Претражи Живе Речи Утехе

Дана 20. маја 2016.године, Уставни суд Косова, након 16 година дугог судског процеса који је прошао све судске инстанце, коначно је завршио спор око 24 хектара земље око манастира Високи Дечани, потврдивши одлуку Врховног суда да поменута земља припада манастиру Високи Дечани. Иако је реч о одлуци која је res judicata (тј. завршна и без могућности ревизије) и коју су косовске институције катастра дужне да примене по закону, већ је пет година како се то није догодило. Манастир је одмах после одлуке писмено тражио од општине Дечани и катастра да се одлука спроведе у дело и земља укњижи у катастру али тај захтев је игнорисан. У јуну 2019. године, Уставни суд се обратио манастиру, након што се манастир Високи Дечани жалио због неизвршавања поменуте одлуке, и саопштио да су одлуке Уставног суда обавезујуће за судове, сва лица и институције на Косову и да су одлуке Уставног суда објављене у Службеном гласнику. Пошто је то учињено, Уставни суд наводи у свом одговору, то обавезује све стране у процесу. На крају писма Уставни суд саопштава да ће предузети све што је у његовој надлежности по уставу и законима. Нажалост, иако се манастир у међувремену обратио и Централном катастру у Приштини, одлука није извршена. Прошле године, уз пуни надзор мисије ОЕБС-а на КиМ, поновљена је процедура захтева за упис земље по одлуци Уставног суда и пред локалним и пред Централним катастром, и у оба случаја захтев манастира је игнорисан. У међувремену, у својим извештајима за 2019. и 2020. годину о верским правима, амерички Стејт Департмент је стално помињао овај проблем истичући да нико није одговарао пред законом због неизвршења одлуке Уставног суда.. На основу свега овога јасно је да је реч о намерној опструкцији косовских институција и на централном и на локалном нивоу, а под утицајем формалних и неформалних центара моћи косовских Албанаца који су очигледно решени да се одлука никада не спроведе. Нажалост, сведоци смо да је локално законодавство немоћно да ишта учини, да су институције у рукама појединаца који кроје правду мимо Врховног и Уставног суда и закона и да међународни представници једноставно до сада нису нашли начина како да косовске институције принуде да поштују одлуку сопствених највиших правосудних институција и владавину права. Истовремено ових дана смо сведоци да је министар за просторно планирање Косова у влади Албина Куртија Либурн Алиу, према извештајима медија јасно рекао да је изградња пута „Дечани-Плав у складу са захтевима Српске православне цркве опасан преседан и да је изричито против градње заобилазнице око специјалне заштићене зоне манастира“. Да подсетимо, у новембру 2020. године Комисија за примену специјалних заштићених зона (СПЗ), у којој су поред шефа ЕУ мисије и мисије ОЕБС-а на Косову и Метохији учествовали и министри тадашње владе за културу и просторно планирање, као и представници Епархије рашко-призренске (СПЦ), а у присуству команданта КФОР-а, италијанског амбасадора у Приштини и градоначелника Дечана, једногласно прихватили одлуку Савета којом се прихвата Аранжман за решавање питање пута Дечани-Плав. Наиме по одлуци Комисије за специјалне заштићене зоне предвиђено је да пут Дечани-Плав ни у ком случају не може да пролази кроз заштићену зону (правну студију да је то противзаконито претходно су урадили експерти ОЕБС-а и ЕУ канцеларије). Зато је одлучено да се ради заобилазница око заштићене зоне, а да се радови на рехабилитацији локалних путева у зони уз поштовање свих рестрикција Закона о СПЗ спроводе паралелно и фазно док се ради заобилазница. Другим речима, сваки рад на локалним путевима без одговарајућих радова на заобилазници око заштићене зоне били би незаконити. Својим ставом нови министар за просторно планирање је практично одбацио одлуку Комисије за примену СПЗ и тиме позвао на кршење закона тј. фаворизујући градњу магистралног (транзитног) међународног пута за Црну Гору кроз заштићену зону. Оба ова случаја изашла су у јавност поново управо у тренутку када су косовски министри за културу и спољне послове у свом јучерашњем писму организацији Еuropa Nostra (писмо је објављено у медијима пре него што је послато примаоцу, што је скандал своје врсте) изнели став да се манастир Дечани мора скинути са листе 7 најугроженијих споменика културе у Европи за 2021. годину коју је саставила 8 априла ове године организација Europa Nostra, јер наводно манастир Високи Дечани није угрожен, пошто, како се каже, Косово поштује све међународне принципе заштите. Како се може видети, косовске власти не само да не поштују сопствене судске одлуке, законе, институционални континуитет одлука претходних влада, него и отворено скривају истину о правном безакоњу и