, као и секретар Синода Александријске Цркве високопреподобни архимандрит Данило. Од представника Града Ниша учешће у овом историјском догађају узели су својим присуством и градоначелник г. Дарко Булатовић са сарадницима, представници Војске Србије - генерал-мајор Желимир Глишовић, пуковник Предраг Грбић, као и представници Жандармерије. Након чина доксологије којим је у Саборном храму началствовао игуман суковског манастира протосинђел Серафим (Мишић), уследили су узајамни поздрави Епископа домаћина и Његовог Блаженства. Епископ Арсеније даровао је иконом Светих цара Константина и царице Јелене Његово Блаженство који је узвратио даром - Александријским крстом. Владика Арсеније упутио је поздрав Његовом Блаженству изразивши велику радост јер после тек нешто мање од два месеца столовања древном Епархијом нишком има Божји благослов да укаже гостопримство Патријарху Александриском и све Африке г. Теодору. Након поздрава Епископа нишког, Његово Блаженство се обратио Патријарху, Епископу, свештенству, представницима Града, Војске Србије и верном народу бодрећи их да буду поносни на своју земљу и свој народ. -Ваша отаџбина је благословена, ваша отаџбина је земља хероја, оних који су се борили за мир и слободу. Ви сте народ који је саздан храброшћу и спремношћу да се бори за слободу и своју земљу, рекао је патријарх Теодор II. Извор: Српска Православна Црква View full Странице
  15. 22. Септембар 2017 Свечана доксологија у част Његовог Блаженства Папе и Патријарха александријског и све Африке г. Теодора II служена је вечерас, 22. септембра 2017. године, у Патријаршијској придворној капели Светог Симеона Мироточивог у Београду. За време торжественог и радосног чина доксологије, којом је началствовао високопреподобни архимандрит Стефан - настојатељ храма Светог Саве на Врачару уз саслужење ђакона Владимира Руменића, поглавар Александријске Цркве Његово Блаженство г. Теодор II стајао је у патријарашком трону у молитвеном присуству Свјатјејшег Патријарха српског. г. Иринеја. Свечаном чину присуствали су чланови часне пратње предстојатеља Александрије Цркве: вископреосвећна господа митрополити гвинејски Георгије и пилусијски Нифонт, и секретар Синода високопреподобни архимадрит Данило, као и архијереји Српске Цркве: Високопреосвећени Митрополит загребачко-љубљански г. Порфирије и Преосвећена господа Епископи бачки Иринеј, жички Јустин, зворничко-тузлански Фотије и ваљевски Милутин. Многобројно свештенство Архиепископије београдско-карловачке, заједно са омладином и верним народом, испунило је Патријаршијски храм којим се разлегао пој Првог београдског певачког друштва. Доксологији је присуствовао и амбасадор Грчке у Београду г. Елиас Елиадис. Поздрављајући високог госта Патријах српски г. Иринеј је рекао: -Ваше Блаженство, Патријарше александријски и све Африке господине Теодоре, у Христу вазљубљени брате и саслужитељу наше смерности, Ваша Високопреосвештенства и Преосвештенства, драга у Господу браћо и саслужитељи, браћо и сестре! Пастиреначалник наш Господ Исус Христос сабрао нас је данас, благодаћу Духа Свога Светога, овде, у Саборном храму престоног града Београда, поводом и у част Ваше званичне („мирне”) посете нашој светој Српској Православој Цркви. Ми Вас од свега срца, целивом братскe љубави у Христу, најсрдачније поздрављамо и желимо Вам добродошлицу. -Празником се може назвати дан када примамо обиље благослова Божјих, а сада их, ево, примамо из крила древне, а опет вечно младе и цветајуће, апостолске Цркве Александријске, које нам данас доносите Ви, Ваше Блаженство, својим присуством, Ви, чувар стада Божјега које апостол и јеванђелист Марко стече, а Ви га чувате и надгледате, по Богу, добровољно и од срца. (ср. IПетр. 