Претражи Живе Речи Утехе
Showing results for tags 'волиш'.
Found 3 results
-
Онај ко је заиста скроман нема страха. Ко воли Бога и ближње, и када је сам, није сам. Понизан има сигурност, неустрашивост, радост, мир, дуготрпљење, кротост, доброту, самоконтролу, слободу, благодат. Прави хришћанин, који воли, даје, жртвује се, живи за друге, не може а да не буде понизан. Истински понизни се више радују давању него примању. Они немају никаквих захтева према другима. Они их трпе, прихватају, дочекују, моле се за њих. Не нервирају се. Узнемирени смо другима јер им постављамо превише захтева. Према њима смо прилично строги, док смо према себи прилично попустљиви. Желимо само да будемо примећени, саслушани, вољени. Штедљиви смо у пажњи, у слуху, у љубави према другима. Тражимо признање, похвалу, пуно интересовање других. Али шкрти смо са давањем. Људи се лако растужују, обесхрабрују, разочаравају, бивају тужни и меланхолични, јер њихова вера није срдачна, њихово поверење у Бога је лабаво и њихова нада далека. Верник има информације сигурности, поткрепљења, поверења и наде. То не значи да нема проблема, али се суочава са проблемима са надом. Нада у Свемогућег и свеприсутног Бога даје вернику мир, спокој, спокој, утеху, милост. Старци и старице из ранијих времена су са већим проблемима смислено правили свој крст, часно их подносили, истрајавали ... Данашњи арогантни људи сматрају да је велика срамота да се “разапне” или да се позивају на Бога и верују да ће њихова интелигенција, њихово знање, њихова свестраност решити све њихове проблеме... Али то се не дешава и џепови су им пуни анксиолитика, аналгетика, седатива, антидепресива и хипнотика. Они који су веровали у своју обожену логику и свој арогантни его, заведени су опасном самодовољношћу, модерним хришћанством фарисејске светиње и постали игре демона. Светост никада није снисходљива, лицемерна, егоцентрична, непријатељска и изолована. Светитељи не верују у себе и своја дела, већ се надају и непрестано призивају бескрајну милост Свеблагога Бога. Светитељи нас грешне подстичу да будемо дирнути и умудрени примерима великих грешника који су се покајали и постали свети... Монах Мојсије Агиореитис https://www.vimaorthodoxias.gr/peri-zois/an-agapas-pote-den-echeis-monaxia/# -
Архимандрит Андреј (Конанос): Пробај да волиш непријатеље, и имаћеш миран сан
a Странице је објавио/ла Поуке.орг - инфо у Поучни
Дао ми је Господ термометар да измерим топлоту свог срца, и ја сам угледао да је хладно. У чему се то испољава? Када су моји непријатељи лоше говорили о мени, гневио сам се, када су ми чинили зло, био сам зао. Нисам добротом одговарао. Где је моја љубав? Замислите се, колико смо далеки од речи Христових: „Љубите непријатеље своје“. Непријатеље? Како је могуће волети непријатеље, ако смо толико зли, да понекад немамо довољно љубави ни за своје ближње. Како могу да волим свог непријатеља? То је немогуће. Али, заправо, ова заповест неће бити толико тешка, ако на све будемо гледали Божанским очима. Само једно подсећање да ћемо једном умрети и да ћемо бити покривени травом, спушта нас са неба на земљу, то јест, само та једна мисао. Када размишљаш о томе, тада схваташ да нас све везује смрт. Са закашњењем ћеш поставити питање: „Зашто нисам волео?“ Није важно да ли те конкрентна особа воли или не, једноставно твоје је да њу волиш. Знаш ли шта ће се десити са тобом, уколико победиш себе и заволиш? Посветићеш се! Сигурно нећеш пострадати! Покушај да волиш непријатеље своје, и имаћеш миран сан. Једном приликом се, једном човеку, који није желео да прихвати виши закон љубави, обратио његов духовник: „Пробај да не волиш, пробај да мрзиш, а онда ми реци да ли спаваш ноћу!“ „Ако ти буде скакао притисак, или падао шећер, не питај ме зашто је то“. Разлог наше мржње и неразумевања скривен је у дубини душе. Ако бисмо почели да копамо у себи, и очистили се, онда бисмо схватили шта је права љубав. Из тога следи, да само тако можемо бити спашени – љубављу! Моћићеш да се спасиш само онда, када стално будеш мислио на љубав. Али како? Овако: рећићеш људима, са којима си у расправи, да је дружење са њима прелепо, да је путовати са њима право задовољство, да су то добри људи и да ти је драго, што су поред тебе! Тада, чиме год да се бавиш, било да седиш за воланом или си код куће, увек ћеш чути глас љубави упућен свим тим људима. Ово увек имај на уму, настави да се мењаш, да се не би изгубио у овом свету. Извор: Православие.ру-
- 5
-
-
-
- архимандрит
- андреј
- (и још 7 )
-
Када спознаш своју грешку, моли Бога: “Господе, Ти си ме ставио на проверу – и открила се сва моја беда. Дао си ми могућност да покажем своју љубав, али ја то нисам учинио. Дозволи ми да угледам ко сам, и како сам испрва био замишљен“. Дао ми је Господ термометар да измерим топлоту свог срца, и ја сам угледао да је хладно. У чему се то испољава? Када су моји непријатељи лоше говорили о мени, гневио сам се, када су ми чинили зло, био сам зао. Нисам добротом одговарао. Где је моја љубав? Замислите се, колико смо далеки од речи Христових: „Љубите непријатеље своје“. Непријатеље? Како је могуће волети непријатеље, ако смо толико зли, да понекад немамо довољно љубави ни за своје ближње. Како могу да волим свог непријатеља? То је немогуће. Али, заправо, ова заповест неће бити толико тешка, ако на све будемо гледали Божанским очима. Само једно подсећање да ћемо једном умрети и да ћемо бити покривени травом, спушта нас са неба на земљу, то јест, само та једна мисао. Када размишљаш о томе, тада схваташ да нас све везује смрт. Са закашњењем ћеш поставити питање: „Зашто нисам волео?“ Није важно да ли те конкрентна особа воли или не, једноставно твоје је да њу волиш. Знаш ли шта ће се десити са тобом, уколико победиш себе и заволиш? Посветићеш се! Сигурно нећеш пострадати! Покушај да волиш непријатеље своје, и имаћеш миран сан. Једном приликом се, једном човеку, који није желео да прихвати виши закон љубави, обратио његов духовник: „Пробај да не волиш, пробај да мрзиш, а онда ми реци да ли спаваш ноћу!“ „Ако ти буде скакао притисак, или падао шећер, не питај ме зашто је то“. Разлог наше мржње и неразумевања скривен је у дубини душе. Ако бисмо почели да копамо у себи, и очистили се, онда бисмо схватили шта је права љубав. Из тога следи, да само тако можемо бити спашени – љубављу! Моћићеш да се спасиш само онда, када стално будеш мислио на љубав. Али како? Овако: рећићеш људима, са којима си у расправи, да је дружење са њима прелепо, да је путовати са њима право задовољство, да су то добри људи и да ти је драго, што су поред тебе! Тада, чиме год да се бавиш, било да седиш за воланом или си код куће, увек ћеш чути глас љубави упућен свим тим људима. Ово увек имај на уму, настави да се мењаш, да се не би изгубио у овом свету. Извор: Православие.ру View full Странице
-
- 2
-
-
-
- архимандрит
- андреј
- (и још 7 )
Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука. Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано. Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.
© ☦ 2021 Сва права задржана.