Да ли деца сметају у цркви?

[Princess Bella]

пре 23 минута, Сања Т. рече

Да ли деца сметају у цркви?

                

Ne smetaju. 

Realno- svestenika niko i ne slusa. Treba pustiti tu decu da se igraju u Crkvi i izvan nje. 

Divan primer sam videla u jednoj Crkvi za Vaskrs.

Svestenikova deca su prodavala svece, delila jaja, cestitala praznik. Neki decaci su bili u oltaru. Druga mala deca su im pomagala na tom za njih velikom zadatku. Stalno su gresili, ali ih niko nije kaznjavao, niko nije vikao na njih, jer za decu je sve to kao neka igra i svi su bili srecni. 

[WiseMan]

пре 5 минута, Princess Bella рече

svestenika niko i ne slusa.

Pa sad... ne bih baš rekao da ih niko ne sluša. Treba slušati te molitve koje oni prinose tokom liturgije, jer te molitve te uče kako da tvoje molitve budu iskrenije. Mislim malo pravilnije, da tako kažem.

[Princess Bella]

пре 14 минута, WiseMan рече

Pa sad... ne bih baš rekao da ih niko ne sluša. Treba slušati te molitve koje oni prinose tokom liturgije, jer te molitve te uče kako da tvoje molitve budu iskrenije.

Da, ali ljudi ne znaju celo bogosluzenje napamet, mnoge stvari znaju, ali ne razumeju. Nije im vazno da cuju bas svaku rec, zato sto im citave recenice nisu jasne.

Deca mogu malo da galame, ali to ne moze nista vazno da promeni. 

Inace, misljenja sam da ne treba biti strog prema deci jer je njima u crkvama dosadno. 

[goranger]

U Budvu ima puno đece al ja nijesam vidio da je neko galamio ili nered pravio.

eto

[Vladan :::.]

Иначе, што се тиче фамозне концентрације, будући да су се други смућивали морао сам то некако да дефинишем да бих могао да одговорим када ме неко пита или протествује.

Родитељ пости (одриче се) од усрдног праћења службе и молитви да би дете било са Господом. Самим подвигом довођења деце и бригом о њима он чини молитву делом која је по намери иста као и да је пратио службу, коју и јесте пратио али телом а не (непрестано и концентрисано) умом. Деца уче више примером а не речима тако да он тиме спроводи делатну веронауку и дете упија Дух службе иако су речи за њега још тајна (а и за многе одрасле је доста тога и даље тајна). Они који помажу тим родитељима чине исто то дело, као да су њихова деца.

Оно што деца раде у храму је њихова молитва односно гест прихватања заједнице Божије у којој се налазе. Њихова игра је њихова молитва, порука, пост да раде оно што и сви остали око њих. Када се понашају каква јесу онда је то знак да прихватају Онога чији су гости на Тајној вечери. Та њихова молитва је можда и већа од највеће нечије концентрације и усрдности која је, опет, дар Божији и није заслуга јер ако је само заслуга онда је вероватно и прелест.

Пре неколико месеци ми је једна чудна сестра одржала предавање о деци када сам након нафоре сео да предахнем. Она има пакао у породици и служба јој је једина утеха и мир и моја деца јој то нарушавају нарочито суботом. Ја кажем да је то процес, да пре уласка у цркву поновимо шта нећемо да радимо (трчимо, скачемо, вриштимо) и да је потребно стрпљење. Каже, да али моја деца су у тим годинама била мирна, стајала, слушала нису сметала другима. Ја кажем да ми је жао али сам сам и немам ништа против да се поигра са њима да би биле мирније. И кажем јој да када има утеху у цркви нека се помоли за наш мир на служби а деца ће се на свој начин помолити за њен немир па ће Бог обоје да нас погледа.

Дао сам јој да одслуша једно предавање од Вукашиновића, које наравно није одслушала. Каже он тамо: када дођеш код људи које волиш да ли се трудиш да будеш непрестано максимално концентрисан и да испратиш пажљиво сваку реч и све остало, не него се опуштено радујеш у друшву и заједници и разговорима са људима које волиш. Тако би требало да се осећа и родитељ са децом на литургији. Нико наравно није против усрдног праћења службе али све има своје време и место.

