Božena

Митрополит Јоаникије: Трагедија која потреса и небо и земљу Данашњи трагични догађај потреса и небо и земљу. Помисао да су страдали наши најближи не остављају никог равнодушним. Изражавамо најдубље саучешће породицама, широј родбини и свим нашим суграђанима на Цетињу, поводом незапамћене трагедије која се десила у домовима наших драгих и блиских комшија. Нека Господ упокоји душе свих пострадалих и да сачува животе рањених, а ожалошћенима да подари укрепљење у овим тешким моментима. Коленопреклоно стојимо пред ћивотом Светог Петра Цетињског Чудотворца са молитвом да се ова трагедија више никада и нигде не понови и да се врати међу нама братска слога и мир!!

Radogost dolgo-live.ru Slоvenski bog gostoprimstva, darežljivosti, bogate žetve i trgovine Radogost je bio među najpoštovanijima, jer su mu se obraćali u slučaju uvrede , kako bi se pošteno odužio prestupnicima, tražio je kaznu za ubice, posebno ako su počinili zločin nad svojim rođacima, dobru zaradu i izdašnu žetvu. Mjesto u panteonu slovenskih bogova Sin boginje ravnoteže i harmonije Radunice, kćer Horsa i boga zimskog sunca Koljade, Radogost je pripadao "božanskoj solarnoj dinastiji", stoga je prvenstveno bio odgovoran za žetvu i finansijsko blagostanje. Općenito, smatran je apoteozom poštenja i povjerenja, koji su oduvijek bili osnova ljudskih odnosa. U mitologiji sjevernih Slovena, Radogost je bio predstavljen kao vrhovni sudija, koji je na vagi dobra i zla pošteno i pošteno odmjerio djela mrtvih, koja su oni činili tokom svog života, i donosio odluke gdje će poslati svoje duše. U kasnijim vremenima ljudi na diplomatskim i velikim trgovcima pozivali su Radogosta da im patronizira u rješavanju teških pitanja, pronalaženju zajedničkog jezika sa partnerima, osim toga, morao je pomoći da izbjegnu sve vrste problema i sporova. Ljudi koji se bave trgovinom, radeći kao diplomate ili ambasadori, dugo su se sjećali ovog Boga 7. novembra i 21. aprila (na dan Velikog tvorca porodice), tražeći od njega blagostanje i profit, kao i uspješne transakcije. Slika i simbolika Radogost se najčešće prikazuje kao zgodan muškarac snažne građe sa polugolim torzom, orlom koji sjedi na glavi, raspuštene crvene kose i guste brade. U rukama drži glavu bika i sjekiru. U ratnim vremenima, „obučeni“ su u sjajni oklop i „naoružani“ dugim kopljem

Академију тада2013.није преносио ни РТС ни РТЦГ.

Да ли знате зашто пре Порфирија патријарси нису долазили, , односно последњи пут 1979?

Srpski patrijarh dolazi u Herceg Novi prvi put posle 43 godine WWW.DAN.CO.ME Pravoslavlje

Његошев аманет Црногорцима, 1851 "Ја хоћу да ме сахраните у ону Цркву на Ловћену… То је моја потоња жеља, коју у вас иштем, да је испуните, и ако ми не за- дате Божју вјеру, да ћете тако учинити, како ја хоћу, онда ћу ве оставити под проклетством, а мој последњи час биће ми најжалоснији и ту моју жалост стављам вама на душу.”

Митрополит Јоаникије: У нашој души, без обзира на искушења, треба да буду добре мисли и намјере Његово високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије данас, 9. августа, на празник Светог великомученика Пантелејмона и Светог Климента Охридског, служио је Свету архијерејску литургију у Цетињском манастиру. Саслуживало је свештеномонаштво манастира и свештенство намјесништва цетињског, уз молитвено учешће вјерног народа. У архипастирској бесједи Високопреосвећени Митрополит Јоаникије је казао да сваки дан у години прослављамо велику Божју милост и велике Божје дарове, који сијају преко угодника Божијих, преко оних који су Богу угодили у овоме животу, међу којима је и светитељ кога данас прослављамо – Свети великомученик Пантелејмон, чије име и означава Божију милост. “Његово име значи свемилостиви и преко њега се Цркви Божијој излило изобиље милости и у вријеме његовог живота и његовога подвига овдје на земљи, а посебно пошто се својом мученичком кончином удостојио да се сједини са Господом и да стане пред Престо Божији, као заступник цијеле Цркве Божије”, бесједио је Високопреосвећени. Подсјетивши да Свети великомученик Пантелејмон притиче у помоћ људима у разним невољама, посебно у болестима и даје снагу болесницима да издрже болести, да не клону духом, а многе излијечи и тјелесно, нагласио је да је најважније да водимо рачуна о духовном здрављу. “Кад је душа здрава и крепка, онда се здравље душе и њена крепост преноси и на тијело, јер човјек је психофизичко биће и оно што се догађа у души, утиче на цио људски организам”, казао је Митрополит црногорско-приморски. Поучио је сабране да у нашој души, без обзира каква нас искушења сналазе, треба да буду добре мисли, добре намјере, добра расположења, а када нам понестане снаге треба да се обратимо најискреније Богу и Његовим светима, да увијек прослављамо милост Божију и да увијек призивамо благодат и помоћ Божију. Осврнувши се на житије Светог оца нашега Климента Охридског, који је заједно са Св. Наумом наставио велико дјело словенских апостола Кирила и Методија, Владика Јоаникије је подсјетио да је нама свјетлост Јеванђеља Божијега засијала од Охрида, управо од оног мјеста гдје је службовао и гдје је Бога славио Свети Климент Охридски: “За њега многи говоре да је он заправо творац ћирилице, да је назвао то писмо по своме учитељу Кирилу, али како год било, нека научници то испитују, нама је истовремено засијала и вјера и култура из Светог јеванђеља, које су нам проповједали Свети Кирило и Методије и њихови ученици. Тада смо и крштени и тада смо добили писмо и тада смо почели да стварамо своју ћириличну културу.” У наставку бесједе Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије је нагласио да се Цетиње, и Цетињски манастир, слави због ћириличне културе те да је заједно са настанком Цетињског манастира овдје писан Октоих и штампане прве ћириличне књиге на словенском југу. Указао је да би многи некако жељели другачије то да протумаче, али да је просто немогуће: “У тим књигама слави се и Свети Сава, и Свети Симеон, и Свети Стефан Дечански, и све је јасно, а оне који неће да им буде јасно, не треба много ни убјеђивати, јер се то онда ради о извитопереном уму и вољи и ту не можете ништа докле Божија милост не подејствује, док и срца и умове таквих не препороди. Јер је Божијој милости и благодати све могуће и Господ је дошао у овај свијет да спасе грешнике, да спасе оне који су се отуђили, који су се упропастили својим гријеховима па је снисходио нашим слабостима, нашим манама и од грешника прави праведнике и од заблудјелих прави оне који крећу правим истинитим Божији путем, путем спасења. Свима на здравље и на спасење овај велики празник и на многаја љета!” Весна Девић

TEROR NAD MONASIMA NA CETINJU: Svetinja na meti komita, provociraju crkvu i vernike WWW.NOVOSTI.RS PRED Cetinjskim manastirom danima traje performans navodnih crnogorskih patriota, nakon što je monahinja S. S...