У пуцњави у школи убијено осам ученика и радник обезбеђења

[sanja84]

пре 2 часа, JESSY рече

Dok vi ovde debatujete, ubijeno još osmoro mladih.... Ne razumem ovakve vrste rasprave kad su u pitanju ovakvi događaji.... 

Kojih sad još osmoro?

[Bokisd]

пре 6 часа, mirko1929 рече

Не знам, ја ти само кажем шта и како пише, буквално, без извртања и увртања. Видео сам нека крајње неубедљива тумачења нпр. од Теофилакта Охридског који каже нешти типа наши пријатељи су нам као удови, па чупати очи, сећи удове, то значи ето клонити се лошег друштва. Мени се чини да таква тумачења, попут Теофилактовог, покушавају да умање радикализам Новог Завета.

Мислим да порука Еванђеља и јесте управо буквално оно што пише. Зато си имао ранохришћанске мученике, нпр. света Перпетуа, млада жена која је својевољно оставила мужа и малу бебу и да би отишла у смрт -- омрзла је на своје и свој живот ради Христа.

Ја покушо онако просто да ти укажем шта следи и које су последичне консеквенце ако се тумачи буквално и без увртања, јел треба онда себи да вадимо очи и сечемо руке па то нико нормалан и разуман не би радио, и онда да то учитавамо Светом Писму, испало би да је Писмо ненормално тражи нешто што се међу људима сматра ненормалним и лудилом само психички и емотивно луд човек то може себи да уради из чиста мира и сад то треба да сматрамо нечим нормалним код Писма и хришћана, наравно да је безвезе ићи у том правцу само као да ето тако пише, нарочито да је то порука Јеванђеља, није оно баш тако банално, јесте има оно своје поруке које могу лакше да се разумеју, има и неке своје дубље и садржајније поруке, има и поруке које траже целог човека како би се могле разумети, ја мислим да има и порука које само мали број људи могу разумети, неке поруке су можда остављене као тајна будућег века, ма ко зна које су све то дубине порука Светог Писма.

И сад ето, па пише, па пише у неким математичким фрмулама....Jednadžba tangente na parabolu s diralištem D(x0, y0): y · y0 = p · (x + x0)..... ето пише и ајде ти то протумачи правилно да нешто не погрешиш мораш бре да видиш како то објашњавају они који су то учили и који имају знање о тим стварима учитељи професори доктори наука .... тако слично и ово са Светим Писмом,.... па ето тако пише али да ли можеш да протумачиш правилно и онда и овде мораш да видиш како то тумаче они који имају знање и просветљење и откривење о тим стварима.... и наравно да св.Теофилакт Охридски то добро тумачи, он се углавном ослањао на тумачења св.Јована Златоустог и других светитеља,..... то све има своју духовну основу и тумачење, никако буквално то нико од светитеља није буквално тумачио.... па јел би онда то требало да имамо досад десетине хиљада хришћана који би вадили своје очи и секли своје руке без икаквог смисла чисто само себи нешто да науде јер ето тако пише у Светом Писму, то је лудило мозга нема то никако везе са Светим Писмом.

Е сад ти знаш да је омрзла, сигурно није омрзла своје, једноставно заволела је Христа и жртвовала се за њега, јел данашњи монаси мрзе своје или су и они завовели Христа и предали се на служење њему, па јел неко ко оде у далеки свет за послом то ради из мржње према својима или што воли свој посао и жртвује свој живот због успеха у послу и самим тиме и оставља своје и дом и породицу и свој родни крај и домовину, све оставља али не због мржње, погрешно си то схватио из Светог Писма о томе ко то и како омрзи оца и мајку и породицу. итд....

[JESSY]

пре 2 часа, sanja84 рече

Kojih sad još osmoro?

Pucnjava kod Mladenovca: Osam ubijenih, 13 ranjenih, za napadačem se satima traga | Novosadski informativni portal 021

WWW.021.RS

---

Osam osoba je ubijeno, a 13 ranjeno u pucnjavi kod Mladenovca, pošto je na njih napadač pucao iz automatskog naoružanja. Za 21-godišnjim Urošem B. traga oko 600...

