Jump to content

Зоран Ђуровић: Игуманија манастира Ћелије Гликерија на сахрани рашчињеног епископа Артемија

Оцени ову тему


Препоручена порука

Марко, још две године вежбе, и бићеш духовит. Гарант. За сад си само  неваспитан.

Но добро, разумем те, ти си Ђуровићево чадо.

А што се оптерећености тиче, не знам да ли пратиш ситуацију? Дејан је замолио да обуставимо о посту, ја сам обуставио, а онда је твој "ава" дошао и наставио. Биће да је ипак он нешто оптерећен....

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Одговори 347
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

пре 5 минута, Вилер Текс рече

@Zoran Đurović Ако може разрада ове тезе да је сабор свеправославан ако на њему учесвује Рим. 

 

Па обе су Цркве и ПЦ и КЦ, иако у расколу тренутно. Свеправославни ће бити сабор у правом смислу речи ако се састану све ове Цркве. 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 22 минута, Zoran Đurović рече

Па обе су Цркве и ПЦ и КЦ, иако у расколу тренутно. Свеправославни ће бити сабор у правом смислу речи ако се састану све ове Цркве. 

Мислио сам на конкретне ствари које треба да се промене код Рима да би дошло до јединства, догматске, богослужбене...

Шта и да ли би ПЦ морала да промени?

Видим да постоје православни западног обреда, тоје литургија Светог Григорија Богослова? Колико се она разликује од мисекоју римокатолици данас служе?

Да би јединство било потпуно, значи да би и са осталима којису се одвојили од ПЦ( разни расколници) требало да дође до јединства само би конкретне ствари које би ти расколници требали да ураде другачије.

Не мора сад, кад стигнете ако стигнете...

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Поштована господо Чланови, 

Примерније је на овој теми писати да ли мати Гликерији треба логопед или не, него ова ваша Римска преклапања.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

@Вилер Текс А није ти чудна тврдња да Православна Црква није саборна? 

Који Символ вере изговараш? 

...Верујем у једну свету, саборну, апостолску Цркву

или

...Верујем у једну можда свету, још не саборну Цркву 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

@Родољуб Лазић Ја верујем да је ПЦ једина Црква. Међутим вучем паралеле са садашњом ситуацијом са Цариградском Патријаршијом. 

Нема потребе да учећеш овим инквозиторским клизећим коментарима.

@Дејан Извињавам се.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Није инквизиторки него логичан. Ђуровић верује у "још не саборну" Православну Цркву, а твоје питање, упућено њему,  повлађује таквом ставу. Зато сам те питао. 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 17 минута, Родољуб Лазић рече

Ђуровић верује у "још не саборну" Православну Цркву, а твоје питање, упућено њему,  повлађује таквом ставу.

Сироти мали зилотчићу, побегао си са Авиног предавања, па опет да прочиташ како говори Марко Ефески...

НАЈСВЕТИЈЕМ (=НАЈБЛАЖЕНИЈЕМ, SANCTISSIMO, ТО МАКАРИОТАТО) ПАПИ СТАРОГ РИМА МАРКО, ЕПИСКОП ЗБОРА ВЕРНИКА У ЕФЕСУ

 

1. Данас наста увод у радост читавоме свету; данас почињу да изгревају целој васељени словесни зраци сунца мира; данас уди Господњега Тела, раније за много времена разбијени и отргнути једни од других, хитају ка међусобном сједињењу [Не каже да се неки враћају у тор, како би хтели зилотски настројени! Једноставно, раздвојено тело се поново саставља. Говор је из минус позиције. Нико није у праву, раздељени смо и сви трпимо због тога]! Јер Глава, Христос Бог, неће више да подноси да стоји над раздељеним телом, нити, будући Љубав, хоће да веза љубави међу нама буде потпуно прекинута [Црква је једна, иако раздвојена, воле се, али како су у болесном стању, постоји опасност да се сасвим прекине та веза љубави]! Стога подиже (Христос) тебе, првенствујућега међу свештеницима Његовим [Не само обичног свештеника, него првог] да нас сазовеш овде [Од изузетне тежине, јер се умањује значај цара који је у антици увек сазивао сабор; папи се признаје апсолутно првенство, што је у старој цркви било незамисливо], а подиже и најблаговернијега цара нашега да те у томе послуша, и пресветога нашега пастира и патријарха приправи на то да заборави старост и дуготрајне болести, а и нас који смо под њим пастири одасвуд сабра и укрепи нас да се смело одлучимо на далеки пут преко пучине и на друге опасности. Није ли се очигледно све то збило Божијом силом и судом, и није ли то све предзнак доброга и Богу милога свршетка? [Јасно каже да је мирење Божија воља] Хајде дакле, пресвети оче, прими чеда своја, која ти дођоше издалека, са Истока; загрли оне што од давног времена беху одвојени од тебе, а сада прибегоше твоме наручју; исцели саблажњене [Алудира се на Блудног сина; папа треба да исцели саблажњене, скандализоване, како стоји у гр., што значи оне који су пали у замку, шокиране, заведене, обмануте, увређене...]; заповеди да се одстрани свака сметња и препрека која омета мир [папа може да заповеди јер је првојерарх]; кажи и ти анђелима својим, као подражавалац Божји: приправите пут народу мојему; поравните, поравните пут, уклоните камење (Ис 26, 10). Докле ћемо се ми, који имамо истога Христа и исте смо вере [зилоте би стрефио фрас да овако нешто кажу!], борити једни против других и гложити се међу собом? Докле ћемо се ми, поклоници исте Тројице, међу собом клати и јести, док једни друге не истребимо (ср. Гал 5, 15) и док нас спољни непријатељи не претворе у ништа?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 1 минут, Жика рече