институционалном притиску против СПЦ који је само завршна фаза притисака који су још од 1999. године почели систематским уништавањем српске духовне и културне баштине на Косову и Метохији, девастацијом гробаља и других објеката културе. Епархија рашко-призренска овом приликом изражава не само жаљење него и отворену индигнацију због оваквог понашања приштинских институција које нескривено показују правну некомпетентност и недобронамеран однос према Српској православној цркви и њеној баштини. Епархија рашко-призренска СПЦ увек је била и биће отворена за дијалог са свим људима добре воље јер је то став Св. Архијерејског Сабора наше Цркве, али док се не изврши одлука Уставног суда Косова и не упишу у катастарску листу манастира 24 хектара земље по пресуди представници Епархије неће бити у могућности да учествују у састанцима са представницима локалних институција. Такође, уколико се не испоштује одлука Комисије о специјалним заштићеним зонама која је једногласно прихваћена и потписана, Епархија рашко-призренска неће моћи да учествује у седницама Комисије јер је беспредметно седети са онима који не поштују сопствене одлуке и обавезе. Епархија још једном наглашава своју спремност на дијалог, као Епархија Српске православне цркве са административним центром у Београду (како се наводи и у Ахтисаријевом документу) али само у случају да са косовске стране постоји спремност на дијалог и поштовање закона и судских одлука посебно према СПЦ (на што се косовска влада обавезала Вашингтонским споразумом прошле године) и на чему инсистира и садашња администрација САД. За сваки дијалог је потребно поверење и поштовање раније преузетих обавеза. Пошто не видимо да је то случај, очекујемо од међународних представника да косовске званичнике приволе да поштују владавину права и закона. Питање земље манастира Високи Дечани је решено неопозивом одлуком највиших судских тела на Косову, Врховног и Уставног суда, а питање заобилазнице око заштићене зоне је дефинисано одлуком Комисије за имплементацију СПЗ и представља једини начин да се изградња пута Дечани-Плав обави у складу са законима на Косову и Метохији. Спремност Приштине да се обе одлуке спроведу отвориће пут за дијалог о другим практичним питањима живота СПЦ на овом простору и Епархија Рашко-призренска остаје отворена за конструктиван дијалог те врсте. Извор: Епархија рашко-призренска

Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј и министар здравља у Влади Републике Србије др Златибор Лончар позвали су данас све грађане Србије да се и у наредном периоду, и приликом крсних слава, придржавају противепидемијских мера у циљу очувања јавног здравља. На данашњем састанку у Патријаршији, на којем је присуствовао и директор Клинике за инфективне и тропске болести доц. др Горан Стевановић, министар Лончар је Његову Светост Патријарха Иринеја упознао са актуелном епидемиолошком ситуацијом у нашој земљи, као и о припремљености здравственог система на нови пик корона-вируса. Министар је том приликом истакао да ће здравствени радници и овога пута учинити све да очувају здравље наших грађана, али да је неопходно да се поштују мере како би се епидемија држала под контролом. Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј истакао је да Српска Православна Црква и Министарство здравља имају исти циљ, здравље и добробит грађана наше земље, и позвао све грађане на солидарност и јединство. Крсне славе су догађаји који символишу нашу духовност, баштине нашу традицију, окупљају и чувају наше породице, а данас, у времену епидемије, имају и посебан значај, јер ако се прослављају и обележавају на неадекватан начин могу негативно утицати на очување јавног здравља. У складу с тим, Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј и министар здравља др Златибор Лончар позвали су грађане да се у свакој ситуацији придржавају противепидемиолошких мера, а да крсне славе прославе на истински црквени начин, молитвено пре и изнад свега, а никако не на начин којим би могло бити угрожено здравље наших ближњих. Јер, слава је богослужбени чин и радосно молитвено окипљање, а не повод за неумереност или, у садашњим условима, за окупљање многих људи у затвореној просторији невеликих размера. Извор: Инфо-служба СПЦ

