Зоран Ђуровић: Кад Иван Инквизитор Марковић ископава јеретике

[jovanstanic]

5 hours ago, Ivan Marković said:

претпоставимо да постоји само један предмет (рецимо кугла). .. Сад, како знамо да ли се та кугла креће? Да би кретање уопште било могуће неопходни су простор (да би тело имало куда да се креће) и време (да би то кретање трајало). Међутим, како знамо да је кретање промена положаја тела у односу на друга тела, ми у случају наше кугле немамо кретање, јер не постоји друго тело у односу на које би наша кугла променила положај. Пошто нема кретања, нису нам потребни ни простор ни време. Ако уведемо бар још једно тело, онда добијамо простор и време (просторни интервал између два тела) и временски интервал уколико тело 1 промени положај у односу на тело 2. Резултат је следећи.

Morali bi da imamo prostor i vreme i ako ne uvedemo još jedno telo. Jer ako nema prostora (za nas trodimenzionalnog) kako znamo da je išta telo? Bez ikakvog prostora nema širine, dužine i visine (gustine itd.) a onda nema ni tela. A ako bi čak i tada mogli da govorimo o nekakvom telu bez postojanja vremena ono ne bi moglo da bude opaženo tj. ne bi imalo postojanje jer bi imalo trajanje 0.

Mada mislim da ovo i ako je tako ne čini promenu u odnosu na izvedeni zaključak da

5 hours ago, Ivan Marković said:

Простор и време не могу да постоје независно од протежних ствари

 

[Ivan Marković]

пре 6 минута, jovanstanic рече

Morali bi da imamo prostor i vreme i ako ne uvedemo još jedno telo. Jer ako nema prostora (za nas trodimenzionalnog) kako znamo da je išta telo? Bez ikakvog prostora nema širine, dužine i visine (gustine itd.) a onda nema ni tela. A ako bi čak i tada mogli da govorimo o nekakvom telu bez postojanja vremena ono ne bi moglo da bude opaženo tj. ne bi imalo postojanje jer bi imalo trajanje 0.

Mada mislim da ovo i ako je tako ne čini promenu u odnosu na izvedeni zaključak da

 

Odlično zapažanje! Odgovoriću malo kasnije.

[Ivan Marković]

пре 49 минута, Жика рече

Пише у Светом Писму да се Христос појавио.

Naravno da piše da se pojavio, jer je to tako sa tačke gledišta posmatrača koji je pisao izveštaj. Jevanđelje je pisano za ljude koji bitišu u prostorvremenu. Celo Sveto Pismo je antropocentrično odakle i Pisamski geocentrizam. Pisma daju izveštaj posmatraču koji je na Zemlji u određenom prostorvremenskom arealu. Nije pisano za žitelje Ajona...

[Zoran Đurović]

пре 2 часа, Ivan Marković рече

Пада ми на памет врло смела мисао да су Петар, Јаков и Јован на Тавору видели Јахвеа у шехини како диктира Мојсију заповести или му се јавља у огњеној купини као малак Јахвех а уједно теши Илију док се овај крије од Језавелиних прогона.

Имаш одличних запажања, али ово мислим да није добра писта. Јер Ис вели ученицима да ће видети Царство Божије (Мт 16, 28; Мк 9, 1; Лк 9, 27), а не неки прошли догађај. Ми из историје то можемо видети (Царство), али немамо неку ретроспективу, иако сви догађају постоје секвенционално као реални у Божијој свести. Тако Ис у Јн 8, 56: Авраам, отац ваш, био је рад да види дан мој; и видје и обрадова се. И то Ис доводи са чињеницом да он Јесте. Видети је за Јевреје исто што учествовати у неком стварном догађају. Зато имамо познање, виђење лица Божијег итд.  

[Ivan Marković]

пре 1 минут, Zoran Đurović рече

Имаш одличних запажања, али ово мислим да није добра писта. Јер Ис вели ученицима да ће видети Царство Божије (Мт 16, 28; Мк 9, 1; Лк 9, 27), а не неки прошли догађај. Ми из историје то можемо видети (Царство), али немамо неку ретроспективу, иако сви догађају постоје секвенционално као реални у Божијој свести. Тако Ис у Јн 8, 56: Авраам, отац ваш, био је рад да види дан мој; и видје и обрадова се. И то Ис доводи са чињеницом да он Јесте. Видети је за Јевреје исто што учествовати у неком стварном догађају. Зато имамо познање, виђење лица Божијег итд.  

