Jump to content

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'јавност'.

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Форум само за чланове ЖРУ
  • Братски Састанак
    • Братски Састанак
  • Студентски форум ПБФ
    • Студентски форум
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
    • Унутарправославни дијалог
    • Međureligijski i međukonfesionalni dijalog (opšte teme)
    • Dijalog sa braćom rimokatolicima
    • Dijalog sa braćom protestantima
    • Dijalog sa bračom muslimanima
    • Хришћанство ван православља
    • Дијалог са атеистима
  • Друштво
    • Друштво
    • Брак, породица
  • Наука и уметност
    • Уметност
    • Науке
    • Ваздухопловство
  • Discussions, Дискусии
  • Разно
    • Женски кутак
    • Наш форум
    • Компјутери
  • Странице, групе и квизови
    • Странице и групе (затворене)
    • Knjige-Odahviingova Grupa
    • Ходочашћа
    • Носталгија
    • Верско добротворно старатељство
    • Аудио билбиотека - Наша билиотека
  • Форум вероучитеља
    • Настава
  • Православна берза
    • Продаја и куповина половних књига
    • Поклањамо!
    • Продаја православних икона, бројаница и других црквених реликвија
    • Продаја и куповина нових књига
  • Православно црквено појање са правилом
    • Византијско појање
    • Богослужења, општи појмови, теорија
    • Литургија(е), учење појања и правило
    • Вечерње
    • Јутрење
    • Великопосно богослужење
    • Остала богослужње, молитвословља...
  • Поуке.орг пројекти
    • Poetry...spelling God in plain English
    • Вибер страница Православље Online - придружите се
    • Дискусии на русском языке
    • КАНА - Упозванање ради хришћанског брака
    • Свето Писмо са преводима и упоредним местима
    • Питајте о. Саву Јањића, Игумана манастира Дечани
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Воћарство
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство
  • Пољопривредници's Живот на селу
  • Пољопривредници's Свашта нешто :) Можда занимљиво
  • Kokice's Horror
  • Kokice's Dokumentarac
  • Kokice's Sci-Fi
  • Kokice's Triler
  • Kokice's Drama
  • Kokice's Legacy
  • Kokice's Akcija
  • Kokice's Komedija
  • Живе Речи (емисије и дружења)'s Теме

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

  1. Саопштење за јавност Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве са редовног заседања одржаног у Сремским Карловцима и Београду од 15. до 21. маја 2022. године Овогодишње редовно заседање Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве започето је 15. маја у Сремским Карловцима, једном од седишта Патријараха српских, а поводом прославе значајног јубилеја – стогодишњице уједињења српских покрајинских Цркава у једну и јединствену Српску Православну Цркву и васпостављања статуса аутокефалне Српске Патријаршије (1920). Прослава овог значајног јубилеја већ два пута је одлагана услед пандемије коронавируса. Саборски оци су посебну пажњу посветили теми светих угодника Божјих. Препознајући у примеру њиховог врлинског живота, мучеништва, исповедништва и подвижништва неугасиву ревност за веру, Српска Православна Црква уношењем у Диптихе светих препоручује ова новојављена и новопрослављена светила Православља својој духовној деци као пример за углед у врлини и чврстини вере, наде и љубави. Лику светих прибројане су следеће личности: свети Данило, епископ карловачки и плашчански, са датумом празновања 27. јануара/9. фебруара; свети Иринеј (Ћирић), епископ бачки, исповедник вере, са датумом празновања 24. марта/6. априла; света 73 свештеномученика горњокарловачка, чији спомен празновања има бити заједно са споменом светог свештеномученика Саве горњокарловачког, 4/17. јула; свети свештеномученик Недељко Раковички (Стреличић), са датумом празновања 8/21. маја; свети свештеномученик Милош (Билбија) Грковачко-црнолушки, са датумом празновања 28. јула/ 10. августа; свети свештеномученици Илија (Будимир), Ристо (Ћатић), Коста (Станишић) и остали ливањски мученици, чији датум празновања ће ускоро бити утврђен и саопштен; свети преподобномученици медљански игуман Серафим, монах Авакум и монах Мардарије, са датумом празновања 28. септембра/11. октобра; света деца мученици, јастребарски и сисачки, са датумом празновања 13. јула/26. августа; свети мученици зворничкотузлански, са датумом празновања 26. маја/8. јуна; свети мученици бачки, са датумом празновања 10/23. јануара. Измењен је датум празновања мученика дабробосанских: уместо 28. јуна/11. јула, њихов спомен ће се убудуће обележавати 5/18. јула сваке године. Одређен је датум празновања светих свештеномученика житомислићких – 13/26. јун, док су мученицима пребиловачким и доњохерцеговачким прибројани и сви остали мученици пострадали за веру у Херцеговини у време Другог светског рата, који ће се од сада сви заједно прослављати под називом свети мученици пребиловачки и остали херцеговачки мученици, са датумом празновања 24. јула/6. августа. Следећи благодатни и благословени догађај на Сабору било је заједничко служење саборне свете Литургије у Храму Светог Саве на Врачару после васпостављања евхаристијског општења и канонског јединства између Српске Православне Цркве и Македонске Православне Цркве, како се она називала после прекида општења 1967. године. Литургију је служио Патријарх српски г. Порфирије уз саслужење Архиепископа охридског и македонског г. Стефана и већег броја архијерејâ, свештеникâ и ђаконâ. Саслушани су и анализирани извештаји о раду Светог Архијерејског Синода и епархијских архијереја, као и добротворне фондације „Човекољубље“ и других фондација, установа и служби Српске Православне Цркве у протеклом периоду. Као и ранијих година, Сабор се бавио и радом Патријаршијске библиотеке, Музеја и Архива Српске Православне Цркве, као и питањем црквене просвете, брижљиво анализирајући тренутно стање и проблеме. За ректоре богословијâ постављени су досадашњи вршиоци дужности ректора: Богословије Светог Саве у Београду – протођакон Радомир Врућинић; Богословије Светог Арсенија у Сремским Карловцима – протојереј–ставрофор мр Јован Милановић; Богословије Светог Петра Дабробосанског у Фочи – протонамесник Љубомир Пријовић. Током овог заседања пажљиво је саслушан и извештај о делатности Богословског факултета „Свети Сава“ у Либертивилу, САД, са конкретним одлукама за унапређивање наставног процеса. Разматрано је и стање наше Цркве на Косову и у Метохији, у Црној Гори, у Хрватској и другде, као и духовне и све остале последице ратног сукоба у Украјини. Посебно је разматрана тема избеглицâ, од којих је велики број уточиште нашао на простору јурисдикције Српске Православне Цркве. Сабор је са дужном пажњом и бригом разматрао и појаве које угрожавају, а у неким случајевима и нарушавају јединство Православне Цркве. Сабор је попунио упражњене епархије западноевропску и шабачку. За Епископа западно-европског изабран је досадашњи викарни Епископ хвостански Јустин (Јеремић), а за Епископа шабачког досадашњи викарни Епископ топлички Јеротеј (Петровић), док је администрирање Епархијом загребачко-љубљанском поверено Његовој Светости Патријарху. За викарне епископе Патријарха српског изабрани су: архимандрит Алексеј (Богићевић), игуман манастира Светог Луке у Бошњанима крај Варварина, са титулом Епископ хвостански; архимандрит Иларион (Лупуловић), игуман манастира Драганца код Гњилана, са титулом Епископ новобрдски; архимандрит Нектарије (Самарџић), клирик Епархије британско-скандинавске, са титулом Епископ јегарски; архимандрит Доситеј (Радивојевић), настојатељ манастира Светог Георгија у Ћелијама код Лазаревца, са титулом Епископ липљански, и протосинђел Петар (Богдановић), настојатељ манастира Горњака код Петровца на Млави, са титулом Епископ топлички. Током Сабора одржана је и седница Централног тела за довршење Спомен-храма Светог Саве на Врачару. Сабор је током заседања учинио две посете: председнику Републике Србије г. Александру Вучићу и престолонаследнику Александру Карађорђевићу, на позив ових истакнутих јавних личности. У Светом Синоду мандат је престао Митрополиту дабробосанском Г. Хризостому и Епископу крушевачком Г. Давиду, који остају чланови заменици. За нове чланове Светог Синода изабрани су Митрополит црногорско-приморски Г. Јоаникије и Епископ бачки Г. Иринеј. Извор: Информативна служба Српске Православне Цркве