 

[obi-wan]

@JESSY

Samo da dodam, posto u gornjem clanku to ne stoji - taj ubica iz Mladenovca je uhapsen jutros.

[sanja84]

...I imao je majcu na kojoj je pisalo SERBIA.

Čisto, samo malo moje glupo zapažanje.

[mirko1929]

пре 7 часа, JESSY рече

Dok vi ovde debatujete, ubijeno još osmoro mladih.... Ne razumem ovakve vrste rasprave kad su u pitanju ovakvi događaji.... 

Kad bi moje ćutanje moglo da spreči nemile događaje, ja bih se drage volje zavetovao na doživotno ćutanje.

[JESSY]

пре 52 минута, mirko1929 рече

Kad bi moje ćutanje moglo da spreči nemile događaje, ja bih se drage volje zavetovao na doživotno ćutanje.

нисам мислила да треба да се ћути...не бих онда ни поставила тему...

већ на неко теоретисање и расправљање ко је у праву...

[Ćiriličar]

@JESSY Не надгорњавамо се ми Јеси(ка)...ниси, наравно, читала јер смо раширили....расправа је о томе како одгајати децу...Оби, ја и Боки о томе како треба бити понекад и строг према деци, а можда и неку казну(?) да добију...ја сам навео пример болесног детета како је постало егоцентрично и мали "диктатор" понекад, кроз болест, од много пажње...дакле јако сложено...Мирко је контрирао и мало искривњено (мало више) напао НЗ како тамо има бруталних ствари.

Па не можемо то дзволити...а све је у контесту теме...ти жена, вероватно и мајка, нежна, осећајна...сви смо потрешени, ми то мало грубо изнесемо само ...то је то...

Ову тему треба(ш) неговати, стимулисати, па ако треба и бановати ако се злоупотреби...овакве теме треба да не утихну никад...превентиве ради...ова трагедија, сама знаш, је само пројава у најгорем облику...али то показује колико је друштво, пукло...сви ми.

[Ćiriličar]

Црна хроника

 

Никола Врзић

 

Ниједно дете није тражило да се роди. Свако се дете родило само зато што смо ми тако одлучили. Они су наша одговорност.

Убијена су деца. Убица је дете. И један млади човек, ни 48 сати после трагедије у Основној школи "Владислав Рибникар" на Врачару. Још једно масовно убиство, околина Младеновца. Смрт је на све стране.

Србија је у жалости. И у шоку. Шта нам се то догађа?

Као да се налазимо у грађанском рату са собом у коме, баш зато што га водимо сами са собом, и не може да буде победника. Победа може да буде само да тај грађански рат са сопственим животима, који се окончава оваквом смрћу на све стране – престане.

А то може да се догоди само ако успемо да схватимо како смо уопште доспели у ово стање перманентне црне хронике.

Наиме, зашто сада има онога што није било никад раније у нашем колективном искуству? Одговор се можда крије у самом питању. Негде смо, изгледа, скренули погрешно на путу из прошлости у светлију будућност.

Проблем је, наравно, већ и то што ћемо се, чак и хладне главе а камоли сад, тешко усагласити где смо то погрешно скренули, или се чак налазимо на потпуно погрешном путу, или је то у ствари ћорсокак а на његовом крају литица…

Па ипак, кад се сав овај ужас оголи, није могуће избећи неспоран закључак, ма колико се баналним чинио док се о њему мало подробније не размисли, да у корену свега стоји мањак, а не вишак љубави. У најширем значењу те речи које укључује и пажњу, и доброту, и солидарност и остале племените појмове и осећања који се у данашњем свету чине тотално превазиђеним.

Нису убице постале убице зато што су доживели вишак, него мањак љубави.