5, 2). Под свештеним омофором Вашега Блаженства сачувани су сви дарови Духа Светога који вековима почивају у ликовима светих стубова Цркве, стечених трудом и жртвом египатских подвижника и александијских учитеља Цркве, у славу Господа нашега Исуса Христа, Који их постави за светилнике васцеле Цркве Христове. Ти дарови - које чува Ваш свештени омофор - данас нису сакривени од очију многољудне Африке, а ни од очију читавог православног света, хришћанске васељене и културног човечанства, истакао је патријарх Иринеј и додао: -Држава Вашег седишта Египат, цела Северна Африка, па и цео афрички континент, доживљава тешке, ако не и најтеже, тренутке своје историје. Свет је - то са жаљењем кажемо - већ навикао да слуша о великом сиромаштву, неразвијености, нестабилности и отвореном насиљу које тамо влада, али у новије време свакодневно се чују и вести о међуверским сукобима, отвореном прогону хришћана и другим, новим облицима зла које читаве народе покреће на велике миграције. Последице тог историјског процеса остају несхватљиве или, може бити, схватљиве, али незанимљиве управо за силе које га, уз запањујућу ледену равнодушност, изазивају. Прогони хришћана у неким земљама могу се упоредити са великим прогонима и страдањима хришћана из прва три века хришћанске историје. Свештено памћење на те догађаје чувају и Ваша и наша света Црква. Чувају то памћење и живе са њим све помесне Православне Цркве и тропарима кличу Христу Богу: „По целом свету мученици Твоји, као пурпурном хаљином и дивном тканином, украсили су крвљу Цркву Твоју” (тропар у Недељу свих светих). -Само јеванђелска вера - дубока вера у спасоносни Промисао Божји и у вољу Божју - може да дâ смисао свим трагичним догађањима око нас и међу нама, да дâ наду народима који су жедни живога сведочења Истине Христове, народима хришћанским, као и онима који до сада нису имали историјску прилику да се са хришћанством упознају. Речи утехе, наде и људске подршке, као и свеколика дела братске љубави, милосрђа и материјалне помоћи, потребна су свима, поручио је Његова Светог патријарх г. Иринје и подсетио: -Александријска Патријаршија и Ваше Блаженство лично – ово наглашавамо јер српски народ то треба да зна – пастирски служи и Божји благослов и вишњи мир ниспошиље православним заједницама у педесет и четири државе афричког континента чинећи тако јединствену Православну Цркву на целом континенту. Ако се томе дода и Ваша архипастирска брига о јединству васељенског Православља, Ваша сарадња са другим помесним Црквама, Ваше свештенослужење, Ваша јеванђелска проповед, Ваша молитва за јединство свих у Христу Господу и у Јединој Светој Цркви Његовој, Ваша улога и место у савременом свету, - који за многе, удаљене од Светога Предања Цркве, постаје ужас и кошмар, - онда Ви и Ваша александријска апостолска катедра постајете узор и пример, путоказ и путовођа православним хришћанима широм света. -Нека Вас, Блажењејши оче и владико, Бог сваке благодати и даље усавршава и укрепљује у Вашем мисионарском и јеванђелском труду за мир и добробит свих народа, у вечну славу Господа нашега Исуса Христа, и Бога и Оца и Пресветог и Благог и Животворног Духа Светог, а пастви Вашој нека подари увек побеђујућу, духовну снагу и свету, вечну пасхалну радост! Ми пак осећамо сада ту пасхалну радост примајући Вас и Вашу часну пратњу као љубљену сабраћу. Ви лично нисте први пут у Србији. Познајете српски народ, познајете његову историју и све околности данашњег историјског тренутка нашег народа. Нећемо о њима сада говорити, али их предањским и заветним духом морамо носити у себи. Ваше присуство нас у томе охрабрује. Јер, дошли сте да заједно испијемо Чашу Господњу, Чашу спасења и вечног живота, и да благодарно прославимо Вечнога Првосвештеника Цркве, Који приноси и Који се приноси за живот света. Њему нека је слава и сила у векове векова. Амин, поручио је првојерарх Српске Цркве виском госту и нагласио: -Многољудне и многообразне народе свете Александријске Патријаршије, који су заправо један Народ Божји, сабран и сједињен у Христу, доживљавамо као нашу браћу и сестре у Једној, Светој, Саборној и Апостолској Цркви. Као што се кандило пред иконом Пресвете Богородице Тројеручице, у згради Александријске Патријаршије, по благослову Вашег Блаженства, што нам је познато, никада не гаси и као што оно непрестано гори испред исте Иконе