Члан Синода и портпарол СПЦ епископ бачки Иринеј (Буловић) изјавио је за Данас да све информације на тему тестирања на ковид-19 чланова актуелне „црквене владе“, укључујући и њеног сталног председавајућег патријарха српског Иринеја, као и давање података о броју оболелих од вируса корона међу свештенством и монаштвом СПЦ „нарушавају законом заштићене податке о личности, а истовремено угрожавају људско достојанство лица у вези којих му је наш лист упутио питања“. Поменути закони су разлог због којег владика Иринеј бачки није могао да одговори да ли после одласка у болницу због вируса корона епископа крушевачког Давида има потребе да се тестирају на вирус корона сви чланови Синода, због тврдњи да су на последњој синодској седници уочи Васкрса, били сви „синодалци“, осим митрополита дабробосанског Хризостома. Владика Давид (Перовић) је члан Синода, а због изолованог ковида 19 тренутно је у Земунској болници. Осим њега, патријарха Иринеја, митрополита Хризостома (Јевића) и владике Иринеја бачког у „црквеној влади“ је и епископ шумадијски Јован (Младеновић). Закону подлеже и одговор на раније отворено питање патријарховог тестирања на корону, након што је пре недељу дана у Земунску болницу, због вируса корона, отишао и његов викар епископ ремезијански Стефан (Шарић). Упитан како коментаришете критике на своје изјаве и став у Васкршњој посланици Сабора СПЦ да верници, уз поштовање прописаних мера, треба редовно и активно да посећују храмове током празника и да ли је то на било који начин утицало на ток пандемије у Србији и здравствену ситуацију у Цркви, владика Иринеј бачки каже да „на сваки позив Цркве и њених епископа, као и увек до сада, са једне стране стижу критике, а са друге похвале и благодарност за исказан став“. – Тако је и у овом случају. О изреченим ставовима и држању читаве наше Цркве у датим околностима и утицају на ток епидемије у Србији могу да говорим искључиво из сопственог искуства и ситуације у Епархији бачкој. Наш позив свештенству и верницима да се усрдније моле Богу, да примењују све мере заштите које је прописала Влада Србије и да искористе могућност да ван забране кретања дођу у свете храмове, који су све време били отворени, а и сада су, очигледно су уродили плодом, јер је према свим званичним показатељима на подручју Војводине у току трајања епидемије био најмањи број заражених вирусом корона. Закључак је јасан: света Литургија и свето Причешће, уз поштовање мера заштите, није била нити може бити узрок ширења епидемије – истиче владика Иринеј бачки. Пандемија одлаже мајски Сабор Владика Иринеј каже да ће пандемија „највероватније одложити редовно мајско заседање Светог архијерејског сабора“. Према његовим речима, то је ситуација „све док се не стекну сви услови потребни за сазивање Светог Архијерејског Сабора, од којих су најважнији престанак епидемије, отварање међудржавних граница и могућност путовања“. Извор: Епархија зворничко-тузланска / Данас

“Црква показује изузетну виталност у овој новонасталој ситуацији при чињеници да је изречена мјера да лаици не присуствују богослужењу а Васкрс је и најважније службе у току године. Вјерници показују изузетну сагласност, садејство са свештенством, и мислим да смо за сада положили тај испит и показали да нас никаква спољна уредба или било каква нова околност, а ово јесте потпуно нова околност макар за наше покољење, није спријечила да дочекамо крај поста и прославимо Васкрс како треба у свој пуноћи”, оцијенио је протојереј-ставрофор Гојко Перовић, ректор Цетињске богословије. Он је гостујући у синоћњем васкршњем подказу “Све по Списку” истакао да држава, за разлику од Цркве, показује једну конфузију што се огледа и у поступању полиције испред неких храмова ових дана и “што ће изгледа радити и сјутра”. Образлажући свој став он је нагласио да то поступање прије свега није исто у свим градовима (на Цетињу нема тих сцена које имамо испред храма у Подгорици) и да то што раде, с друге стране, не раде ни по каквом позитивном пропису, као и да једна објективна околност, свјетски проблем у Црној Гори поприма димензије злоупотребе ситуације. “Брига за здравље је важна и то нико не пориче, па ни људи у Цркви, и треба да се поштују здравствене мјере. Али демократска друштва и правно уређени системи показују се демократским и правним а у тоталитарним режимима ова ситуација ће показати да су ти режими склони још већем тоталитаризму и долазимо до његовања једне културе страха и репресије и до ситуације као што је ова, коју је полиција радила јуче и данас испред црногорских храмова.” Протојереј-ставрофор Гојко Перовић је истакао да је једно да вјерници не присуствују богослужењу, али забранити вјерницима да улазе током цијелог дана у храмове је нечувено и нема упориште ни у једном пропису и ни у једној мјери Националног координационог тијела те да се ради о непотребној репресији. “Дакле није било разлога за ту реакцију, чак је било злоупотреба на појединим мјестима, гдје полиција не да грађанима да се приближе храму са образложењем да то ради у договору са свештенством. Онда је излазило свештенство испред храма и полемисало с полицијом па су на интервенцију свештеника неко вријеме пропуштали људе па послије опет