Ок. Рекох да је ово само радна хипотеза. Наравно, не инсистирам на оваквој интерпретацији Тавора. Ипак мислим да се многи Писамски парадокси будуће прошлости и прошле будућности могу разјаснити на основу овакве (рецимо унапређене) твоје интерпретације aevum-a. 

[Ivan Marković]

У том смислу треба појам постојања поделити на по-стојање (по-стојати-ex-sisto, дословно иступити ((иступати, иступљење) и под-стојање (sub-sistere). Овај појам под-стојања дао је Мајнонг, савремени метафизичар. Творевина као мереолошка сума свих створених конкретних ствари постоји, скуп (не мереолошка сума-агрегат) свих апстрактних ентитета под-стоји.  Ово је решење које се супроставља како платонизму тако и номинализму. У питању је нешто модификован Абеларов концептуализам. Зашто је он најприхватљивији, показао сам у свом раду који ћу окачити. 

[Ivan Marković]

Apstraktni entiteti

WWW.ACADEMIA.EDU

---

 

 

[Zoran Đurović]

Радован Пилиповић. Епидемије у српским писаним изворима од XVI до XIX века / Српска верзиjа

PRAVOSLAVIE.RU

---

Ратови, болести и природне катастрофе привлачиле су пажњу људи од пера прошлих векова. Састављачи старих...

 

[Жика]

55 minutes ago, Ivan Marković said:

Apstraktni entiteti

WWW.ACADEMIA.EDU

---

 

 

Кад кажеш да можемо да докажемо да ограда постоји тако што покажемо руком на њу неко може да пита да ли сањаш ту ограду? Како знаш да ли је то реалност или сан? То има код једног филозофа.

[Ivan Marković]

пре 2 минута, Жика рече

Кад кажеш да можемо да докажемо да ограда постоји тако што покажемо руком на њу неко може да пита да ли сањаш ту ограду? Како знаш да ли је то реалност или сан? То има код једног филозофа.

Има у Декарта. У питању је расправа која се развила између калвиниста и језуита о заснованости вере у контексту диспута sola scriptura vs Писмо у контексту литургије и предања. Неки зао случај је хтео да језуити баш негде тад преведу дела античког скептика Секста Емпирика и употребе његове (и не само његове) аргументе против калвинистичког начела Само Писма. Калвинисти су се у почетку нашли грогирани али су се онда сетили да батина има два краја па су окренули скептичке аргументе противу Дружбе Исусове. Међутим, резултат је и за једне и за друге био неочекиван и поразан. Део интелектуалне јавности у Европи разумео је  да је скептицизам разорио сваку рационалну и било какву другу заснованост хришћанске вере па се окренуо унитаријанству (Сервет и Социније), аријанству (Њутн) , а касније и деизму (Волтер, Русо) пантеизму (Спиноза), панентеизму (Хегел) и атеизму (Мелије, Холбах...). Декарт је само покушао да се извуче из скептицизма својим спекулисањем да ако ишта постоји, а није пуки сан у који нас је убацио неки малициозни ентитет (Декартов демон) онда сам то ја који мислим па тиме и постојим. Даље Декарт наставља чупање из скептицизма. У савременој аналитичкој филозофији, ова Декартова дилема је позната као "мозак у посуди". Једино што не знам какве везе има твоје питање са мојим радом? Не сећам се да сам спомињао неку ограду...

[Жика]

9 minutes ago, Ivan Marković said:

Има у Декарта. У питању је расправа која се развила између калвиниста и језуита о заснованости вере у контексту диспута sola scriptura vs Писмо у контексту литургије и предања. Неки зао случај је хтео да језуити баш негде тад преведу дела античког скептика Секста Емпирика и употребе његове (и не само његове) аргументе против калвинистичког начела Само Писма. Калвинисти су се у почетку нашли грогирани али су се онда сетили да батина има два краја па су окренули скептичке аргументе противу Дружбе Исусове. Међутим, резултат је и за једне и за друге био неочекиван и поразан. Део интелектуалне јавности у Европи разумео је  да је скептицизам разорио сваку рационалну и било какву другу заснованост хришћанске вере па се окренуо унитаријанству (Сервет и Социније), аријанству (Њутн) , а касније и деизму (Волтер, Русо) пантеизму (Спиноза), панентеизму (Хегел) и атеизму (Мелије, Холбах...). Декарт је само покушао да се извуче из скептицизма својим спекулисањем да ако ишта постоји, а није пуки сан у који нас је убацио неки малициозни ентитет (Декартов демон) онда сам то ја који мислим па тиме и постојим. Даље Декарт наставља чупање из скептицизма. У савременој аналитичкој филозофији, ова Декартова дилема је позната као "мозак у посуди". Једино што не знам какве везе има твоје питање са мојим радом? Не сећам се да сам спомињао неку ограду...