  2. Саопштење Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве за јавност (16. маја 2022.) Примивши акт Светог Архијерејског Синода „Македонске Православне Цркве – Охридске Архиепископије” којим иста прихвата општепризнати канонски статус, додељен јој 1959. године од стране Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве, и изражава наду да ће Српска Православна Црква братољубиво решавати и решити и питање њеног коначног канонског статуса, чему треба да уследи свеправославно сагласје и прихватање тога статуса, Свети Архијерејски Сабор је одлучио: – са благодарношћу Господу и са радошћу Сабор поздравља прихватање општепризнатог канонског статуса, а то је статус најшире могуће аутономије, односно пуне унутрашње самосталности, додељен још 1959. године; – пошто су овим уклоњени разлози за прекид богослужбеног и канонског општења, изазвани једностраним проглашењем аутокефалности 1967. године, васпоставља се пуно литургијско и канонско општење; – васпостављањем јединства на канонским основама и под условима важења канонског поретка на читавом подручју Српске Православне Цркве дијалог о будућем и евентуално коначном статусу епархијâ у Северној Македонији није само могућ него је и целисходан, легитиман и реалан; – у дијалогу о њиховом будућем и евентуално коначном канонском статусу Српска Православна Црква ће се руководити само и искључиво еклисиолошко-канонским и црквено-пастирским начелима, мерилима и нормама, не марећи за „реалполитичке”, „геополитичке”, „црквенополитичке“ и друге сличне датости или за једностране иницијативе и не подлежући ничијим утицајима или притисцима; – и, напослетку, Сабор нема намеру да после решавања статуса условљава нову сестринску Цркву ограничавајућим клаузулама у погледу опсега њене јурисдикције у матичној земљи и у дијаспори, уз препоруку истој да питање свог званичног назива реши у непосредном братском дијалогу са јелинофоним и осталим помесним Православним Црквама. извор
  3. Преносимо Саопштење из кабинета Епископа милешевског: С обзиром на то да смо се упознали преко друштвених мрежа да житељи Бање код Прибоја најављују протест у Прибојској Бањи, који организују поводом покушаја одвођења бањске лековите воде у село Суво Поље од стране г. Горана Деспића, осећамо обавезу да упознамо јавност, без обзира на то да ли је ова информација тачна или не, да је Епархија милешевска СПЦ у судском спору са поменутим г. Деспићем, ради поништавања раније, 2014. године, незаконито склопљених, и за Цркву штетних, Уговора о закупу земљишта на црквеном простору при манастиру Св. Николаја на Бањи, на коме се налази и извор бањске лековите воде. Чак и тако закључени Уговори, који су под спором, не дају право г. Деспићу да одводи бањску воду до своје приватне куће у селу Суво Поље. Такође, дајемо на знање да Епархија милешевска СПЦ није сагласна да се чини било шта противно закону и да се бањска вода отуђује и одводи са бањског простора. Из кабинета Епископа милешевског Извор: Епархија милешевска
  4. У циљу организовања пријема и збрињавања избеглица из Украјине и пружања помоћи свима на ратом угроженим подручјима, Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије ће током дана, на своју иницијативу, разговарати са председником Републике г. Александром Вучићем. Извор: СПЦ.РС
  5. О пословима црквене самоуправе у Шумадијској епархији расправљали су чланови Епархијског савета на заседању које је одржано 17. фебруара 2022. године у Владичанском двору у Крагујевцу. Скуп је почео учествовањем часника овог тела на Светој Литургији коју је служио у Саборној крагујевачкој цркви Успења Пресвете Богородице Његово преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован. Током Литургије молитвено је призван Свети Дух за благословен рад овог пленарног заседања. Сходно црквеном устројству, утемељеном у Светом писму и Предању („Идите по свему свету... који поверује и крсти се биће спасен“, Мк 16, 15-16; „Мир вам! Као што је Отац послао мене, и ја шаљем вас“, Јн 20, 21; „Сви следујте Епископу као Исусу Христу Богу“, Игњатијева Посланица Смирњанима 8, 1) да је Епископ безусловно на челу домостроја спасења, седници Савета председавао је Његово преосвештенство Господин Јован који је у експозеу изнео најважније чињенице о свим аспектима црквеног живота у Шумадијској епархији током 2021. године. Богом поверену свештеничку, учитељску и пастирску власт која се заснива на служењу и молитви, Владика Господин Јован је видљиво остваривао предстојавајући Евхаристијским сабрањима. Тако је у 2021. години, двадесет деветој своје архијерејске службе, одслужио 339 Светих Литургија. Имајући у виду заповести светих Сабора да предстојници Цркава треба да сваки дан, а посебно у дан Господњи, поучавају сав клир и народ речима благочешћа, бирајући из Божанственог Писма мисли и расуђивања о истини и да се држе установљених одлука и предања богоносних Отаца (19. канонско правило Трулског сабора), и Епископ шумадијски је кроз проповеди подсећао свештенство, монаштво и верни народ смислу и начину хришћанског живота. Распоред богослужења је унапред утврђен и канонске посете архијереја равномерно су распоређене по свим парохијама и манастирима. Прошле године Епископ Господин Јован освештао је новоподигнуту Светотројичку цркву у Рибарима код Јагодине, као и земљиште за још два храма. Освештана је и једна црквена припрата, два парохијска дома, један темељ за манастирски конак, четири палионице свећа, један темељ за палионицу, једну чесму, један иконостас, живописе у три цркве, један иконостас и једну икону на трону. Што се тиче нових свештенослужитеља, рукоположена су два ђакона, четири кандидата у ђаконски и свештенички чин. Епархија је добила и по једног јерођакона и јеромонаха. Сходно заслугама, било је и одговарајућих унапређења у свештеничкој служби, као и других црквених признања. И даље у Шумадијској епархији има довољно кандидата за рукоположење и то оних који су завршили Богословски факултет. У први разред богословија СПЦ за школску 2021/2022. годину примљена су четири ученика, док је њих шест завршило ову школу. На богословске факултете примљено је 11 матураната, а постдипломске студије уписало је пет дипломаца. Прошле године упокојило се осам свештеника и једна монахиња. На основу извештаја архијерејских намесника и личног увида, Епископ констатује: „Црквеноадминистративне књиге у највећем броју воде се уредно, храмови и порте држе се у пристојном стању, црквеноопштински одбори обављају дужности у оквирима својих овлашћења, док се материјално-финансијски послови воде у складу са црквеним прописима.