 

 

Наша је дужност – ето још једне важне, лепе и превазиђене речи, сад сви само имамо нека права – наша је дакле дужност према нашој деци, а сви смо ми нечија деца и ниједан родитељ не сме више да оплакује децу због оваквих повода, те зато морамо, дужни смо им, то је наша једина и најсветија обавеза, да из оног, наоко тривијалног закључка о мањку а не вишку љубави, извучемо врло конкретне поуке о животима које живимо како бисмо децу заштитили.

Можда тиме, ако извучемо поуке, нешто и можемо да постигнемо. У супротном сигурно нећемо постићи ништа.

Родитељи: деци је само потребно да их волимо. Да их загрлимо и да их чујемо. Иако су мали, њихови проблеми њима нису мали. И неће постати мањи ако их не слушамо. Можда, да је неко на време слушао оно дете, убицу, оно то не би постало.

Уместо тога је то дете било одлично и паметно и ишло на многе активности и сигурно су због тога могли да се похвале. Али нису деца ту да би нас чинила поносним него су ту да бисмо их ми волели; није њихов задатак да остварују наше амбиције него је наш задатак да децу пустимо да буду деца. Пошто смо их већ донели на овај свет зато што смо ми то хтели, а не они.

Уосталом: нису без разлога Кинези још пре пар година донели регулативу ”двоструког смањења” чији је циљ да се деца растерете ваннаставних активност а родитељи финансијских издатака, како би се ублажио притисак и на децу и на родитеље.

Хајде зато да учимо децу да буду добри другари а не да се исцрпљујемо измишљањем термина као што је вршњачко насиље, као да термин може да реши неки проблем. Научимо их да помажу једни другима, да једни према другима буду добри а не сурови, забога, није човек човеку вук. А камоли они човечуљци којима је природни нагон само да се смеју, сви смо криви ако престану да се смеју.

Кад смо код тога: а зашто и ми, одрасли, не бисмо пропустили понеку прилику да се нервозно наљутимо на онога ко нам се тако намести? Уместо псовке, на пример, осмех. Па ће тај који је добио осмех уместо псовке то можда продужити даље, и замислите да то постане заразно. Уосталом, сваки је дан састављен од неких малих тренутака, и сав живот је тако саткан, и који тачно разлог постоји да у њега не убацујемо честице нечег доброг и лепог уместо лошег.

Неће због тога свет постати тежи за нашу децу, може само да буде обрнуто. Има таквих ствари које можемо да урадимо, ништа не коштају а могу да помогну, и немамо право да макар не покушамо. Дужни смо то свој деци.

Има, наравно, и превише онога што сами не можемо. Али може држава ако држава служи нашим потребама. Није овде реч о политици него о ономе што је нормално.

Ево једног доброг примера који је, наравно, остао непримећен. У Русији су одлучили, сетили су се, да пораде на подизању стандарда и друштвеног статуса учитеља и наставника, уз образложење, подсећање, да је реч о особама које подижу и васпитавају нашу децу. Колико је то важан позив, заправо, нема много важнијих.

 

И заиста, кад се само мало размисли, зар је нормално да ти учитељи и наставници, који нам васпитавају децу, имају по неколико пута мање плате од, рецимо, неких менаџера који служе само својим корпорацијама, као да је корпоративно добро важније од државног, то јест, општег.

Нема новца за то? А зашто га нема? И – за шта га има? Или не да ММФ? Утолико горе по ММФ.

И из Кине још један згодан пример. Нису само строго ограничили број сати дозвољених за играње видео-игара, него су и забранили видео-игре у којима играчи могу да бирају да ли ће бити добри или зли ликови. Није свеједно, и таква врста изједначавања добра и зла сматра се недопустивом. Образлажу: и видео-игре морају да промовишу "праве вредности". Једна од забрана односи се и на промоцију онога што се и код нас некада с презиром сматрало среброљубљем а сада су то неке успешне особе на које се и наша деца угледају.

С тим вези, у Кини забрањују и селебритије који међу кинеском децом и омладином шире ”нездраве вредности”. Остале би празне све оне фарме у којима обитавају наше ријалити звезде.

