Одговор Епископа западноамеричког Г. Максима поводом текста Епископа бачког Господина Иринеја „Опасни портпароли“

[Александар Милојков]

пре 13 минута, farisejski.bukvojed рече

Onda jednostavno izvrsis sopstveni transfer na Fanar i radujes se zajedno sa njim, izuzev ako on ne bude odlucio da se zarad pravoslavlja odrekne Fanara i promeni jurisdikciju. Onda ces nastaviti da se radujes sam.

Само ти брате на миру фарисејски глођи своју букву и не брини за мој трансфер.

[Ведран*]

1 hour ago, Александар Милојков рече

Свака украјинска црквена у орханизација, ако је канонска, налази се под ЦП.

Е сад се у пуном светлу показује шизофреност оваквог става. Надам се ипак (још мало) да је ово став само Милојкова, а не и Еп. Максима. 

Јер и новооснована удружена расколничка група под именом ПЦУ јесте под Цариградом, јер је Томос само по наслову о аутокефалији, а у суштини је Томос потчињења Цариграду. Што значи да Милојков признаје украјинске расколнике?

Али пре свега директно под Цариградом је расколничка дијаспора, што теби изгледа није спорно?

Друга ствар, која чини овакву тврдњу потпуно ван памети, јесте да УПЦ МП нити је када била, нити сада јесте под Цариградом. По теби, УПЦ МП никада није била канонска Црква, што се ни Вартоломеј не усуђује да тврди!

Алал ти еклисиологија! 

[Александар Милојков]

За освежење, ево превода писма епископа Григорија Богослова епископу Василију Великом:

 

Григорије Назијанзин

Василију

"Престани да о мени говориш као о необразованом , сировом и непријатељски расположеном човеку који не заслужује да живи само зато што сам се одважио и  успео да созерцавам о начину на који се према мени поступа. И сам си свестан да нисам погрешио ни у чему другом и немам грижу савести која би била изазвана лошим поступањем према теби ни у малим нити у битним питањима а надам се да никада неће ни доћи до тога. Знам само да  бејах преварен-касно сам то схватио,на жалост-али сам схватио-а за то је главни кривац твој трон који те је изгледа изненада издигао изнад тебе-уморан сам од тога да ме криве за твоје грешке и од тога да се извињавам људима који знају наш пређашњи а и садашњи однос. Због свега што морам да трпим ово је дефинитивно најсмешнија и најушљивија ствар јер у овој ситуацији иста особа  неправедно страда али и испашта због своје кривице а ја се тренутно налазим у таквој положају. Различити људи ме окривљују за различита дела,сваки по свом укусу, диспозицији или по мери огорчености коју у њему изазивам. Они најљубазнији ме критикују са презрењем, омаловажавајући ме. Ти исти ме бацају након што сам им послужио,поступајући са мном као што се поступа са безвредним чашама и бокалима или са скелом која је битна док се зграда зида али чим је зидање завршено,мајстори је склањају. Пустићемо их да живе у свом убеђењу и нећемо спутавати њихову слободу говора. А да ли ми ти,као награду, исплаћујеш та благословена и празна надања која си осмислио ради злобних говорника,који те оптужише за вређање моје личности под изговором да ме поштујеш,као да сам толико лакомислен и тако лако занесен поменутим третманом. Јасно ћу ти ставити до знања све што ми је на души и не смеш се због тога љутити. Рећи ћу ти оно што сам рекао и у тренутку патњи, не у изливу беса или запрепашћења  због онога што се десило тако да свакако нисам тада изгубио здрав разум нити сам бунцао. Нећу се латити оружија нити ћу разрађивати тактику- коју нисам изучавао ни раније , када је прилика била прикладнија јер сви су се тада наоружавали у својој помахниталости (знаш и сам која је болест слабића), нити ћу изаћи пред Антимуса, иако  дотични није ратник за пример, јер и сам сам ненаоружан и ненавикнут на рат а самим тим и подложнији сваком рањавању. Бори се сам са њим ако желиш (јер околности често од слабића праве ратнике) или нађи некога ко ће се борити када ти ухвате мазге, док стражари над теснацем,као што у старини учини Амалек Израиљцима. Дај ми пре свега тишину. Зашто бих се борио за прасиће који сисају и живину, и то не моје властите, као за душе и каноне ? Зашто бих митрополију требало да лишим прослављеног Сасиме или да лежим наг и откријем тајне твог ума када би требало да се придружим онима који их прикривају. Да ли ћеш онда бити муж и све стране привести својим закључцима,као што реке чине зимским бујицама, без обзира на пријатељство и интимност у чињењу добра или због репутације коју ће ти такав ток догађаја донети. Предај се Духу. Из нашег пријатељства научићу да не верујем пријатељима нити да било шта поштујем као Бога."