“ Тренутно, Епархија има 209 парохија. Њих девет се опслужује због малог број житеља, а упражњених је пет. У Шумадијској епархији служи две стотине свештеника и 19 ђакона у 136 парохијских и 78 филијалних цркава. Гради се у овом периоду још 14 нових цркава и 19 парохијских домова. Свештеници у скоро петини парохија примају дотације из Фонда за помоћ свештеницима на слабим парохијама. Манастира у Шумадијској епархији има 24 (11 мушких и 13 женских), а број житеља се благо увећава. Верску наставу у 91 основној и 33 средњих школа изводи 138 вероучитеља. Ову наставу похађа преко шездесет одсто ученика. Богословију Светог Јована Златоустог похађа 66 ученика, док је у први разред уписано 16 полазника. Брига за потребитима је и у прошлој години била у центру пажње епархијских установа као што су Заједница живих у Брајковцу, Дом Светог Василија Великог у Маршићу и Човекољубље. Сви фондови који функционишу у оквиру Шумадијске епархије испуњавају своје циљеве и доприносе да се умање све недаће неповољних економских околности. За све друге делатности које се обављају у Шумадијској епархији, као што су издавање књига у Издавачкој установи „Каленић“, излажење епархијског часописа „Каленића“, функционисање епархијске радио станице Златоусти, пословање предузећа „Црквене шуме“, рад ,,Пословно продајног центра Епархије шумадијске“ и фондације ,,Ходоичашће“ током заседања Епархијског савета речено је да у постојећим околностима ваљано обављају своју мисију. У знак признања и захвалности за дугогодишње успешно и одговорно обављање поверених им дужности Епископ шумадијски Господин Јован, на предлог Епархијског савета, одликовао је орденом Светих новомученика крагујевачких, досадашњег секретара и благајника Епархијског управног одбора, протојереја-ставрофора Милована Антонијевића и благајницу Пословно продајног центра, госпођу Драгицу Божовић. Трпеза љубави, коју је за чланове Савета приредио Његово преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован, и која се одвијала кроз искрено заједничарење, била је прилика да одговорни људи Цркве разговарају и о многим другим питањима од интереса за спасењско деловање међу народом Божијим. Извор: Епархија шумадијска
  6. У просторијама Саборне цркве Светога Саве у Њујорку, од 14. до 18. јануара 2022. године, извршена је примопредаја парохије и црквено-школске општине које су одлуком Светог Архијерејског Синода од 21. децембра 2021. године у циљу васпостављања црквеног поретка и јединства међу парохијанима, до нормализације приликâ, поверене на духовно старање и привремено управљање Његовој Светости Патријарху српском г. Порфирију. Извршавајући одлуку Светог Архијерејског Синода, парохију и Црквено-школску општину Светога Саве у Њујорку је, у име и са овлашћењем Његовог Преосвештенства Епископа источноамеричког г. Иринеја, предао протојереј-ставрофор Александар Влајковић, архијерејски намесник вашингтонски, а у име Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија, записнички су је примили Његово Преосвештенство Епископ канадски г. Митрофан, протојереј-ставрофор др Велибор Џомић и архимандрит мр Никифор (Миловић). Изасланици Његове Светости су током боравка у Њујорку служили у грчком храму Светог Елефтерија на Менхетну. Том приликом верни народ обавештен је о извршеној примопредаји, и позван да чува своју веру, идентитет и братску љубав у Христу Господу. Из кабинета Патријарха српског
  7. Са тугом, неверицом и огорчењем сам ових дана пратио вести у вези са немилим догађајима у Прибоју, у којима су људи који за себе мисле да су православне вере изговарали увреде и претње суграђанима исламске вероисповести. Посебно је разочаравајуће што су у таквом нечасном и опасном делу учествовали они који такве поступке треба да спречавају, али и, што је веома забрињавајуће, млади људи који у најлепшим годинама живота Божић - најрадоснији празник мира, солидарности и љубави дочекују вређајући и претећи својим суграђанима, својим најближим комшијама. Уверавам нашу браћу муслимане да најоштрије осуђујемо овакве поступке. Као неко ко је увек живео у национално или верски мешовитој средини, указујем да је веома важно да свештеници у обраћању верницима у храму, али и личним примером сведоче да су сваки човек и свака жена, без обзира на веру и нацију, наш боголики брат и сестра. За нас православне хришћане само то је исправан став и само уколико тако посупамо и живимо Бог ће признати да смо Његова деца. Патријарх српски Порфирије Извор: Инфо-служба СПЦ
  8. Примили смо мноштва оштрих протеста и негодовања поводом јучерашње објаве немачке политичарке Виоле фон Крамон, дате после разговора са Епископом диселдорфским г. Григоријем, да у Немачкој не постоји Српска Православна Црква, те смо одговорни да, истине ради, изјавимо: Српска Православна Црква постоји у Немачкој, као део једне, недељиве аутокефалне Српске Патријашије. Устав Српске Православне Цркве и уредбе важе као и било где на њеном канонском подручју и на теориторији Немачке, а сва црквено-јерархијска тела су обавезна да се по њима управљају. На основу Устава Српске Православне Цркве одговарајуће црквене власти постављају и разрешавају управе свих тела и органа, а Свети Архијерејски Сабор поставља и, по потреби, разрешава епархијског архијереја. Информативна служба Српске Православне Цркве View full Странице
  9. Његово Преосвештенство Епископ источноамерички г. Иринеј изражава своју благодарност Његовој Светости Патријарху српском г. Порфирију и уваженим члановима Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве што су исказали очинску бригу за своју духовну децу где год били широм наше дијаспоре, а нарочито у Њујорку, како бисмо сви заједно могли васпоставити мир, слогу и искрену братску љубав међу тамошњим парохијанима, и тиме унапредити изградњу изгорелог храма. Досадашњи рад на храму и његовој заштити награђен је 6. маја 2021. године врхунским признањем, наградом „Луси Г. Мозес“. Да живимо сви у слози, Свети Саво ти помози! Из Канцеларије Епархије источноамеричке
  10. Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве, у седници одржаној 21. децембра 2021. године, на основу одлуке са овогодишњег заседања Светог Архијерејског Сабора, донео је одлуку којом се, у циљу превазилажења проблема насталих у Црквено-школској општини Светог Саве у Њујорку, као и васпостављања црквеног поретка и јединства међу тамошњим парохијанима, ова Црквено-школска општина и припадајућа јој парохија привремено поверавају на духовно старање и управљање Његовој Светости Патријарху српском Г. Порфирију до нормализације прилика у поменутој Црквено-школској општини. из Канцеларије Светог Архијерејског Синода
  11. Обавештавамо заинтересовану јавност да ће Његово Преосвештенство Епископ нишки г. Арсеније своју Крсну Славу, Светог Николаја Мирликијског Чудотворца, услед пандемије Covid-19 вируса, и ове године прославити у кругу својих најближих сарадника. Свима онима који славе Светог Николаја Мирликијског Чудотворца желимо срећну Крсну Славу и да у миру љубави и слози у кругу својих породица прославе свог Небеског заштитника, наводи се у званичном саопштењу Епархије нишке.
