Претражи Живе Речи Утехе

Прозападни кругови у Србији све више се залажу за придруживањем санкцијама Русији у замену за убрзани пријем ЕУ. Некако, успут, би се решило и косовско питање. Посета заменице државног секретара САД Београду, појачала је таква размишљања. Који је ваш став по том питању? У продужетку - интервју Дондрифове Јелени Стевановић за данашњу Политику. ЕКСКЛУЗИВНО ЗА „ПОЛИТИКУ” ИНТЕРВЈУ: КАРЕН ДОНФРИД, помоћница америчког државног секретара за Европу и Евроазију Питање санкција Русији је сада на столу пред Србијом Важно нам је што је Београд у УН гласао против Русије. Вучић је веома јасан у вези с тим где види будућност Србије, а то је Европска унија (Фото Небојша Марјановић) Карен Донфрид, највиша званичница Стејт департмента за Европу и Евроазију, прекјуче се у оквиру западнобалканске турнеје у Београду сусрела са представницима српске владе. У ексклузивном интервјуу за „Политику”, дан после састанака с председником Александром Вучићем и премијерком Аном Брнабић, помоћница америчког државног секретара за Европу и Евроазију открива о чему је разговарала са српским властима, шта Бајденова администрација поручује Београду и колика је опасност да због Украјине избије нуклеарни рат. Која је била ваша порука српским властима? Прво желим да кажем да је дивно што сам поново у Београду, овог пута у улози помоћнице америчког државног секретара за Европу и Евроазију. Моја порука је била да администрација председника Џозефа Бајдена жели да ојача везе између САД и Србије, и то тако што ћемо продубити економске односе и сигурносну сарадњу. Дивно је бити овде и због нашег новог амбасадора у Србији Криса Хила. Његов долазак ће значити нови замах у односима између наших земаља. Не знам никог ко је више посвећен томе од амбасадора Хила. Шта очекујете да Србија предузме поводом рата у Украјини? Очекујете ли да Русији уведе санкције? Руски рат против Украјине је шокантан за све нас. Док гледамо неиспровоцирану руску инвазију, сви смо покренути на акцију да се одупремо и изразимо колико руске поступке сматрамо погрешним. Мислим да је било веома важно што је Србија гласала да се суспендује руско чланство у Савету УН за људска права. Србија се на гласању Генералне скупштине УН сврстала уз 141 државу која је гласала да осуди руску инвазију и затражи повлачење Русије, а само пет држава је гласало против. То су биле одлуке Србије, али кад смо видели да се Србија сврстала уз САД и Европу, то је било важно, посебно у контексту српског званичног стратешког циља – чланства у Европској унији. Због тога мислим да је то веома важно. Мислите ли и на санкције кад кажете да је „то важно”? Мислим на то да се Србија придружи чланицама ЕУ и САД у осуђивању руских акција. Питање санкција је сад несумњиво на столу пред Србијом. Подржавамо Србију у даљем сврставању уз САД и ЕУ. За САД је важно да се подржи Украјина у рату, али и да се Русији стави до знања да мора да плати цену за оно што ради. То је наш став, а Србија мора сама да одлучи како ће да се постави кад је реч о санкцијама. С обзиром на то да српска економија у светским размерама има мали обим и да санкције не би направиле никакву штету Русији, да ли би таква одлука била важна због симболичког значаја? Кад је реч о српској економији, ако погледате њен раст и одакле долазе нове инвестиције, видећете да је то претежно из земаља ЕУ. Тако се враћамо на питање где је српска будућност. Србија је казала да је њен стратешки спољнополитички циљ чланство у ЕУ. Ми то веома подржавамо. Ако погледате америчке програме у Србији, без обзира на то да ли је реч о борби против корупције, слободи медија или владавини права, све то помаже Србији да уђе у ЕУ. На Србији је да одлучи где јој лежи спољнополитички интерес и да тежи том циљу. Јесте ли задовољни оним што сте чули од председника Вучића? Имала сам фасцинантан разговор с председником Вучићем и премијерком. Вучић је веома јасан у вези с тим где види будућност Србије, а то је ЕУ. Многи су се изненадили због руске неиспровоциране и агресивне акције у Украјини, а регионална нестабилност свакако није циљ којем било ко тежи. Како повећавамо стабилност и економски