у нашој највећој светињи, манастиру Хиландару, тако нека кандило вере гори и у срцима наших народа и нека буде знак међусобне братске љубави двеју сестринских Цркава и наших народа, молитвама Оне која је родила Спаситеља света, Пресвете Богомајке, на спасење свих Духом Светим у Цркви Божјој сједињених у једној вери, нади и љубави! Тако да буде, амин! Затим се Патријарху српском г. Иринеју и присутнима обратио Патријарх александријски и све Африке г. Теодор II. (беседа у припреми). Централни догађај посете биће саборна света Литургија коју ће патријарси са архијерејима обе Цркве служити у недељу, 24. септембра 2017. године. Заједно са Патријархом српским Иринејем, епископима, свештенством и монаштвом, благочестиви српски народ ће гостопримство драгом госту указати и у најзначајнијим српским светињама: Крушедолу, Хопову, Жичи, Студеници, Сопоћанима, Пећкој Патријаршији, Високим Дечанима, граду Нишу и његовим храмовима и знаменитостима, као и манастиру Раваници. Поглавари двеју Цркава ће се сусрести и са водећим личностима државног и друштвеног живота Србије. Током посете поглавари двеју Цркава, са члановима делегацијâ, водиће званичне разговоре који ће се тицати актуелних питања и проблема са којима се суочавају обе Цркве, али и Православље и хришћанство у целини, међу којима значајно место заузимају питања узрокâ и последицâ досад незабележеног страдања и егзодуса народа, посебно са Блиског Истока и са афричког континента. Званичне или мирне посете, та древна и непрекинута пракса Православне Цркве, прилика су да се изнова потврди јединство Православне Цркве остварено у Глави Цркве, Господу нашем Исусу Христу, и у Духу Светом, у славу Бога Оца, односно да се јединство изнова посведочи заједничким служењем свете Литургије. У исто време мирне посете представљају и потврду живе и реалне заједнице православних народа. Братска сарадња, узајамна подршка и свеза љубави двеју сестринских Цркава, двојице поглавара и православних народа свакако су саставни део и плод ове посете.
  16. 22. Септембар 2017 Свечана доксологија у част Његовог Блаженства Папе и Патријарха александријског и све Африке г. Теодора II служена је вечерас, 22. септембра 2017. године, у Патријаршијској придворној капели Светог Симеона Мироточивог у Београду. За време торжественог и радосног чина доксологије, којом је началствовао високопреподобни архимандрит Стефан - настојатељ храма Светог Саве на Врачару уз саслужење ђакона Владимира Руменића, поглавар Александријске Цркве Његово Блаженство г. Теодор II стајао је у патријарашком трону у молитвеном присуству Свјатјејшег Патријарха српског. г. Иринеја. Свечаном чину присуствали су чланови часне пратње предстојатеља Александрије Цркве: вископреосвећна господа митрополити гвинејски Георгије и пилусијски Нифонт, и секретар Синода високопреподобни архимадрит Данило, као и архијереји Српске Цркве: Високопреосвећени Митрополит загребачко-љубљански г. Порфирије и Преосвећена господа Епископи бачки Иринеј, жички Јустин, зворничко-тузлански Фотије и ваљевски Милутин. Многобројно свештенство Архиепископије београдско-карловачке, заједно са омладином и верним народом, испунило је Патријаршијски храм којим се разлегао пој Првог београдског певачког друштва. Доксологији је присуствовао и амбасадор Грчке у Београду г. Елиас Елиадис. Поздрављајући високог госта Патријах српски г. Иринеј је рекао: -Ваше Блаженство, Патријарше александријски и све Африке господине Теодоре, у Христу вазљубљени брате и саслужитељу наше смерности, Ваша Високопреосвештенства и Преосвештенства, драга у Господу браћо и саслужитељи, браћо и сестре! Пастиреначалник наш Господ Исус Христос сабрао нас је данас, благодаћу Духа Свога Светога, овде, у Саборном храму престоног града Београда, поводом и у част Ваше званичне („мирне”) посете нашој светој Српској Православој Цркви. Ми Вас од свега срца, целивом братскe љубави у Христу, најсрдачније поздрављамо и желимо Вам добродошлицу. -Празником се може назвати дан када примамо обиље благослова Божјих, а сада их, ево, примамо из крила древне, а опет вечно младе и цветајуће, апостолске Цркве Александријске, које нам данас доносите Ви, Ваше Блаженство, својим присуством, Ви, чувар стада Божјега које апостол и јеванђелист Марко стече, а Ви га чувате и надгледате, по Богу, добровољно и од срца. (ср. IПетр. 