забрањивали. Тако да се врши непотребна репресија. Мислим да је она комбинација нечије недобронамјерности и приличне несналажљивости људи на терену. С друге стране имате ситуацију да близу мјеста гдје полиција брани народу да приђе, педесет метара одатле, имате гужву пред пекаром или банкоматом и сл.” Упоређујући опсаду храма са библијским сценама, отац Гојко је нагласио да је и стражарима код Христовог Гроба, када су видјели одваљен камен са Гроба и присуство анђела, прва емоција била паника (када су престрављени отрчали код фарисеја који су их посавјетовали шта да кажу – слажу) и касније комбинација лажи (што су зачеци антицрквене медијске пропаганде). Ректор Цетињске богословије каже да постоје и у таквом опсадном стању полицајци који се причешћују као и они који кажу да морају да поступају по наређењима или они који се праве да не виде ако нешто виде, јер “полиција је овај народ и то смо видјели у току величанствених литија за одбрану светиња да се не могу спрјечити људи да буду људи”. Кроз историју Цркве ово није први Васкрс на којем се Света служба Божија служила без присуства вјерника, што под утицајем ратова или безбожних идеологија или катастрофа, казао је прота Гојко и подсјетио да у Библији на једном мјесту код пророка Данила пише, а касније се у Новом завјету цитира неколико пута, да је најстрашније вријеме, нешто што је неки предзнак и задњих времена, тзв. гнусоба опустошења, што значи да на мјесту које је најсветије буде потпуно опустошење. “И ово колико је, да тако кажем, вјежба за нашу вјеру и преиспитивање како доживљавамо вјеру, да ли све радимо по аутоматизму или то шта смо навикли и чему смо научени ових 30 година може да се примјени на неки други начин, да се покаже нешто стрпљење и тако даље, с друге стране може и да свједочи о најави неке нове епохе. А ми хришћани би требало да смо на све спремни”, казао је, између осталог, протојереј-ставрофор Гојко Перовић, ректор Цетињске богословије. Извор: Митрополија црногорско-приморска

Одговор повереници за равноправност Бранкици Јанковић Нешто више од једног часа по објављивању јучерашњег саопштења Светог Синода да је државном врху упућен предлог и молба да се изврши ранојутарња петочасовна суспензија забране кретања да би православни верници могли да узму учешћа на васкршњем јутрењу и Литургији, на интернет-порталу Blic-а се огласила повереница за заштиту равноправности Бранкица Јанковић са насловном поруком: ,,I crkva da se pridrzava mera i preporuka”. Наравно да се ниједним делом своје изјаве није осврнула на чињеницу да је Српска Православна Црква до сада показала највећи могући степен одговорности и да се придржавала свих мера и препорука и да се у храмовима и сада стриктно поштују упутства надлежних органа за сузбијање епидемије, али зато није пропустила прилику да управо Цркву оптужи за наводно непоштовање истих (читај: за ширење заразе). Поред тога, повереница је отишла корак даље у намери да едукује ,,црквене великодостојнике” на који начин треба да брину о својим верницима и да верске обреде, каноне и догмате ускладе са датим мерама, нарочито у погледу присуства верника на Литургији. Ово питање, међутим, Свети Синод је разрешио у складу са државним и црквеним прописима већ на самом почетку епидемије у Србији, о чему су обавештени и верници и целокупна јавност, али, по свему судећи, госпођа повереница не прати обавештења која Црква упућује верницима јер је се то не тиче. Било како било, надам се да ће барем сада погледати ранија саопштења Синода и коначно схватити да Црква не тражи ништа више од онога што је већ примењивала у претходном периоду, поштујући притом све мере заштите и дистанцу међу верницима у храму и на отвореном простору. Проблем је настао – и још увек постоји – јер су због уведеног полицијског часа за дане викенда православни верници онемогућени да узму учешћа у богослужењу, а, како ствари стоје, тако ће бити и на сâм дан Васкрса. Зато је Црква предложила и замолила државни врх да се учини оно што је до сада више пута учињено и што се свакодневно чини из разноразних разлога, осим верских: да се забрана кретања једнократно укине само на Васкрс, и то у трајању од само пет сати (од 5,00 до 10,00 часова). Притом не треба изгубити из вида чињеницу да се свакога дана забрана кретања укида за псе и њихове власнике, а једном недељно и за пензионере. Дакле, Црква и њени верници не само да нису привилегована каста, како ствар поставља повереница за равноправност (!) него су дискриминисани у односу на поменуте друштвене категорије и кућне љубимце. Разуме се да Црква нема ништа против права датих нашим суграђанима јер, треба и то рећи, многи власници паса су управо ових дана искористили своје право за излазак из кућа и