Зашто да не буде забрањено оно што је лоше. И детету је забрањено оно што је за њега лоше – за његово добро. У таквом смо тренутку, у црној хроници, и зато ово није ограничавање слободе него заустављање анархије.

И тако даље, могло би о свему овоме да се распреда унедоглед, поента је у томе да нешто морамо да предузмемо јер нас је непредузимање и довело у сву ову црну хронику.

Последњи је час да се позабавимо својом моралном и менталном хигијеном. Да више не буде онога чега није ни било пре него што смо тамо негде скренули погрешно. Морамо да се вратимо на прави пут.

У супротном нам прети будућност наше деце која у школи неће да стрепе због контролног из математике, него да ли ће из ње изаћи жива.

Да ли је то будућност коју желимо?

[Ćiriličar]

МИША ЂУРКОВИЋ: Аутограм од Кристијана

12.03.2016.

 

 

 

Србију је ових дана поново преплавио талас вести о бруталним насилним убиствима која се дешавају у породици, на улици, између вршњака. Но ми смо толико отупели и толико затрпани насиљем и лудилима различитог типа да све то прође и заборави се после само неколико дана. А монструозни случајеви се смењују као на траци. Најгоре је што толика брутална убиства више нису нека посебна тема којом би друштво, политичари, институције или медији требало да се баве. Ретки су чак и медији који су одреаговали на овај последњи талас и потражили мишљење стручњака, пробали да макар укажу на то да се налазимо на врло опасном путу.

Још један доказ нашег општег отупљивања и навикавања на ненормалност као на уобичајени и прихваћени оквир друштвеног живота јесте чињеница да су утихнули и последњи гласови који су апеловали на сузбијање, ако не и укидање ријалити програма. „Фарма” и „Парови” постали су регуларни део живота просечног српског гледаоца, а доскоро је ту био и „Велики брат”. Док су Антенине телевизије прешлe на ријалитије музичког типа, Хепи не престаје да емитује „Парове”, због чега је према неким тврдњама наводно Митровић принуђен да одговара готово непрестаним емитовањем „Фарме” јер су то програми који бележе највећу гледаност.

Шта су ови програми? У питању су форме које промовишу најпримитивније, нагонске врсте понашања и по правилу се базирају на приказивању вербалног и физичког насиља, с једне стране, и секса различитих врста, са друге. Но за овакве лабораторијске програме базиране на постулатима експерименталне психологије важи класично правило да се границе стално морају померати, и то све већом брзином. Када су овакви програми почињали, велики догађај је био приказивање првог наговештаја сексуалног односа. Само неколико година касније сексуални однос се приказује већ прве или друге вечери емитовања. Следи затим омогућавање гледаоцима да од тога виде све више, па се уводе мењања партнера, хомосексуални односи, наговештаји групног секса итд. Насиље такође мора да ескалира, па осим правила да се уносе литри алкохола, увреде свих врста морају да буду све горе, а туче, премлаћивања па чак и пуштање крви постали су такође очекивани садржај програма.

Осим пропалих естрадних звезда жељних пажње или подизања своје атрактивности, коју после покушавају да наплате већом ценом за своје наступе, и очигледно болесних људи, сада основу програма чине такозване старлете, што је еуфемизам за проститутке којима телевизије очигледно плаћају за секс пред камерама, а тиме оне такође подижу своју тржишну цену за обављање најстаријег заната, кад изађу напоље. Врхунац је наравно довођење криминалаца, па смо се тако вратили на то да се као модели и идоли за децу нуде криминалци и проститутке. Недавно смо имали прилику да на насловној страни једног дневника видимо децу из основне школе како узимају аутограм од Кристијана. Наречени је, наравно, свој боравак на „Фарми” користио да митологизује своје криминалне активности.

Не смемо заборавити ни улогу политичара. Не тако давно значајан регионални политичар Ненад Чанак је учествовао у „Великом брату” да би након тога насиље пренео и у стварни живот када је брутално претукао човека, због чега му се и даље суди. Војислав Шешељ гостовањем у оваквим програмима покушава да поврати „популарност“.