  12. Поводом вишедневних медијских објава у којима се Српска Православна Црква, односно Епархија бачка, доводе у везу са актуелним проблемима у Клиничком центру Војводине и чак наводе као организатори скупа подршке проф. др Весни Туркулов, смењеној управници Инфективне клинике Клиничког центра Војводине, обавештавамо јавност да Српска Православна Црква и Епархија бачка као њен саставни део нису имали никаквог учешћа у организацији и отказивању реченог скупа нити су учествовали у било чему што је везано за вођење кадровске политике Покрајинске владе, Скупштине АП Војводине и Клиничког центра Војводине, нити су имали нити имају такве аспирације, јер то просто-напросто излази ван оквира надлежности Цркве и њеног назначења у свету. Уосталом, свој однос према проф. др Весни Туркулов Црква је показала на Ђурђиц ове године у Саборном храму у Новом Саду, када ју је Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије одликовао орденом Светог Саве. Свештеник Владан Симић је као један од многих благодарних пацијената др Весне Туркулов (тако се и потписао) написао Апел у њену одбрану, што је објављено на порталу Вечерњих новости 10. децембра 2021. године, a касније, по уобичајеној пракси, преузето и на сајт Епархије бачке, као и на многе друге сајтове и информативне портале. Дакле, свештеник Владан је лично, потпуно легитимно и оправдано, јавно устао у заштиту др Весне Туркулов коју по њеним изузетним професионалним и људским квалитетима познаје цео Нови Сад. Нигде се, нити једном речју, овај свештеник није позвао на своју дужност секретара Епархије бачке нити је макар једним словом наговестио да апел пише у име Цркве, односно Епархије бачке, него је јасно нагласио да се обраћа јавности као један од обичних грађана ове државе и града у којем живи и пацијент на правди Бога прогоњене др Весне Туркулов. Хвала Богу, било је и оних часних медијских посленика који су тачно и прецизно пренели вест и истинито информисали своје читаоце. Ипак, поједини кругови којима је политизација сваке теме и отворени анимозитет према Српској Православној Цркви основна делатност и овога пута нису седели скрштених руку него су нетачно и нечасно, преко својих медија, дезинформисали јавност да Епархија бачка организује наведени скуп подршке и да се ставља на једну или другу или трећу или ко зна коју (партијску) страну. Црква је увек била и биће заједно са својим верним народом и изнад свих друштвених подела и нема потребе да јој у томе ,,помажу” било који медији и њихови гласноговорници и налогодавци. Да ли је у питању само површност одређених медија у извештавању или њихова пословична опредељеност дезинформисању јавности, верујемо да ће народ сâм непогрешиво просудити. Информативна служба Епархије бачке
  13. Свети Архијерејски Синод је, под председништвом Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија, у Патријаршији српској у Београду, од 7. до 10. новембра текуће године, приступио извршењу обавезујућих одлука Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве које се односе на новоформиране корпорације у Сједињеним Америчким Државама, Православни богословски факултет Светога Саве у Либертивилу и Црквено-школску општину Светога Саве у Њујорку. Седницама су, поред чланова Светог Архијерејског Синода, присуствовали и Њихова Преосвештенства епископи новограчаничко-средњезападноамерички г. Лонгин, канадски г. Митрофан, западноамерички г. Максим, источноамерички г. Иринеј и буеносајрески и јужно-централноамерички г. Кирило, као и чланови Комисије Светог Архијерејског Синода за разматрање наведених питања: Њихова Преосвештенства епископи бачки г. Иринеј и шумадијски г. Јован, као и протојереј-ставрофор др Велибор Џомић, протојереј Владан Симић, протонамесник Мирослав Чолаковић, те господа правници Срђан Тодоровић, Мирослав Николић и Милан Андрић. Свети Архијерејски Сабор је 29. маја 2021. године донео једногласну одлуку којом су „Устав, Општа правила и Уредбе, Једнообразна правила и уредбе за парохије у црквено-школским општинама Српских православних епархија у Сједињеним Америчким Државама“ стављене ван снаге, са обавезом да се новоформиране корпорације и друге новоформиране структуре црквене управе наших епархија на тлу америчког континента врате на стање пре 2017. године, изузев у оним тачкама где то практично није неопходно или могуће. Свети Архијерејски Синод је задужен да, у сарадњи са нашим архијерејима у Новом свету, спроведе ову одлуку. Свети Архијерејски Синод је, по проучењу обимне документације која се тиче црквено-правног и правног статуса новоформираних корпорација, донео одговарајуће одлуке, а епископима г. Лонгину, г. Максиму и г. Иринеју ставио у дужност да их спроведу по изричитим упутствима и налозима Светог Архијерејског Синода у року од два месеца. Стручни тим Светог Архијерејског Синода је утврдио да у правном систему САД не постоји ниједна правна препрека за спровођење донетих одлука. На тај начин, црквена имовина у САД, која је 2017. године пренета на новоформиране корпорације, биће враћена у редовни црквено-правни статус и представљаће искључиву и неотуђиву имовину Српске Православне Цркве на простору САД. Црквеном имовином у САД ће се убудуће управљати, без индивидуалног права на отуђење или оптерећење било које врсте, искључиво у складу са свештеним канонима Православне Цркве и Уставом Српске Православне Цркве, а под непосредним надзором Светог Архијерејског Синода. Разматрано је и питање статуса и мисије Православног богословског факултета Светог Саве у Либертивилу као једине високошколске богословске установе Српске Православне Цркве на америчком континенту. Једнодушно је закључено да Богословски факултет треба да настави своју духовну и просветну мисију у складу са Уставом Српске Православне Цркве, односно на исти начин као и остале богословске установе Српске Православне Цркве, а под духовним покровитељством Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија. У наредном периоду ће бити размотрени и Светом Архијерејском Синоду поднети на одобрење предлози за унапређење рада на Богословском факултету у Либертивилу. Свети Архијерејски Сабор је 28. маја 2021. године донео одлуку којом је Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије умољен да, у координацији са Светим Архијерејским Синодом, помогне Епископу источноамеричком г. Иринеју „у превазилажењу проблема који су настали у Црквено-школској општини Светог Саве у Њујорку, у циљу васпостављања црквеног поретка и јединства међу тамошњим парохијанима“. Свети Архијерејски Синод се, ради извршења обавезујуће саборске одлуке, упознао са обимном документацијом и проблемима у Црквено-школској општини у Њујорку, а посебно са питањем обнове њујоршке цркве Светога Саве, која је изгорела у пожару на Васкрс 2016. године. Са жаљењем је примљена вест да, ни после пет година од пожара и новчаних средстава уложених у обнову, храм Светога Саве у Њујорку није оспособљен ни за богослужења на велике празнике. Неопходно је да се, без одлагања, међу њујоршке Србе што пре врате мир, поверење и јединство и да се у братској љубави обнови црква која је посвећена нашем духовном оцу Светоме Сави. Свети Архијерејски Синод ће, придржавајући се одлуке Светог Архијерејског Сабора, благовремено донети одлуку о најцелисходнијем конкретном начину решавања свих ових питања и о томе ће обавестити црквену и укупну јавност. Призивајући благослов Божји на наше верне духовне синове и кћери у Америци, упућујемо им очинске поздраве са позивом да, као и до сада, ревносно чувају своју православну веру, светиње, српски идентитет и завете предака, а посебно јединство наше Светосавске Цркве. Из Канцеларије Светог Архијерејског Синода
