Зоран Ђуровић: Кад Иван Инквизитор Марковић ископава јеретике

[Ivan Marković]

У Грузији храмови отворени за вернике

На Васкрс сви храмови Грузијске православне цркве биће отворени...

WWW.IN4S.NET

---

За вријеме васкршњих празника сви храмови Грузијске...

 

[Ivan Marković]

Политика Online - Цркве у Бугарској отворене за Васкрс

WWW.POLITIKA.RS

---

Православне цркве и храмови у Бугарскј биће отворени на...

Бугарска...

[Zoran Đurović]

пре 11 часа, Ivan Marković рече

 

---

Православне цркве и храмови у Бугарскј биће отворени на...

Бугарска...

Србија... 

[Volim_Sina_Bozjeg]

Doći će Bog u kuću gledace ko je šta radio. ???

Hristos voskrese!

[Zoran Đurović]

[Hadzi Vladimir Petrovic]

Не знам, ако је безвремено онда не можемо да преместимо неки догађај само на велики четвртак или преображење, (четвртак такође је нешто времено и ако је као сваки празник есхатолошки) него мора да се може премјестити свуда, по принципу међусадржајности празника који су увјек један. Међутим како су ови историјски ( врјеме + вјечност=празник) догађаји на неки начин и поредак литургије и литургија се може преметати, као што се и премеће па имамо разне празнике и њихову смјену, а литургија је иста.

Што се тиче Јагњета закланог од почетка свјета, ту можемо примјетити временост - од почетка времена, дакле не прије почетка у "чистом" есхатону.

Можемо рећи да се из вјечности гледано све дешава "једновремено" јер времна нема, ипак морамо рећи да је било када није било свијета, самим тиме и оваплоћења, смрти и васкрсења, мада смо рекавши било већ увели неко вријеме.

Сваки празник, литуријски догађај садржи не само есхатон и неки исјечак времена него и сво вријеме, тако да није Велики четвртак остао само у четвртку него се продужио на сву историју, од стварања до сада, а литургија јесте и страшни суд.

Ипак ми не грјешимо када кажемо да чекамо васкрсење, а да се оваплоћење да се збило, а било би пренатегнуто, па и погрешно рећи да чекамо оваплоћење, а васкрсење да се збило. Тако је и са преображењем и Тајном Вечером, може се рећи да је унтар преображења, и Тајне вечере...присутан есхатолошки васкрсли Христос...што чини [mention=4466]Zoran[/mention] Djurovic да би очувао васкслост причешћа, на чему хвала, могуће je проблем рјешити ширећи врјеме (без есхатолошких вратоломија) Великог Четвртка - Тајне Вечере- на читаву историју како би на тај начин историјско Васксење уђе у Четвртак, као што улази и Суд, што би уједно значило очување литургијског јединства времена и простора (свог времена, сваког простора, есхатона и свих личности), али и благовремену смјену празника и линеарни поредак времена без преметања тачки по њему, јер и ако се на литургији збива Суд ваља рећи и да се није збио а да се нпр. преображење збило, али ти историјски догађаји - Празници нису завршени број људи под крстом, на вечери се повећава, Палама је нови на Тавору са многим знаним и незнаним.

За Васкрсење не знам, може се рећи да смо сви устали са њим, али не још у историју, те да ни Илија, ни Мојсије, ни Пресвета Богородица нису васкрсли него само Исус. Христос Васкрсе.

( Занимљиво је то што је Богородичино тијело мртво узнесено, Илијино живо, а Мојосију се гроба не зна, док се Христос вазнео по васкрсењу које се догодило у историји, иначе шта чему неко есхатолошко Васксење.)

 

Послато са 5026D користећи Pouke.org мобилну апликацију

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

[Тражитељ]

1 hour ago, Zoran Đurović said:

Дао ти Господ здравља, смирења и материјалне потпоре, бистро око, правичан суд и срце на правој страни, оче Зоране. Христос васкрсе!