@Zoran Đurović Ovo borbaši i artemijevci obično preskaču i ne pominju. Kad navedem ovo iznenade se.

I glikerija.

Ljubav se u duši ogleda, nebo je još nesagledivo.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 38 минута, Zoran Đurović рече

Сироти мали зилотчићу, побегао си са Авиног предавања, па опет да прочиташ како говори Марко Ефески...

НАЈСВЕТИЈЕМ (=НАЈБЛАЖЕНИЈЕМ, SANCTISSIMO, ТО МАКАРИОТАТО) ПАПИ СТАРОГ РИМА МАРКО, ЕПИСКОП ЗБОРА ВЕРНИКА У ЕФЕСУ

 

1. Данас наста увод у радост читавоме свету; данас почињу да изгревају целој васељени словесни зраци сунца мира; данас уди Господњега Тела, раније за много времена разбијени и отргнути једни од других, хитају ка међусобном сједињењу [Не каже да се неки враћају у тор, како би хтели зилотски настројени! Једноставно, раздвојено тело се поново саставља. Говор је из минус позиције. Нико није у праву, раздељени смо и сви трпимо због тога]! Јер Глава, Христос Бог, неће више да подноси да стоји над раздељеним телом, нити, будући Љубав, хоће да веза љубави међу нама буде потпуно прекинута [Црква је једна, иако раздвојена, воле се, али како су у болесном стању, постоји опасност да се сасвим прекине та веза љубави]! Стога подиже (Христос) тебе, првенствујућега међу свештеницима Његовим [Не само обичног свештеника, него првог] да нас сазовеш овде [Од изузетне тежине, јер се умањује значај цара који је у антици увек сазивао сабор; папи се признаје апсолутно првенство, што је у старој цркви било незамисливо], а подиже и најблаговернијега цара нашега да те у томе послуша, и пресветога нашега пастира и патријарха приправи на то да заборави старост и дуготрајне болести, а и нас који смо под њим пастири одасвуд сабра и укрепи нас да се смело одлучимо на далеки пут преко пучине и на друге опасности. Није ли се очигледно све то збило Божијом силом и судом, и није ли то све предзнак доброга и Богу милога свршетка? [Јасно каже да је мирење Божија воља] Хајде дакле, пресвети оче, прими чеда своја, која ти дођоше издалека, са Истока; загрли оне што од давног времена беху одвојени од тебе, а сада прибегоше твоме наручју; исцели саблажњене [Алудира се на Блудног сина; папа треба да исцели саблажњене, скандализоване, како стоји у гр., што значи оне који су пали у замку, шокиране, заведене, обмануте, увређене...]; заповеди да се одстрани свака сметња и препрека која омета мир [папа може да заповеди јер је првојерарх]; кажи и ти анђелима својим, као подражавалац Божји: приправите пут народу мојему; поравните, поравните пут, уклоните камење (Ис 26, 10). Докле ћемо се ми, који имамо истога Христа и исте смо вере [зилоте би стрефио фрас да овако нешто кажу!], борити једни против других и гложити се међу собом? Докле ћемо се ми, поклоници исте Тројице, међу собом клати и јести, док једни друге не истребимо (ср. Гал 5, 15) и док нас спољни непријатељи не претворе у ништа?

:ok::dobro::skidamkapu::aplauz::sunce:

Nadam se da će i Boki kanonista razumeti kontekst! :smeh1:

Lucerna corporis tui est oculus tuus. Si oculus tuus fuerit simplex, totum corpus tuum lucidum erit. Si autem oculus tuus fuerit nequam, totum corpus tuum tenebrosum erit. Evangelium Secundum Matthaeum 6, 22-23

In nomine + Patris, et + Filii, et Spiritus + Sancti. Amen.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