  14. Из медија смо упознати са садржајем објављеног па избрисаног коментара госпође фон Крамон у вези са структуралном организацијом Српске православне цркве. Не желећи да се уносимо у даље спекулације око тумачења њеног личног става, а ради спречавања потенцијалног збуњивања заинтересоване јавности, наглашавамо још једном да се у разговору нисмо ни освртали на овакве теме, те да смо у потпуности сагласни са саопштењем Информативне службе СПЦ у вези са положајем наше епархије у оквиру целине наше помесне Цркве. Кључни део саопштења овде преносимо: Српска Православна Црква постоји у Немачкој, као део једне, недељиве аутокефалне Српске Патријашије. Устав Српске Православне Цркве и уредбе важе као и било где на њеном канонском подручју и на теориторији Немачке, а сва црквено-јерархијска тела су обавезна да се по њима управљају. На основу Устава Српске Православне Цркве одговарајуће црквене власти постављају и разрешавају управе свих тела и органа, а Свети Архијерејски Сабор поставља и, по потреби, разрешава епархијског архијереја. Епископ Диселдорфа и Немачке
  15. Примили смо мноштва оштрих протеста и негодовања поводом јучерашње објаве немачке политичарке Виоле фон Крамон, дате после разговора са Епископом диселдорфским г. Григоријем, да у Немачкој не постоји Српска Православна Црква, те смо одговорни да, истине ради, изјавимо: Српска Православна Црква постоји у Немачкој, као део једне, недељиве аутокефалне Српске Патријашије. Устав Српске Православне Цркве и уредбе важе као и било где на њеном канонском подручју и на теориторији Немачке, а сва црквено-јерархијска тела су обавезна да се по њима управљају. На основу Устава Српске Православне Цркве одговарајуће црквене власти постављају и разрешавају управе свих тела и органа, а Свети Архијерејски Сабор поставља и, по потреби, разрешава епархијског архијереја. Информативна служба Српске Православне Цркве
  16. Саопштење Задужбине Светог манастира Хиландара поводом случајева ковида 19 у хиландарском братству Свети манастир Хиландар је од недеље 21. новембра затворен за посете због неколико случајева ковида 19 у манастирском братству. У складу са процедуром која се примењује на целој Светој Гори приликом појаве ковида 19 у неком од манастира и у Хиландару је донешена одлука о изолацији. Свештена општина Свете Горе, иако је тренутно у ограниченом обиму отворена за поклонике, успоставила је низ мера за спречавање ширење корона вируса, међу којима су обавезно тестирање свих пре укрцавања на брод за Свету Гору, ограничење од по 10 посетилаца дневно по манастиру и забрана кретања између манастира, осим оних са посебном дозволом. Нико од оболелих монаха у Хиландару нема тежу клиничку слику и ситуација је под контролом. Редовно се одржавају богослужења и свакодневне активности. У манастиру бораве лекари и медицински техничари, чланови Хиландарског лекарског друштва, који имају велико искуство у борби против корона вируса и боравка у „црвеним зонама“. Обезбеђени су сви лекови, медицински материјал и опрема, по најновијем протоколу за лечење ковида 19. Сви позитивни на вирус су смештени у изолацију и под сталним су надзором и бригом. Сви радници који раде на обнови манастира и његовој економији су тестирани и нема позитивних. Они неометано раде уз примену свих епидемиолошких мера. Уколико наступи потреба за болничким лечењем, оболели ће бити упућени у надлежне здравствене установе у Грчкој.
  17. Саопштење за јавност представника цркава и верских заједница поводом двадесет година од обнове верске наставе у основним и средњим школама у Републици Србији (програм скупа - pdf) Ми, представници традиционалних цркава и верских заједница у Републици Србији, заједно са званичницима Владе Републике Србије, експертима из Немачке, Италије, Грчке и Србије и нашим вероучитељима сабрали смо се 4. новембра 2021. године на Православном богословском факултету Универзитета у Београду да заједнички обележимо велики духовни и просветни јубилеј - двадесет година од поновног успостављања верске наставе у образовном систему Србије. Овом приликом у молитвено сећање дозвали смо све наше оце и браћу који су се борили да се веронаука врати у српске школе, а међу којима су блаженопочивши патријарх Павле, почивши муфтија београдски Хамдија Јусуфспахић, премијер Србије Зоран Ђинђић и министар образовања Гаша Кнежевић. Посебну пажњу посветили смо важећим неповољним законским одредбама и решењима која регулишу начин извођења наставног плана и програма Верске наставе. У потпуном међусобном сагласју и једномислију апелујемо на све релевантне институције у држави да се овакав статус верске наставе у школском систему што пре измени и једнодушно изражавамо чврсту наду и добру веру да ћемо заједнички са државом Србијом, по угледу и праксу из времена када се веронаука вратила у учионице, урадити све што је потребно да се све неправилности исправе у целости и коначно реши овај горући проблем српског друштва и просвете. Подсећамо да је конфесионална верска настава најзаступљенији модел верске наставе у Европској унији, примењен чак и у школама којима заједно управљају државе чланице Европске уније (Scholae Europeae); тај модел захтева сарадњу државе, са једне стране, и цркава и верских заједница, са друге стране, као равноправних чинилаца. У оквиру те сарадње, садржина верске наставе и примерност понашања вероучитеља у надлежности су цркава и верских заједница према којима вероучитељи имају обавезу лојалности. Учешће сваког вероучитеља у верској настави у сваком тренутку је условљено одобрењем цркве, односно верске заједнице којој припада. С тим у вези предлажемо: · да веронаука поново добије статус предмета, односно обавезног изборног предмета; · да се, по угледу на Уредбу из 2001. године, настава организује на нивоу одељења, а не на нивоу група, без обзира на број пријављених ученика за наставу, као и да се часови одржавају истовремено са часовима алтернативног предмета; · да се избор између верске наставе и наставе алтернативног предмета врши се на почетку 1. и на почетку 5. разреда основног образовања, као и на почетку 1. разреда средњег образовања, као и да се законом предвиди да се родитељи, односно старатељи ученика основне школе, односно ученици средње школе, опредељују између верске наставе и наставе алтернативног предмета после прве или друге недеље школске године током којих се организује представљање наставе и наставника из оба предмета; · да се законски регулише радно-правни положај 2100 вероучитељица и вероучитеља, као и да се омогући њихово запослење на неодређено