просперитет у Србији и региону? Мислим да треба да удвостручимо напоре да Србија брже постигне те циљеве. Амбасадор Хил је пре доласка у Београд изјавио да САД желе да сузбију руски и кинески интерес у Србији. Како америчка влада намерава то да уради? Учимо и на примеру Украјине. Владимир Путин је казао да је Украјина тежила чланству у НАТО-у и да је било исувише трупа НАТО-а на руским границама. САД верују у принцип да земље имају суверено право да одлучују о спољној и безбедносној политици, било да је то ЕУ или НАТО, као и у принципе територијалног интегритета и суверенитета. Русија се с многима од тих принципа сложила, као у документима ОЕБС-а, али видимо да их сад не поштује. Видимо и стратешко партнерство Русије и Кине. То је несумњиво контекст у којем је амбасадор Хил говорио о Србији која треба да одлучи каква ће њена спољна и сигурносна политика бити. Србија мора да размишља о томе ко је подржава, а ко не би волео да успе. Мислим да ће Србија морати да донесе важне одлуке како да се позиционира. Да ли је рат у Украјини аргумент за убрзано чланство Србије у ЕУ? Верујем да је рат у Украјини показао колико је српска тежња чланству ургентна. Постоји много процедура и реформи које земља која жели да се учлани мора да испуни. САД у потпуности подржавају Србију да се прикључи ЕУ и да се реформише. О брзини одлучује Србија, зависи од тога колико брзо пролази кроз поглавља, али сигурна сам да ће једног дана постати чланица ЕУ. Верујем да је тамо будућност Србије. На састанку с представницима косовске владе истакли сте да је статус кво неодржив и да Србија и Косово морају да реше своје односе. Да ли је то била порука и за српску владу? Верујем да је веома важно за Косово и Србију да сарађују и реше однос. САД подржавају дијалог којем посредује ЕУ и свеобухватан споразум који ће резултирати нормализовањем односа с фокусом на међусобно признање. Дијалог у којем посредује ЕУ је механизам да се то постигне. О томе сам говорила на Косову и тамо сам чула да постоји спремност да се укључе у тај дијалог. О томе сам разговарала и с Вучићем и премијерком. Надамо се да ћемо напредовати. Да ли је то напредак ка међусобном признању? То управо јесте напредак ка свеобухватном споразуму који ће нормализовати односе, с фокусом на међусобно признање. Шта су вам саговорници у Београду одговорили на то? Чула сам и од председника и од премијерке да су спремни да се укључе у тај дијалог. Председник Бајден је истакао да не жели зону забране летова ни директну конфронтацију с Русијом због Украјине. Ипак, Сергеј Лавров је у понедељак изјавио да су Русија и САД у рату путем посредника. Јесте ли? САД су Украјини пружиле сигурносну, економску и хуманитарну помоћ. Ми сматрамо да је руски рат неиспровоциран и неправедан. Бруталност онога што смо видели у последња два месеца је потресна. Украјина је невина страна и посвећени смо томе да се Украјина брани. Бајден је експлицитно рекао да је циљ да се заустави рат, а не да се покрене шири сукоб и директни рат с Русијом. Како видите Лавровљеве речи да не искључује могућност трећег светског рата и нуклеарног рата? Важно је сетити се да су и САД и Русија рекле да је нуклеарни рат незамислив. Као нуклеарне силе, сносимо одговорност за то да се постарамо да никад не употребимо ово оружје. Надам се да и Русија и даље жели да се уздржава од употребе тог оружја. На чему базирате оптимизам да ће Украјина победити ако знамо да је Русија друга највећа војна сила на свету? Сваки дан рата је лош дан за Украјину, Европу и глобалну стабилност. Морамо да зауставимо рат. Постоји једна особа која то може да уради. То је Путин и ја га позивам да то уради. Кад је започео овај рат, Путин је мислио да ће то бити рат руске војске против украјинске војске, а суочио се са 44 милиона Украјинаца који бране своју земљу под незамисливим условима. То ми даје наду – храброст Украјинаца да бране своју земљу. Како одговарате на критике из Москве да је Америка крива за продужавање рата јер шаље оружје Украјини? Мислимо да Украјина има право да се брани. Ми јој дајемо безбедносне системе, помажемо Украјини да се сама брани од бруталне руске агресије.