 

Уживајте
 

 

 

[Ведран*]

пре 37 минута, Vladan :::. рече

Ваљда је ово мало боље од "неуке баба Јелице" тј. ваљда видиш "неку логичко-егзегетску анализу"...

Баба Јелице! Добро пишеш! Ђе си се чколовала?

[Александар Милојков]

пре 6 минута, Ведран* рече

Е сад се у пуном светлу показује шизофреност оваквог става. Надам се ипак (још мало) да је ово став само Милојкова, а не и Еп. Максима. 

Јер и новооснована удружена расколничка група под именом ПЦУ јесте под Цариградом, јер је Томос само по наслову о аутокефалији, а у суштини је Томос потчињења Цариграду. Што значи да Милојков признаје украјинске расколнике?

Али пре свега директно под Цариградом је расколничка дијаспора, што теби изгледа није спорно?

Друга ствар, која чини овакву тврдњу потпуно ван памети, јесте да УПЦ МП нити је када била, нити сада јесте под Цариградом. По теби, УПЦ МП никада није била канонска Црква, што се ни Вартоломеј не усуђује да тврди!

Алал ти еклисиологија! 

Тзв. аутокефална ПЦУ нема своје парохије у САД-у! Ни по том "Томосу" нема право на дијаспору. Дакле, ради се о украјинцима који су у САД-у били под Цариградом и пре ових пометњи око Украине, а не о тзв. ПЦУ.

[Trifke]

пре 32 минута, Александар Милојков рече

Могу. Услов је да ми поставиш конкретно питање. А ја сада да ти пишем овде читаву егезгезу текста владике Максима, стварно немам времена.

Dobro. Uradicu to ali kada budes zavrsio sa doktoratom. Necu da te sada ometam.

[Trifke]

пре 18 минута, Александар Милојков рече

За освежење, ево превода писма епископа Григорија Богослова епископу Василију Великом:

 