Ето, а од онда, хвала Богу, и она чудна сестра се смирила а и моја деца 

[Grizzly Adams]

пре 2 часа, Grizzly Adams рече

цркве имају посебну просторију за децу која обично има прозор према олтару, тако да може родитељ са малом децом да ту седи и прати службу, а да никоме не смета ако је дете немирно итд.

Мислим се, ово уопште није тешко да се направи у већини постојећих храмова, осим оних који су баш мали. Само треба преградити један угао...

[Vladan :::.]

пре 3 минута, Grizzly Adams рече

Мислим се, ово уопште није тешко да се направи у већини постојећих храмова, осим оних који су баш мали. Само треба преградити један угао...

Тешко је свештенике сложити и покренути да нешто ураде. А треба и надлежни владика да одобри то преграђивање цркве а мислим да су шансе за то никакве.

Са друге стране и децу је незгодно натерати да буду у једном углу колики год да је он и вероватно је боља опција да једни другима помажу око деце ако је могуће...

[JESSY]

da,kod nas je sve to jako tesko sprovesti...

[JESSY]

http://www.pravoslavniroditelj.org/deca-na-bogosluzenjima-biljke-u-saksiji-ili-slovesni-hriscani/

[Juanito]

пре 3 часа, Grizzly Adams рече

Одрасли сметају у цркви...

Шалу он сајд, на западу многе цркве имају посебну просторију за децу која обично има прозор према олтару, тако да може родитељ са малом децом да ту седи и прати службу, а да никоме не смета ако је дете немирно итд. Може да се игра ако жели.

Мислим да је то добро решење.

А ел дозвољавају тамо задушним бабама да улазе у те просторије и проверавају да ли је све по пропису? 

[Justin Waters]

Djeca ako su mirna ne smetaju, ako placu i histerisu onda treba da postoji crkveni pravlinik prema kome bi redari mogli da zabrane takvoj djeci da ucestvuju na litrugiji ako ce se time ugroziti bezbjednost i skrusenost ucesnika litrugije. Bilo bi dobro da postoji i parohijski specijalista ljekar koji bi u takvim slucajevima pregledao djecu prije pocetka liturgije i davao preporuke o potrebitosti njihovog prisustva. 

[Volim_Sina_Bozjeg]

Sad ću ja vama da napišem ono što ozbiljno mislim. Pothitno da se Liturgija prilagodi deci.!

 

[Tavita]

1 hour ago, Justin Waters рече

Bilo bi dobro da postoji i parohijski specijalista ljekar koji bi u takvim slucajevima pregledao djecu prije pocetka liturgije i davao preporuke o potrebitosti njihovog prisustva.

Потребито је да се уведе да само дјеца са овјереним одобрењима породичног љекара, педијатра и психолога, уз благослов епископа и писмену сагласност квалификоване већине парохијана могу да присуствују богослужењима.

[Tavita]

Предлажем увођење Литургије за дјецу која би се завршавала након Благословено Царство... потом би свештеник изговарао ријечи: "Ви који сте дјеца изиђите. Дјецо изиђите. Нико од дјеце да не остане." Потом би се ти ђавољи инструменти ометања молитве вјерне пастве одводили у боксове - глуве собе - које би уз благослов надлежног епископа биле постављене у дворишту цркве, у којима би се везали и гдје би се пуштала матрица: "Бог неће спасити оне који скачу, трче и вриште по цркви. Ђаво ће однијети немирну дјецу." Ону дјецу која се ни након 40 Литургија не би смирила, предлажем православну лоботомију. Ради се о стандардном поступку са освештаном иглом.

[AnaLaz]

Зашто би сметала? Мени  смета некултура звоњаве телефона,а деца не. Мсм, сваком може да се деси да заборави да искључи звоно. Али, ако ти три пута звони телефон и ти сваки пут истрчаваш да се јавиш, уместо да избациш везу и утишаш тон, е то је некултура и непоштовање. А деца су дивне творевине Божије! Нема ништа лепше него видети сву ту дечицу кад стану у ред пред Причест.