Написао си да можемо да докажемо постојање неког предмета тако што покажемо руком на њега и чини ми се да си поред других навео и ограду.

[Жика]

Један јеромонах из Есекса је писао Волим, дакле постојим.

[Ćiriličar]

пре 26 минута, Жика рече

Један јеромонах из Есекса је писао Волим, дакле постојим.

Један из Србије, раније, је то исто говорио али мало разложније:

"Увек се ниже доказује вишим, а не обратно. И човечије постојање доказује се постојањем виших бића, виших моћи и интелигенција од људске. Неко од европских философа рекао је: „Мислим, дакле постојим“. И та његова реч је раструбљена по свету као нешто велико. У самој ствари, мислио ја колико хтео, ја не постојим, ако не постоји неко већи од мене, који је и мене и сав свет смислио. Ако Бог не постоји, као интелигенција виша од мене извесно је, да и ја не постојим; него сам само нека пролазна утвара, аветиња, коју су вихори из прашине дигли и уобличили за тренутак, да би ме поново расули у исту прашину, без циља и следа. Исто тако и љубав, Ако љубав није у Богу и од Бога, онда је она само једна сентиментална чежња, коју људи употребљавају као наркозу. да би малом бесмисленошћу ублажили велику бесмисленост живота".

(Св. Вл. Николај)

[Ivan Marković]

пре 9 минута, Жика рече

Написао си да можемо да докажемо постојање неког предмета тако што покажемо руком на њега и чини ми се да си поред других навео и ограду.

Аха. То је остензивни аргумент. Али само под претпоставком да не сањамо сан у који нас је увалио Декартов злонамерник. Ако сам употребио реч "доказ" употребио сам га у колоквијалном смислу. Ми строго узев, не можемо да докажемо да нисмо у сну или некаквом матриксу. Ја наравно имам одређено Богопознање засновано на литургијском животу и умносрдачној молитви и сигуран сам да је овај свет постојећи и добар и део ајона, иако постоје ограничења у перцепцији Ајонске реалности у тоталитету а која сам навео у претходним постовима, а то знам јер верујем Ономе који ми понекад допусти да се погрузим у Његове Енергије. Али људима који не желе (што је сасвим легитимно) да следе протокол који би им омогућио да искусе оно што ми хришћани искушавамо (скок у веру, катихеза, присуство на литургији за оглашене, крштење, причешће, умносрдачне молитва, прочишћење, просветљење, обожење), ја немам било каквог начина да аргументујем чак ни да нисмо у сну...постоје неке ствари које се могу доказати (да ли је неки исказ таутологија, контингенција или контрадикција), математички докази, редукција на апсурд онтолошког нихилизма (Горгија) и глобалног скептицизма и то је све...постоје још солидни аргументи против хипотезе симулације и то је све...ништа друго ја не умем.

[Жика]

6 minutes ago, Ivan Marković said:

Аха. То је остензивни аргумент. Али само под претпоставком да не сањамо сан у који нас је увалио Декартов злонамерник. Ако сам употребио реч "доказ" употребио сам га у колоквијалном смислу. Ми строго узев, не можемо да докажемо да нисмо у сну или некаквом матриксу. Ја наравно имам одређено Богопознање засновано на литургијском животу и умносрдачној молитви и сигуран сам да је овај свет постојећи и добар и део ајона, иако постоје ограничења у перцепцији Ајонске реалности у тоталитету а која сам навео у претходним постовима, а то знам јер верујем Ономе који ми понекад допусти да се погрузим у Његове Енергије. Али људима који не желе (што је сасвим легитимно) да следе протокол који би им омогућио да искусе оно што ми хришћани искушавамо (скок у веру, катихеза, присуство на литургији за оглашене, крштење, причешће, умносрдачне молитва, прочишћење, просветљење, обожење), ја немам било каквог начина да аргументујем чак ни да нисмо у сну...постоје неке ствари које се могу доказати (да ли је неки исказ таутологија, контингенција или контрадикција), математички докази, редукција на апсурд онтолошког нихилизма (Горгија) и глобалног скептицизма и то је све...постоје још солидни аргументи против хипотезе симулације и то је све...ништа друго ја не умем.

И ја сматрам да свако треба својим искуством то да доживи па се не бавим нешто доказивањем.