Григорије Назијанзин

Василију

"Престани да о мени говориш као о необразованом , сировом и непријатељски расположеном човеку који не заслужује да живи само зато што сам се одважио и  успео да созерцавам о начину на који се према мени поступа. И сам си свестан да нисам погрешио ни у чему другом и немам грижу савести која би била изазвана лошим поступањем према теби ни у малим нити у битним питањима а надам се да никада неће ни доћи до тога. Знам само да  бејах преварен-касно сам то схватио,на жалост-али сам схватио-а за то је главни кривац твој трон који те је изгледа изненада издигао изнад тебе-уморан сам од тога да ме криве за твоје грешке и од тога да се извињавам људима који знају наш пређашњи а и садашњи однос. Због свега што морам да трпим ово је дефинитивно најсмешнија и најушљивија ствар јер у овој ситуацији иста особа  неправедно страда али и испашта због своје кривице а ја се тренутно налазим у таквој положају. Различити људи ме окривљују за различита дела,сваки по свом укусу, диспозицији или по мери огорчености коју у њему изазивам. Они најљубазнији ме критикују са презрењем, омаловажавајући ме. Ти исти ме бацају након што сам им послужио,поступајући са мном као што се поступа са безвредним чашама и бокалима или са скелом која је битна док се зграда зида али чим је зидање завршено,мајстори је склањају. Пустићемо их да живе у свом убеђењу и нећемо спутавати њихову слободу говора. А да ли ми ти,као награду, исплаћујеш та благословена и празна надања која си осмислио ради злобних говорника,који те оптужише за вређање моје личности под изговором да ме поштујеш,као да сам толико лакомислен и тако лако занесен поменутим третманом. Јасно ћу ти ставити до знања све што ми је на души и не смеш се због тога љутити. Рећи ћу ти оно што сам рекао и у тренутку патњи, не у изливу беса или запрепашћења  због онога што се десило тако да свакако нисам тада изгубио здрав разум нити сам бунцао. Нећу се латити оружија нити ћу разрађивати тактику- коју нисам изучавао ни раније , када је прилика била прикладнија јер сви су се тада наоружавали у својој помахниталости (знаш и сам која је болест слабића), нити ћу изаћи пред Антимуса, иако  дотични није ратник за пример, јер и сам сам ненаоружан и ненавикнут на рат а самим тим и подложнији сваком рањавању. Бори се сам са њим ако желиш (јер околности често од слабића праве ратнике) или нађи некога ко ће се борити када ти ухвате мазге, док стражари над теснацем,као што у старини учини Амалек Израиљцима. Дај ми пре свега тишину. Зашто бих се борио за прасиће који сисају и живину, и то не моје властите, као за душе и каноне ? Зашто бих митрополију требало да лишим прослављеног Сасиме или да лежим наг и откријем тајне твог ума када би требало да се придружим онима који их прикривају. Да ли ћеш онда бити муж и све стране привести својим закључцима,као што реке чине зимским бујицама, без обзира на пријатељство и интимност у чињењу добра или због репутације коју ће ти такав ток догађаја донети. Предај се Духу. Из нашег пријатељства научићу да не верујем пријатељима нити да било шта поштујем као Бога."

 

Уживајте
 

 

 

Jeli ovaj tekst za tebe neko novo otkrivenje. Sta hoces da njime dokazes? Niko i ne razmislja o tome da li se oni mrze ili vole i nikoga to i ne zanima. Da li si primetio da ti niko o tome ne postavlja pitanja?  

[Ведран*]

пре 5 минута, Александар Милојков рече

Дакле, ради се о украјинцима који су у САД-у били под Цариградом и пре ових пометњи око Украине, а не о тзв. ПЦУ.

Аха!

Значи подразумевао си "украјинску црквену организацију" у Америци (није у питању само САД) када си рекао " Свака украјинска црквена у орханизација, ако је канонска, налази се под ЦП." а не украјинску црквену организацију у Украјини. ОК.

Пошто волиш логику.... сви они који у Америци прихвате или су већ прихватили Томос и потчинили се Цариграду јесу "канонска Црква", јер су под Цариградом? Ерго прихватајући оне који су "под Цариградом" прихвата се Томос.

Овим делом....

пре 9 минута, Александар Милојков рече

ради се о украјинцима који су у САД-у били под Цариградом и пре ових пометњи око Украине, а не о тзв. ПЦУ. 

...само се замућује вода. Не ради се само о њима. Ради се и о онима који прелазе под Цариград на основу Томоса.

Јер по чему ће се разликовати они што су пре били и они што су прешли, када се за критеријум узима само "су под Цариградом"?

Неће се разликовати ни по чему. Копираћу мој коментар о овој ствари са главне теме о расколу.

[Ведран*]

Ево поменутог коментара:

Владан је одрадио оно шо сам ја желео. Указао је на чињеницу да је ситуација у погледу Украјинаца у Америци у најмању руку крајње нејасна.