[dragisa]

Svašta nešto je ovde napisano koristeći razne termine i teorije u pokušaju da se objasni nešto što je teško smestivo u reči. pride postoji krucijalni problem shvatanja postojanja Hrista u pričešću.

mislim da je @slovoA  na ispravnom tragu u pokušaju (naglašavam pokušaju) racionalnog tumačenja tajne. dakle nju je ne moguće na nama logičnom rečniku utemeljiti, tek stojeći u njoj u Tajni moguće ju je "videti" ne i razumeti , dakle čak ni tad je nije moguće objasniti ali ju je moguće opitovati. dakle ako ju je i iz perspektive blagodati teško iskazati rečima (šta je, kako je, na koji način...) kako li je tek teško (odnosno nemoguće) stojeći izvan Tajne nešto reći o njoj.

podsećam vas da je jedan od najvećih ruskih svetitelja rekao cilj hrišćanskog života je zadobijanje Duha Svetoga. mi i u simbolu vere ispovedamo da verujemo u Duha Svetoga a realno mi sa njim nemamo ništa, nemamo opit Duha Svetoga. u tom smislu nam je teško i da razumemo neke stvari, recimo kada Hristos kaže ko vidi mene video je i Oca, ovde na temi je to u nekom od komentara predstavljeno kao da je Hristos ustvari Otac, što smatram pogrešnim, ono što Hristos ovde kaže jeste ustvari nešto sasvim drugo. "videti" (kao što je takođe neko u nekom od postova pomenuo) ustvari znači "biti" jer tek kada jesi (kada obitavaš u toj tajni, na koju te Hristos poziva) ti u stvari to "vidiš", te dakle kada Hristos kaže da tad vidiš Oca on ustvari kaže da tek tad Jesi, da tek tad sapostojiš u punoći onako kako si u Božijem sećanju i zamišljen.

zašto kažem da tad tek sapostojiš a ne prosto postojiš u punoći? zato što još od Adama (zemljanka) čovek nema u sebi (po sebi) tu mogućnost punoće, nema mogućnost da uzraste u Hrista kao neko samodovoljno biće, jer uzrasti u Hrista upravo znači istupiti iz tog svog svog limita, te svoje ograničenosti, i oslanjajući se tek na nešto izvan sebe, pričešćujući se nečim, ostvari tu punoću. greh i jeste u tome što smo se oglušili o to "izvan" nas. čovek svakako jeste "opremljen" (dizajniran, "ajde da načinimo čoveka po slici i obličju našem) dakle da kažemo namenjen za bogopoznanje ali ne više od toga odnosno očigledno on ne može iz svoje prirode postići punoću za koju je dizajniran nego tek oslanjajući se na nešto izvan sebe (pričešćujući se, u najširem smislu te reči) tek tad može dostići (da tako kažem) "poziciju" Sina Božijeg u kojoj "vidi" Oca. pri tome ta "pozicija" Sina nama može delovati kao neka vrsta fantazije, uobrazilje, zanesenosti itd, ali je stvar u tome što je mi ne poznajemo a ustvari ona predstavlja najistinskiju egzistencijalnu kategoriju, bez obzira što na izgled sve ostaje isto s polja. u tome i jeste problem zašto jevreji nisu prepoznali hiljadam godina pre toga najavljivanog mesiju. spolja je sve uobičajeno, nema ničeg "fascinantnog"... "carstvo božije je u unutra u vama"... i odatle proizilazi i druga stvar a to je da to "viđenje" (Oca, carstva nebesnog) nije toliko gledanje, u smislu odjedanput vidiš nešto vizuelno, koliko je to ustvari duhovno "viđenje" odnosno opet kažem stajnje u jasnosti (svetlosti) postojanja Boga Oca.

u tom smislu ovde se raspravlja o pričešću i dal je ovakvo ili onakvo.... vratio bi vas na ono što sam i pre rekao pa je dosta njih osulo drvlje i kamenje na mena, pričešće i pričešćivanje ukazuje na postojanje celog Hrista ovde i sada (jer ako Hristos ne ustade još ležite u gresima svojim) odnosno veri da je: "ovo samo prečisto telo tvoje i ovo sama časna krv tvoja".... "Carstvo Božije je u vama"..."Ali dolazi čas, i već je tu, kada će se istinski bogomoljci klanjati Ocu u duhu i istini, jer Otac traži da takvi budu oni koji mu se klanjaju"...itd

i još nešto: za ljubitelje apokalipse i tragače za poslednjim vremenom: predlažem vam da svršetak tražite ovde među nama "Hrišćanima" i našem aktuelnom ne razumevanju / ne poznavanju drevne hrišćanske (vrlo duboke) pitalice:

Hristos Voskres? = Vaistinu Voskres!