Одговор Вучићевим лобистима у Русији који се залажу за поделу Косова У лобирању за договор о подели Косова предњаче Пјотр Искендеров и Олег Бондаренко и подржавају план директора америчких обавештајних служби Гренела Вучић галантно даје делове две општине на северу – Звечан и Зубин Поток, укључујући и економске гиганте Трепчу и електро-систем Газиводе, као и део општине у централној Србији Прешево. Kоначно, даје и оно што Милошевић под НАТО бомбама није хтео формално да потпише – све општине јужно од Ибра укључујући 1.600 сакралних објеката и најпознатија 4 српска православна манастира под заштитом УНЕСKА – Грачаницу, Дечане, Богородицу Љевишку и Пећку патријаршију. Дакле, Србија Вучићевим неуставним планом добија 1 општину, а предаје око 100.000 својих сународника, око 1.600 црквених објеката и око 15% своје територије. Неколико дана у руској јавности се појављују текстови који имају за циљ да оправдају такозвану поделу Kосова, односно договор између Трамповог изасланика за Kосово и директора Националних обавештајних служби САД Ричарда Гренела и председника Србије Вучића. У лобирању за договор о подели Kосова предњаче господа Пјотр Искендеров и Олег Бондаренко. Чудно је да они, иако руски наводно експерти за Балкан, подржавају план који заступа Гренел – директор Националних обавештајних служби САД и бивши амбасадор у Немачкој, човек који се неуморно борио против Северног тока. Kао професора међународног права на Правном факултету у Kосовској Митровици чуди ме да се руски држављани залажу за непоштовање српског Устава? Вучићева идеја о подели Kосова је у супротности са српским Уставом из 2006. Границе Србије и правни систем могу да се мењају само ако се обезбеди 2/3 већина у Народној скупштини и подршка народа на обавезном референдуму. Господин Вучић није у стању то да обезбеди па се зато нетранспарентно и незаконито договара са Американцима. Да ли руски Вучићеви лобисти смеју такав незаконити и штетан став да изнесу везано за своју земљу? У Русији се поводом промене и примене устава поступа онако како је уобичајено у правној и сувереној држави. Устав се мења у Думи и на референдуму. Србија ће договором о предаји територије добити само једну једину целу општину на северу Kосова – општину Лепосавић. Вучић галантно даје делове две општине на северу – Звечан и Зубин Поток, укључујући и економске гиганте Трепчу и електро-систем Газиводе, као и део општине у централној Србији Прешево. Kоначно, даје и оно што Милошевић под НАТО бомбама није хтео формално да потпише – све општине јужно од Ибра укључујући 1.600 сакралних објеката и најпознатија 4 српска православна манастира под заштитом УНЕСKА – Грачаницу, Дечане, Богородицу Љевишку и Пећку патријаршију. Дакле, Србија Вучићевим неуставним планом добија 1 општину, а предаје око 100.000 својих сународника, око 1.600 црквених објеката и око 15% своје територије. С обзиром да је у међународном јавном праву одавно напуштена доктрина екстериторијалности (то знају и студенти на првој години правних наука за разлику од господина Бондаренка) губитак Пећке патријаршије би био трајан. Вучић ће тако, предајом договореном на 800 година аутокефалности СПЦ, успети да натера Србе на оно што ни моћна Османска империја, ни комунистички диктатор Хрват Јосип Броз Тито, ни најмоћније НАТО државе 1999. нису успели – да се добровољно одрекну Пећке патријаршије, вековног седишта СПЦ. Тако би Вучић довршио оно што је почео закључивањем Бриселског споразума 2013. којим је прихватио 2/3 Ахтисаријевог плана, плана којег је бивши српски премијер Kоштуница у много тежим околностима 2007. године одбио. На основу Бриселског споразума и допунских споразума, Србија је у периоду 2013-2020. укинула све оно што је уз велике муке сачувала и изградила на Kосову након бомбардовања 1999. Српски МУП на Kосову од 1.200 припадника, Цивилну заштиту основану 2006. од 800 припадника – углавном прекаљених војника, канцеларије МУП у предграђу Приштине и јужно од Ибра, српско правосуђе јужно и северно од Ибра, српске општине, управне органе. Србија је након доласка Вучића на власт применила споразум о граници који Приштини омогућава присвајање 35 милиона евра прихода годишње, предала је сецесионистима и енергетски систем и телекомуникације и међународни позивни број +383. Вучић је јавно позивао српске судије 2017. да се прикључе албанским сецесионистичким судовима. Такав позив од стране централне власти на кршење важећег Устава и изградњу сецесионистичких институција није забележен у модерној правној историји… Вашингтон је очигледно већ почео да испуњава свој део договора Гренел – Вучић тако што је организовао смену такозваног премијера Kосова Kуртија у марту 2020. Да ли ико ко није лобиста или нема лични интерес заиста мисли да Американци дају бесплатне уступке? Потписивањем договора о подели у Белој кући и тиме формалним признањем Kосова, Београд ће фактички ставити ван снаге Резолуцију 1244 СБ УН. Односно, исту ону Резолуцију која гарантује суверенитет Србије и коју званична Москва жестоко брани у Интерполу, УНЕСKУ, афричким, азијским и америчким земљама које повлаче признање независности