 У почетку сабора св. Марко је искрено гајио наду да ће доћи до уједињења и то је био разлог оваквог његовог приступа. Ово је из његовог приступног говора, ако се не варам. Но, сви знамо да је сабор ишао како је ишао и да св. Марко једини није потписао унију. То је ваљда познато свима. А после тога је св. Марко писао много против сабора и уније, и један од најпознатијих његових списа је Окружна посланица против унијата и одлука Флорентинског сабора, коју можете прочитате у целини овде:

https://svetosavlje.org/sveti-marko-efeski-i-florentinska-unija/26/

А ево и дела из посланице који сасвим јасно  о његовом ставу у вези са Римокатоличком црквом:

"Ако Латини ни у чему нису одступили од Православне вере, онда их, по свој прилици, узалуд одбацујемо. Међутим, ако су у потпуности одступили, и то у односу на теологију о Светом Духу на Кога хула представља једну од највећих опасности, јасно је да су јеретици и да их одбацујемо као јеретике. Због чега помазујемо светим миром оне које од њих долазе к нама? Није ли јасно да то чинимо због тога што су јеретици? Јер седми канон Другог васељенског сабора каже следеће: „Оне који приступају Православљу и уделу спасаваних од јеретика примамо према следећем чину и обичају. Аријанце, македонијане, саватијане, новацијане, који себе називају чистима и најбољима, четрдесетодневнике или тетрадите и аполинаријевце, када дају писмену заклетву прокуну сваку јерес која не исповеда онако како исповеда Света Божија Католичанска и Апостолска Црква, примамо запечаћујући их, тј. помазујући светим миром најпре чело, затим очи, нос, уста и уши, и запечаћујући их говоримо овако: печат дара Духа Светога“. Видиш ли коме прибројавамо оне који нам долазе од Латина? Ако су, пак, сви они (који су поменути у канону) јеретици, јасно је да су и ови (тј. Латини) јеретици. А шта мудри патријарх Антиохијски Теодор Валсамон пише о овоме у одговору Марку, Свјатјејшем патријарху Александријском? „Заробљени Латини и други, који долазе у наше Католичанске цркве, траже да се причесте Божанственим Светињама. Желимо да знамо да ли је ово дозвољено? (Одговор:) „Који није са Мном, против Мене је; и који не сабира са Мном, расипа“.[7] С обзиром на то да је пре много година чувени удео Западне Цркве, заправо Римски престо, био одвојен од заједнице са остала четири Свјатјејша патријарха, одвојивши се обичајима и догматима који су страни Католичанској Цркви и православнима (управо из овог разлога папа није био удостојен заједничког помињања имена патријараха на Божанствених свештенодејствима), Латине не треба освећивати Божанственим и пречистим Даровима који се дају из руке свештеника, ако он (Латин) најпре не одлучи да се удаљи од латинских догмата и обичаја и буде оглашен и прибројан православнима“.

А овде говори и о папи:

За нас је папа један од патријараха, и то када би био православан, а они (унијати) га са великим значајем представљају као Христовог Викара, Оца и Учитеља свих хришћана...

...Дакле, браћо, бежите од њих и од заједнице са њима, јер они су „лажни апостоли, лукави посленици, који се претварају да су апостоли Христови. 

Тако да, кад се отвори цела слика, онда се види шта је св. Марко Ефески, и када, и зашто, говорио.

Уосталом, св. Марко је тек један од камичака у мозаику, ослањати се на њега, и то на овај начин, јесте промашај. Далеко од тога да позиција Православне Цркве стоји само на св. Марку Ефеском.

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 14 часа, Hadzi Vladimir Petrovic рече

Добри цитатолог ниси, мој друг је написао оргиналан рад од 80 страна без једне своје ријечи, а имаш хиљаде примјера погрешног цитирања, у смислу да цитатолог квари цитат. То ти је на један виши  начин исто као да мислиш ако знаш да пишеш слова да си писац, јер пишеш. 

Сви свети Оци су били оргинални јер их је надахњивао Дух Свети, Јеванђеље је увјек исто, говорили су увјек исто, али увјек на другачији начин, нпр.

"Нама су се небеса објављивала кроз растрежњена уста сумљивих дама."

A bre Vladimire, uzmes u google ukucas sveti oci o postu imas sve o postu i poscenju, kako se posti, sta je telesni, sta je duhovni post , kako su Adam i Eva pali zbog toga sto su prekrsili zapovest o postu i slicno .... i,...itd...:D

Nije ovo o postu bas visa matematika pa da budemo neki dr.mr. spc. teologije i vere da bi razumeli osnovne stvari o postu, postoji telesni post i postoji duhovni post i to je osnova i posle ide nadgradnja. Ili,  sta je tu komplikovano ako sv.Kronstantski kaze da post i pokajanje,....."Воде очишћењу од грехова, миру душевном, сједињењу са Богом, синовству, смелости пред Господом. Има зашта да се пости и да се од свег срца исповеда. "....

Valjda i ti i ja slicno shvatamo ovo sto je rekao Krostantski, i naravno i Rodja i Zoki i svi drugi. Uopste ne vidim problem.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

×
×
  • Креирај ново...