посетили своје парохијске храмове, остављајући кућне љубимце да се поиграју ван порте, док они упале свећу и помоле се Богу за своје здравље и здравље својих ближњих. Питам се: како је могуће да се повереница за заштиту равноправности оглашава тек сада, а ћути све време док су права верникâ угрожена до те мере да они нису равноправни чак ни са кућним љубимцима, о којима она изгледа више брине? Да ли се врхунац равноправности за коју се залаже повереница одражава у чињеници да кућни љубимци имају више права од верникâ? Један од најтоталитарнијих режима у савременој историји човечанства запамћен је у нашем народу, а и шире, по пароли ,,Zabranjeno za Srbe i pse”, а заступница Јанковић изгледа да жели да из ове пароле и реалности данашњице избави само псе, а да Србе и даље остави као неравноправне чланове друштва. Бранкица Јанковић даље тврди да су пред законом сви једнаки, али заборавља да је апел Цркве уследио, између осталог, и као последица неједнакости свих грађана у току трајања мера изречених у ванредном стању. Kада би госпођа Јанковић свој посао обављала у складу са законом, основним људским правима и елементарним осећањем за једнакост, правичност и правду, верујем да Црква не би имала потребу да се посебно оглашава и указује на угрожавање права верникâ јер би то у њихово име учинила повереница за заштиту равноправности која је дужна да брани право свих грађана на једнак третман пред законом. Нажалост, она својим поступањем злоупотребљава своју дужност и наноси штету не само Цркви и верницима као јединственом организму, него и целокупном друштву. Уместо да брани права свих грађана, а у том броју и права верникâ, она својом изјавом обмањује јавност и устаје против верникâ и њихових права, лажно приказујући да су Црква и верници привилеговани у односу на друге припаднике друштва и да чак представљају друштвену опасност уколико им се дозволи одлазак у цркву. Сваком грађанину Србије је потпуно јасно да у датим околностима, како због неодговорности појединаца тако и због разумљивих проблема у функционисању система заштите и борбе против епидемије вируса корона, већи ризик представља одлазак у куповину, нарочито после апсолутне забране кретања викендом, или у банку, пошту и друге институције, па чак и одлазак на посао организованим аутобуским превозом, где се ретко поштују мере обавезног растојања и дезинфекције, него одлазак у свете храмове у којима се поштују све прописане мере, па и оне о ограниченом броју људи. Уосталом, држава ниједним својим актом није забранила одлазак у храмове него је дала одређене препоруке Црквама и верским заједницама, али због општеважећег полицијског часа верници су, за разлику од неких других категорија друштва, онемогућени да испуне своје потребе. Госпођа Јанковић се, наравно, није осврнула ни на друштвену одговорност коју Црква заједно са својим верницима показује кроз добротворни рад и помоћ нашим болницама и другим институцијама, укључујући и пензионере и оне који су слабијег материјалног стања, као и оне о којима нема ко да брине. Не! За њу је Црква само реметилачки фактор равноправности (која, иначе, цвета у Србији) јер се усудила да затражи једнакост за православне вернике, и то само за оне који нису у изолацији и самоизолацији тако да не представљају потенцијал за ширење епидемије. На крају, треба рећи јасно и гласно: држава је донела забрану кретања и то је њено право, али исто тако има и одговорност према свим својим грађанима, у овом случају грађанима православне вере. Зато би било поштено да држава јасно стане иза своје одлуке и прихвати чињеницу да у овој ствари не може очекивати подршку Цркве којој су права ускраћена. Сасвим је јасно да је и иначе у току агресивна медијска антицрквена кампања кроз коју се Црква напада са разних страна како држава не би морала да прихвати своју одговорност. Једном речју, ако се Црква и њени епископи и свештеници у јавности прикажу као неодговорни, сви остали биће слика и прилика највишег степена друштвене одговорности. Исто тако, само на другом колосеку, једни ће Цркву тобоже подржавати зарад нечасних политичких поена, а други ће искористити прилику да се са њом коначно обрачунају као са својим исконским непријатељем. Црква се унапред оградила и од једних и од других и, чврсто стојећи уз свој народ, гласно поручује да ће упркос антицрквеној кампањи храмови бити отворени и да ће се у њима служити Богу и на празник Васкрсења Христовог, као и свих претходних дана. Све остало је ствар личног избора: неко више воли да шета кућне љубимце, а неко да своју љубав, наду и све своје страхове преда у руке Свемогућег Бога, Победитеља смрти. У Новом Саду, 14. априла 2020. Протопрезвитер Владан Симић Извор: Инфо-служба Епархије бачке