[Ivan Marković]

пре 2 часа, Zoran Đurović рече

Ваистину васкрсе!

[Zoran Đurović]

пре 1 сат, Hadzi Vladimir Petrovic рече

За Васкрсење не знам, може се рећи да смо сви устали са њим, али не још у историју, те да ни Илија, ни Мојсије, ни Пресвета Богородица нису васкрсли него само Исус. Христос Васкрсе.

Проследићу ти неке моје текстове о Васкрсењу. То си пропусти и зато је ова рупа. Сви ови проблеми су детаљно разматрани. 

[Ivan Marković]

On 17.4.2020. at 18:03, jovanstanic рече

Morali bi da imamo prostor i vreme i ako ne uvedemo još jedno telo. Jer ako nema prostora (za nas trodimenzionalnog) kako znamo da je išta telo? B

Па не знамо, а и не можемо да знамо јер не постојимо. Постоји само једно тело.

On 17.4.2020. at 18:03, jovanstanic рече

Bez ikakvog prostora nema širine, dužine i visine (gustine itd.) a onda nema ni telа

Па ширина, дужина и висина су атрибути, односно својства која то постају тек кад се апстрахују. А да би се обавила операција апстракције, потребан је посматрач чији разум може да апстрахује. А њега нема.

On 17.4.2020. at 18:03, jovanstanic рече

ono ne bi moglo da bude opaženo

Свакако. Постоји само оно, па нема никога да га опази.

 

On 17.4.2020. at 18:03, jovanstanic рече

Mada mislim da ovo i ako je tako ne čini promenu u odnosu na izvedeni zaključak da

On 17.4.2020. at 12:32, Ivan Marković рече

Простор и време не могу да постоје независно од протежних ствари

Свакако. Ти говориш из перспективе њутновског фрејмворка и ту си у праву. Ја користим другачији концептуални фрејмворк. Али било како било закључак је исправан.

[Ivan Marković]

On 17.4.2020. at 22:15, slovoA рече

Има један проблем овде. Од ког ума се разум одвојио, јер то може бити схваћено као да је тај ум сам Бог, или енергија Божја, свеједно?

Не. Чак ни Евагрије Понтијски то тако не би схватио. Можда Плотин. Реч о троделној или четвороделној подели душе у аскетској традицији пустињских отаца, ако се не варам. Ум је по томе највиши део душе, који је као каква "антена" конструисан да хвата Енергије Божје. Али он то не може ако га разум заспе сликама и помислима као последицама пада разума у фантазију. То се зову помисли. Нпр. машташ да караш неку добру цицу или како би ти радио да си амерички прецедник или филозофираш о Суштини Божјој. 

On 17.4.2020. at 22:15, slovoA рече

Мислим да је ствар једноставнија, да је Адам у рају природу познавао (видио, созерцао) искључиво кроз благодат, а да послије пада природу познајемо кроз гријех, односно, кожне хаљине и пет простих чула су нам у ствари сузили видик (созерцање). Па

Тачно.

On 17.4.2020. at 22:15, slovoA рече

Ту је ваљда и читав проблем с метафизиком, на тим позицијама је увијек погрешна перспектива, чак и кад се ствар заиста сагледа из различитих углова. Увијек је то созерцање природе споља, а не благодатно, изнутра, из перспективе Царства.