Kосова (17 држава у протеклих неколико година). Тако ће главни дипломатски адут Москве на Балкану бити стављен ван снаге и нарушен међународни углед Русије. Да је један од елемената Гренеловог договора потискивање Русије из Србије показује и следеће. Након састанка Гренел – Вучић у Вашингтону, српски председник се све до 3. априла није обратио руском председнику за помоћ поводом Kороне иако је Србија процентуално у односу на број становника имала највећи број заражених у региону. У међувремену је упутио поруке Меркеловој, Сију, Трампу, Џонсону и шеицима из УАЕ. Kада је Русија у року од 24 сата послала Србији 11 великих транспортних авиона и 90 лекара, Вучић их чак није ни дочекао на аеродрому, иако је неколико дана пре тога уз помпу дочекао један једини кинески авион. Вучић, иначе носилац руског ордена, се за руску помоћ која је убедљиво била највећа „захвалио“ тако што је 15. априла на државној РТС више пута у ударном термину емитован антипутиновски и антируски филм „Путинови сведоци“, аутора Виталија Манског. Више су него смешне тврдње да је то урађено без Вучићевог знања. РТС се финансира из државног буџета и држава у потпуности контролише управни одбор РТС-а. Директору РТС је 2019. продужен мандат иако је стекао услове за пензију. Дакле, за поделу Kосова су директор националних обавештајних служби САД Гренел, који је на то место дошао и због доприноса заустављању Северног тока, и Вучић. Против поделе Kосова је српско јавно мњење, што показује Вучићево неуставно избегавање референдума. Против поделе је и СПЦ – показује саопштење Сабора СПЦ из маја 2019. Подела је противна међународном праву, односно Резолуцији 1244 као и Уставу Србије из 2006. Ономе ко није пословно везан за Вучића, више је него јасно шта је исправно. На крају, нека лобисти поделе у Србији и Русији дођу на KИМ да објасне народу зашто је боље да живе у албанској сецесионистичкој творевини и по албанским законима, а не у српској држави по српским законима. Одговор Вучићевим лобистима у Русији који се залажу за поделу Косова GEOSTRATEGY.RS

У Русији замироточила икона Мајке Божје «Знамење» У Тулској епархији Руске Православне Цркве замироточила је стара икона Мајке Божје «Знамење», саопштила је Московска Патријаршија, пренео сајт московског Сретењског манастира "Православие.ру", као и интернет страница Митрополије црногорско-приморске Српске Православне Цркве. У селу Урусово у руинираном Михаило-Архангелском храму, који припада Богојављенском храму града Венева (Тулска епархија), замироточила је икона из XVIII вијека Мајке Божије «Знамење», саопштава Патриархия.ru. Мироточење је примећено од 8. фебруара, откада икона мироточи сваких неколико дана. Чињеницу мироточења иконе потврдио је протојереј Николај Дудин. Према сведочењу очевидаца и настојатеља Богојављенског храма града Венева протојереја Олега Алејникова, који служи у селу Урусово, стару икону прије тридесет година нашао је на тавану напуштене куће сељак из Островке Анатолиј Николајев. Икона је привукла његову пажњу јер је на њеној полеђини насликана Мајка Божја «Чаша која се не испија». Чувар иконе је завјештао да се она након његове смрти преда храму, што су рођаци и учинили на јесен 2019. године. Извор радио Слово љубве

Епископы Сербской Православной Церкви приняли участие в торжествах в Псково-Печерском монастыре Версия для печати 29 августа 2019 г. 18:02 22 августа 2019 года по благословению Святейшего Патриарха Московского и всея Руси Кирилла с паломничеством к святыням Русского Севера прибыла группа иерархов и священнослужителей Сербского Патриархата: епископ Бачский Ириней, настоятель подворья Сербской Православной Церкви в Москве епископ Моравичский Антоний, викарий Бачской епархии епископ Мохачский Исихий и секретарь Бачской епархии протоиерей Владан Симич. Гостей сопровождал сотрудник Секретариата Отдела внешних церковных связей Московского Патриархата по межправославным отношениям А.Ю. Хошев. 23-26 августа паломники из Сербской Православной Церкви посетили Спасо-Преображенский Валаамский ставропигиальный мужской монастырь, где поклонились святыням обители и побывали в монастырских скитах, а 25 августа, в когда праздновался Собор Валаамских святых, епископ Бачский Ириней возглавил Божественную литургию в Спасо-Преображенском соборе обители. 26-27 августа гости из Сербии посетили Псков, поклонившись святыням Троицкого кафедрального собора и посетив ряд исторических храмов города: они также посетили Спасо-Преображенский Мирожский монастырь и ознакомились с храмами и достопримечательностями города Изборска. 27 августа епископ Бачский Ириней и сопровождающие его лица прибыли в Успенский Псково-Печерский монастырь, где были тепло встречены митрополитом Псковским и Порховским Тихоном и братией обители. 