5, 2). Под свештеним омофором Вашега Блаженства сачувани су сви дарови Духа Светога који вековима почивају у ликовима светих стубова Цркве, стечених трудом и жртвом египатских подвижника и александијских учитеља Цркве, у славу Господа нашега Исуса Христа, Који их постави за светилнике васцеле Цркве Христове. Ти дарови - које чува Ваш свештени омофор - данас нису сакривени од очију многољудне Африке, а ни од очију читавог православног света, хришћанске васељене и културног човечанства, истакао је патријарх Иринеј и додао: -Држава Вашег седишта Египат, цела Северна Африка, па и цео афрички континент, доживљава тешке, ако не и најтеже, тренутке своје историје. Свет је - то са жаљењем кажемо - већ навикао да слуша о великом сиромаштву, неразвијености, нестабилности и отвореном насиљу које тамо влада, али у новије време свакодневно се чују и вести о међуверским сукобима, отвореном прогону хришћана и другим, новим облицима зла које читаве народе покреће на велике миграције. Последице тог историјског процеса остају несхватљиве или, може бити, схватљиве, али незанимљиве управо за силе које га, уз запањујућу ледену равнодушност, изазивају. Прогони хришћана у неким земљама могу се упоредити са великим прогонима и страдањима хришћана из прва три века хришћанске историје. Свештено памћење на те догађаје чувају и Ваша и наша света Црква. Чувају то памћење и живе са њим све помесне Православне Цркве и тропарима кличу Христу Богу: „По целом свету мученици Твоји, као пурпурном хаљином и дивном тканином, украсили су крвљу Цркву Твоју” (тропар у Недељу свих светих). -Само јеванђелска вера - дубока вера у спасоносни Промисао Божји и у вољу Божју - може да дâ смисао свим трагичним догађањима око нас и међу нама, да дâ наду народима који су жедни живога сведочења Истине Христове, народима хришћанским, као и онима који до сада нису имали историјску прилику да се са хришћанством упознају. Речи утехе, наде и људске подршке, као и свеколика дела братске љубави, милосрђа и материјалне помоћи, потребна су свима, поручио је Његова Светог патријарх г. Иринје и подсетио: -Александријска Патријаршија и Ваше Блаженство лично – ово наглашавамо јер српски народ то треба да зна – пастирски служи и Божји благослов и вишњи мир ниспошиље православним заједницама у педесет и четири државе афричког континента чинећи тако јединствену Православну Цркву на целом континенту. Ако се томе дода и Ваша архипастирска брига о јединству васељенског Православља, Ваша сарадња са другим помесним Црквама, Ваше свештенослужење, Ваша јеванђелска проповед, Ваша молитва за јединство свих у Христу Господу и у Јединој Светој Цркви Његовој, Ваша улога и место у савременом свету, - који за многе, удаљене од Светога Предања Цркве, постаје ужас и кошмар, - онда Ви и Ваша александријска апостолска катедра постајете узор и пример, путоказ и путовођа православним хришћанима широм света. -Нека Вас, Блажењејши оче и владико, Бог сваке благодати и даље усавршава и укрепљује у Вашем мисионарском и јеванђелском труду за мир и добробит свих народа, у вечну славу Господа нашега Исуса Христа, и Бога и Оца и Пресветог и Благог и Животворног Духа Светог, а пастви Вашој нека подари увек побеђујућу, духовну снагу и свету, вечну пасхалну радост! Ми пак осећамо сада ту пасхалну радост примајући Вас и Вашу часну пратњу као љубљену сабраћу. Ви лично нисте први пут у Србији. Познајете српски народ, познајете његову историју и све околности данашњег историјског тренутка нашег народа. Нећемо о њима сада говорити, али их предањским и заветним духом морамо носити у себи. Ваше присуство нас у томе охрабрује. Јер, дошли сте да заједно испијемо Чашу Господњу, Чашу спасења и вечног живота, и да благодарно прославимо Вечнога