Нема то везе са метафизиком. Ствар није тако једноставна. Имаш ту три правца. Један је неоплатонистички чији је, чини ми се, директан наследник суфизам. Ум се сасвим празни од свих концепата и слика, не само по-мисли него и мисли, а онда се просто стапа са богом, губећи индивидуалност. У суфизму се ради то, али уз понављање неке речи обично "зикр" или некаквих сура. Други правац је хришћански неоплатонизам (Евагрије и оригенисти петог столећа) где се ум такође празни од свих помисли, али не долази до стапања са Богом, већ до чистог интелектуалног гледања Бога. Трећи је православни исихазам који подразумева такође чишћење ума од помисли али и "спуштање" истог у срце. Разум се кроти тако што се спречи да у ум убацује помисли, затим се понавља Исусова молитва прво тихо, затим без речи (при чему се молитва може усклађивати са откуцајима срца, али није неопходно. Када се стигне до фазе ( то је некакав трећи ступањ) да нам молитва сама истиче из срца без да ишта морамо да се силимо да је понављамо, то је већ умносрдачна молитва и то би требало да се сам Свети Дух моли у нама "Авва, Оче". Тада је никако не би требало прекидати. На четвртом, петом , шестом и седмом ступњу иду просветљење, па обожење. Благодат може доћи на неколико секунди али може трајати и данима. Иако се не може сасвим описати то стање, неки симтоми су потпуно одсуство бриге или било каквих интересовања за овоземаљско, понекад осећај лебдења, некад груну сузе због јаке навале радости а најчешће блага струја или пламен који проструји кроз тело. Иако су неке "технике" блиске неоплатонизму и будизму, суштински се разликује по следећем:

1) Циљ неоплатонистичке и будистичке мистике је поништење ипостаси и стапање са богом (једним) у случају неоплатонизма, односно утапање у нешто што се зове нибана (будизам)

2) Циљ евагријанске мистике прочишћења ума је интелектуална контемплација Бога (суштине?)

3) Циљ православне мистике је максимално ојачање ипостаси, све до достизања стања Бога али без стапања са Њим.

Веома је важно напоменути да:

1) Исихазам не сме да се практикује без што чешћег причешћивања, односно редовног литургијског живота.

2) Благодат може доћи сасвим изненада, чак и кад се не молимо.

3) Благодат никад није резултат нашег напора, већ је дар Божји, али је наш напор ипак потребан да бисмо показали да нам је стало.

4) До нас је да покушамо да се очистимо од неприродних страсти (природне су жеља за сном, глад, жеђ, умор) и фантазије. Ако Бог види наше покушаје , даће нам то што желимо. 

5) Идеал је непрекидна молитва, без икаквих помисли, емотивних излива и слично, као и редовна Евхаристија.

[Zoran Đurović]

пре 30 минута, Ivan Marković рече

Идеал је непрекидна молитва, без икаквих помисли, емотивних излива и слично, као и редовна Евхаристија.

Нисмо ми те среће да останеш без помисли! 

Иако је благдан, нисам одолео да се не наспрдам са тобом! Пала природа проговорила из мене!:))) 

[Ivan Marković]

пре 3 часа, Hadzi Vladimir Petrovic рече

Не знам, ако је безвремено онда не можемо да преместимо неки догађај само на велики четвртак или преображење,

Можемо, ако се користимо Платоновим или Августиновим дефиницијама времена.

Платон: Време је покретна слика вечности.

Августин: Време је растезање свести.

пре 3 часа, Hadzi Vladimir Petrovic рече

дакле не прије почетка у "чистом" есхатону.

Пре почетка, мислим, није било ни Есхатона. Само Аидион (Недокучивост).

пре 3 часа, Hadzi Vladimir Petrovic рече

Што се тиче Јагњета закланог од почетка свјета, ту можемо примјетити временост - од почетка времен

 

[dragisa]

Ima jedna vrlo prosta stvar, Serafim Sarovski je svakom koga sretne govorio: Hristos Vaskrse radosti moja ! šta je time hteo da kaže, da li je to onako jurodivo i iz nekog pijeteta prema Hristu tako samo "pozdravljao" (ono smatrao dobrom zamenom za "dobar dan") ili je time hteo nešto mnogo dublje da iskomunicira?