28 августа, в день престольного праздника Псково-Печерской обители, епископы Бачский Ириней, Моравичский Антоний и Мохачский Исихий сослужили председателю Отдела внешних церковных связей Московского Патриархата митрополиту Волоколамскому Илариону и митрополиту Псковскому и Порховскому Тихону за Божественной литургией, которая была совершена при большом стечении верующего народа на площади перед собором святого Архистратига Божия Михаила. В завершение службы митрополита Волоколамского Илариона, гостей из Сербской Православной Церкви и всех участников празднования тепло приветствовал глава Псковской митрополии и священноархимандрит Псково-Печерского монастыря митрополит Тихон. В слове к председателю ОВЦС, он, в частности, отметил: «Ваши юные годы проходили в том числе и здесь, в Псково-Печерской обители… Мы очень рады, что Вы спустя много десятилетий вернулись сюда, и молим Пресвятую Богородицу, чтобы Она в этот особый Ее день дала Вам особые силы, радость, мир — все то, что так изобильно дарует Царица Небесная всякому искреннему сердцу, приходящему к Ней, особенно в дни Ее великих праздников. Просим ваших святых молитв и всегда будем рады видеть вас в Псково-Печерской обители». Обратившись с приветствием к иерархам Сербской Церкви, митрополит Тихон также сказал: «Просим ваших святых молитв, благодарим, что в этот день вы вместе с нами». В ответном слове председатель Отдела внешних церковных связей Московского Патриархата митрополит Волоколамский Иларион сказал: «Ваше Высокопреосвященство дорогой владыка митрополит Тихон! Ваши Высокопреосвященства, дорогие отцы, дорогие братья и сестры! Всех вас хотел бы сердечно поздравить с великим праздником Успения Пресвятой Богородицы и передать вам благословение Святейшего Патриарха Московского и всея Руси Кирилла. Ныне мы отмечаем совершенно особый праздник. Неслучайно все древние соборы на Руси были Успенскими — это связано с особым благоговейным почитанием, которым с самого Крещения Руси на нашей святой земле пользовалась Пресвятая Богородица. Матерь Божия дала нам много великих и неизреченных даров. И самый великий дар, которым Она нас оделила, — это Ее Божественный Сын. Мы знаем, что Сын Божий пришел в мир, потому что таково было благоволение Бога Отца: «Так возлюбил Бог мир, что отдал Сына Своего Единородного, дабы всякий верующий в Него не погиб, но имел жизнь вечную» (Ин.3.16). По любви Своей Бог Отец даровал нам Своего Единородного Сына. Но Пресвятая Богородица была Той, через Которую родился в мир Божественный Сын — Она дала жизнь Господу Иисусу Христу по плоти. От Нее и от Святого Духа Он родился, как мы исповедуем в Символе веры. Поэтому мы можем назвать Господа Иисуса Христа Ее даром всем нам. А еще Она даровала нам Саму Себя, потому что стала для всех нас Небесной Матерью. И в течение всего литургического года, начиная с сентябрьского праздника Рождества Богородицы и вплоть до августовского праздника Успения Богородицы, на каждом богослужении звучат молитвословия, посвященные Ей, и в своей домашней, келейной сердечной молитве мы также постоянно обращаемся к Царице Небесной, потому что знаем, что Она слышит наши молитвы, отвечает на них и приходит к нам, когда нам трудно и когда легко, когда нам грустно и когда нам весело, когда мы здоровы и когда болеем. Она приходит на помощь нашим близким, когда мы Ей о них молимся. Пресвятая Богородица всегда рядом с нами. И всякий раз, когда мы собираемся в храм Божий для того, чтобы почтить Матерь Божию в дни Ее праздников, мы особым образом чувствуем Ее близость. И, конечно, здесь, в сей древней обители, которая посвящена Успению Пресвятой Богородицы, в этот священный праздник мы чувствуем Ее близость особенно сильно. Мы возносим к Ней молитвы, прося, чтобы Она покрывала всех нас от всякого зла честным Своим омофором, чтобы Она преклонила к нам и к нашей земле милость Божию, чтобы Она молилась обо всех нас у Престола Своего Божественного Сына и у Престола Бога Отца. Мы молимся о том, чтобы Пресвятая Богородица покрывала Своим омофором наших близких, наших родителей, наших друзей и всю нашу землю. С особым чувством сегодня я совершил здесь Божественную литургию. Примерно сорок лет назад, еще юношей, я впервые переступил порог этой обители и хорошо помню приснопамятного отца Иоанна (Крестьянкина), у могилы которого мы вчера молились, других старцев монастыря. Помню, как духовная жизнь в этом монастыре процветала в те годы, когда власти делали все возможное, чтобы искоренить веру из сердец людей и не дать возможности ей укрепиться. А здесь, в стенах Псково-Печерской обители, люди как будто оказывались вырванными из той действительности, они попадали в иное царство. И всякий раз, переступая порог этого монастыря, я это чувствовал — и в те годы, и сейчас, сорок лет спустя. Я очень рад, что именно Вам, дорогой владыка Тихон, Священноначалием нашей Церкви поручено быть правящим архиереем Псковской епархии и одновременно священноархимандритом этой святой обители. В те же самые годы, когда я юношей приезжал сюда, Вы, также молодой человек, жили здесь, были в обители послушником. Вы знали всех старцев Псково-Печерского монастыря и много лет спустя создали о них замечательный фильм. Неслучайно выбор Святейшего Патриарха пал именно на Вас, когда встал вопрос о замещении Псковской епархиальной кафедры и, почти одновременно, — вопрос о назначении настоятеля Псково-Печерского монастыря. Вы по достоинству получили это послушание, но оно не только ответственное, но