Првосвештеника Цркве, Који приноси и Који се приноси за живот света. Њему нека је слава и сила у векове векова. Амин, поручио је првојерарх Српске Цркве виском госту и нагласио: -Многољудне и многообразне народе свете Александријске Патријаршије, који су заправо један Народ Божји, сабран и сједињен у Христу, доживљавамо као нашу браћу и сестре у Једној, Светој, Саборној и Апостолској Цркви. Као што се кандило пред иконом Пресвете Богородице Тројеручице, у згради Александријске Патријаршије, по благослову Вашег Блаженства, што нам је познато, никада не гаси и као што оно непрестано гори испред исте Иконе у нашој највећој светињи, манастиру Хиландару, тако нека кандило вере гори и у срцима наших народа и нека буде знак међусобне братске љубави двеју сестринских Цркава и наших народа, молитвама Оне која је родила Спаситеља света, Пресвете Богомајке, на спасење свих Духом Светим у Цркви Божјој сједињених у једној вери, нади и љубави! Тако да буде, амин! Затим се Патријарху српском г. Иринеју и присутнима обратио Патријарх александријски и све Африке г. Теодор II. (беседа у припреми). Централни догађај посете биће саборна света Литургија коју ће патријарси са архијерејима обе Цркве служити у недељу, 24. септембра 2017. године. Заједно са Патријархом српским Иринејем, епископима, свештенством и монаштвом, благочестиви српски народ ће гостопримство драгом госту указати и у најзначајнијим српским светињама: Крушедолу, Хопову, Жичи, Студеници, Сопоћанима, Пећкој Патријаршији, Високим Дечанима, граду Нишу и његовим храмовима и знаменитостима, као и манастиру Раваници. Поглавари двеју Цркава ће се сусрести и са водећим личностима државног и друштвеног живота Србије. Током посете поглавари двеју Цркава, са члановима делегацијâ, водиће званичне разговоре који ће се тицати актуелних питања и проблема са којима се суочавају обе Цркве, али и Православље и хришћанство у целини, међу којима значајно место заузимају питања узрокâ и последицâ досад незабележеног страдања и егзодуса народа, посебно са Блиског Истока и са афричког континента. Званичне или мирне посете, та древна и непрекинута пракса Православне Цркве, прилика су да се изнова потврди јединство Православне Цркве остварено у Глави Цркве, Господу нашем Исусу Христу, и у Духу Светом, у славу Бога Оца, односно да се јединство изнова посведочи заједничким служењем свете Литургије. У исто време мирне посете представљају и потврду живе и реалне заједнице православних народа. Братска сарадња, узајамна подршка и свеза љубави двеју сестринских Цркава, двојице поглавара и православних народа свакако су саставни део и плод ове посете. View full Странице
  17. Његово Блаженство Папа и Патријарх александријски и све Африке г. Теодор II боравиће од 22. до 29. септембра 2017. године у званичној (мирној) посети Његовој Светости Патријарху српском г. Иринеју и Српској Православној Цркви. Житељи Београда имаће прилику да поздраве Блажењејшег Патријарха Теодора и његову часну пратњу непосредно по његовом доласку, у петак, 22. септембра 2017. године, када ће се у Патријаршијској капели Светог Симеона Мироточивог (ул. Краља Петра 5) у Београду одслужити Доксологија са почетком у 20,30 часова. Извор: Српска Православна Црква
  18. Поводом доласка Папе и Патријарха александријског г. Теодора II свечана Доксологија биће служена у Патријаршијској капели Светог Симеона Мироточивог са почетком у 20,30 часова. Његово Блаженство Папа и Патријарх александријски и све Африке г. Теодор II боравиће од 22. до 29. септембра 2017. године у званичној (мирној) посети Његовој Светости Патријарху српском г. Иринеју и Српској Православној Цркви. Житељи Београда имаће прилику да поздраве Блажењејшег Патријарха Теодора и његову часну пратњу непосредно по његовом доласку, у петак, 22. септембра 2017. године, када ће се у Патријаршијској капели Светог Симеона Мироточивог (ул. Краља Петра 5) у Београду одслужити Доксологија са почетком у 20,30 часова. Извор: Српска Православна Црква View full Странице
×
×
  • Креирај ново...