време, што је у нераскидивој вези са правом цркве, односно верске заједнице да повуче из наставе вероучитељицу или вероучитеља који је на њен предлог именован уколико њен или његов рад у школи, или поступци у заједници изван школе, нису у сагласности са верским учењем те цркве, односно верске заједнице; · да цркве и верске заједнице имају могућност да врше самостални надзор над остваривањем верске наставе у погледу њене сагласности са сопственим верским учењем. Сматрамо да целина преложених решења представља свеобухватан модел који у пуној мери обезбеђује поштовање појединачних и колективних верских права и пуне равноправности свих грађана у Србији, по угледу на решења конфесионалне веронауке у Европској унији. Напомињемо да би се само заједничким радом државних институција и традиционалних Цркава и верских заједница у Републици Србији на коначном решавању проблема са положајем наставе веронауке, предавача и уређења надзора у образовном систему Републике Србије дугорочно допринело општем добру српског друштва и просвете. Извор: Инфо-служба СПЦ
  18. Обавештавамо верне Српске Православне Цркве да је и ове године, у издању Светог Архијерејског Синода, штампан црквени џепни календар за 2022. годину, који је заштићен у Заводу за интелектуалну својину Републике Србије А-2021, под редним бројем 7885, и као такав представља аутентично дело. Исто тако, извршена је каталогизација у публикацији Народне библиотеке Србије бр. ISBN 978-86-7295-048-9 COBISS.SR-ID 215009292. Нажалост, приметили смо да се у последњих неколико месеци, откад је званични џепни црквени календар за 2022. годину стављен у промет, на различитим јавним местима (трговима, улицама, пијацама, аутобуским и железничким станицама и на другим местима) готово на читавој територији Републике Србије, продају фалсификовани џепни календари за 2022. годину. Обавештавамо верне да црквени календар у издању Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве на предњој страни има икону Господа Исуса Христа Сведржитеља и заштићен је холограмом, док се на последњој страни налази фотографија Пећке Патијаршије. Календар има 32 стране, на којима се, поред празника и светих које наша Црква прославља, налазе: Молитва Господња, Символ вере, Молитва у свако доба, Две највеће заповести, Десет Божјих заповести, Црквене заповести, постови и трапаве седмице, Седам светих Тајни, Главне хришћанске врлине, главни (смртни) греси, посебни парастоси (помени) који се дају у току године и Химна Светом Сави. Овим путем обавештавамо верне наше свете Цркве да не купују ове нецрквене календаре, који често обилују грешкама, и позивамо их да календар набављају искључиво у својим храмовима или у црквеним продајним местима, а никако од оних који их пресрећу по улицама, пијацама, трговима и др. Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве Извор: Инфо-служба СПЦ
  19. Саопштење за јавност поводом предстојећег устоличења Митрополита црногорско-приморског Јоаникија - Цетиње, 27. август 2021. Млетачки путописац Марјан Болица објавио је 1614. године „Опис скадарског санџаката“. У том аутентичном спису и важном историјском извору, Болица, између осталог, описује и Цетиње с почетка 17. вијека, па ће тамо рећи за митрополита на Цетињу, како он столује у Цетињском манастиру и како је „духовни владар свих становника Црне Горе” који „над собом признаје само власт Пећког патријарха”. А за самог Пећког патријарха, исти Болица каже да његовој духовној власти подлијежу „сва Србија, затим Подгорица, Црна Гора и Жупа. Међу тим земљама је и Котор…” Овај историјски запис налази се тачно на пола временског пута од 13. вијека и доба Светог Саве, оснивача првих православних епископија са домицилним свештенством, на територији данашње Црне Горе, до нас данашњих православних хришћана у Црној Гори, који са великом радошћу дочекујемо свог Патријарха. Не разумијемо, али не оспоравамо право неких грађана Црне Горе да наставак ове, очигледно вјековне и добро утемељене црногорске традиције, доживљавају као „атак“ на Црну Гору, њену слободу и слично. Јасно је да у најављеној и планираној цетињској свечаности нема ниједан нови детаљ који би се косио са досадашњом освештаном црквеном праксом у Црној Гори, па је неприхватљиво и неоправдано да се овом вјерском чину приписује било какав политички карактер, како то чине поједини партијски активисти, који ових дана подижу тензије међу браћом и предњаче у јавним протестима против устоличења, покушавајући да Цркви и њеном вјерном народу угрозе и оспоре основно људско право и слободу вјере. Шта год у овом тренутку мислили морамо схватити и прихватити чињеницу да је Црна Гора држава свих нас. У њој нема већих или мањих Црногораца – него, ваљда, по свему и у свему, само и једино – равноправних грађана. Европска, секуларна и грађанска Црна Гора не смије да се темељи на мржњи и искључивости, него на њеном Уставу и законима. Чувајући секуларни карактер и уставни поредак Црне Горе Српска Православна Црква, њени епископи, свештеници и вјерни народ у Црној Гори показали су одлучност, храброст али и јеванђељску мудрост и одговорност у свим досадашњим друштвено осјетљивим тренуцима којих, нажалост, није било мало. Својим хришћанским ставом и дјеловањем Црква се пројавила као кључни фактор мира и стабилности у Црној Гори, али, у исто вријеме, показала је висок степен грађанске и демократске свијести. Користећи Уставом и законима загарантована права на слободу вјере, а следујући вјековни континуитет устоличења црногорских митрополита у трон Цетињског манастира, Митрополија црногорско-приморска организоваће устоличење митрополита Јоаникија на Цетињу у раније најављеном термину – недјеља, 5. септембар 2021. године. Желећи да дамо максималан допринос миру и стабилности Црне Горе, поштујући епидемиолошке мјере, одлучили смо да се устоличење обави под сводовима Цетињског манастира, на литургијском сабрању којим ће началствовати Његова Светост Патријарх српски Господин Порфирије, уз саслужење епископа из наше и других сестринских Цркава са свештенством и уз присуство представника црквених општина из Црне Горе. Дакле, овај догађај обавиће се без раније планираног свенародног сабора испред Цетињског манастира. Устоличење Митрополита је радост цијеле Цркве па позивамо свештенство да са вјерујућим народом тога дана у свим храмовима Митрополије црногорско-приморске литургијски и са благодарењима Богу прослави овај догађај. За све оне који остану у својим домовима Радио телевизија Црне Горе и Митрополија црногорско-приморска обезбиједиће директан телевизијски пренос из Цетињског манастира. Не мања радост и благослов за све вјернике у Црној Гори представља и прва посјета Патријарха српског Порфирија Митрополији црногорско-приморској. Све оне који желе да лично дочекају Патријарха Порфирија и приме његов патријарашки благослов, а знамо да је таквих велики број, позивамо да узму учешћа у свечаности која ће се, дан раније, у суботу 4. септембра са почетком у 18 часова, због тренутне епидемиолошке ситуације, одржати на отвореном испред Саборног храма Христовог Васкрсења у Подгорици. Угледајући се на Светог Петра Цетињског, миротворца и чудотворца, који је сав свој живот посветио мирећи завађену браћу, ни ми нећемо никада престати да позивамо и себе и све наше ближње, укључујући и оне који мисле другачије од нас, на мир, слогу, праштање и помирење, учећи се од апостола народа Павла који нам заповиједа да „са сваком смиреношћу и кротошћу, са дуготрпљењем, подносимо један другога у љубави“. (Еф. 4, 1-2). Нека се овим свечаним чином устоличења Митрополита црногорско-приморског Јоаникија усели мир и духовна радост у свако срце, у сваки дом и породицу, и вјерујућу и невјерујућу, и у оне који нас мрзе и у оне који нас воле. Да се мање свађамо а што више разговарамо, да једни друге чујемо и разумијемо, а онда да се братски загрлимо и измиримо. Тада ће благослов Божији и Светог Петра Цетињског бити на свима нама, нашим потомцима и цијелој Црној Гори! Амин, Боже дај! Из Митрополије црногорско-приморске