и трудное. Я имел возможность вчера вместе с Вами посетить несколько храмов во Пскове и увидел, в каком они удручающем состоянии: памятники архитектуры, у которых крошатся стены, которые сползают к воде, которые требуют срочных и дорогостоящих трудов для того, чтобы они не разрушались, но были спасены. Искренне и сердечно желаю Вам, владыка, помощи Божией в этом очень непростом послушании. Пусть Господь помогает Вам и в трудах по возрождению этой епархии и в трудах по управлению сей священной и дорогой для наших сердец обителью. Я сегодня очень рад приветствовать гостей из Сербской Православной Церкви — Преосвященного владыку Иринея, Преосвященного владыку Антония, Преосвященного владыку Исихия со спутниками, которые прибыли на нашу землю для того, чтобы поклониться святыням Русского Севера. Они уже побывали на Валааме, сейчас присутствуют здесь, в Псково-Печерской обители, а далее отправятся в Санкт-Петербург — нашу Северную столицу. Сербская Православная Церковь всегда была близка к Русской Православной Церкви. Наши народы единоверны и единокровны. Особо эту близость мы чувствуем сейчас, когда Русская Церковь подверглась агрессии со стороны Константинопольского Патриархата, вторгшегося в священные пределы нашей Церкви — на Украину — вопреки всем церковным канонам и всему каноническому и историческому Преданию. Ни одна Поместная Православная Церковь не признала это беззаконное деяние Константинопольского Патриарха. А Сербская Церковь сразу же возвысила свой голос против сего деяния, и сегодня мы вместе противостоим совершающемуся беззаконию, молясь Пресвятой Богородице о том, чтобы Она прекратила эту смуту в Православной Церкви. За каждой Божественной литургией мы сейчас возносим сугубые молитвы о единстве Православной Церкви. Мы верим в то, что происходящие события не поколеблют ни нашу Русскую Православную Церковь, ни мировую Православную Церковь. Были в истории Церкви константинопольские патриархи-еретики, были константинопольские патриархи, ставшие отступниками от Православия, были константинопольские патриархи-униаты, а Церковь как стояла, так и будет стоять. И никто не сможет поколебать нашу святую православную веру — мы ее свидетельствуем всей своей жизнью. И то, что вы, дорогие братья и сестры, сегодня в таком множестве собрались в Псково-Печерской обители, чтобы почтить Пресвятую Богородицу, является красноречивым и видимым свидетельством силы нашей веры. Завершив Божественную литургию, мы отправимся в путь вокруг стен святой обители и пройдем его с молитвами и песнопениями, с чтением Евангелия. Мы пройдем этот путь вслед за Пресвятой Богородицей, Которая Своей чудотворной иконой будет предшествовать нам. Хотел бы всем нам пожелать, чтобы, как мы сегодня пойдем по кругу вокруг этой святой обители вслед за Пресвятой Богородицей, так и на своем жизненном пути мы шли за Богом, за Богородицей и за святыми. Верю, что Матерь Божия всегда будет покрывать от всякого зла честным Своим омофором и нашу святую Церковь, и наше возлюбленное Отечество, и всех нас. С праздником! Храни вас Господь!» Далее иерархи, священнослужители, монашествующие и миряне, прибывшие на торжества, приняли участие в традиционном крестном ходе вокруг Псково-Печерского монастыря. На торжественной трапезе по случаю праздника прозвучали приветственные речи. В слове к присутствовавшим митрополит Волоколамский Иларион констатировал, что Псково-Печерский монастырь всегда имел особое значение для Русской Православной Церкви, подчеркнув: «Во второй половине XX века у этого монастыря была совершенно особая миссия: подобно тому, как Оптина пустынь в XIX столетии была местом, где жили старцы, к которым со всей России и из-за рубежа стекались люди, дабы получить совет, утешение, наставление в духовной жизни, точно так же и Псково-Печерская обитель в XX веке стала местом, где пребывали старцы, к которым со всей страны съезжались люди. Я хорошо помню это время, потому что впервые посетил Псково-Печерский монастырь около сорока лет назад, когда еще ничто не предвещало то возрождение церковной жизни, в котором мы все сейчас участвуем. Тогда Церковь жила очень обособленно, она была изолирована от общества. Нигде — ни в газетах, ни на телевидении — Церковь никогда не упоминалась, как будто ее вообще не было. И в этот город люди приезжали, садясь на поезд из Москвы в Таллин (сейчас такого поезда нет, но я хорошо помню этот маршрут: он выходил около трех часов дня и приходил в Печоры в пять утра), затем все бежали на автобус, чтобы доехать до монастыря, и уже где-то в начале шестого отворялись ворота, все входили в этот монастырь и попадали как бы в иное царство — совершенно особое, даже воздух казался другим. Людям, которые в те трудные годы сподобились посетить Псково-Печерский монастырь, пообщаться со старцами, это, конечно, врезалось в память навсегда. Я очень рад сегодня видеть портреты старцев на стене этой трапезной. Многих из них я знал лично, в том числе, конечно, нашего дорогого приснопамятного отца Иоанна (Крестьянкина), который в свое время благословил меня на монашеский путь, как благословил многих молодых