Бруталност, примитивизам и насиље ових програма не може да се не пренесе на улицу. Онај ко омогућава овај непрестани ментални злочин, директно производи и прелива насиље, болест и зло у друштво. Најгоре од свега јесте то што је све то противзаконито. Довољно је погледати Закон о радио-дифузији, односно његов члан 19 који говори о заштити малолетника и члан 68 који прописује опште обавезе емитера у односу на програмске садржаје. Ту је прописано да емитери морају да емитују садржаје који доприносе подизању општег културног и сазнајног нивоа грађана (тачка 4), као и да не емитују програм чији садржаји могу да шкоде физичком, менталном или моралном развоју деце и омладине, или да не емитују програм који подржава и истиче насиље… и друге облике криминалног понашања (тачка 5 и 6). Уз то, постоји и Кодекс о понашању емитера на основу кога би такође било лако укинути овакве програме или их за почетак пребацити да се емитују после поноћи.

Но и РЕМ као и највећи број институција у овој земљи већ годинама не ради свој посао и не примењује закон. Коме још да падне на памет да опомиње Пецонија Ранковића и Жељка Митровића, или Пинку и Хепију да узима дозволе, кад се зна колико су ти људи моћни и утицајни у овој земљи? А ријалити програми су им највећи извор прихода…

Жртве такве констелације односа у којој они зарађују ширећи болест и насиље, а институције не раде свој посао, јесмо сви ми. А посебно наша деца…

Политика

[sanja84]

 

[Božena]

 

 

[Božena]

Razmišljam zašto baš djevojčice..

[JESSY]

Krivi smo mi koji smo ćutali

Aleksandar Markov

• 

Ni nakon (ne)prospavane noći ne mogu da dođemo sebi od tragedije koja je zadesila Srbiju. I slušam i juče i danas analize raznih stručnjaka, koji se trude da objasne zašto nam se dogodila tragedija i šta smo trebali da učinimo i šta nismo učinili da sprečimo da nam se ovako nešto ne desi. I slušam i juče i danas najave štrajkova i pozive na ostavke.

Ali kad se pogledam u ogledalo, pitam se da li imam pravo da tražim nečiju ostavku, da li će nečija ostavka promeniti strašnu stvarnost. I zato sam odlučio da je ne tražim, zato je nisam ni spomenuo kolegama.

Ostavka je lični čin, stvar osećaja jer nije svejedno kad morate da se suočite sa tragičnom činjenicom da je tokom vašeg mandata stradalo pola odeljenja jedne škole.

Ako smo toga svesni, zar nam je potrebno da tražimo ministrovu ostavku, zar je to potrebno sada da radimo, kad već nismo tražili ranije zbog drugih problema u prosveti.

Forum beogradskih gimnazija nije najavio štrajk, nisam to ni predložio članstvu jer da smo na vreme znali da štrajkujemo i obustavljamo, možda ne bismo danas tugovali, možda bismo se radovali napretku prosvete.

Dakle, ostaje nam da ćutimo jer smo ćutali i kad je prvi put uneta puška u učionicu i kad su prebijani nastavnici ispred škola i iz istih voljom raznih direktora proterivani i kad nam je izvlačena stolica, ćutali smo i kad su nam tukli učenike, kad su ih radi njihove bezbednosti, zarad njihovog dobra, prebacivali iz jedne smene u drugu, kad su ih roditelji premeštali u druge škole, ćutali smo i kad su učenici nespremni da se suoče sa maltretiranjem okoline podizali ruku sami na sebe, oćutali smo i kad su deca životne lekcije umesto od svojih nastavnika dobijali od bivših i sadašnjih kriminalaca i osuđivanih ratnih zločinaca, pitam se šta sad imamo da kažemo i koliko će nam vremena biti potrebno da ponovo zaćutimo.