  20. У храму Светога кнеза Лазара, у крипти Храма Светог Саве у Београду, одржано је редовно заседање Светог Архијерјског Сабора Српске Православне Цркве, од 24. до 29. маја 2021. године, под председништвом Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија и уз учешће свих епархијских архијереја Српске Православне Цркве, с тим што Епископ шабачки г. Лаврентије није остао до краја заседања. Сабор је своје заседање започео служењем саборне свете Литургије са призивом Светога Духа у храму Светог Саве на празник светих Кирила и Методија, 24. (11.) маја ове године. Сабор са задовољством констатује да се ове године навршава сто година од оснивања Епархије америчко-канадске, прве епархије наше Цркве на америчком континенту, деведесет година од оснивања Архиепископије београдско-карловачке, као и сто четрдесет година од рођења светога Владике Николаја (Велимировића), шездесет пет година од његовог упокојења и тридесет година од преноса његових моштију из Либертивила (САД) у његов родни Лелић код Ваљева. Сабор препоручује свим епархијама Српске Православне Цркве да ове значајне годишњице на достојан начин обележе. Сабор је са дужном пажњом и бригом разматрао појаве које угрожавају, а у неким случајевима и нарушавају јединство Православне Цркве. Са истом пажњом је узет у обзир извештај саборског Одбора за Јасеновац, а уједно су размотрени проблеми Српске Православне Цркве како у Србији и у земљама региона тако и у дијаспори широм света. У том оквиру посебна пажња је посвећена стању наше Цркве и положају српског народа на Косову и Метохији, где се неправде, притисци и насиље против српског народа и угрожавање идентитета, слободе, правâ и имовине Српске Православне Цркве настављају, и то, нажалост, у све тежем облику. Исто тако се Сабор суочио са изазовима пред којима су се наша Црква и народ нашли у Црној Гори, где и нова власт избегава да потпише већ усаглашен Темељни уговор између Српске Православне Цркве и државе Црне Горе, чиме је Српска Православна Црква дискриминисана у односу на све друге Цркве и верске заједнице које делују у Црној Гори. Као и сваке године, Сабор је брижљиво анализирао стање и проблеме црквене просвете и верске наставе у јавним школама Србије. Сабор је ставио ван снаге раније саборску одлуку о оснивању епископских савета у разним црквеним областима с обзиром на то да су ти савети и били основани као привремена саветодавна црквена тела док трају ванредне прилике и немогућност међусобног сусретања наших епископа у тадашњим ратним условима, а данас, хвала Богу, више не постоје препреке за редовне сусрете и сарадњу између наших архијереја на читавом њеном канонском подручју. Сабор изражава своју дубоку забринутост због појаве нових нацрта законâ, па и законâ донетих на брзину, без ваљане припреме и довољне јавне расправе и без дијалога са Црквама и верским заједницама иако се ти нацрти закона и закони њих непосредно тичу, уз претњу ограничавања или чак укидања права Цркава и верских заједница на слободно исповедање вере, што је противно Уставу Србије и обавезујућим међународним конвенцијама. Сабор такође сматра неприхватљивим да нацрт закона о културној баштини ограничава његово важење само на део територије Србије, јер искључује територију Косова и Метохије из сфере његовог дејства, премда се тамо налазе највеће српске светиње и најважнији српски културни споменици. Сабор је попунио упражњене епархије. За Митрополита црногорско-приморског изабран је досадашњи Епископ будимљанско-никшићки Јоаникије (Мићовић); за Епископа будимљанско-никшићког досадашњи викарни Епископ диоклијски Методије (Остојић), за Епископа ваљевског досадашњи викарни Епископ мохачки Исихије (Рогић). За викарне епископе Патријарха српског изабрани су: јеромонах Јеротеј (Петровић), сабрат Светоархангелског општежића у Ковиљу са титулом Епископ топлички; јеромонах Сава (Бундало), сабрат манастира Свете Петке у Загребу, са титулом Епископ марчански; и архимандрит Јустин (Јеремић), са титулом Епископ хвостански. Архимандрит Дамаскин (Грабеж), изабран је за викара Епископа бачког са титулом Епископ мохачки, а за викара Епископа диселдорфског и све Немачке изабран је архимандрит Јован (Станојевић), са титулом Епископ хумски. У Светом Синоду је престао мандат епископима бачком г. Иринеју и шумадијском г. Јовану који остају чланови заменици, а за нове чланове изабрани су, на предлог Патријарха српског г. Порфирија, епископи сремски г. Василије и зворничко-тузлански г. Фотије. Доставља: Епископ бачки Иринеј, портпарол Српске Православне Цркве Извор: Инфо-служба СПЦ
  21. Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије служиће 10. јуна 2021. године, на празник Вазенесења Господњег - Спасовдан, свету архијерејску Литургију са чином освећења славских дарова у београдској Вазенесењској цркви. Домаћин овогодишње градске славе је градоначелник Београда проф. др Зоран Радојичић. Повезане вести: Позив патријарха Порфирија на Спасовданску литију Најава: Слава Града Београда - Спасовданска литија Свечана славска литија коју ће предводити Свјатјејши Патријарх г. Порфирије, са више стотина свештеника, члановима свих београдских црквених хорова и представницима различитих градских служби, кренуће у 19 часова од Вазнесењског храма улицама Кнеза Милоша и Краља Милана, преко Трга Славија и Булевара Ослобођења до храма Светог Саве на Врачару, где ће Светејши служити молебан за Београд и његове житеље. Позивамо благочестиви народ српске престонице да узме молитвеног учешћа у прослави славе Града Београда. Извор: Инфо-служба СПЦ