людей, которые сегодня служат Церкви: кто-то в иерархическом достоинстве, кто-то на пастырском служении, кто-то в иноческом и монашеском образе. Эта священная обитель дорога для меня и для очень многих именно потому, что здесь мы соприкоснулись с людьми, которые были носителями особого духа, которые, казалось, пришли к нам с небес, а сейчас возвратились на небеса. И все, кто помнят отца Иоанна, хранят в памяти, что это был человек совершенно особого духовного устроения. Он как будто бы не ходил, а летал. Когда он молился, его молитва всегда была пламенной, и он умел вовлечь в свою молитву других людей. Минуты общения с ним были, конечно, совершенно незабываемы, потому что это было общение совершенно особого рода. Через таких людей мы соприкасались с горним миром. Мы своими глазами видели, что такое святость и тот идеал, к которому мы все — каждый в меру своих сил — должны стремиться». Председатель ОВЦС поблагодарил митрополита Псковского и Порховского Тихона за гостеприимство, отметив его труды по украшению обители. «Вы как архипастырь заботитесь о благоукрашении всей епархии, и я видел вчера, какой огромный фронт работы здесь предстоит. Вам Господь вверил еще и этот духовный сад, где на протяжении многих десятилетий процветали старчество и духовная жизнь, — сказал митрополит Иларион. — Я хотел бы выразить надежду на то, что и в XXI веке Псково-Печерская обитель будет иметь то же значение для православных верующих, какое она имела в XX веке, что будут появляться новые старцы, что тысячи людей, как мы сегодня видели, будут стекаться к чудотворной иконе Успения Пресвятой Богородицы и приходить к тем живым носителям христианского духа, которых Вы так замечательно описали в своей книге "Несвятые святые". Я думаю, что некоторые из этих несвятых святых будут канонизированы и тогда уже слово "несвятые" можно будет по справедливости отнять от их описания». Владыка Иларион сердечно приветствовал гостей из Сербской Православной Церкви, прибывших в Псково-Печерскую обитель в ходе паломничества к святыням Русского Севера, и поблагодарил епископа Бачского Иринея, епископа Моравичского Антония и епископа Мохачского Исихия за участие в праздновании. «Особо хотел поблагодарить Вас, дорогой владыка Ириней, — сказал он далее. — Вы являетесь одним из ведущих иерархов Сербской Церкви. Вы крупный богослов. Вы являетесь тем человеком, который сегодня стоит на страже канонического церковного Предания. В духовной борьбе против миродержителей тьмы века сего мы опираемся на таких людей, как Вы, и мы благодарны за Вашу твердую, последовательную, спокойную и богословски выверенную позицию, которую Вы озвучиваете и в Сербской Православной Церкви, и среди греческого епископата, и на межправославных площадках. Мы очень нуждаемся сейчас в таком свидетельстве. Хотел бы и от себя лично, и от Святейшего Патриарха, и от всей Русской Православной Церкви выразить Вам благодарность за эту твердую каноническую позицию». Архипастырь также пожелал помощи Божией братии монастыря. «Хотел бы пожелать, чтобы тот дух, который в этой обители сложился, сохранялся здесь всегда, дабы молодые иноки, которые приходят в Псково-Печерскую обитель, напитывались этим духом, исходящим от иноков старшего поколения. Желаю, чтобы те благодатные дары, которыми столь щедро делились с паломниками старцы Псково-Печерской обители, передавались из поколения в поколение», — сказал митрополит Волоколамский Иларион. Служба коммуникации ОВЦС/Патриархия.ru

У Руској Православној Цркви је демантована вест о томе да се тренутно наводно разматра питање припреме посете Папе римског Фрање Москви. „У вези с још једним питањем псеудоинсајда диванских и других незналица: питање посете Папе римског Русији није на дневном реду,“ – написао је шеф синодалног Одељења за односе између Цркве и друштва и медија Владимир Легојда у понедељак ујутру на свом Telegram-каналу, преноси Интерфакс. Као што је саопштено, у понедељак су се у руској блогосфери појавиле информације и припреми за посету папе Фрање Москви. По речима Владимира Легојде руководилац Одељења за спољне црквене односе Московске патријаршије митрополит Иларион (Алфејев) није разматрао дату тему ових дана у току свог сусрета с кардиналом Куртом Кохом који руководи Папским већем за унапређење хришћанског јединства. Са своје стране, митрополит Иларион који се дан раније у Ватикану срео с понтификом у интервјуу за италијански лист „Месађеро“ је изјавио да ће се питање ове посете решавати у току билатералних разговора Римокатоличке цркве и Московске патријаршије. Притом није прецизирао ни рокове посете, чак ни време за почетак разматрања овог питања. Извор: Православие.ру View full Странице

Московски лист Комерсант је објавио да је Вучић у јучерашњем разговору са Путином тражио подршку за признање Косова: https://beta.rs/vesti/politika-kosovo/98256-komersant-vucic-nije-dobio-odobrenje-putina-za-svoju-verziju-priznanja-kosova https://www.kommersant.ru/doc/3758959 Изгледа да ни у Кину није ишао због папака и летећих аутомобила. Дошли смо дакле дотле да председник Србије лобира у Русији и Кини за међународно признање Косова.