Оно што је јасно из последњег одговора Еп. Максима, јесте да је он, како сам и претпостављао, помињући Цариградску патријаршију, и посебно наглашавајући све њене делове, управо мислио на Украјинце. И на наше саслуживање са њима.

Он то објашњава тиме што смо ми наводно били у општењу са Украјинцима (по дијспори) који су под Цариградом, и пре овог фанарско-украјинског циркуса. Па, по њему, зашто не бисмо били и сада!?

Два таква цариградска Украјинца су и Иларион емондтонски и Данил памфилијски. Главом и брадом Вартоломејеви егзарси у Украјини. Они који су припремили терен за сједињење расколника пре пар месеци. И вероватно су, мада о томе нема званичних вести, саслуживали са расколницима.

Поред њих и њихове пастве, која је и пре циркуса била директно под Цариградом, а чији пут до цариградског покровитељства је слично скандалзоне природе, али то је нека друга тема, дакле, поред њих, ту су још и бројне парохије Денисенковог викаријата. Међу њима тек влада прави хаос својствен свему чега се Денисенко дотакне. По "Томосу", ово су сада парохије које припадају Вартоломеју. У пракси, неке директно одбацују Томос, како је и Владан навео, и не желе да се потчине Цариграду. Друге ваљда прихватају власт Цариграда, а у ствари, за већину се не зна.

Дакле, позиција Еп Максима у односу на све ове групе је сасвим нејасна, и његови ставови и паушална и олака оцена да смо ми са Цариградом пре саслуживали и да зато и даље саслужујемо је неодржива у таквом своме ноншалантном формату.

Прво питање је да ли саслужујемо и са онима који су се пребацили од Денисенка под окриље Вартоломеја, па су сад и они "под Цариградом"? Ако саслужујемо јер су под Цариградом, да ли то онда Еп. Максим признаје Вартоломејев и Порошенков украјински "Томос", насупрот једногласном ставу целе СПЦ против таквог признања?

Друго питање је, да ли саслужујемо са онима који су кумовали расколу и служили са расколницима само зато јер ми нисмо прекинули општење са Цариградом а они су цариградски клирици? Да ли то укључује и егзархе Данила и Илариона?

Ако саслужујемо са свима који су под Цариградом јер ми имамо општење са Цариградом, онда треба јасно рећи да Еп. Максим стоји насупрот препоруци САС СПЦ. Препорука додуше није више од тога, него једноставно препорука, и он није у прекршају ако пастирски примењује икономију. Уосталом са тим циљем је Саопштење САС СПЦ такво какво јесте. Али треба отворено рећи да он из пастирских разлога не прмењује ту препоруку, па кад већ пише јавно, ред би био и да образложи где се то и на који начин и из којих разлога он држи икономије. Он кроз ова два саопштења није образложио, ако што сам показао изнад.  

Контраптодуктивно је причати да је одлука САС СПЦ таква да ми не прекидамо однос када она јасно стоји на граници икономије (по којој се саслужује) и акривије (по којој би наступио потпуни прекид), уз позив и препоруку да се из уздржавамо саслуживања са онима који су саслуживали са расколницима. Уздржање управо значи неизазивање непотребних сцена саслуживања са људима који отворено подржавају раскол. А Епископ Максим позива све да служе са свима укључујући и компромитоване (на пример Данила и Илариона) и могуће, мада не сасвим јасно, и са Денисенковим бившим расколницима који су сад "под Цариградом".

Оно где његов до сада изречени став прелази границе пастирске примене икономије јесте у отвореној и неоснованој критици оних који указују и на акривију. А он је први потегао стрелу на "портпарола" помињући га (их) у своме обраћању својој пастви!! Није јасна конекција између "портпарола" и његове пастве, осим што га је оптужио да збуњује његово стадо само зато што је додатно појаснио принципе којима се наша Црква руководила у формулисању става у односу на украјинску кризу.