Zato, prosveto, ćuti, ćuti i sada jer sada treba da ćutiš tužna i nikakva, sada svi treba da ćutimo jer kad smo bili kadri da sve navedeno ne vidimo, onda budimo bar u bolu dostojanstveni i ćutnjom odajmo počast nevinim žrtvama jednog nakaradnog društva.

I kada vas sutra deca budu pitala ko je kriv – ne zaboravite: Krivi smo mi, mi koji smo ćutali!

Autor je predsednik Foruma beogradskih gimnazija

https://www.danas.rs/svet/region/krivi-smo-mi-koji-smo-cutali/

 

[Вилер Текс]

пре 16 минута, JESSY рече

Krivi smo mi koji smo ćutali

Aleksandar Markov

• 

Ni nakon (ne)prospavane noći ne mogu da dođemo sebi od tragedije koja je zadesila Srbiju. I slušam i juče i danas analize raznih stručnjaka, koji se trude da objasne zašto nam se dogodila tragedija i šta smo trebali da učinimo i šta nismo učinili da sprečimo da nam se ovako nešto ne desi. I slušam i juče i danas najave štrajkova i pozive na ostavke.

Ali kad se pogledam u ogledalo, pitam se da li imam pravo da tražim nečiju ostavku, da li će nečija ostavka promeniti strašnu stvarnost. I zato sam odlučio da je ne tražim, zato je nisam ni spomenuo kolegama.

Ostavka je lični čin, stvar osećaja jer nije svejedno kad morate da se suočite sa tragičnom činjenicom da je tokom vašeg mandata stradalo pola odeljenja jedne škole.

Ako smo toga svesni, zar nam je potrebno da tražimo ministrovu ostavku, zar je to potrebno sada da radimo, kad već nismo tražili ranije zbog drugih problema u prosveti.

Forum beogradskih gimnazija nije najavio štrajk, nisam to ni predložio članstvu jer da smo na vreme znali da štrajkujemo i obustavljamo, možda ne bismo danas tugovali, možda bismo se radovali napretku prosvete.

Dakle, ostaje nam da ćutimo jer smo ćutali i kad je prvi put uneta puška u učionicu i kad su prebijani nastavnici ispred škola i iz istih voljom raznih direktora proterivani i kad nam je izvlačena stolica, ćutali smo i kad su nam tukli učenike, kad su ih radi njihove bezbednosti, zarad njihovog dobra, prebacivali iz jedne smene u drugu, kad su ih roditelji premeštali u druge škole, ćutali smo i kad su učenici nespremni da se suoče sa maltretiranjem okoline podizali ruku sami na sebe, oćutali smo i kad su deca životne lekcije umesto od svojih nastavnika dobijali od bivših i sadašnjih kriminalaca i osuđivanih ratnih zločinaca, pitam se šta sad imamo da kažemo i koliko će nam vremena biti potrebno da ponovo zaćutimo.

Zato, prosveto, ćuti, ćuti i sada jer sada treba da ćutiš tužna i nikakva, sada svi treba da ćutimo jer kad smo bili kadri da sve navedeno ne vidimo, onda budimo bar u bolu dostojanstveni i ćutnjom odajmo počast nevinim žrtvama jednog nakaradnog društva.

I kada vas sutra deca budu pitala ko je kriv – ne zaboravite: Krivi smo mi, mi koji smo ćutali!

Autor je predsednik Foruma beogradskih gimnazija

https://www.danas.rs/svet/region/krivi-smo-mi-koji-smo-cutali/

 

Суноврат просвете и ауторитета родитеља почиње са петоктобарском обојеном револуцијом. Тад је почела прича о томе како сваки малолетник може да каже "Ја имам права!".

Управо прозападни медији, дан данас, бране либерални поглед на свет, у коме постоје права без одговорности. Наравно док си на линији либерализма. Одговорност, нараво без права, почиње кад са те линије скренеш.

Наравно сад се праве блесави и то се не праве блесави случајно.

Све је јасно ономе ко није изгубио памет.