http://www.rtv.rs/sr_ci/svet/tragedija-u-kemerovu-41-dete-stradalo-u-pozaru-u-rusiji-sutra-dan-zalosti_904538.html

Према садашњим статистикама, просечно се три цркве освети свакога дана у Руској Православној Цркви, и ако се изградња настави овим темпом, број цркава у Русији биће удвостручен кроз 25-30 година, па ће тако досегнути бројно стање цркава пре Револуције, изјавио је митрополит волоколамски Иларион на телевизији. „Током скоро последњих 30 година саградили смо више хиљада цркава, што ће рећи да је за време овог периода саграђено или обновљено из рушевина 1.000 цркава годишње или три цркве дневно.“ Ове статистике се односе на сву Руску Православну Цркву на територији Русије, Украјине, Белорусије, Молдавије, Казахстана и других централноазијских република, балтичких земаља и далеке дијаспоре, узимајући у обзир стање и у Руској Заграничној Цркви – у 60 земаља, додао је владика. Тако, Руска Црква има у овом тренутку 40.000 цркава. „Ако наставимо овим темпом, кроз 30 година имаћемо 70.000 или 80.000 цркава“, додао је архијереј и напоменуо да у овој цркви има 900 дејствујућих манастира, док их је пре Револуције било 1.000. „Ми подижемо Цркве и отварамо манастире не да би увећали њихов број, и не да бисмо стварали импресивну статистику, већ радимо зато што то народ тражи,“ изјавио је митрополит Иларион говорећи о значају толико великог броја цркава и манастира. „Не смемо заборавити да је већина од 30.000 цркава саграђена прилозима људи. То су паре обичних верника, као и бизнисмена и великих компанија. Цркве се не подижу на пустари; оне се не подижу да би биле архитектонски споменик. Цркве се свагда граде за народ.“ У овој години подигнуто је или обновљено 24 цркве само у Москви, чиме је број парохија у овом граду повећан на 1.154. Остварујемо зацртан програм да се током наредних неколико година у Москви освети 200 нових цркава. Извор: Српска Православна Црква View full Странице

Видет ћемо резултате ускоро вероватно... На јучерашњем састанку Владимира Путина и Франка Валтера Стеинмеиера су оба Председника јавно пред медије изјавила да несугласице остављају иза себе и покрећу сарадњу у решавању свих неспоразума по питању Украинске кризе и тероризма. Иако оваква изјава није дошла од Федерике Могерини. Руски и Немачки медији и надлежни званичници ово тумаче као почетак повлачења санкција између ЕУ и Русије које иначе практично не постоје кад су у питању капитални пројекти између Немачке и Русије. Преведох чланак из Ројтерса: http://www.reuters.com/article/us-russia-germany-putin-steinmeier/german-president-tells-putin-we-need-to-work-on-our-relationship-idUSKBN1CU1X8?il=0 МОСКВА (Реутерс) - Њемачки председник Франк-Валтер Стеинмеиер изјавио је у среду руском предсједнику Владимиру Путину да није задовољан односом између Москве и Берлина и да су обе стране потребне за рад на побољшању. Руски предсједник Владимир Путин састао се са немачким предсједником Франком Валтером Стеинмеиером у Кремљу у Москви, Русија, 25. октобра 2017. Прва посета Русији од стране немачког предсједника од 2010. године десила се, пошто су односи остајали напети због ткз. анексије Крима из 2014. године и проруског сепаратистичког устанка у источној Украјини, као и немачких оптужби о руском мешању у своју политику, што Москва негира. "Од суштинског је значаја да користимо ову прилику за нас као председнике да наставе наш дијалог како би покушали побољшати наше билатералне односе, чију државу не можемо бити срећни", рекао је Стеинмеиер Путину на почетку разговора. "Уверен сам да се морамо супротставити отуђености која је порасла између наших земаља последњих година и да то урадимо да наставимо са дијалогом и треба дугорочне покушаје обе стране да пронађу рјешења у кризама". Руски предсједник Владимир Путин састао се са немачким предсједником Франком Валтером Стеинмеиером у Кремљу у Москви, Русија, 25. октобра 2017. Стеинмеиер, социјалдемократа који је раније био министар иностраних послова, већ дуго позива на повећање ангажовања са Москвом. Његова странка, која ће након четири године у коалиционој влади бити у опозицији са конзервативцима канцеларке Ангеле Меркел, жели постепено ублажавање санкција ЕУ које су наметнуте Москви због своје улоге у Украјини. Стеинмеиер је такође покренуо иницијативу за разоружање за који се нада да ће потакнути Русију и Сједињене Државе да започну разговоре о смањењу конвенционалног оружја.