Стога бисмо сада исто тако могли рећи да став епископа Максима збуњује стада по другим епархијама јер он тврди да ми треба да саслужујемо и са два егзарха трона цариградског који су утабали стазе и поравнили путеве од Фанара до Кијева, насупорот ставу САС СПЦ. И при томе тврди да је његов став став СПЦ, а онај који говори и о икономији и акривији (тј. појашњење "портпарола") став који збуњује паству. 

Ево ја стојим збуњен ставом Еп. Максима.

Одавде је:

 

[Александар Милојков]

пре 3 минута, Ведран* рече

 

...само се замућује вода. Не ради се само о њима. Ради се и о онима који прелазе под Цариград на основу Томоса.

 

Не ради се о њима. Епископ је говорио о канонским Црквама на тлу где је и његова епархија. А ту, све и да се тзв. ПЦУ призна за канонску, ње нема. Јер, како рекох по "Томосу", та структура нема право на дијаспору. Могу у САД да дођу само као туристи.

[Bokisd]

пре 12 минута, Trifke рече

Dobro. Uradicu to ali kada budes zavrsio sa doktoratom. Necu da te sada ometam.

Ja mislim , da i nemamo sta puno analizirati Trifke,  e.Maksim zakljucuje ...  Вартоломеј је на себе преузео крст једне историјске одлуке и тек ће даља историја – а не садашњи тренутак – показати да ли је био у праву....  tako da ako gledamo tako,  verovatno se djabe svi mi pastimo da nesto dokazemo, djabe smo tamo pisali 500 strana i lomili mozdane vijuge u sadasnjem trenutku i real time ().... kada ce istorija pokazati da li je Vartolomej bio u pravu,... ali, znamo da je patrijarh uzeo .... teski krst na sebe .... tako da,  mozemo zbog toga i na neki nacin predvideti  sta ce tacno dalja istorija pokazati... ()

Ljudi nismo bas mala deca, mislim da e.Irinej nije bas bez razloga kritikovao neke stavove e.Maksima.

[Ведран*]

пре 5 минута, Александар Милојков рече

Не ради се о њима. Епископ је говорио о канонским Црквама на тлу где је и његова епархија. А ту, све и да се тзв. ПЦУ призна за канонску, ње нема. Јер, како рекох по "Томосу", та структура нема право на дијаспору. Могу у САД да дођу само као туристи.

Пријатељу, не знам зашто ово радиш, али срамотиш се. Без било какве зле намере ти ово кажем, баш пријатељски.

Или стварно не капираш, у шта сумњам.

Не говорим ни ја о "ПЦУ" у Америци (мада има и тога, ако ниси упућен), него управо о "цариградској дијаспори" која укључује те Денисенкове расколнике. А ти то упорно и врло невештно избегаваш, уосталом као и владика Максим у свом одговору в. Иринеју. С тим што он "није ни знао" да Денисенковци постоје у Америци. А то је чак и баба Јелица могла да сазна.

[Milan Nikolic]

Још када је наш свети Јустин Ћелијски наглашавао да треба успоставити аутокефалну Америчку Цркву, а неко то упорно спречава.

Ја сам скроз огорчен и не могу да се саберем од чега бих почео да критикујем све од реда, почев од тријадологије изображавања узрочности и других фанариотских недела.

[Zoran Đurović]

пре 33 минута, Александар Милојков рече

ПЦУ призна за канонску, ње нема.

Брате, лупаш. То су Денисеновци (има и онај денисенков човек, не знам како се на српском каже). Сви они су служили са анатемисаним Денисенком чије рашчињење је и ЦГ потписао. И он је чинодејствовао тамо уредно као и са Мирашом. То је структура која је предата ЦГу са Томосом. 

Само један пример, да не би упадао у тлапње и причао глупости: 

 

[Ведран*]

пре 6 минута, Milan Nikolic рече

почев од тријадологије изображавања узрочности

Немој то само, сунце ти пољубим! 

Држ се канона.