  22. У храму Светога кнеза Лазара, у крипти Храма Светог Саве у Београду, одржано је редовно заседање Светог Архијерјског Сабора Српске Православне Цркве, од 24. до 29. маја 2021. године, под председништвом Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија и уз учешће свих епархијских архијереја Српске Православне Цркве, с тим што Епископ шабачки г. Лаврентије није остао до краја заседања. Сабор је своје заседање започео служењем саборне свете Литургије са призивом Светога Духа у храму Светог Саве на празник светих Кирила и Методија, 24. (11.) маја ове године. Сабор са задовољством констатује да се ове године навршава сто година од оснивања Епархије америчко-канадске, прве епархије наше Цркве на америчком континенту, деведесет година од оснивања Архиепископије београдско-карловачке, као и сто четрдесет година од рођења светога Владике Николаја (Велимировића), шездесет пет година од његовог упокојења и тридесет година од преноса његових моштију из Либертивила (САД) у његов родни Лелић код Ваљева. Сабор препоручује свим епархијама Српске Православне Цркве да ове значајне годишњице на достојан начин обележе. Сабор је са дужном пажњом и бригом разматрао појаве које угрожавају, а у неким случајевима и нарушавају јединство Православне Цркве. Са истом пажњом је узет у обзир извештај саборског Одбора за Јасеновац, а уједно су размотрени проблеми Српске Православне Цркве како у Србији и у земљама региона тако и у дијаспори широм света. У том оквиру посебна пажња је посвећена стању наше Цркве и положају српског народа на Косову и Метохији, где се неправде, притисци и насиље против српског народа и угрожавање идентитета, слободе, правâ и имовине Српске Православне Цркве настављају, и то, нажалост, у све тежем облику. Исто тако се Сабор суочио са изазовима пред којима су се наша Црква и народ нашли у Црној Гори, где и нова власт избегава да потпише већ усаглашен Темељни уговор између Српске Православне Цркве и државе Црне Горе, чиме је Српска Православна Црква дискриминисана у односу на све друге Цркве и верске заједнице које делују у Црној Гори. Као и сваке године, Сабор је брижљиво анализирао стање и проблеме црквене просвете и верске наставе у јавним школама Србије. Сабор је ставио ван снаге раније саборску одлуку о оснивању епископских савета у разним црквеним областима с обзиром на то да су ти савети и били основани као привремена саветодавна црквена тела док трају ванредне прилике и немогућност међусобног сусретања наших епископа у тадашњим ратним условима, а данас, хвала Богу, више не постоје препреке за редовне сусрете и сарадњу између наших архијереја на читавом њеном канонском подручју. Сабор изражава своју дубоку забринутост због појаве нових нацрта законâ, па и законâ донетих на брзину, без ваљане припреме и довољне јавне расправе и без дијалога са Црквама и верским заједницама иако се ти нацрти закона и закони њих непосредно тичу, уз претњу ограничавања или чак укидања права Цркава и верских заједница на слободно исповедање вере, што је противно Уставу Србије и обавезујућим међународним конвенцијама. Сабор такође сматра неприхватљивим да нацрт закона о културној баштини ограничава његово важење само на део територије Србије, јер искључује територију Косова и Метохије из сфере његовог дејства, премда се тамо налазе највеће српске светиње и најважнији српски културни споменици. Сабор је попунио упражњене епархије. За Митрополита црногорско-приморског изабран је досадашњи Епископ будимљанско-никшићки Јоаникије (Мићовић); за Епископа будимљанско-никшићког досадашњи викарни Епископ диоклијски Методије (Остојић), за Епископа ваљевског досадашњи викарни Епископ мохачки Исихије (Рогић). За викарне епископе Патријарха српског изабрани су: јеромонах Јеротеј (Петровић), сабрат Светоархангелског општежића у Ковиљу са титулом Епископ топлички; јеромонах Сава (Бундало), сабрат манастира Свете Петке у Загребу, са титулом Епископ марчански; и архимандрит Јустин (Јеремић), са титулом Епископ хвостански. Архимандрит Дамаскин (Грабеж), изабран је за викара Епископа бачког са титулом Епископ мохачки, а за викара Епископа диселдорфског и све Немачке изабран је архимандрит Јован (Станојевић), са титулом Епископ хумски. У Светом Синоду је престао мандат епископима бачком г. Иринеју и шумадијском г. Јовану који остају чланови заменици, а за нове чланове изабрани су, на предлог Патријарха српског г. Порфирија, епископи сремски г. Василије и зворничко-тузлански г. Фотије. Доставља: Епископ бачки Иринеј, портпарол Српске Православне Цркве Извор: Инфо-служба СПЦ View full Странице
  23. Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве, под председништвом Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија, донео је одлуку да редовно заседање Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве отпочне служењем свете архијерејске Литургије, 24. маја 2021. године, на празник Светих равноапостолних Кирила и Методија, у Спомен-храму Светог Саве на Врачару. Свету Литургију ће служити Патријарх српски г. Порфирије уз саслужење отачаствених архијереја. Раније предвиђени свечани чин устоличења предстојатеља Српске Православне Цркве у Ставропигијалном манастиру Пећкој Патријаршији, древном седишту Српске Православне Цркве, одложен је до даљег због епидемиолошких мера које су на снази у овој jужној српској покрајини. Из Канцеларије Светог Архијерејског Синода Извор: Инфо-служба СПЦ
  24. Епархија зворничко-тузланска, у ово свето и страшно време, када празнујемо страдања и само Распеће Христово, приморана је да се зарад истине и изречених дезинформација разне природе, јавно огради од јучерашњег гостовања свештеника Радивоја Круља из Мостара у емисији Пулс Бн телевизије. Свештеник Радивоје Круљ је клирик Епархије захумско-херцеговачке који је, у емисији Пулс Бн телевизије, у студију у Бијељини, учествовао без претходне најаве, односно без знања и благослова Епархије зворничко-тузланске. Самим тим поменути свештеник је учинио велики црквени преступ, јер се јавно појављивао и као свештеник деловао на простору друге Епархије, што канони Православне Цркве строго забрањују. Следствено томе, све што је свештеник Круљ рекао у поменутој емисији представља само и искључиво његово приватно мишљење, а никако став Епархије зворничко-тузланске и Српске Православне Цркве. Због овог нецрквеног поступка свештеника Круља, бићемо приморани да се одмах по празнику Васкрсења обратимо његовом надлежном Епископу, захумско-херцеговачком г. господину Димитрију, као и Светом Архијерејском Синоду. Ово ћемо учинити са намером да се овим и сличним црквено-неканонским деловањима стане на крај. У Цркви све треба да буде благообразно и чино и у црквеном поретку јер се једино тако доприноси изграђивању тела Цркве, а не, не дао Бог, Њеном рушењу. У Бијељини, на Велики петак, 30. април 2021. год. Извор: Епархија зворничко-тузланска
  25. Медијске објаве о крајње неоснованим и злонамерним оптужбама минорне приштинске (не)владине организације против архимандрита Саве Јањића, игумана манастира Високих Дечана, као и у целој јавности, и у Српској Патријаршији су примљене са индигнацијом. Јасно је да се ради о нападу на дечанску светињу и покушају угрожавања самог опстанка братства Високих Дечана, па самим тим и монаштва у осталим српским православним светињама и преосталог српског живља на Косову и Метохији. Још једном истичемо и са поносом понављамо да је дечански манастир са својим игуманом и братством током целе своје историје, а посебно током ратних деведесетих година двадесетог века, представљао уточиште за бројне страдалнике без обзира на веру и нацију. Као такви они служе са понос не само својој матичној Епархији рашко-призренској него читавој Српској Цркви. Извор: Инфо-служба СПЦ
×
×
  • Креирај ново...